Материјално богатство СПЦ

[Панарет]

Да ли постоје званични подаци о томе коликим новцем располаже Српска црква?

 

Верујем да то варира у зависности од тога о којој се епархији ради, али вероватно постоје и заједнички буџети.

 

Ко има приступ новцу СПЦ, ко о њему одлучује?

 

Ово питам стога што се често може чути да наша црква не хаје довољно за социјално угрожене, док знатан део свештеника па и монаха живи "на високој нози", када узмемо у обзир економску стварност српског друштва и просечног православног Србина/грађанина Србије, Српске и других подручја где је СПЦ присутна у значајној мери.

 

У целини узев, да ли се СПЦ може окарактерисати као материјално богата верска заједница или пак не?

[Панарет]

Хехе... ваљда зна још понеко

 

Ово је стварно важно питање. Међутим, тешко је дискутовати на било који начин без званичних (реалних) података о новцима Цркве.

 

Сматрам да овај "проблем" делује двојако - пропуштамо да испуњавамо Јеванђеље и саблажњавамо многе. Где ћете више!

[Срђан Шијакињић]

Што можда и значи да нам материјално по некада узима духовно.

 

Мислим да је ово безизузетно правило, кад је Црква у питању. 

[Панарет]

Слушао сам пре једно 10+ година владику Игнатија на телевизији, где је фантастично објаснио ту материјалну страну и да црква није социјална установа

 

Ја ипак сматрам да је милосрђе јеванђељска заповест, не можемо се само повући на Литургију, неодговорно је...С друге стране, ако Црква не сматра да је то њен удео у друштву, што ће јој онда уопште новац, осим оног који би се утрошио на изградњу храмова и сл.

Такође, мислим да су ценовници свештеника и начин одношења великог дела њих према свештеничком позиву  непримерени и Црква не сме дозволити себи само да каже да је то нус продукт постојања Цркве у историји...то је ипак раширено...а монаси се заветују на нестицање (није довољно рећи само да то није њихово и да они то само користе)...Знамо шта је сам патријарх Павле говорио о томе...мада тачно је и да није успео много да промени ствари :-/

[-Владимир-]

У задње време чујем све више прича од све више људи о непримереном понашању свештенства и монаштва . Људи примећују, то их одбија од цркве . И то уопште није за занемаривање .Често помислим, да када би неко одузео имање цркви, да би јој учинио услугу . 

[Gordana .]

Мене нервира скорашња мода да се другима завирује у новчаник, да будем искрена. Подсећа ме на комунистичко мерење и прерасподељивање.

То је наша црква, ако има црква, имамо и ми. Ето.

 

Тај притисак медија на црквену касу мени говори нешто друго.

Некоме требају црквени рачуни јер ту нема фискалних каса. Ту би неко да стави своју малу грамзиву шапицу да мало пере веш. И да мало попуни своје гладне џепове, јер народ је већ истресао и последњи залогај из уста, нема се шта конфисковати више, него оно што црква чува.

 

А разни благајници који живе у насељу одређеном само за службенике одређених државних служби, код којих, како нам је лепо Патријарх Иринеј скренуо пажњу, су при претресу стана пронађене полицијске лисице, наравно да су проваљени одмах, чим су постављени на то место.

Него тако дође време када некоме истекне рок...па га "провале"

[cloudking]

Ako smem da se ukljucim, meni licno ne smeta da neka verska zajednica ima puno para, to je normalno ako vernici sami daju priloge i onda nije ni bitno koliko para ima ili nema.

 

Ono sto na primer meni kao autsajderu smeta jeste neracionalna rasporedjenost tih para i neracionalno trosenje. Kod rasporedjenosti mislim na to da neki svestenici jedva sastavljaju kraj sa krajem dok drugi (zaista) voze opasna kola i ocigledno su ekstra finansijski situirani. To dovodi do toga da ovi siromasni svestenici pocnu da se zamajavaju pricama o nekakvim drzavnim platama (ne mogu da ih krivim, covek koji nema vata se za slamku) ali su te price nerealne. Jer ako nemas dovoljno para prvo se obrati svom poslodavcu pa tek onda drzavi. "Poslodavac" tih siromasnih svestenika fakat ima puno para i ne vidim sto bi ih oni uopste trazili od drzave.

Neracionalno trosenje se odnosi ne na luksuz svestenika jer je to pretpostavljam i najmanj stavka u rashodima nego to sto se nerealno pristupa zidanju novih crkvi na primer. U mestu gde ja zivim se uveliko prica o gradnji nove crkve i to u mom komsiluku, sto je apsurdno jer na tacno 2km od moje zgrade postoji velika crkva svetog Pantelejmona, jedna od najvecih u Nisu... Dal ce neko da mi kaze da je ta crkva toliko popunjena da je neophodno sirenje "kapaciteta" ... sumnjam...

 

Izvinjavam se sto upadam  na temu koja ne bi trebalo da me se tice, al eto ako nekog zanima, tako ja razmisljam

[Панарет]

Kod rasporedjenosti mislim na to da neki svestenici jedva sastavljaju kraj sa krajem dok drugi (zaista) voze opasna kola i ocigledno su ekstra finansijski situirani.

 

Да и ово је проблем о којем би требало размислити!

 

ипак се нешто ради и то успешно, а далеко је од медија, па зато народ има осећај да ништа не раде.

 

Слажем се с тобом, проблем је и очигледна тежња медија да се Црква прикаже пошто-пото у негативном контексту...Међутим, постоји и наше искуство свакодневнице  у Цркве где  итекако фали тај харитативни моменат и  верујем да се може и мора више.

[Панарет]

Мени се допада то што се при манастирима у Русији оснивају старачки домови и обданишта, амбуланте...Лепо је навео @@verum est in beer, "Земља живих" у Србији је диван пример,  у Српској постоје лекарске ординације при Цркви, а најављује се и оснивање сиротишта итд. Рецимо, Црква би требало да снажније финансијски помогне Човекољубље, дивну црквену организацију која је неправедно запостављена. Могу се оснивати одбори Човекољубља у свим архијерејским намесништвима, развијати пројекти с Министарством здравља...Човекољубље, између осталог,   пружа подршку инфицираним ХИВ-ом, што је заиста вредно сваке хвале. Ту су могућности палијативне терапије, логотерапије, православне психотерапије, дељења хране породицама са више деце и уопште социјално угроженим. Примерице, да свештенику постане важно и то да нико не буде гладан у његовој парохији, да о томе размишља.

 

Мислим да су  милосрђе и делатна љубав кроз харитативни рад важна пројава "новог човека" и да ту нема опасности од неког "протестантизирања" православне онтологије.

 

Напротив,"вера без дела је мртва", како рече Апостол.

[NemanjaVa]

Mišljenja sam da SPC kao instiucija nije toliko bogata koliko nam se to čini imajući u vidu bogatstvo pojedinačnih eparhija i sveštenika. Sa jedne strane imamo propisane finansijske obaveze eparhija prema patrijaršiji odnosno sveštenika prema eparhijama a sa druge strane manju ili veću količinu novca koja ostaje eparhijamma odnosno sveštenicima pojedinačno. Konkretan primer, taksa na venčanje je, čini mi se tri hiljade dinara, e sad imamo sveštenika koji će uzeti 5000 pa njemu ostaje čisto dve hilljade a imamo nekog ko uzme 10000 za venčanje pa njemu ostaje 7000 čisto. Slično kao i u državi, to što su pojedinci bogati ne znači da je jedna država bogata. Šta činiti u pogledu kontrole i raspoređivanja crkvenog novca? Očekivati da naša gradjanska  vlast sredi nešto je uzaludno, jer se tad još više ne bi znalo ko pije a ko plaća..Promena treba da krene najpre od nas samih, naročito od klirika, veroučitelja i bogoslova. Ovako više ne ide, ljudi su postali ogorčeni  na sveštenstvo zbog jedno njegovog, nadam se manjinskog, gramzivog dela. Nisu postali ogorčeni  samo ateisti i verski ravnodušni ljudi, pa da čovek kaže da naspram svojih uverenja preuveličavaju stvari,  nego i dosta verujućeg sveta je postalo ogorčeno. Kanone koji se tiču veze sveštenstva i materijalnih dobara treba sprovoditi što u većoj strogosti, jer su i nastali zbog situacija sličnim današnjoj. Naravno, postoji i druga strana medalje, pojedinci preuveličavaju materijalni položaj sveštenstva i očekuju da pop bude neko ko će da jaše na magareti i ide odrpan i bos. Bogatstvo nije greh po sebi, nego ropstvo istome. Da je greh biti bogat, i pojedinačno i kao deo zajednice, ne bi ljudima u prirodi bila urođena ta težnja ka boljem životu i ne bi se trudili da žive životom dostojnim čoveka. Ukratko, nije problem bogata Crkva ni u granicama normale finasijski situiran sveštenik, već je problem ako se to materijalno dobro upotrebljava na sebičan način, umesto na način kojim će se pomoći ljudima.

[cloudking]

Mišljenja sam da SPC kao instiucija nije toliko bogata koliko nam se to čini imajući u vidu bogatstvo pojedinačnih eparhija i sveštenika. Sa jedne strane imamo propisane finansijske obaveze eparhija prema patrijaršiji odnosno sveštenika prema eparhijama a sa druge strane manju ili veću količinu novca koja ostaje eparhijamma odnosno sveštenicima pojedinačno. Konkretan primer, taksa na venčanje je, čini mi se tri hiljade dinara, e sad imamo sveštenika koji će uzeti 5000 pa njemu ostaje čisto dve hilljade a imamo nekog ko uzme 10000 za venčanje pa njemu ostaje 7000 čisto. 

 

Da napisem po dvadeseti put... u mom gradu je 2008. godine vencanje u crkvi kostalo 13.000. Ako svestenik daje 3, njemu cisto ostaje 10.000. Tri svadbice odradis i eto je prosecna plata. (tri svadbe jedan pop odradi za jedno prepodne u vecim crkvama u Nisu)

 

A ako je 2008. bilo 13.000 ne bi me iznenadilo da je sada oko 15 ili vise...

[cloudking]

 

Те приче, поп је узео оволико, поп је узео онолико ми из искуства не пију воду. Поготово у Нишкој епархији која је најсиромашнија и где већина свештеника не живи како би свештеник требао да живи, тј једва крпе крај са крајем.

 

Ja sam se vencao u crkvi 2008. godine i licno sam popu izbrojao 13.000 dinara kolika je tada bila tarifa za vencanje.

[Jakov Edeski]

Da napisem po dvadeseti put... u mom gradu je 2008. godine vencanje u crkvi kostalo 13.000. Ako svestenik daje 3, njemu cisto ostaje 10.000. Tri svadbice odradis i eto je prosecna plata. (tri svadbe jedan pop odradi za jedno prepodne u vecim crkvama u Nisu)

 

A ako je 2008. bilo 13.000 ne bi me iznenadilo da je sada oko 15 ili vise...

 

Mojne da dajes polovicne informacije  ....to je cena koja ukljucuje i hor i sve te ceremonijalne kicerajske fazone,u Sabornoj ako se ne varam....to nije cena za standardne crkvene ljude,koji su iz parohije,i koji redovno primaju svestenika ....za njih je manje....uostalom,to je jedna iz retkih eparhija u kojoj mozes da das koliko imas,a da te popovi ne gledaju mrko ispod oka,barem ne svi   :good2:

[Justin Waters]

SPC kao i sve Crkve jesu bogate. Koliko novca ima, to se ne moze znati jer Crkva nije nazalost u poreskom sistemu. Da se Crkvi jos vrati imovina koja joj je pripadala bila bi ne samo bogata vec i superbogata.

Sa druge strane to koliko ona ima novca ne znaci da Crkva treba nekome da daje kapom i sakom to je njena stvar. Crkva nije po osnovi socijalna ustanova, ona to moze da bude ako hoce.

Nazalost u okviru pravoslavlja, Crkve su etnofiletisticki orijentisane i uglavnom im manjka volje i ideja kako rasporediti bogatstvo koje posjeduju. Zato ono uglavnom tavori u kasama i racunima. A novac unutar Crkve ne dopire ni do samih pripadnika, i nejednako je rasporedjen, a jos manje da on bude iskoristen za nesto globalnije. Uglavnom je napeta kao puska, da opali kad treba voditi drzavnu politiku, šurovati sa vladajucom elitom, braniti nacionale interese i cuvati nacionalni identiet i kulturu. Izuzeci postoje, ali nisu pravilo da pravoslavne Crkve svoj novac trose na otvaranje bolnica, univerziteta, organizovanje kampusa za omladinu, i misionarenje sirom svijeta.

Crkva bi mogla da bude u pogledu raspolaganja finansijama uspjesna kao protestantske, ali cini mi se da je to nemoguce bar kod veceg dijela pravoslavnih, ako ne i kod svih. Jer kakav narod takva Crkva. Optuzivati samo Crkvu da nije socijalno osvjescena, da ne raspolaze dobro finansijama, bilo bi pogresno, treba pogledati i narod koji je cini, i onda se dobije kompletnija slika.

[obi-wan]

У задње време чујем све више прича од све више људи о непримереном понашању свештенства и монаштва . Људи примећују, то их одбија од цркве . И то уопште није за занемаривање . Често помислим, да када би неко одузео имање цркви, да би јој учинио услугу .

 

U centar...