Праштање – ментално и физичко здравље

[Драгана.]

Pa sad...omaknu se kontradiktornost.

Ako nas nije briga, onda nam je sasvim svejedno šta će ko misliti.

Ipak nam je stalo kako nas doživljavju ljudi iz okruženja. Skrivamo slabosti i ne odajemo sebe. Eto opet ono - teško je ogoliti sebe, ranjiv si jer ne vjeruješ svima i bićeš povrijeđen, tvoje slabosti iskorištene. 

Nakon ispovijesti čovjek očekuje oslobođenje, a iznijeti to gomili teško da ne bi osjetio rikošet.

 

'' Све нам је дозвољено, али није нам све на корист.'' Да, није ми важно шта ће други рећи, али морам ли да идем и да ''машем'' својим гријесима? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

'' Све нам је дозвољено, али није нам све на корист.'' Да, није ми важно шта ће други рећи, али морам ли да идем и да ''машем'' својим гријесима? 

Ma samo ih se oslobodi(grehe) na bilo koji način i sve je u redu Nezgodno je sa pitanjima ona se stalno ponavljaju...

[Ayla]

'' Све нам је дозвољено, али није нам све на корист.'' Да, није ми важно шта ће други рећи, али морам ли да идем и да ''машем'' својим гријесима? 

Ne morš, ne mašeš ni pred sobom sa njima, kriješ ih i od sebe. Zato su ti teret

Nađi naćin samo da kreneš...da počneš da ih se oslobađaš. Kasnije će, mislim, biti zaista sasvim svejedno pred kim ćeš ih reći, jer će se svesti na minimum.

 

(možda i pretjerah  )

[Драгана.]

Апостол Павле говори...исповедајте се једни другима... дакле није све у класичном индивидуалном исповедању свештенику, Цркав је заједница и не може нас бити "баш брига" за друге...

 

Ти србкињо,разумејући твоје године,нема потребе да будеш толико арогантна и саслушај ове људе који су добронамерни, јер ти си очигледно нова у овој причи,и добри савети ти не би шкодили...

Ароганта нисам. По чему то закључујеш? 

[Лидија Миленковић]

али морам ли да идем и да ''машем'' својим гријесима?

Наравно да не. Каква и коме би била корист од тога ?

[Зосима]

@@Зосима,

Ne vidim da je arogantna. Ona traži odgovore. 

Kao stari forumaš pokaži gostoljubivost i dobronamjernost.

Уф Ајла,скроз си оманула на овој теми...

Не тражи одговоре,она га већ има у својој глави, колико сам приметио свима је противречила,но свеједно,свако има право на мишљење...

Гостољубивост а поготово добронамерност се не огледа у томе што ћу неком да повлађујем, али људи не воле чути критику...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sve u svemu ima finih komentara i dobrih odgovora koji pokazuju Put koji sami moramo preći.

 

Nego, dobro došla ti nama Srbkinjo!!!

[Ayla]

Уф Ајла,скроз си оманула на овој теми...

Не тражи одговоре,она га већ има у својој глави, колико сам приметио свима је противречила,но свеједно,свако има право на мишљење...

Гостољубивост а поготово добронамерност се не огледа у томе што ћу неком да повлађујем, али људи не воле чути критику...

Zosima, radnici nekadašnjeg OGP-a su znali kada se obraduju nekome i u želji da ga pozdrave, omlate ga po ramenu, onako surovo...dobri neki ljudi stariji, malo neotesani. 

Ne znam zašto ih se sjetih.

Izvinite, odoh off

[Драгана.]

Sve u svemu ima finih komentara i dobrih odgovora koji pokazuju Put koji sami moramo preći.

 

Nego, dobro došla ti nama Srbkinjo!!!

Хвала.

[Лидија Миленковић]

Nego, dobro došla ti nama Srbkinjo!!!

И од мене, такође, добродошлица.

Христос посреди нас

[Juanito]

Приметио сам да Зоске има посебан пик на три групе људи - гастосе, омладинце и провинцијску емиграцију из Београда.

[Зосима]

Приметио сам да Зоске има посебан пик на три групе људи - гастосе, омладинце и провинцијску емиграцију из Београда.

Хехе, Јуане одлично ме читаш, и ово ти није први пут...

 

Мада заиста немем никакве зле намере,а сви који ме лично познају , већ су то одавно скапирали ...

Дакле ,ваш задатак као хришћана је да ме волите,баш овакав какав сам... :bleh:

[mcvija]

Није могуће.

[Јанко]

Лепа тема, увек изнова актуелна.

Поменућу најпре једну ствар: Исповеди само оно за шта сама осећаш да је грех. Признавање нечег зато што тамо негде пише а ти се не слажеш није преумљење. Боље прво (пре исповести) о томе попричај са свештеником да ти објасни зашто се то и то сматра грехом ако ти то тако не видиш.

Затим, примети да се не исповедаш пред свештеником већ пред Христом (примети да ће те свештеник одвести пред Христову икону, која треба да те све време подсећа пред ким признајеш грехе). 

Ако си у прилици, немој се исповедати пре Литургије, него дођи на вечерњу и, ако треба, сачекај да будеш задња или посебно замоли свештеника за исповест, значи кад нема других људи.

Ако се сама исповедаш пред свештеником, добро чуј и обрати пажњу на молитву коју ће сам свештеник прочитати ЗА СЕБЕ и за тебе пре причешћа. Разјасниће ти пуно тога, а најпре зашто је свештеник ту и која је његова улога.

Најзад, признавање и најситнијих детаља није потребно, довољно је назначити о чему се ради, да свештеник разуме и да може да те поучи. Неки иду "до коске", не препоручујем у манастирима, мада ово практично доводи до потпуног одрицања најгорег дела себе, одбацивање гордости, стицање скрушености и пуно тога (како са психолошког тако и са духовног становишта) доброг...

Дакле, полако, онолико колико можеш, док не дођеш у ситуацију да осећаш за чим ти душа вапи. Понављам, ништа се не мора јавно, и не гледај на друге да ли тако раде - него шта ти је корисно за душу.

Свако ти добро од Бога желим.

П.С.

Ако си се већ исповедала па питаш ово питање, види свој унутрашњи закон, тј стани смело пред своју савест и прво се пред њом оголи, види да ли то сматраш грехом. Остало само иде, употреби горњи текст.

[Драгана.]

Лепа тема, увек изнова актуелна.

Поменућу најпре једну ствар: Исповеди само оно за шта сама осећаш да је грех. Признавање нечег зато што тамо негде пише а ти се не слажеш није преумљење. Боље прво (пре исповести) о томе попричај са свештеником да ти објасни зашто се то и то сматра грехом ако ти то тако не видиш.

Затим, примети да се не исповедаш пред свештеником већ пред Христом (примети да ће те свештеник одвести пред Христову икону, која треба да те све време подсећа пред ким признајеш грехе). 

Ако си у прилици, немој се исповедати пре Литургије, него дођи на вечерњу и, ако треба, сачекај да будеш задња или посебно замоли свештеника за исповест, значи кад нема других људи.

Ако се сама исповедаш пред свештеником, добро чуј и обрати пажњу на молитву коју ће сам свештеник прочитати ЗА СЕБЕ и за тебе пре причешћа. Разјасниће ти пуно тога, а најпре зашто је свештеник ту и која је његова улога.

Најзад, признавање и најситнијих детаља није потребно, довољно је назначити о чему се ради, да свештеник разуме и да може да те поучи. Неки иду "до коске", не препоручујем у манастирима, мада ово практично доводи до потпуног одрицања најгорег дела себе, одбацивање гордости, стицање скрушености и пуно тога (како са психолошког тако и са духовног становишта) доброг...

Дакле, полако, онолико колико можеш, док не дођеш у ситуацију да осећаш за чим ти душа вапи. Понављам, ништа се не мора јавно, и не гледај на друге да ли тако раде - него шта ти је корисно за душу.

Свако ти добро од Бога желим.

П.С.

Ако си се већ исповедала па питаш ово питање, види свој унутрашњи закон, тј стани смело пред своју савест и прво се пред њом оголи, види да ли то сматраш грехом. Остало само иде, употреби горњи текст.

Хвала лијепо