Jump to content

Брак - заједница мушкарца и жене

Оцени ову тему


da li biste stupili u brak bez ljubavi?  

186 члановâ је гласало

  1. 1. da li biste stupili u brak bez ljubavi?

    • da
      5
    • ne
      158
    • mozda
      13
    • da iz interesa
      5


Препоручена порука

Са мојом драгом,коју волим неизмерно,бићу заједно било где,било када и у било којој сфери постојања,независно од престанка,на пример, једне димензије "полног импулса" (тј.престанка сексуалности као једног вида манифестовања,једног сегмента љубавног односа по физичкој смрти) који у својој најдубљој духовној димензији представља животворни љубавно-екстатички импулс који твори предиспозије и реалне основе за личносно остварење мога и жениног бића...јер љубав чини да будемо заувек једно и кроз њу да "ја" заиста будем "ја" и да "она" заиста буде "она"...а гарант,веза и сила којом се остварује то,јесте и биће Христос...ја не могу другачије да схватим "мушко-женски" однос...у сваком другом случају ми је бесмислен.

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 3.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Otac Ivan je odgovorio delimicno dok je Sefora pormasila poentu.

Da konkretizujem, koji oblik dobija licnosni odnos muza i zene u eshatonu?

Ne sta pretstavlja, ne na sta ukazuje, ne za sta je priprema, nego kakav ce konretan oblik

imati u eshatonu?

Ukoliko ne zive onako kao sto je Sefora pisala - mogu da se razvedu !

I sta onda ?

Ajd ...  facenew22222222

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са мојом драгом,коју волим неизмерно,бићу заједно било где,било када и у било којој сфери постојања,независно од престанка,на пример, једне димензије "полног импулса" (тј.престанка сексуалности као једног вида манифестовања,једног сегмента љубавног односа по физичкој смрти) који у својој најдубљој духовној димензији представља животворни љубавно-екстатички импулс који твори предиспозије и реалне основе за личносно остварење мога и жениног бића...јер љубав чини да будемо заувек једно и кроз њу да "ја" заиста будем "ја" и да "она" заиста буде "она"...а гарант,веза и сила којом се остварује то,јесте и биће Христос...ја не могу другачије да схватим "мушко-женски" однос...у сваком другом случају ми је бесмислен.

facenew22222222

Link to comment
Подели на овим сајтовима

      Да ли ћемо у реалности будућег века, у Есхатону, ми препознавати свог супружника као супружника, без обзира што неће бити полности? Хоћемо ли ми, након што смо проживели овоземни живот и у њему се са својим вољеним бићем изграђивали у љубави и богопознању, осећати тог нашег сапутника као неког ближег у односу на остале (с обзиром да нам је он био најближи међу овоземнима)?

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

      Да ли ћемо у реалности будућег века, у Есхатону, ми препознавати свог супружника као супружника, без обзира што неће бити полности? Хоћемо ли ми, након што смо проживели овоземни живот и у њему се са својим вољеним бићем изграђивали у љубави и богопознању, осећати тог нашег сапутника као неког ближег у односу на остале (с обзиром да нам је он био најближи међу овоземнима)?

Мислиш  facenew22222222

Да ли ћемо изгубити памћење ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па не баш памћење - у смислу да се ми сећамо како смо са њим проживели године и године.. него - да ли ће управо те године, као и целокупан наш заједнички живот (без обзира што је наш боравак на земљи мрвка у односу на вечност) условити то да ми, упркос томе што ће у Есхатону бити присутан општељубавни однос нас и Бога, нас и нас, препознајемо тог другог као нашег?

Дакле, не да ли ћемо ми знати да смо са њим били у посебној заједници у односу на друге, него да ли ћемо услед тога ми ипак волети тог другог на нешто различитији начин, или боље рећи посебнији... А опет, невероватно ми је да помислим да ће у Божијем присуству моћи да постоје различите љубави или чак јачине љубави...

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па не баш памћење - у смислу да се ми сећамо како смо са њим проживели године и године.. него - да ли ће управо те године, као и целокупан наш заједнички живот (без обзира што је наш боравак на земљи мрвка у односу на вечност) условити то да ми, упркос томе што ће у Есхатону бити присутан општељубавни однос нас и Бога, нас и нас, препознајемо тог другог као нашег?

Дакле, не да ли ћемо ми знати да смо са њим били у посебној заједници у односу на друге, него да ли ћемо услед тога ми ипак волети тог другог на нешто различитији начин, или боље рећи посебнији... А опет, невероватно ми је да помислим да ће у Божијем присуству моћи да постоје различите љубави или чак јачине љубави...

2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.

3. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.

4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.

Петар, Јаков и Јован су препознали Илију и Мојсија !?

Како су их препознали када их никада до тада нису видели, и нису знали како изгледају !?

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

    Различит интензитет љубави који ми сада осећамо према људима, продукт је нашег несавршенства... Све док неког волимо више, неког мање, неког највише, а неког не волимо, далеко смо од Љубави. Ако се удостојимо Царства Божијег, помало је сувишно питати хоће ли бити оваквих разлика љубавних према некоме...

    Намеће ми се одговор да, уколико ми све будемо волели Христовом љубављу - безрезервно, безгранично, пуно, ми онда заиста нећемо имати критеријум по коме ћемо препознавати земног супружника као било ког посебног... јер ћемо се сви некако волети савршено и јако...

    А ако је циљ брака (или било које заједнице, монашке нпр.) љубавотворно изграђивање у личности и управо то усавршавање у љубави...  уколико заволимо другог толико да га чак волимо упркос њему, толико да можемо целог себе да сараспнемо и живот свој дамо за њега, и ако би такав однос значио да смо дотакли љубав којом и Бог нас љуби, и да видевши и у том сапутнику Бога, можемо коначно рећи да безгранично волимо Бога.. онда стварно није битно, нити потребно, нити могуће препознавати неког као специфичнијег (да не кажем дражег) у Царству Божијем... а онда се усавршавање, раст у љубави наставља, при чему ће у свима и у свему бити присутан Бог, несливено и нераздељиво...

    Немам појма... а немам ни супружника, :291291291:... само размишљам у ситне сате... :cheesy:

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Akvilio,

rađanje je dato kao domostroj stvaranja, koji ima svoj epilog u Carstvu Božijem i Ovaploćenim Logosom.

Vreme se ispunjava, svet se popunjava, u smislu da treba da se namnože ljudi da popune ako treba ceo kosmos. Ali tome je svršetak u CILJU radi kojeg je sve nastalo.

Polovi i seksualnost i rađanje su dati kao saučestvovanje u tajni ljubavi i stvaranja, to jest rađanja, dece. Tu službu dobili su ljudi od početka. Adam i Eva su trebali da imaju takav odnos od početka. U ovako palom svetu tu sliku više ne možemo da zamislimo, a cilj svega je od početka bio da se takav domostroj završi u Ovaploćenju Logosa i uznošenju tvorevine u nadnebesnu zajednicu sa Trojicom, kad će se nebesa prožeti sa Hristom i svetom. To je već realnost, to je naša vera, naša Evharistija.

Dakle svi supružnici će zadržati svaki odnos ličnosti, ljubavi... ali jednostavno neće više biti polova, oni će se ukinuti, te neće više biti načina da se opšti seksualno, što znači da ćemo živati kao anđeli. Upravo zbog toga što je čovek dobio takvu službu u domostroju stvaranja, đavo je pozavideo i otpao i povukao druge za sobom, i prevario Adama i Evu. Nije mogao da podnese da čovek privremeno služi na božanstven način koji je njemu nedostupan kao anđelu. Zato je blud najveći greh, izuzimajući gordost. Blud je direktan atak na smisao Boga i čoveka, na smisao večnosti i zajednice.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Naravno da napomenem da je seks blagosloven u braku i službi kao takvoj. Dok je veka ljudi će se ženiti i udavati, kupovati i prodavati. :291291291:

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,

28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему.

29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

30. И узе други жену, и он умрије без дјеце;

31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.

32. А послије свију умрије и жена.

33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.

34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају;

35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;

36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.

Мислим да је овде одговор !?

29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.

30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.

И тако ... Значи питање је ... Како живе анђели на небу ?

Да ли мој анђео чувар више воли мене од тебе ?

Да ли твој анђео чувар више воли тебе или твог супруга ?

Да ли ћу више волети своју децу од свог супруга у Царству Божијем  ?

Да ли ћу више волети своје унучиће од моје мајке у Царству Божијем ?

Итд...

И тако ... Питања су  :291291291:

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

     Различит интензитет љубави који ми сада осећамо према људима, продукт је нашег несавршенства... Све док неког волимо више, неког мање, неког највише, а неког не волимо, далеко смо од Љубави.

:291291291:

:cheesy:

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.

3. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.

4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.

Петар, Јаков и Јован су препознали Илију и Мојсија !?

Како су их препознали када их никада до тада нису видели, и нису знали како изгледају !?

Нисам размишљала о томе... Па ваљда ћемо их и ми препознати иако их нисмо видели никад... али они су их препознали као Мојсија и Илију, не као Мојсија и Илију са којима су били или нису били у посебној љубавној заједници...

Верујем да ћемо ми и тад знати и препознати личност супружникову као личност Марка, Јована, Бојана... али не знам да ли ћемо га препознати као Марка, Јована, Бојана са којим смо у посебној љубавној заједници били и самим тим хоће ли то узроковати одређену наклоност ка њему...  :huh:

Ако се неће женити нити удавати и сви ћемо као анђели бити, некако ми је нелогично да ћемо се на било који начин везивати за тог неког нашег овоземног... Да ли ће он нама бити као и сви остали, да ли ће мој супружник и мој најбољи друг бити тада преда мном једнаки?

Мало сам исцрпела начин да објасним... хех...

posaljisvojuporuku.png

"Ако је бол све што видиш, можда тада губиш из вида Мене?"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Akvilio,

rađanje je dato kao domostroj stvaranja, koji ima svoj epilog u Carstvu Božijem i Ovaploćenim Logosom.

Vreme se ispunjava, svet se popunjava, u smislu da treba da se namnože ljudi da popune ako treba ceo kosmos. Ali tome je svršetak u CILJU radi kojeg je sve nastalo.

Polovi i seksualnost i rađanje su dati kao saučestvovanje u tajni ljubavi i stvaranja, to jest rađanja, dece. Tu službu dobili su ljudi od početka. Adam i Eva su trebali da imaju takav odnos od početka. U ovako palom svetu tu sliku više ne možemo da zamislimo, a cilj svega je od početka bio da se takav domostroj završi u Ovaploćenju Logosa i uznošenju tvorevine u nadnebesnu zajednicu sa Trojicom, kad će se nebesa prožeti sa Hristom i svetom. To je već realnost, to je naša vera, naša Evharistija.

Dakle svi supružnici će zadržati svaki odnos ličnosti, ljubavi... ali jednostavno neće više biti polova, oni će se ukinuti, te neće više biti načina da se opšti seksualno, što znači da ćemo živati kao anđeli. Upravo zbog toga što je čovek dobio takvu službu u domostroju stvaranja, đavo je pozavideo i otpao i povukao druge za sobom, i prevario Adama i Evu. Nije mogao da podnese da čovek privremeno služi na božanstven način koji je njemu nedostupan kao anđelu. Zato je blud najveći greh, izuzimajući gordost. Blud je direktan atak na smisao Boga i čoveka, na smisao večnosti i zajednice.

Ogranicio si polnost na pojam seksosa i u tome nastaje nase nerazumevanje. Ovaj oblik polnosti koji sada

mozemo iskustveno da pojmimo je najnizi oblik polnosti nastao deformisanjem originalnog oblika seksualne

energije, erosa.

Nije ovde pitanje svrhe i namene nego prirode energija koja prozumaju nase bice. Eros je za nas sada samo

ideal takve energije sad zbog pada ne prozimaju nase bice. Mada ponekad u ljubavnom zagrljaju oni koji su

istinski cedni osete predukus erosa.

Ako mi kroz svetu tajnu braka uzrastamo od zivotinjskog ka bozanskom i u aspektu ljubavi onda ce seksos

prerasti u eros i kad nastane nova tvar docicemo u punotu tog novog sazivljavanja ljubavi. Naravno to je

sa nase perspektive nepojmljivo ali reci da seksualnosti nece biti je ludost. Nece je biti u ovom obliku kako

mi sada mozemo zamisliti ali eros kao energija je nedovij deo naseg bica.

Istina da za hriscanina licnost treba da bude znacajnije od prirode ali ako se ponasamo kao da priroda

nepostoji da je to nesto zanemarljivo i neodredjeno onda mozemo doci do sasvim neosnovanih zakljucaka.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.

3. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.

4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.

Петар, Јаков и Јован су препознали Илију и Мојсија !?

Како су их препознали када их никада до тада нису видели, и нису знали како изгледају !?

Нисам размишљала о томе... Па ваљда ћемо их и ми препознати иако их нисмо видели никад...

2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.

3. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.

4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.

Наиме, они су њих видели ! Шта су видели ?

Како је Господ изгледао када је васкрсао ?

Илија није умро !

Хоћу да кажем ... Нећемо постојати у Царству Божијем као личности !

Имаћемо ново тело попут тела Господа Исуса Христа ! Одухотворено тело ! Е сада ... Како то изгледа ја не знам :huh:

Сети се ... Односа Адама и Еве пре пада ! То је то !

Створитељ, који је Вечни Живот, у коме живимо, ради спасења рода људског, оваплотио се и постао видљив за анђеле и људе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...