Страдања хришћана данас - Да ли хришћани морају да страдају због јеванђеља и зашто?

[мирођија]

Оче, потпуно си у праву да је пример страдања за веру ових дана отац Јован охридски.

Његова жртва и смирење су апостолски.

Нема дана да не помислим на њега.

Све ми говори да много страда, и знам да сигурно могу страдати за веру.

Знам, то су тешке речи, и нека ми Бог опрости.

[Анастасија]

Ne znam da li sam spremna da stradam za veru.To je jako teško pitanje jer čovek ne zna kako može da postupi i reaguje u nekoj datoj situaciji.Jedino što mogu da uradim da ako ne daj Bože dođe do takve situacije,da mi Bog pomogne, i da bude uz mene.

Jako sam oprezna kad razmišljam o ovome, ja želim ako bude potrebe,ali da li ću,samo Bog može da da snage za to.

Arhiepiskop Jovan strada utamničen, ali verujem da je miran sasvim, jer tako i deluje, verujem i da se moli za one koji mu ovo rade, i u tome i jeste njegova snaga pred Bogom i sa Bogom.Sa takvim ljudima Bog je neprestano jer su ispunili možda i ono najteže " ljubi neprijatelje svoje..."

Ipak da nam Bog ne da takva iskušenja,već da nam da razum da rasudimo šta je dobro za nas , veru da nas drži na putu ka Bogu i ljubav, da se izdignemo iznad sebe samih i pokušamo da volimo i kad mislimo da je nemoguće.

[Ignjatije]

Razmisljao sam i ja o ovome.

Najvise sam se zapitao kada sam vadio zub. Zub je bio kvaran nekoliko godina i nisam ga popravljao jer mi nije puno smetao.Jednog dana me je jako zaboleo i morao sam kod zubara na vadjenje.Zub se lomio nekoliko puta i ceo proces vadjenja je trajao vise od pola sata.

Bilo mi je toliko tesko i bolno da sam hteo da ustanem sa stolice i odem kuci.

Zubar se nasalio recima da je vadjenje ispalo kao mucenje u stara vremena. Tada sam se zapitao da li bih se odrekao vere da je me neko zaista mucio i trazio od mene samo da se odreknem Boga i da ce muke prestati.

Znam da je primer glup, ali od tada imam drugacije misljenje o svojoj hrabrosti i pozrtvovanju prema Bogu.

Desilo mi se jos jedno mnogo lakse iskusenje na koje sam pao.

Kada sam prvi put kupio brojanicu i otisao na jednu metal zurku jedan od poznanika je primetio brojanicu na mojoj ruci i pitao me da li je to zbog toga sto sam postao vernik ( jer su me znali kao antiteistu ) i malo me je zezao zbog nje, ja sam mu odgovorio : Ma ne ja to cisto onako iz zezanja.

Kasnije sam se osecao toliko bedno zbog toga sto sam pao na tako malo iskusenje. To je bilo pre nekoliko godina vise i ne idem na te zurke pa me niko i ne pita.

Ove stvari su desavale kao sto sam rekao pre nekoliko godina. Probio sam barijeru kada sam poceo javno da postim i idem u crkvu.Vise ne nosim metal majce i satanisticke simbole, iz sobe sam izbacio postere sa nakazama i stavio ikonice.Neko me je kao takvog prihvatio a neko me smatra za budalu.Uglavnom vise ne krijem da sam vernik.Ali ne znam koliko sam spreman za zrtvu i za Boga i za bliznje.To samo zivi primeri mogu pokazati.

[Guest - . . .-]

[Макрина]

Не размишљам о томе.Сматрам да сам слаба и недостојна таквог духовног подвига и јунаштва.Овом приликом мислим на смрт мученичку.

[Guest - . . .-]

Да будем до краја јасан: мислим да је страдање чак и ако нас неко не убије. Може да буде исповедничко страдање, прогонство, злонамерне клевете итд... разне невоље које не морају да узрокују насилну смрт.

И о овоме причам.

[мирођија]

Да будем до краја јасан: мислим да је страдање чак и ако нас неко не убије. Може да буде исповедничко страдање, прогонство, злонамерне клевете итд... разне невоље које не морају да узрокују насилну смрт.

И о овоме причам.

Чини ми се да су ове злонамерне клевете нешто заиста довољно да много страдамо.

Јер када постоји зла намера скоро да је немогуће опрати се. А страдањеневинога је велико.

[Лидија Миленковић]

И сама сам више пута размишљала о овоме. Молим се Богу да, ако дођем у ту ситуацију, да ми да снаге и вере да се не удаљим од Њега.

Скоро увек се расплачем кад у Јеванђељу читам онај део где се Св. Петар три пута одрекао Господа. Чини мисе да заиста осетим у души бол који је тада осетио апостол, и да плачем заједно са њим.

[Јаков.]

Gotovo sva svetla i svetila Hrišćanstva su bila na toj klackalici.

U prvi mah su se odricali Boga, ili uplašili, ali to je bila samo privremena slabost koja je još više u njima kasnije razgorela plamen ljubavi.

Zar može biti da neko ide hrišćanskom stazom a da se ne spotakne.

Ako je Sv.Petar koji se kunuo da najviše voli Boga, odrekao ga se za jednu noć tri puta, ako je sam Gospod dok je stradavao na Krstu imao strah, šta smo mi?

Ne do Bog takvog iskušenja, pa da moramo da potvrdimo svoju veru, ali ako i bude tako, samo da što pre ustanemo,

Nije stvar ni u padu, nego u tome kako pasti i zatim ustati.

Scena kojoj sam prisustvovao:

Radi se o Topkapiju u Istanbulu, koji ima u sebi sakramente od značaja za hrišćansku i muslimansku veru. Pošto je to svojevrsni muzej prolazi se i pored "hrišćanskih" i "muslimanskih" sakramenata. Konkretno kada se radi o hrišćanskim, to su ruka Sv.Preteče i štap proroka Mozesa, a od muslimanskih to su brada proroka Muhameda i barjak Muhamedov, kao i neke Fatimine stvari.

Ljudi (većina su turisti iz hrišćanskih zemalja, mada ima dosta i muslimana iz Arabije) prolaze bez ikakvog verskog iskazivanja pored sakramenata. Jedino se non stop čuje hodža koji iz susedne prostorije preko razglasa bez prekida čita bismilu i delove Kurana.

Jedna žena pravoslavka (na taj način se prekrstila) ispred Pretečine ruke i Mozesovog štapa. Ljude se malo od nje odaljiše, kako hrišćani a ovi arapi je pogledaše baš ono... stisnutih obrva i upalih očiju.

Razmišljam... ova žena nije stradala, ali nije ni skrila svoju veru. Da li bi tako postupila i da joj je život bio ugrožen. Da li bi ovi hrišćani što su se ogradili od nje bili u nekoj "opasnoj" situaciji požrtvovaniji... Nema takvog odgovora...

Može biti i da bi ova "posvećena" žena okrenula ćurak, a ovi ostali stradali punog srca.

Zaista mislim da ne postoji mogući odgovor na ovakvo pitanje.

[JESSY]

скоро се расплаках гледајући архиепископа Јована...баш ми је тешко и много ми га жао...али сам сигурна да ће Господ наћи начина да му помогне да издржи ово велико искушење...а можда да га преокрене на радост...

о.Јован сигурно драговољно страда за веру , и зато ће добити велику плату...

Господе, молим ти се за о.Јована... crosseo

[Лазар Нешић]

Да се стварно једном деси неко велико стрдање нас православаца у Србији (попут бољшевичке револуције у Русији и томе слично), дакле да буде убијања, стрељања, вешања и осталог, мислим да би мученици били људи за које се најмање, али убедљиво најмање надамо и очекујемо.

Што би рекао проф. М: било би великих изненађења.

[Огњен]

Можда неко јесте, сви заједно нисмо.

[Ignjatije]

Да се стварно једном деси неко велико стрдање нас православаца у Србији (попут бољшевичке револуције у Русији и томе слично), дакле да буде убијања, стрељања, вешања и осталог, мислим да би мученици били људи за које се најмање, али убедљиво најмање надамо и очекујемо.

Што би рекао проф. М: било би великих изненађења.

Nas narod se uvek vise snalazio i slagao u nevolji nego u miru.

Srbi su za veru i Boga radije ginuli nego da je se odreknu.Setimo se samo Kosovskog boja i zivota pod turcima,pa i komunistima ( gde su se obicaji ipak sacuvali iako su mnogi otpali zbog prisile ).

Mislim da bi se kao narod u celini zrtvovali za pravoslavlje i tradiciju ako bi doslo do nevolje iako mozda ne izgleda tako.

[-Владимир-]

Нешто размишљам, не знам да ли баш одговара теми, може ли уопште хришћанин бити без крста ? Можемо ли да кажемо да смо на Христовом путу ако се не распнемо на овај или онај начин.

[Apis]

Sve za Hrista Hrista nizasta !!!!