ПУТЕВИМА СМРТИ ДЕЦЕ (НДХ)

[Raymond Red Reddington]

То треба гледати библијски. Као стари Завет.

Јер и то данашње поимање православља је дискутабилно, то ми је више неки хипи фазон него православље и Хришћанство.

 

Ако се обесмисли на тај начин страдање овога народа онда се народу одузима здрав пут и здрав разум. Добијаш неонацисте или лудаке. Људе који би да се свете и чине иста зла која су им чињена.

Која је онда разлика између нас и усташа ако ми учинимо исто што су они нама учинили?

Ако постанемо нељуди.

Зато је ту Косовски Завет да нас сачува од тог лудила које је неминовно у овоме свету.

Сваки народ који је полудео није дуго опстао на историјској сцени.

Е, са тим се слажем.

То већ има смисла.

Ако гледамо тако...

 

[Баба]

"А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејима саблазан, а Јелинима лудост"

 

Деснима саблазан, левима лудост.

[Raymond Red Reddington]

Не!

 

То је савремена перцепција Косовског Завета као неког садо-мазо односа између Срба и Бога.

 

Управо та перцепција највише и говори у прилог томе колико је народ расправослављен и разцрковљен. Јер више нема онога духа Хришћанскога којим се некада поимала стварност.

 

Косовски завет је афирмација православља у свим животним сферама Срба на овој ветрометини на којој се налазе.

 

Није он само доказ верности Богу по цену живота, по цену овоземаљске државе(царства) него из њега произилази и да чувамо непријатеље од себе и себе од непријатеља.

Јер није довољно само чувати себе од непријатеља, то чине сви народи па и они који нису Хришћански, али ми треба да чувамо и непријатеље од себе јер тиме ћемо сачувати пре свега сопствену душу.

 

Косовски Завет је много шири од онога каквим га политичари представљају.

 

Ово данас што имамо је симулација Косовског Завета.

И кад се разбије целина обично добијемо две крајности.

Једна је крајност десничара по којима је Косовски Завет перцепиран нешто попут муслимаског самоубилачког екстремизма оно типа опашеш се бомбама и дигнеш себе и аутобус деце у ваздух. А друга је та перцепција левичара по којој је Косовски Завет нека врста мазохизма и самооправдавања сопственог пораза.

Ни једно ни друго није Косовски завет него његова симулација.

Као што ни наше Хришћанство не треба да буде ни лево ни десно.

Ни ми не треба да будемо ни муџахедини али ни хипици.

 

Јер Христос истовремено каже: Ко се мене одрекне и ја ћу се њега одрећи пред Оцем.

Значи не лево, не компромис са светом на рачун вере.

А исто тако Христос каже: опрости брату 7 х 77. Значи опрости увек. Не само кад ти је у интересу него буквално увек. И не свети се.

Значи не десно, не чинити своју вољу а позивати се на Цркву.

 

И на крају Христос каже: Како можеш да волиш Бога кога не видиш кад не волиш ближњега свог који је ту поред тебе.

 

То је Косовски Завет.

ово стоји све..

посебно прва реченица..чињеница код неких Срба која ме увек нервирала.

[Raymond Red Reddington]

Ко буде у прилици..

 

 

НАЈАВА ПРЕДАВАЊА: ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ БРОЈ 142

 

У просторијама Светосавског Културног Клуба, у улици Бана Милосављевића бр. 8, у петак, 22.11.2013. године са почетком у 19.00 часова биће одржано предавање „Тајна парцеле број 142“. Предавање, у оквиру манифестације „МЈЕСЕЦ СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА У 20. ВИЈЕКУ“ одржаће Предраг Лозо, секретар УГ Јадовно 1941. и предсједник Удружења студената историје „Др Милан Васић“, Бања Лука.

 

„Какав је однос нашег народа према стратиштима уопште и како смо упали у замку категорисања стратишта на она мање или више битна!? Споменичка култура у служби сјећања на жртве или идеологије!? Колико се зна о парцели бр 142. масовној гробници српске дјеце на загребачком гробљу Мирогој? У чијој је служби заборав и ћутање!? Имамо ли културолошку основу за адекватно сјећање на жртве?“

Ово су само нека питања о којима ће бити ријечи на предавању.

 

Данас, тек по која играчка испред надгробне плоче свједочи о томе да ово мјесто није обичан гроб, како на плочи пише, „неколико стотина“ дјеце са Козаре. Дуго чувану тајну парцеле број 142 открио је Душко Томић у књизи „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ у издању Националног парка „Козара“ из Приједора 1990. године.

 

„Имамо ли право на заборав оваквих мјеста“ питају се организатори манифестације и позивају да у петак одамо почаст дјеци мученицима на овај скроман начин кад већ другачије нисмо.

 

[-Владимир-]

Нека је...

али зашто деца!!!

 

И ја сам се то често питао . Не знам , али рачунам, Бог је и Бог Хрвата не само Срба , можда им је допуштено да би видели колико је зло у њима, да виде и да се покају . И да немају оправдања . 

[kordun]

Мислиш!

Ја мислим да не,

ето један Норвежанин..има уређену државу са добром социјалом...редовну плату...

мислим да је њему теже да буде Хришћанин...

 

nisam uopšte mislio na to,mislio sam da će se valjda malo uračunati  i moja muka  kad budem polagao račune,valjda to nije iste težine na vagi ko neko ko je imao odlične uslove cijelog života  da bude ono što treba da bude...

[Raymond Red Reddington]

И ја сам се то често питао . Не знам , али рачунам, Бог је и Бог Хрвата не само Срба , можда им је допуштено да би видели колико је зло у њима, да виде и да се покају . И да немају оправдања . 

Мислим да то нећу сазнати док пре Бога не дођем,

[Raymond Red Reddington]

nisam uopšte mislio na to,mislio sam da će se valjda malo uračunati  i moja muka  kad budem polagao račune,valjda to nije iste težine na vagi ko neko ko je imao odlične uslove cijelog života  da bude ono što treba da bude...

Нисам паметан..

 

[kordun]

Нисам паметан..

Pa rekao je  Isus kome je koliko dato toliko će se od njega i tražiti,to sve govori...

[Raymond Red Reddington]

http://srbin.info/2013/11/23/zasto-su-sve-vlasti-krile-genocid-nad-srbima/

 

Зашто су све власти криле геноцид над Србима?

И краљевска влада и комунисти заташкавали податке о злочинима усташа у Другом светском рату. Истину знали и савезници и српски министри у лондонској влади, али су је прећуткивали – да су Срби жртве највећег етничког чишћења.

Хрватска појачава свој адвокатски тим који ће покушати да докаже да је Србија над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама из Београда. Српски историчари кажу да ово није први пут да Загреб дуготрајним парничењем покушава да сакрије одговорност за најсистематичније етничко чишћење у 20. веку, у коме су Срби потпуно избрисани са територија на којима су вековима живели као аутохтоно становништво.

КОНТРАМЕМОРАНДУМ

- Има индиција да су долазак Др Секулића у Лондон спречавале британске обавештајне службе повезане с Ватиканом.
Као и да су неки немачки официри о меморандуму јавили својим поверљивим људима који су били наклоњени Ватикану.
Ове индиције иду у прилог тврдњи да су из Ватикана наручили контрамеморандум – сматра историчар др Михаило Станишић.

- Срби још нису свесни да су доживели геноцид, јер су скривали злочине над самима собом због Југославије. Морамо већ једном да деиделогизујемо историју и престанемо да представљамо ствари с позиције комунистичке југословенске идеологије, која је била победничка, али после Другог светског рата. Иначе ћемо поновити катастрофалну грешку која је учињена тада прикривањем злочина геноцида у НДХ да би се поново створила „братска заједница“ – упозорава академик проф. др Василије Крестић.

Он подсећа да је први извештај о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској сачинила Српска православна црква, прикупљајући изјаве од избеглица које су се од априла 1941. као река сливале у Србију. Прогнаници су сведочили о најужаснијим убиствима, прекрштавањима у католичанство под претњом смрћу, прогонима и пљачкама.

- Та сведочанства су не само растурана по разним архивима по наређењу комунистичке власти, већ су бацана у смеће. Ја сам за Архив САНУ купио гомилу тих потресних исповести од људи који прекопавају отпаде – открива Крестић.

Синод СПЦ је језиве податке о страдању Срба у НДХ сажео у меморандум који је већ у јулу 1941. предао немачком војном команданту Србије. Упркос очајничким молбама да се српски цивили заштите, одзива није било, иако су немачки обавештајци потврђивали злочине.

- Усташе су приморале десетине хиљада Срба да пређу у католичку веру. Оним православцима који су се томе противили масовно је пререзано грло – ово треба схватити дословно – или им је сва имовина одузета и онда су без ичега протерани из земље – написао је др Еуген Герстенмајер 24. септембра 1941. у извештају немачком министру спољних послова Рибентропу.

ПАПА ПИЈЕ XII: ПАВЕЛИЋ ДОБРОНАМЕРАН

Савезници су знали истину о геноциду над Србима, напомиње академик Драгољуб Живојиновић.
- Америка је била неутрална све до децембра 1941. и преко својих конзуларних представништава и бизнисмена добијала је податке о злочинима у Хрватској.
Рузвелт је вероватно под утиском тих извештаја једном приликом јавно рекао да Југославија не треба да се обнавља и да Србија треба поново да буде самостална.
Међутим, касније је променио став.
Британски отправник послова у Ватикану једном приликом упитао је папу Пија XII зашто не осуди злочине у НДХ, а овај је одбио оптужбе против Павелића речима да је он „добронамеран човек“ – каже академик Живојиновић.

Угледни београдски лекар др Милош Секулић је зато 28. септембра 1941, ризикујући живот, у југословенску амбасаду у Цариграду донео сведочанства злочина у НДХ. Меморандум СПЦ је телеграфски прослеђен у Лондон.

- У депешама из Цариграда грозоте погрома у Хрватској и Босни превазилазе све што се може замислити. Рачунају број жртава на 300.000. Симовић уместо ужасавања примећује: „Ко је бројао?“. Али и да је трипут мање, то је страхота. Крњевићу (хрватски министар, први заменик премијера) се у дискусији отела и одбрана хрватских војника – забележио је згрожени министар Милан Грол.

Хрватски министри једногласно су тврдили да су подаци о српским страдањима нетачни и злонамерни, а да буде још горе, придружује им се и део Срба у влади. На пример, др Бранко Чубриловић записује: „Што се више студирао извештај СПЦ о покољима Срба, увиђало се да у њему има поред тачности и извесне злонамерне тенденције“. Они траже да др Секулић дође у Лондон и лично сведочи о стању у земљи.

- Данас је познато да су српски министри који су били против меморандума били на вези са службама Велике Британије и СССР. Њихова идеолошка убеђења била су јача и од здравог разума. Нису их мењали ни када су страдали чланови њихових породица – каже проф. др Вељко Ђурић Мишина.

Он наглашава да је истог тренутка кад је Меморандум СПЦ стигао у Лондон започела перфидна игра заташкавања и дискредитовања података о геноциду над Србима.

- У том шпијунском трилеру учествују и Британци, Совјети и Немци, у потпуно неочекиваним улогама. Постоје индиције да је часни официр Вермахта пуковник Фон Рајсвиц доставио представницима СПЦ фотографије усташких злочина, јер није желео да на Немачку падне љага за такве нечовечности. Истовремено, савезници, Британци и Совјети, саветују краљевској влади да се о злочинима над Србима ћути јер „Југославија мора да опстане по сваку цену“ – каже др Ђурић.

Историчари подсећају да је др Секулић од Цариграда до Лондона, због неуобичајене спорости британске бирократије, путовао скоро месец дана иако је имао статус савезничког дипломатског курира са важним документима.

ПОП ДРАГАНИЋ ПРИЗНАО ЗЛОЧИНЕ

Масовне злочине у НДХ, које су демантовали хрватски министри у краљевској влади у егзилу, потврдио је вископозиционирани католички свештеник др Крунослав Драгановић, организатор „пацовских канала“ којима је хиљаде усташких и нацистичких злочинаца побегло у јужну Америку.
- Кад сам дознао за многобројна и тешка дела у више места у земљи, највише против српског елемента, сматрао сам својом људском и кршћанском дужношћу изнети те ствари пред др Павелића као шефа државе и шефа усташа, те одлучно затражити да те страхоте престану…
„Част хрватског народа је укаљана, невино проливена крв вапије за осветом.
Јадни хрватски народ који ће сутра плаћати оно што се данас чини у његово име“ – забележио је Драгановић у дневнику из 1941. недавно откривеном у Београду.

Док је др Секулић чекао британске визе у Африци, хрватски политичари написали су памфлет као одговор на меморандум СПЦ.

- Рудолф Бићанић, министар у краљевској влади, припремио је контрамеморандум по налогу Ватикана, открио је касније хрватски министар Илија Јукић. Бићанић је послао своје тумачење српских података и Американцима.

За зверства је окривљивао Немце, Италијане и усташе и правдао независну Хрватску као израз тежњи хрватског народа потлаченог под „батинашким“ српским режимом. Тврдио је да је меморандум СПЦ изнесен из Србије уз помоћ Немаца, који желе да изазову раздор у избегличкој влади.

Ту тезу су прихватили и неки српски политичари, као министар Сава Косановић, који каже: „Овај меморандум је један од најуспелијих аката Гебелсове пропаганде“ – наводи Ђурић.

Захваљујући Архиву САНУ, „Новости“ су имале увид у извештај о путовању који је написао др Секулић.

- Стигао сам у Бристол 1. новембра ујутро. На моје велико изненађење нисам одведен председнику владе већ у неку зграду опкољену жицом и чувану од наоружаних војника. Одвели су ме код једног младог господина који је добро говорио српски. Он ми је изјавио да је Енглез и да је дуго живео у Загребу и радио у енглеском конзулату – забележио је др Секулић.

Београдски лекар узалудно је протестовао зато што га саслушавају и што му је одузета дипломатска пошта коју је носио.

- Пошто сам преноћио у тој згради, којом приликом ми нису дали ни најосновније ствари, онај исти „Загрепчанин“ позвао ме је и рекао да сама слободан и да могу да идем у Кингстон хаус где се налази председник Краљевске владе – пише др Секулић.

Српски министри у влади били су ужаснути Секулићавим сведочењем, али су ћутали јер је генерал Симовић претио да неће дозволити да му „великосрби“ растурају Југославију. Крајем новембра на конференцији за штампу Симовић пред више од 200 новинара забрањује др Секулићу да говори о садржају меморандума тврдећи да „то може да растури Југославију“.

- Ипак, захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер, високи функционер Комунистичке партије Америке, брат Титовог биографа Владимира Дедијера – објашњава др Ђурић.

Он наводи да је оригинални меморандум наводно нестао 1944, кад су комунисти узели власт у Београду.

- Документација коју су правили Комесаријат за избеглице Томе Максимовића и Српска православна црква, где је најважнији посао обављао академик Радослав Грујић, после рата је распарчана у архиве Југославије, Србије, Удбе, Маршалата, а нешто је остало и у Синоду, али никада није публиковано. Грујић и Максимовић, најзаслужнији за спасавање избеглица и документовање злочина, проглашни су сараднициима непријатеља и одузета су им сва грађанска права – каже др Ђурић.

За разлику од њих, људи који су се борили против меморандума, Иван Шубашић, Рудолф Бићанић, Бранко Чубриловић, Саво Косановић, Душан Симовић у Брозовој Југославији остају узорни грађани који обављају значајне политичке и академске функције.

(Вечерње новсти)

[Данче*]

Хрватска „историја“: Усташки дечији логор Јастребарско приказују као „дечији дом“

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац упозорио је на још један покушај ревизије историје у којем Хрватско културно вијеће из Загреба покушава да усташки логор за дјецу у Јастребарском из времена Другог свјетског рата прикаже као „дјечији дом за ратну сирочад“.

Штрбац у ауторском тексту за „Вечерње новости“ наводи да је Хрватско културно вијеће за 23. август заказало тродневни научни скуп, поводом Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима, о теми Јастребарског, при чему овај усташки дјечији логор називају „дјечијим домом“, а злочине над дјецом „комунистичким злочинима“.

Штрбац оцјењује да то што ради Хрватско културно вијеће представља наставак ревизије историје и рехабилитације усташтва и Независне Државе Хрватске у дословном смислу значења тих појмова.

Он додаје да иза тога стоје угледни научни, друштвени, културни и црквени представници, познати и у Хрватској и ван ње, који неспорно имају велики утицај на хрватско „пучанство“.

„Оно што нас Србе из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, али и Србе генерално и државу Србију као матицу, треба бринути јесу врло изгледне посљедице оваквих `истина`“, истакао је Штрбац.

Он је навео да се такве „истине“ неминовно преплићу са данашњим односом хрватске државе према Србима, јер оправдавају све злочине почињене над њима и за вријеме НДХ и у такозваном домовинском рату деведесетих.

„Ако им се не супротставимо аргументованом истином и на вријеме, могли би у томе и успјети“, навео је Штрбац.

Штрбац упозорава да се у тексту члана Управног одбора Хрватског културног вијећа Анте Беље, приложеном уз позив на скуп, наводи да су српска козарачка сирочад „резултат сукоба четника и партизана“ и да су прво била „збринута“ у Јасеновцу и Градишки, а потом крајем јула 1942. године су стигла у „дом за сирочад у Јастребарском“.

Бељо, напомиње Штрбац, у том тексту наводи да су дјеца била јако неисхрањена и боловала од разних болести, а да су их лијечиле хрватске и словеначке часне сестре те да је на крају „само око 17 одсто дјеце умрло, док је остатак спасен“.

У тексту Бељо каже да су партизани 26. августа 1942. године „провалили“ у тај наводни дом у Јастребарском, те да су довели дјецу старости од 10 до 12 година, а да су најмлађу дјецу оставили да лутају по шуми, па су о њима поново „бринуле часне сестре, а многа су удомљена код породица у Хрватској, које су их школовале, те да их велики број и данас живи по читавој Хрватској“.

Ликовно решење за таблу са натписом „Град Јастребарско пријатељ дјеце“, очигледно, је инспирисано изгледом дворца грофова Ердедијевих у којем је за време НДХ био смештен логор за српску децу!

Извор: РТРС, Искра

[АлександраВ]

„Mi smo jedan mali Grad koji ima dvadeset dječjih igrališta, stotinjak udruga, Inkluzivni vrtić kao jedan od Europskih projekta, više od deset godina projekta Ljetne i Zimske igraonice, Školu plivanja, klizalište i još puno toga za djecu i mlade, ali još je puno toga što možemo učiniti. Nije cilj samo postati Grad – prijatelj djece, nego biti i ostati takav Grad. Svi smo barem jednom u životu bili dijete, a neki to ostaju cijeli život.“, izjavio je ovom prilikom gradonačelnik Zvonimir Novosel. извор

Сви смо бар једанпут у животу били дете, а неки то остају цели живот....

Они су остали деца, заувек.

http://collections.ushmm.org/search?q=LABOR CAMPS/MINOR CAMPS -- Yugoslavia -- Jastrebarsko&search_field=Photo Designation

Logor Jastrebarsko postojao od 12. jula do 26. avgusta 1942.
Osnovan po nalogu Ante Pavelića
Jedini koncentracioni logor za decu u fašističkom delu Evrope
U njemu bila srpska deca zarobljena na Kozari posle ofanzive na partizane
Deca bila starosti od jednog meseca do 14 godina
Logorom upravljale časne sestre kongregacije Sv. Vinka Paulskog
Sestre decu „prevaspitavale“ u ustaškom duhu
Deca su na kapama ili reverima imala slovo U

-------

Једно свједочанство о броју умрлих, које запањује и дан данас својом морбидношћу, јесу исјечци, факсимили листова из дневника, Фрање Иловара, градскога гробара који је биљежио свако умрло дјете, цифрама, а често само рецкама, из једнога разлога.

Педантност овога човјека приказују брижљиво вођене записе о свакој смрти, тачније о приходу које је остваривао од њих. Био је задужен да свакога дана обилази локације логора и преузима тијела умрле или убијене дјеце, те да их, превозећи их својим колима, специјално по упутствима часних сестра, покопава што даље од ограде градскога гробља, јер по њиховим ријечима „бандитска дјеца нису достојна сахране близу осталога католичког свијета“.

 

Иловар је сабирао сваку смрт, јер за тијело сваког дјетета је био плаћен. У његовим дневницима стоји: „Примио предујам на рачун копања гробова 10 000 куна за сто комада дјеце покопане“. Даље, на другим странама стоји: „Рачун за укоп дјеце – 243 комада дјеце а 150 куна – 36 440куна“. Водио је рачуницу од 22.јула 1942., по чијим наводима је само тог дана страдало 107моро дјеце, па све до октобра 1942. када стоји забиљешка, „укупно 768 комада дјеце, 26.октобар 1942.“.

Подаци, стравично свједочанство дневника овога човјека говори да, по његовим подацима логор није расформиран, да његово трајање није било, како смо раније навели и како се по изворима навјештава, само мјесец и пол дана, да логор није распуштен 26.августа 1942., већ оно говори да су даљња страдања у некаком виду, организацији ипак постојала. http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=35113

["Tamo daleko"]

18 hours ago, Данче* рече

 

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац упозорио је на још један покушај ревизије историје у којем Хрватско културно вијеће из Загреба покушава да усташки логор за дјецу у Јастребарском из времена Другог свјетског рата прикаже као „дјечији дом за ратну сирочад“.

Штрбац у ауторском тексту за „Вечерње новости“ наводи да је Хрватско културно вијеће за 23. август заказало тродневни научни скуп, поводом Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима, о теми Јастребарског, при чему овај усташки дјечији логор називају „дјечијим домом“, а злочине над дјецом „комунистичким злочинима“.

„Оно што нас Србе из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, али и Србе генерално и државу Србију као матицу, треба бринути јесу врло изгледне посљедице оваквих `истина`“, истакао је Штрбац.

Он је навео да се такве „истине“ неминовно преплићу са данашњим односом хрватске државе према Србима, јер оправдавају све злочине почињене над њима и за вријеме НДХ и у такозваном домовинском рату деведесетих.

„Ако им се не супротставимо аргументованом истином и на вријеме, могли би у томе и успјети“, навео је Штрбац.

 

Извор: РТРС, Искра

 

Da li se zna ako je neko od Srpskih istoricara I naucnika ucestvovao na tom skupu koji pominje Shtrbac?

[kordun]

moj djed marko je komandovao jedinicom koja je oslobodila logor jastrebarsko i zbog toga su mu komunisti skinuli cin.

https://www.youtube.com/watch?v=Wx1406i2o08

[Дијана.]

18 minutes ago, kordun рече

zbog toga su mu komunisti skinuli cin.

Uvijek sam se pitala, kako to da partizani nisu oslobodili prije Jasenovac, i saveznici Ausvic...

Kao da su namjerno ostavljali da rade svoj posao sto duze...