Материјално богатство СПЦ

[cloudking]

Ето разлога да држава кроз медије нахушка народ да тражи да држава има увид у касу СПЦ-а. И удео, самим тим...

 

Cista paranoja na ivici teorije zavere.

[Gordana .]

ja nisam za to samo sam rekao činjenicu da država nema uvid i da je SPC jedina "institucija" u državi koja ne placa nikakav porez. Ako neko misli da lažem ili ne govorim istinu neka demantuje!

 

??? Где сам рекла да си ти за то и да ти не верујем??????? 

[Candy Butcher]

??? Где сам рекла да си ти за то и да ти не верујем??????? 

 

ok ok ok izvini  8086.gif

[Gordana .]

Извини ти.

[Панарет]

Немогуће је, апсолутно је немогуће без милостиње стићи макар и до врата Царства Небеског. (Свети Јован Златоусти)

 

 

http://www.spc.rs/sr/pravoslavna_crkva_milosrdni_rad

[Deki992]

I ja sam cuo da ima svakakvih svestenika ali eto,ovaj moj svestenik je veoma cenjen i postovan u nasoj parohiji.
Kad god sveti vodicu i to,kaze,dajte koliko mozete i zelite.A znam da ima velike muke da posalje taj deo u eparhiju (mislim da je oko 300 dinara po jednom svecenju).posto mnogi ljudi ne daju ni toliko,jednostavno teska je situacija.
To je problem u samoj crkvi kao organizaciji i ja nemam nista sa tim.Kao i u svakoj drugoj firmi i tu postoje veze,vezice,mito i korupcija....Svuda gde su ljudi tu je i pohlepa.

[ђакон Владислав]

Видим да овде постоји неколико нејасноћа па ћу покушати мааалко да појасним:

 

Да, свештеници су дужни да од одређених обреда издвајају такозвану храмовну таксу коју уплаћују у благајну храма/црквене општине (у зависности од начина организације). То се односи само на три обреда: крштење, венчање и сахране. Остали обреди не подлежу додатном таксирању и све што верни прилажу све је приход свештеника. Међутим, у појединим епархијама има договорена граница које се оквирно сви имају придржавати за сва чинодејства па и за водице и славске колаче. Но, то је ствар која се најчешће разликује од човека до човека. 

Примања одређене цркве/храма/црквене општине су отприлике следећа: приход од продаје свећа и друге робе, прилог на тас/иконе, храмовна такса, рентирање земље/објеката и добровољни/наменски прилог. Свака црква/црквена општина располаже својим средствима: плаћа запослене (продавце, црквењаке, хоровође, храмовне вероучитеље...), уплаћује доприносе за свештенике и запослене, одржава имовину (комуналије, поправке, сервисирања разних врста...), врши набавку свећа и робе за продају, издваја средства за мисионарске сврхе у складу са могућностима и потребама. Део од целокупних примања, обично процентуални (висина процента се разликује од епархије до епархије), се уплаћује у епархијску касу - епархијски разрез.

Епархије, које су и правни власници свих црква и све црквене имовине, немају никаква друга примања осим поменутог процента/епархијског разреза који убиру од цркава/црквених општина. Будући да је епархија сложенији административни механизам то подразумева и сложенији начин располагања средствима. Средства која епархија убере током године троши на разноразне начине и то је заиста ствар која нигде није иста: поред одржавања епархијског двора и издржавања његових житеља и упосленика (комуналије, плате и доприноси) ту су и разне активности које се спроводе на нивоу епархије (организација одбора за верску наставу, радио и телевизијске станице, кампови за децу, разне врсте хуманитарног рада за који знамо и не знамо, издавачке активности, потпорни фондови за свештеничке удовице, капеле при болницама и затворима, штампарије...). Као и свака црква, и епархија је дужна да одређени проценат прихода прослеђује "даље". Наиме, одређени део средстава се упаћује у касу Патријаршијског управног одбора. 

Патријаршијски управни одбор је, као што знамо, кровна институција наше Цркве. Као и сваки нижи систем и ПУО има своју структуру и велик број запослених те је неопходно све то издржавати и подмирити. Поред тога, ПУО као кровна институција се бави и организацијом функционисања Светих архијерејских сабора (једно или два пута годишње) и Светог архијерејског синода (који се састаје неколико пута месечно). Ту су велика питања организације било каквих међународних скупова, састанака, служења, потребе репрезентације наших званичних представника приликом посета другим помесним црквама, учешће на разним међународним скуповима у иностранству и ко зна шта још све! Заиста је огроман новац потребан за функционисање тако једног великог система.

 

Оно што је најбитније рећи јесте следеће: свака црквена јединица, од парохије до ПУОа, има своју структуру. То значи да свака пархија има свој црквени одбор, свака црквена општина свој, свака епархија има Епархијски управни одбор па и Патријаршија српска има свој ПУО. Ова тела чине, поред свештених лица, у већем броју људи из парохије који се делегирају и у ЕУО и у ПУО. Свака цквена јединица има свој годишњи БУЏЕТ као што то има и држава који се доноси на седницама и он није никаква тајна за парохијане тј. за њихове представнике - чланове управе парохије. Сваки расход и приход мора бити прецизно заведен и предочен свим члановима управе као и планирани приходи и расходи приликом креирања буџета за наредну годину. Тако материјална средства Цркве нису централизована већ распоређена у складу са потребама сваке структуре и у својој надлежности их и троши.

 

Што се пак тиче мисионарског деловања Цркве највише се може очекивати на нивоу појединачних парохија или евентуално епархија. Парохија може, у складу са увидом свештенства у живот парохијана, организовати свој буџет према потребама на месечном или годишњем нивоу а епархија кроз организовање већих пројеката као што су хуманитарне организације (овде имам у виду Архиепископију београдско-карловачку у којој постоји ВДС, Пастирско саветодавни центар и друге). Од Патријаршје, тј. Цркве српске у целини не можемо очекивати тако нешто зато што је она једна, можемо слободно рећи, административна организација која функционише на једном сасвим другом нивоу који нам је такође потребан. Као што сте већ развили тему о томе да постоје "добростојећи" свештеници и они који живе у оскудици, таква је ситуација и са епархијама. Имамо епархија и са 8 (и словима ОСАМ) свештеника и парохија а имамо и са 200! Свако у складу са својом савешћу и могућношћу организује црквени живот.

 

Расписах се па сам нешто сигурно и прескочио. Ако замјетите штогод упитајте па да видимо има ли појашњења.

[ђакон Владислав]

Заборавих да напишем: и манастири имају свој буџет те се третирају једнако као и свака парохијска црква.

[Avocado]

А СПЦ већ дуже времена смета властима...да спроводе наредбе.

 

Odakle ti ova ideja?

[Лазар Нешић]

Beograd -- U 40 eparhija Srpske pravoslavne crkve godišnje se sakupi oko 140 miliona evra, piše Blic.

 

List navodi da su u vreme krize eparhije SPC bile jedne od najvećih investitora i da je novac ulagan u hotele, vinarije, poljoprivrednu proizvodnju, jer im država na sve prihode od prodaje sveća, verskih obreda, izdavanja prostora, ne naplaćuje dažbine.

Od svih prihoda u 40 eparhija SPC godišnje se slije između 130 i 150 miliona evra, otkrio je jedan od insajdera u vrhu SPC.

List navodi i da samo od prodaje sveća i verskih obreda jedna eparhija može da zaradi i do pet miliona evra godišnje.

"Tu treba dodati i biznis koji je većina eparhija razvila i od koga dobro zarađuju. U okviru crkvenih kompleksa izdaju se objekti, daje u zakup zemljište, otvaraju privredni objekti, podižu vinarije. Samo Zahumsko-hercegovačka eparhija u SAD izveze oko 100.000 boca svog vina", objašnjava sagovornik Blica.

Najviše novca u SPC dolazi od donacija, odnosno od "verskog pomodarstva". Novokomponovani vernici misle da će svoje grehe sprati ako daju prilog crkvi. Tako se u jednoj beogradskoj crkvi medju dobrotvorima, čije je ime upisano na ploči, našao poznati kriminalac koji je pre nekoliko godina ubijen u sačekuši, a koji je donirao crkvi 500.000 evra, navodi taj list.

Piše i da država iz budžeta plaća socijalno i zdravstveno osiguranje sveštenika SPC, za šta će ove godine biti izdvojeno devet miliona evra.

Taj list podseća na slučaj iz februara 2013. godine kada je glavni blagajnik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke S.Ž. uhapšen zbog kradje gotovo milion evra u kešu iz patrijaršijske kase.

On je iz kase, kako se navodi u tekstu, uzeo 19,5 miliona dinara, 40.000 švajcarskih franaka, 50.000 dolara i 890.000 evra.

 

 

IZVOR:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=05&dd=04&nav_id=987775

[Лазар Нешић]

A sa druge strane, neki veroučitelji SPC žive u memljivim i razrušenim šupama sa decom i porodicom ...

[Ћириличар]

Са једне стране Црква би требала ријешити своја унутрашња питања, а са друге стране, подложно је критици коликим новцем Црква располаже, а не користи га ( довољно ) у исправне сврхе.

 

Сад, шта се жели оваквим чланком рећи? Црква је богата, а не види се њена брига за народ у сразмјери са тим. Црква мора активније да се брине о онима којима је помоћ потребна. Црква са оволиликим богатством може много тога доброг урадити, и то много боље од државе. А не види се да нешто и ради.

[Ћириличар]

Piše i da država iz budžeta plaća socijalno i zdravstveno osiguranje sveštenika SPC, za šta će ove godine biti izdvojeno devet miliona evra.

Држава нема шта овдје да плаћа. Ово је искључиво посао Цркве. Ово је кршење Устава. 

[Kaludjerovic Sreten]

A sa druge strane, neki veroučitelji SPC žive u memljivim i razrušenim šupama sa decom i porodicom ...

[Лазар Нешић]

шта се жели оваквим чланком рећи?

 

Ja sumnjam u neke dobre namere Blica i B92, to svakako. Sve mi je tu jasno.

 

S druge strane, SPC-i želim još više novca i zarade, bez ironije i šale. Samo kada bi taj novac bio upotrebljivan i na nešto drugo osim hramova u koje 1.13% naroda ide; kao i na episkopske dvorove, automobile i ostale hedonizme (od kojih je neke ružno čak i pominjati). I ovde ne mislim na neke oblake i snove, utopije i slično. Iskreno, ne može SPC da nahrani srpski narod, sve i da hoće. Ali, može bar svoje veroučitelje u šupama da skloni odatle. Kao i da sama uplaćuje penzije kliru, a ne da to čine poreski obveznici. To sigurno!