Песнички покушаји форумаша

[javor]

...

 

Окрени се

 

погледом ме сатри

 

да не болујем мајци у потаји

 

 

јутра испијам као горки лек наштину

 

сунца сјај као тешку увреду

 

твоје име као неправду

[javor]

...

 

Дођи кад се не надам

 

пред олују кад затварам прозоре

 

кад дозивам мачку која се плаши грмљавине

 

док уносим бициклу да не покисне

 

дођи с кишом

 

кад ме нешто заголица у грудима

 

и засврби нос

 

кад се окренем јер мислим да ме је неко звао

 

а нема никога

 

 

дођи

 

сакрићемо се у шпајзу и отворити теглу слатка од купина

[javor]

...

 

Дође тако дан после кише

 

кад некако као да ниси свој

 

као да си покраден у глави

 

чудиш се одакле то ту

 

и зашто тебе питају кад ...

 

и говоре ти куда ће као да ти знаш

 

и траже дај то

 

и ти даш

 

 

А после ноћу покривен преко главе склупчан као пух сузама квасиш колена једеш се изнутра чепркаш по сећању сабираш одузимаш и не можеш да се сетиш мајчиног млека нити чији си

 

 

и чини ти се да чујеш однекуд

 

добро је

 

не плачи

[nana]

To pesnik divan u tebi Javoreee, ..... jako su mi lepe i prijatno sam iznenađena što još uvek postoje ljudi sa takvim mislima....

[javor]

Ех, кад се мора није тешко ...

Ако треба, нема потребе

...

 

Човеку није лако носит образ

Џак с рамена макар на трен спустиш

А љагу скида само огледало

И кад на колена у прашину паднеш

 

Знам да ми не верујете ал ја незнам ко сам

На сопствена врата куцам себе тражим

Ево незнам више ни правопис

Незнам где станујем коме да се вратим

 

Пролазим јуче кроз детињство

Гледа ме човек смеје се

Питам извините јел ви живите овде

Живим каже и познајем те

 

Како то чудим се он зна

Како то да ме још памте

Проверавам на гробљу ме нема

Само много девојачког презимена моје мајке

 

Код комшије на димњаку стоји рода

Да је моја послао бих по њој свилу белу

И у њој онај мој сан о незакључавању

Ваљда је тамо где она иде довољно далеко

 

 

 

Не не не убеђујте се самном

Ја од јуче нисам ништа јео

Нисам мрсио нит бунике ждрао

Само сам само много ниско пао

Само сам само много ниско пао

Само сам само пао

Пао

[Goku]

ПРЕОБРАЖЕЊЕ

 

Као што мијењаш води суштину

преображајем у вино, на свадби у Кани,

лажи палог свијета преобрази у Истину

док још овог вијека нису прошли дани.

 

Као разбојник у светитеља

што се преобрази од Твоје близине,

преобрази и мене у Божијег пријатеља

и смртне ми гријехе у свете врлине.

 

Као некада на Таворској гори

када се пробрази пред ученицима Твојим,

новог човјека од мене створи,

заједно с Тобом да вјечно постојим.

[javor]

...

 

Испод брда две куће

 

две капије два дворишта

 

две баштенске гарнитуре

 

два црева за поливање

 

а једна фамилија са укупно седморо деце.

 

Охој.

 

Значи, седам чоколада кад идеш у посету...

 

А исплати се, човече.

[javor]

...

 

Не знам зашто говорим ал чуј

 

 

Иди некуд нађи станиште ископај бунар подигни кућу наложи ватру узори њиву посади шљиву подигни виноград

 

ал немој одмах да сечеш шуму

 

требаће

 

 

доћи ће дан кад ће ти зечеви бити другови

 

кад ће те срне до извора водити

 

кад ће ти лисице пут показивати а вукови стражу чувати

 

кад ће те пчеле и пијавице лечити а мрави изувати

 

кад ће ти птице зрневље позајмљивати

 

кад ћеш се лишћем покривати и облацима поруке слати

 

кад ћеш кишу бројати и ветрове сакупљати

 

воћке на крову сушити и сунце у ћупове за зиму остављати

 

са небом се саветовати

 

 

а нећеш бити сам

[Баба]

Брате, звао сам те на фон јуче,

број није више у функцији.

Заборавио сам како ти се презива она,

да је нађем у именику, да видим где сте.

Онај гари, што је увек нешто мувао с тобом,

не долази више у кафе.

Ишао сам на кеј, знам да тамо вазда висиш

ал' била је киша.

Сад сам звао твоје, јавила ти се кева.

Питам како је-каже нешто је болесна.

Како ти је матори-вели пензионерски.

Како ти бураз-каже, преселио се у твој стан,

од како си ти умро брате.

[javor]

...

 

Име ти је Медихана, несрећо

 

 

Разбило се све моје и твоје

 

плачем тужно и жалосно еј

 

сахрани ме око твоје охоло

 

у постељу од чемера и јада

 

 

гараво ми срце сишло у пете

 

 

кућа ми је врбова

 

а постеља чамова

 

 

имам шатор пламени

 

једну торбу пртену

 

и тамбуру медену

 

 

узмем шешир плишани

 

и тај јелек срмали

 

и свог коња краденог

 

са све седлом сребрним

 

 

узмем пушку па пуцам

 

играм певам лудујем

 

немам ништа ни тебе

 

само очи ћораве

 

што не виде истину

 

 

бунило ми кревет спрема у зору

 

ђелем ђелем кућо моја без крова

 

терам коња на крај света низбрдо

 

ђелем ђелем идем да се изгубим

[javor]

...

 

Милиха

 

 

Удао сам драгу своју далеко

 

нек сад њему кућу чисти и пева

 

чорбу кува меки јастук намешта

 

нек га лови оком својим ватреним

 

и окива својим дивљим бедрима

 

краде паре и из куће продаје

 

све покрива својим смехом лажљивим

 

нек му врача и путеве везује

 

и по рани нек му соли посипа

 

месечину нек му сири по ноћи

 

а ујутру каже да се просула

 

за његово каже да је крадено

 

пред људима каже да је ничија

 

 

Моја драга Милиха је скитара

 

 

кад се вратим узећу је поново

 

платићу му овим лажним златником

[Zero]

Svako vidi što u sebi nosi,

a duša prosta iz potrebe prosi,

još juče siromi nisam dao,

danas ko banana unutra učmao.

 

S jedne strane lažni moralisti,

sa druge pak sebični pravdalisti,

tu i tamo koja loza lista,

zarad obe strane oblači se u Hrista.

 

Svak u sebi vidi to što želi,

možda i ne želi, ali eto, bira,

ono što je uz'o, to će i da deli,

teško će u sebstvu sebe d' eskivira.

 

U noćima strašnim kad su same oči

i duša poželi iz sebe da iskoči,

seti se - nije samo to što nisi dao,

već i ljubav kojom nisi obasjao.

 

Kad bi još u sebi Boga vid'o pride,

shvatio bi kome je dobro da se ide,

tuga da se topi kad duša zaiska

i kad se radi da druga bude bliska.

 

Blagosiljaj oko malo

što je u niskosti stalo,

sebe daje tek za zagrljaje,

gle-za tebe je od se kralo.

 

Blagosiljaj male usne -

govoriše tvojoj duši;

uđoše u predele trusne

blage reči u tvoje uši.

 

Ispituju - ima l' srca

u biću koje tužno grca,

hoće li se kao cvet

otvoriti tvoj svet

konačno za Ljubav...

[Ћириличар]

Она

 

Она је најњежнија, она је љупка,

Осјећајна срца, некад слатка љутка.

Она је баш тиха, она је баш мирна,

Очи јој пуне снова...она је дивна.

 

Она само воли увијек да воли,

Воли да воли, па чак и када боли,

Ал' зато она увијек пуно пази

С киме би могла дуго да се мази.

 

Њене снове не смије сазнати свако,

А до њеног срца доћи није лако.

Могао би га брзо сломити кретен неки

Коме оно са великом жељом лети.

 

И тражи њега што зна шта она има,

Што ће дати само њему, а не свима!

 

Баш зато је тако мало кандидата,

Ал' мог'о би он доћи изненада

И видјети како је њежна и љупка,

Осјећајна срца, некад слатка љутка,

И узет' је у свој загрљај мушки, груби,

Штитити јој снове док је њежно љуби.

[Ћириличар]

Чувајте ми

 

Чувајте ми, горе Босне,

кад се тужним оне јаве,

чувајте ми, гране горске

једне мале очи плаве.

 

Ој ти, сјајно Сунце, угриј,

за њу ми топлије сијај,

уснице њене ми насмиј,

моме маленоме пријај.

 

А ти, свијетли Мјесече,

осв'јетли јој пут у ноћи.

Наслути јој тад, Мјесече,

како ћу јој једном доћи.

 

И ти, Вјетре, тихо крени,

не шуми кроз шуме јако

већ јој сам' на ухо шапни

како је ја волим жарко.

[Јелина]

кад  напишем песму малим остатком снаге и

на брзину пред спавање, али да остане

та црта - траг - битног

 

то што је неко запамтио

да не волим када се склања од мене 

када му је лоше

јер ме тако повређује

да не разумем и да страно ми је 

као да ме одбацује

мислећи да ме штити

и да није ми добро

без тог нечијег лошег

 

као од Бога када одвајамо се тужећи

сигурно Га боли