Шта је јео Јован Крститељ?

[Guest - . . .-]

Вратите се на тему 

[Srdjan]

Можда су хтели да приближе менталитету нашег народа а да задрже поенту, јер људи се овде гаде да виде скакавца а камоли да га једу, слабо ко зна да на тим просторима није ништа необично. Причао ми је другар са богословије да их у Израелу једу и дан данас, а овде би људи помислили да је неко скренуо памећу да га виде да једе скакавсе . Што се мене тиче , не би им замерио ни да су написали да је јео леба и туцану паприку .

 

Баш тако. Први пут када сам читао Јеванђеље и наишао на ово место о скакавцима, помислио сам: Уххх... Како је само могао?? Утисак гађења и чудног је у том тренутку преовладао утиску строгог испосничког живота светог Јована +.

 

Мислим да Нови Завет треба да се преведе што тачније, а какав год превод да је у питању, неће бити савршен. Ту долазе на сцену свештеници који ће тумачити Јеванђеље и спорна места на Литургији. Поред тога, можда и одштампати кратко тумачење необичних места и поклањати га уз сваки примерак Новог Завета.

[Ignjatije]

@@Zoran Đurović,

 

Оче, када сте већ ту имам једну молбу. Да ли знате нешто о "Вараждинској Библији". Овде је та тема на коју нико није одговорио  https://www.pouke.org/forum/topic/28194-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0/#entry909829 Делује ми доста добра, али не знам колико је моје лаичко виђење тачно. Ако сте упућени у тај превод, молим Вас да ми тамо одговорите. Или било ко од форумаша ко зна . Унапред хвала.

[Сер Жиле]

И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи. 

[Zoran Đurović]

И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи. 

 

НЗ је написан на грчком. Грчка именица акрис означава само скакавца, ништа друго. Полисемија која се може јавити у другим језицима је ирелевантна. Нпр., у српском скакавац се може односити и на нож, а било би ненормално када би неко помислио да је Јн био гутач ножева. Видели сте да је Пелусиот морао да избаци реч акрис да би прибегао вегетеријанском тумачењу, јер акрис је само скакавац. 

Детињасто је мислити да се Јн јурцао са скакавцима (има начина на који се хватају), као што не треба мислити да је јео само ове ствари. Умро би да је јео само ово. Писмо помиње то јело зато што је оно било његова основна, претежна храна. Ис. за њега вели да не једе и не пије; ни то не значи да није јео ни пио, него да је мало јео и пио. Такође би био у супротности са овима који веле да је јео скакавце и дивљи мед. Дакле, треба разумети писамски начин изражавања, тј. говорне фигуре. 

Битно је шта је јео и пио и то треба тачно превести а не по својој памети приписивати Писму оно што не вели и релативизовати његове речи. Хипи православље не води у рај. Писмо нам је дато, не смемо правити друго Писмо.

[Guest - . . .-]

Мало ћу да направим offtopic али не би било лоше за оне који желе да се баве Светим Писмом да  погледају неке одељке на нашем сајту које смо пажљиво скупљали годинама:

 

https://www.pouke.org/audio.php?cid=650 (Кубатова предавања)

 

Старозаветна теологија https://www.pouke.org/audio.php?cid=648

 

Библијска ерминавтика https://www.pouke.org/audio.php?cid=652

 

 

библијска литература https://www.pouke.org/library.php?cid=29

 

новосавезна литератора  https://www.pouke.org/library.php?cid=63

[Rev.]

Мада, не знам зашто би био проблем и да је јео и неку врсту инстеката? Коме то може да буде битно?

 

Битно је ако знамо да је био Јеврејин и ако погледамо у Старом завету одредбе о чистој и нечистој храни записане у Књизи левитској - 3. Мојсијевој 11.

[Midrash]

Шта знам никад нисам аскетизам доживљавао тако упроштено као ствар једења.

Зато ми не штрчи ακρίδα у  причи о Јовану.

На крају ни монаси не једу само биље, већ и млеко и јаја и рибе и друге морске плодове.

Искрено да кажем боље се хране нег ја.

 

Мислим нисам ти ја неки присталица тог неког ригидног аскетизма који је сам себи циљ, али нисам ни против аскетизма.

 

Ето видиш какав је промисао народ ће постити монашки а монаси ће живети световно, није ли то дивно.

 

Dešavalo se da prepisivači, koji su isključivo bili monasi, malko dodavali "monaškog duha" u tekst Recimo, primer je Mk gde stoji: Ovaj se rod ničim drugim ne može izagnati osim molitvom i postom (Mk 9,29) Ovo "postom" ne postoji u mnogim važnim svedocima, a ušlo je i u kasnije prepise Mateja (Mt 17,21). Malko učitavanja u tekst monaškog načina života, pa kad poste, kako onda da uzor jede skakavce, koji nisu riba, barem.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dešavalo se da prepisivači, koji su isključivo bili monasi, malko dodavali "monaškog duha" u tekst Recimo, primer je Mk gde stoji: Ovaj se rod ničim drugim ne može izagnati osim molitvom i postom (Mk 9,29) Ovo "postom" ne postoji u mnogim važnim svedocima, a ušlo je i u kasnije prepise Mateja (Mt 17,21). Malko učitavanja u tekst monaškog načina života, pa kad poste, kako onda da uzor jede skakavce, koji nisu riba, barem.

Ako je sve tako vidljivo cak na prvi pogled zaista me zanima sto se toliko ceka sa prepravkom...

Sta tu ne stima sto je u danasnje vreme tesko prepraviti nesto sto je ocigledno i laicima koji zele da Pismo citaju onako kako je ono i napisano dakle suvom Istinom.?

Ja recimo mislim da nema ne vaznih delova u Pismu sto dokazuje i o.Zoran skakavcima npr.

Voleo bi da razumem taj duh kako bi lakse prihvatao stvari za koje sam mislio da su savrseno aminovane.

[Berkut]

Stoga,koliko sam ja mogao zakljuciti,nit' je Jovan postao najveci izmedju zena tako sto je jeo skakvce il rogace,nit' cemo se mi kroz "post" spasiti.Jovan je najveci ,jerbo je najvise ispunio zakon i zapovesti,pa mi onda nelogicno ovo Crkeno mucenje od 7 nedelja posta,Moglo to i krace,al cesce.David je postio kad je gresio,po potrebi.

[obi-wan]

Две ствари стоје у позадини: 1) Јн је узор монаха, није јео месо, монаси не смеју да једу месо

2) Човек се аскезом спасава. Ту је једна моралистичко-аскетска идеологија посреди. Они тако замишљају спасење. Није ствар да ли знају или не грчки - толико га знају да би ово превели како ваља, него је психологија у питању. Зато и модификују Писмо. Народ који није аскетски (мада ће таквим ускоро постати, ако већ није, услед беде) мора да гледа у монахе од којих им долази спасење.

Не разумеју ону Павлову: Јео не јео, исто ти се хвата.

 

Vrlo zanimljiva konstrukcija, oce, u stvari sve izgleda kao nekakva interna zavera.

Mozes li da pretpostavis sa kojim tacno ciljem?

[obi-wan]

Човек може чувати говеда и бити на корист Цркви. Исто као што може и студирати па бити на штету Цркви.

 

Mudros` zbori iz tebe, brate Zeljko...

[Midrash]

Ako je sve tako vidljivo cak na prvi pogled zaista me zanima sto se toliko ceka sa prepravkom...

Sta tu ne stima sto je u danasnje vreme tesko prepraviti nesto sto je ocigledno i laicima koji zele da Pismo citaju onako kako je ono i napisano dakle suvom Istinom.?

Ja recimo mislim da nema ne vaznih delova u Pismu sto dokazuje i o.Zoran skakavcima npr.

Voleo bi da razumem taj duh kako bi lakse prihvatao stvari za koje sam mislio da su savrseno aminovane.

 

Eh...reci ti meni zašto Srbi, od svih naroda, jedini imaju prevod PIsma koji je star par stotina godina? A i ovi novi su na dijalektu kojim govori par procenata Srba? Vuk i Daničić su spomenici kulture, ali Pismo je Živa Reč, kako to da smo je okamenili?

[Midrash]

Vrlo zanimljiva konstrukcija, oce, u stvari sve izgleda kao nekakva interna zavera.

Mozes li da pretpostavis sa kojim tacno ciljem?

 

Ma nije zavera, jednostavno, kopiranje sopstvenog načina života na sve oko sebe. Liturgija je prvi pokazatelj. Umnožavanje molitava, liturgija koja traje par sati - to je monaški stil, koji je, polako, prošao i u narod, ali nema baš mnogo smisla, jer je monasima to poziv, a narodu nije, ili nije na taj način. To je bilo i kod nas, pa se desila liturgijska reforma - odnosno, vraćanje na izvorni smisao liturgije.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mene vise zanima duh koji ne prevodi Istinu!

Ko su ti ljudi koji istinu prilagodjavaju i da li se njihov duh nastavlja?

Receno je da smo znali grcki toliko dobro da je bio moguc istovetan prevod.