Наш нобеловац - Иво Андрић

[Снежана]

Оптимизам не означава увек неки ружичаст поглед на свет и наивну самообману, него поверење у будућност, увереност да човек и његови послови, упркос свему и поред свега, иду путем усавршавања и напретка, да је такав напредак могућ и да за њега треба и вреди радити, и борити се, без обзира на непосредне резултате и видљиве користи. Уопште, без обзира.

[Данче*]

Има људи који могу тако добро да прикрију ход својих мисли и ток својих осећања да нико не може погодити њихову праву природу. Али изгледа да наше мисли и наша осећања неосетно и неприметно, годинама моделирају наше лице, као тиха упорна вода, површину земље.И кад стане да се примиче старост, одједном се отворе на њему неочекиване бразде и понори. И свак може да прочита све оно што је изгледало заувек скривено.

Иво Андрић

https://scontent-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpf1/v/t1.0-9/281943_345263628898107_1822377109_n.jpg?oh=891c8620ecbc2a93c0de02649e2940fe&oe=5602DE8C

[JESSY]

„Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može biti čovek trajno nesrećan dok Bog daje da se duša leči zaboravom a zemlja obnavlja prolećem.”

[Данче*]

Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se.

To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.

 

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xtp1/v/t1.0-9/11061665_822902141097727_2612842748676627039_n.jpg?oh=3474637736c67bd6c775c2f79035a69c&oe=55C6C6FC

[Данче*]

Natpis na grobu. Živeći u vašem svetu, ja sam sve do pred kraj života sačuvao izgled mirna, sigurna, manje-više srećna čoveka. Ali znajte da sam u sebi bivao često, i za duže vreme, tako tuđ i dalek tome istom svetu i tako izgubljen i nesrećan da sam se danima osećao niži od najnižeg i manji od najmanjeg, da ponekad nisam znao ne samo šta ću sa sobom i svojim životom i vremenom, ni gde da krenem ni na što da stanem, nego ni kuda da gledam, kako da mislim ni šta da kažem. Ništa.

 

I.Andrić

[Данче*]

''Nikad čovek da se izleči i oslobodi detinjstva. Kad mi je bilo devet godina, čitao sam priču o dečaku koji je morao da završava zadatak dok su ga spolja dozivali i mamili sunce, ptice i sad se više ne sećam kakve sve slasti i lepote zemaljske. Sećam se da je to za mene bila bolna i svirepa priča. Bolno mi je bilo odreći se radosti koje dozivaju spolja, ali bolno i ne završiti zadatak, a način na koji se to dvoje miri i dovodi u skladnu celinu ja nisam mogao da sagledam i shvatim.
Sad mi je šezdeseta godina. Napolju je sunce, ono najdraže, jesenje, a preda mnom je zadatak. I sve je isto.''

 

I. Andrić

[JESSY]

[JESSY]

https://www.youtube.com/watch?v=3LPlynQ8Iyc

[JESSY]

Bežanje

Kad jesen pogasi šumove,
i boje u predsmrtnom sjaju
stanu polako da mru,
kad se suncu otme vlast,
ja ću se dati na put.

Znam da se neće vratiti
leto sagorelo,
i da je mrtva radost i pogašena žedj,
i da tudjina nikom
još sreće nije dala,
ali znam: da su za nesrećne oči
novi krajevi lek,
i da se svaki bol jedino novim i većim
sažiže i leči

[JESSY]

Ne ruši sve mostove

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Nisi ptica ni leptir obalom što leti,
Kad nema mostova uzalud je čeznuti,
Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene.
U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,
Mogle bi te nazad nagnati uspomene…

[JESSY]

San o Mariji

Ja nisam nikada video tvoga lica
A pregršt sunca
Jedino što je palo na moj put
Bješe iz tvoje ruke
Sudbina.Snijeg i vetar i strah.
Jedna jedina radosna
Vijest,što je pala u moj kut
Biješe iz tvojih usta
Praštaju se putevi tamom i zaboravom
Jedan čas je stala uboga duša
neznajući kuda s očima
i drhtala
Tako je prošao život
I nikad nisam video tvoga lica

[JESSY]

Svu noć je kiša padala

Da li znate ako je
svu noć slušati romon o prozore
i ne moći usniti?
Kiša, ko mati, tiho pjeva
a sna nema tek misli kišne noći.
Zašto na svaki dodir života
ostaje dušom kao jeka – bol?

[JESSY]

Sve više, sve bliže

Vidik se tanji, biva svetliji
I, od svetlosti, sve više – neproziran.
Sve brže i bliže dolazi trenutak
Kad neće više ni biti vidika,
Jer neće biti ni očiju
Koje ga gledaju.

[JESSY]

Žeđ

Ostadoh te željan, jednog letnjeg dana,
O srebrna vodo, iz tuđega vrela.
To je bilo davno -
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom. Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije,
Al` mira ne nađoh nigde, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.

[Снежана]

"Ukratko, šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje."