Сер Жиле

РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ Анатемате-проклетство на (некога) Аџуван-женскаст, пасивни хомосексуалац Басамци-степенице Бах (ударити у)-порицати Бдел-врста мирисне смоле Беспутно-недолично, непристојно Биона-бело на оку Биочуг-колут, котур Бој-спрат (1. Мој. 6, 16) Бољар-великаш, властелин Бољетица-оболело место Брана-дрљача Брашњеница-јело што се носи на пут Буњиште/буниште-ђубриште Василиск-змијски цар Ват-око 45 литара течности Вериге/верижица-ланци, ланчићи Ветхо-старо Већма-више Већ ако-осим ако Вињага-дивља винова лоза киселог укуса Витице-увојци косе Вјеђе-обрве Вријећи-вршити житарице Гаталица-приповетка чудесног садржаја, бајка, мит Гем-пеликан, несит Гер-0,6 грама Главња-цепаница Гњати-потколенице Голијени-цеванице Гомер-око 450 литара Грахор-врста биљке, састрица Гривна-накит у облику колута Грст-колико може стати у шаку Дажд-киша Додијевати-додиривати Дори до-све до Дослије-досада Достојање-наследство, баштина Доход-приход, доходак Доходити-долазити Дрљав-инфицираних, болесних очију Дрождина-шљака, троска, остатак нечистоћа при топљењу метала Дромедар-једногрба камила Ефа-око 45 литара чврстих ствари Жбан-врста суда за течност Ждријеб-жреб Живина-рак рана, жива рана Жижак-фитиљ Женик-младожења Житак-намирнице Забавити (коме)-приговорити, замерити (Данило 6,4) Загалити-открити, оголети Загрдјети-постати грдан, поружнети Заклади-драгоцености, вредни предмети Заминути-проћи Запазити-заволети (1. Самуилова 18,1) Запрзнити-запрљати Зарана-рано, на време Засједати (некоме)-постављати заседу Затећи се (коме)-обавезати се Зборница-синагога Зглавити-сабрати, сакупити Златица-златник Иђирот-врста лековите биљке Ижљести-изаћи Изгледати-очекивати Изудити-искомадати, распарчати Ин-око 3,66 литара Иноча-друга жена, прилежница Исе-(у)део Испуст-пашњак Јамачно-засигурно, поуздано Као-кал, блато Клапа- сујета, испразност, таштина Клепати (клепље)-откива(ти), оштри(ти) ковањем (Исаија 14, 7) Клијет-одаја, просторија Кољенца-подеоци Копања-дрвени суд за мешење хлеба Кор-око 450 литара течности Косијер-оруђе за подрезивање лозе Коситер-калај Крлетка-кавез Крупник-врста житарице слична пшеници Лакат-око 45 центиметара Ласно-лако Ленгер-сидро, котва Лепта-бронзани новац најмање ведности Ложа-легло дивљачи Ложница-спаваћа соба Лука-ливада уз реку (Судије 20,33; Псалам 65,13) Љиљак-слепи миш Љубазни(ца)-љубљени/а, вољени/а Мȁст-мошт, непроцеђена шира Медљика-биљна болест Милосник-љубавник Мина-око 571 грама Мисир-Египат Мјед-бакар Мужеложник-хомосексуалац Навалице-намерно, хотимице Нагоном-случајно, насумично Наказатељ-васпитач, одгојитељ Намаже-намигну (само у НЗ) Напитати-нахранити (само СЗ) Направа-израда Нард-врста мирисног уља Наруч (узети у)-позајмити од некога Насап-насип Настати-настојати (Јеремија 1,12; 1. Цар. 11, 28) Натражје-потомство Наузнак-унатраг, на леђа Находити- налазити Ненавидети/ненавидник-мрзети/мрзитељ Нишесте-врста финог белог брашна Обладати/област-овладати/власт Обличити-открити, раскринкати, окривити Обноћ-преко ноћи Обоци-минђуше, наушнице Обредити се-изређати се, смењивати се Обрећи/обрицање-обећати/обећање Обудовити-постати удовица Оветшати-остарити Одвод-грана која изниче из дебла Одвргнути/одвргнути се-одбацити/одметнути се Одуставити (некога или нешто)-одустати од Ȍкȏ-логор, табор Олошати-изгледати лоше, пропасти Оних-драги камен оникс Опадати-клеветати, оговарати Опаз-опрез Опростити се (нечега)-ослободити се Остан-зашиљена мотка за терање стоке О(т)правити (некога)-отпослати Отселе-одсад Оцат-сирће Паљетковати-купити након бербе необрано, пабирчити Паметар-летописац Парба-парница Пасови-појасеви Пића-храна, особито за стоку Поводањ-потоп, полава Подашан/податан-дарежљив Подланица-око 7,5 центиметара Подруг-један и по Покајати (некога или нешто)-осветити Пометкиња-жена која је побацила Помњивост-пажљивост Попузнути-оклизнути (По)скубати-(по)чупати Поступ-степен Потег/потези-тег(ови) за вагу Поткинути-саплести Потркалиште-стадија (око185м) Потукач-који се потуца, скитница Поучица-потка, основа тканице Правдати се (са неким)-препирати се, свађати се Праћа-праћка Прегршт-колико стане у скупљене шаке Преластити/прелашћивати-обманути/обмањивати Пређе-пре, раније Премицати се-недостајати Пренемоћи-клонути (од бола) Преслачци-посластице Прети (некога) –тужити, оптуживати Прети се (с неким)-расправљати се, спорити се, судити се Претили/а/о-товљени/а/о Претилина-масноћа, дебљина Пријевјес-вео који женама виси од капе низ леђа Пријеворница-греда којом се забраве врата Прикучити-приближити, примакнути Припознати (некога)-указати част и поштовање Пристав- кућни слуга, настојник домаћинства Просут (човек)-који има килу Проход-нужник, заход Пруга-дугачка Пругло-замка за птице Прутасто-пругасто Пупавац-врста птице Пута-окови Ражденути-разјурити, растерати Разметнути-расути Рало земље-1600 метара квадратних Расап-расуло, распад Распудити-растерати, распршити Рукодавалац-поверилац Сапрети (кога)-добити парницу против некога Сат-саће Сати-сисати (Исаија 60,16; 66,11) Сахранити-сачувати Сваке руке-сваке врсте Свјет(овати)-савет(овати) Свјештило-фитиљ, стењак Сикал-11,4 грама Сикер-алкохолно пиће од меда, урми и палминог сока Сјетовати-жалити, туговати Скинија-сеница (заклон од сунца), шатор Скленица-стаклена посуда Снимити-скинути Спратити-сместити Спуча(ти)-спаја(ти), саставља(ти) Стинути се-стегнути се, згуснути хлађењем Сулица-врста копља, џилит Тава-тигањ Талант-око 34,2 килограма Тефтер-списак, попис Течевина-тековина Тију-гоје се (Псалам 65,12) Тијесак-преса за вино и маслине, муљара Тја-чак Трг-роба Трепетљика-украсна игла за косу Трус-потрес, земљотрес Тул-тоболац Ћесар-цар, император Удара(ју) се-подудара(ју) се (Дјела 15,15; 2. Кор. 6,16) Удесити (некога)-срести, наићи на Узведено (платно)-извезено Узимам кад-будем имао кад (Дјела апост. 24,25) Уложити на (некога)-ударити први, напасти Уклин-нешто рђаво чиме се људи уклињу да им не буде тако Умучкати-ућуткати Унапредак-од сада даље, од сада унапред Упраложити-не обрађивати, запустити Урес-украс, накит Усекач-маказе за фитиљ Устока-источни ветар Утити/утио-одебљати/о, утовити/о Утрудити-заморити Ухвати вјеру-склопити савез Филдиш-слоновача Финик-палма Хазна/хазнадар-ризница,благајна/ризничар Хатер-наклоност, пристрасност Хват-око 1,85 метара Хрушт-гундељ Цијеп-млатило за вршидбу жита Цревље-ципеле Чесвина-врста зимзеленог дрвета, црника Честа-густа, млада шума, честар Чинити пшеницу-решетати (Лука 22, 31) Шипак-нар, мограњ Шљепота-слепило Штапи-сазвежђе Орион Шчињати се-премишљати се, оклевати

После неколико месеци интензивног читања и копања по речницима коначно сам се одважио да вам представим свој "Речник старих и мање познатих речи у Светом писму". Одрастајући уз Свето писмо у преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића често сам се, као и вероватно већина вас, сусретао са непознатим и архаичним речима и изразима, од којих су ме неки "мучили" и по неколико година. Сматрам да је превод Даничић-Караџић изузетно леп и да га не треба екавизирати и језички обрађивати, већ би било сасвим довољно да се састави кратак речник застарелих израза који би се могао штампати на крају саме књиге или помоћу фуснота објаснити значење појединих речи, попут савремених издања Библије краља Јакова илити King James Bible, који су ме и надахнули на овај подухват. Познато ми је да постоји "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму" Младомира Тодоровића који издаје "Каленић", али у питању је читава књига од неких 130 страна, док је мој циљ био да саставим нешто краће, што се може двострано одштампати на једном листу папира А4, ставити у Библију и користити било где. При тражењу значења речи користио сам пре свега Вуков "Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима", али донекле и друге изворе. Нисам се бавио појашњењима теолошких израза. Надам се да ће вам овај мали речник бити од користи. Волео бих да чујем ваше примедбе и предлоге. РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ.doc

Већина наравно није, али неки јесу, посебно они из Призрена.

Занимљива тема. Нисам прочитао овај рад, али ми је познат тај феномен. Та појава је посебно била раширена међу Албанцима. Звали су их "љармани" што значи "шарени". Многи су прелазили на ислам из чисто користољубивих побуда тј. да би добили плодну земљу у Метохији након масовног исељавања Срба из тих крајева у 18. веку, али су наставили да тајно практикују хришћанство. Након ослобођења Старе Србије неки су и потпуно одбацили ислам и почели и јавно да се изјашњавају као католици.

Е нека си јој рекао!

То не мислим само ја, на сву срећу! Латиница и не треба да буде потиснута, то сам већ и написао на овој теми. Употреба латинице јесте већа, пре свега у новинама, натписима и интернет комуникацијама, али је занимљиво да већина Срба руком пише ћирилицом. Као што је @ већ написао, код Словенаца, Хрвата и Муслимана ћирилица никада није ухватила корене, те је коришћење два писма остало карактеристично само за Србе што се одразило и на коришћење нашег традиционалног писма. Волео бих да ми напишеш зашто ти више волиш латиницу од ћирилице?

Ја сам написао да постоје мишљења о томе да је Јеванђеље по Матеју изворно написано на хебрејском или арамејском, мада је и мени ближи став да је изворно написано на грчком, посебно што у њему постоје делови који су у потпуности преузети из Јеванђеља по Марку. Али није то тема, па да не ширимо о томе овде.

Устав поштује српски језик, баш на тај начин што фаворизује ћирилицу која је деценијама била, што из незнања, што намерно, запостављена у односу на латиницу и успоставља природну равнотежу и равноправност међу писмима.

Устав прописује коришћење ћирилице у службеној употреби, што значи од стране државних органа и организација којима је поверено вршење јавних овлашћења. Којим ће писмом неко написати нпр. оглас на приватној табли или назив ресторана, то није ствар државе и она не може, а ни не треба ту да интервенише. Треба радити на поучавању народа о значају ћирилице за наш народ и културу. То би требало да буде задатак државе. Нисам против латинице и мислим да је не треба протеривати, већ само поучити људе, посебно младе о опасностима које носи ишчезавање писма на коме почива српска писменост.

Не штампа само СПЦ Библије. Управо највише Библија на српском су издање Библијског друштва и неких мањих издавачких кућа. Пошто су Срби већином алергични на верску литературу на латиници и друге, мање хришћанске заједнице готово искључиво користе ћирилицу у својим издањима. Од скоро је Библијско друштво почело са штампањем Даничићевог и Караџићевог превода Светог Писма на латиници, за Србе одрасле у расејању, који имају проблема са читањем ћирилице. Морам рећи да ми је потпуно чудно изгледало када сам га прелиставао.

Хтео сам да прочитам цео ваш текст, пре него што вам одговорим на овај упис. Познато ми је да је НЗ писан на грчком, као и мишљења да је Јеванђеље по Матеју првобитно написано на хебрејском или арамејском. Слажем се да полисемија која се јавља у енглеском не мора имати икакве везе, али разлог зашто сам се позвао на њу и алтернативне називе за биљку рогач, који је директно доводе у везу са Претечом, је зато што је могуће да су они постојали и у језицима народа којима је рогач познат од давнина, за разлику од Германа. Као што сам и написао, рогач је биљка карактеристична за источно Средоземље и не јавља се у северним и средишњим деловима Европе. Наравно да нисам ни мислио да се Крститељ хранио искључиво дивљим медом и акридама, већ да му је то био претежни извор хране. Не бих хтео ни да ово моје писање схватите као упињање да докажем да то баш нису скакавци већ биље. Први превод НЗ који сам читао је Караџићев, у коме стоји да се хранио скакавцима (као и у свим другим које сам читао) и сасвим ми је прихватљиво да је то можда и било тако и нимало ми не квари слику о св. Јовану. Сматрам само да став да се радило о некаквом биљу такође има своје утемељење и да га не би требало лако одбацити. Свестан сам и да у преводу комисије Синода СПЦ има и других "слободних превода", па су тако Караџићеви "аџувани", постали "рукоблудници" нпр.

Зато што су Библија и ћирилица суштински повезане. Ћирилица је, као и глагољица, настала да би наши словенски преци спознали Реч Божију. Ћирилица је израсла из писама на којима је писана Библија. Право питање је како Свето Писмо код нас икако може бити штампано било којим другим писмом?

И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи.

Та реченица је и мени одмах запала за око. Као што сам написао, Србима је братимљење добро позната ствар, али као народни обичај. Вероватно је то и била народна традиција, која је касније добила хришћански смисао и форму. Наше предање препуно је побратимстава, али за информације о самом црквеном обреду, његовом смислу и значењу требало би да више информација дају људи који се баве црквеном историјом. Флоренски је спомињао и описивао братимљење, а има и молитви за тај обред у старим богослужбеним књигама. Скоро сви текстови на интернету на ову тему су одговор на писања Бозвела. Да није било ове хомосексуалне пропаганде, вероватно се нико тиме не би ни бавио, нажалост.