Наш нобеловац - Иво Андрић

[Дуња]

"Sada, kada sam video, cuo, osetio, upoznao i jedno i drugo, vreme je da potrazim trece mesto. Skrovito, a uzviseo mesto, gde se ne urla i ne peva, gde se sticu konci i uslovi zivota i smrti, gde se ne zeli i ne ceka, nego se sedi nad nadjenim i docekanim, nad nepreglednom i neprolaznom rekom zivota, celog zivota, u razmisljanju, bez zelje i pomisli da se obuhvati, zaustavi ili zagrabi."

[Дуња]

"Ispod strasnog zivota koji vodim, javi se zvuk, duboko, jedva cujno, kao romon vode koja se naslucuje. Zastanem samo za trenutak, poznajem ga, i krenem dalje, utesen saznanjem da nisam bez nade zalutao i da jos ima povratka i izlaza, dok ispod mojih tvrdih i krivih puteva tece voda Bozijeg spasa i dok mogu da joj cujem glas koji me cisti, spasava i odnosi sve oko mene, kao mocna a nevidljiva poplava."

[Дуња]

"Boze, ne dopusti da srce nase ostane prazno, nego daj - posto od tvoje volje sve zavisi - da uvek zelimo i da se nadamo, i da to sto zelimo bude dobro i stvarno i da nasa nada ne bude isprazna. Daj da predmet nasih zelja bude lepsi i visi od nasih zivota i da se dobroj nadi nikada ne izneverimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lazno obecavaju odmor. Daj nam prav put sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti kada nam vec dajes iskusenja. I ma kuda isli i lutali ne daj da na kraju ostanemo izvan Tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svekim delicem bica zelimo."

[Дуња]

"Izmedju bojazni da ce se nesto desiti i nade da mozda ipak nece ima vise prostora nego sto se misli. Na tom tvrdom, uskom, golom i mracnom prostoru mnogi od nas provode svoj vek."

[Дуња]

"Na mahove, usred aktivnog zivota, osetim odjednom kako sve odlazi, kako stvari napustaju svet i covek coveka. Tada se vracam svojoj samoci, pravom zavicaju moje svesti. A moja samoca, to nije tisina i nepomicnost, mrak i besvest, to je vapaj i kliktaj svih ljudskih sudbina i zivotnih zahteva od postanka sveta do danas, to je vihorno kruzenje bezbrojnih sunaca, prema kojima je ovo sto nas greje samo igracka, to je brujanje miliona vasionskih zvona u kojima su planete klatna. I kroz tu vasionu bez kraja i imena, poboden je, od vrha do dna, kao stozer, mac od svetlosti - moja svest."

[Дуња]

"Na mahove imam punu iluziju da mi je u strahovitoj lomljavini i prolaznosti svega oko mene dato pet minuta, poklonjeno pet minuta zivota na belom hlebu, da slobodno i mirno disem i mislim. I ja koristim radosno i snazno to vreme i ne pomisljam ni kad j pocelo ni kad ce se zavrsiti. A moja misao proteze tih pet minuta u beskonacnost, iznad svih sukoba i bura i ja zivim svetlim, dubokim zivotom misli i ne mogu ni jednom od tih pet trenutaka da dogledam kraja jer je veci od sveta i dublji od srece."

[Дуња]

   

 

8086.gif

 

"Ja zelim da budem nepoznat i zaboravljen sa istim zarom i bolnom osetljivoscu sa kojom drugi zele da budu glasoviti i slavni."

 

[Ленка*]

"Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!"

 

[Дуња]

E, kada smo kod Andriceve ljubavi, a Jela se dotakla teme, evo:    

 

 http://www.medias.rs/velike-ljubavi-velikih-ljudi-i-ivo-andric-covek-koji-je-30-godina-voleo-i-cekao-jednu-zenu

 

"U ljubavi ima mnogo bola, nepravde i nereda. Ali ljubav je tako tajanstvena stvar da i to, mozda, samo tako izgleda pred povrsnim i nesavrsenim sudom. Snaga i velicina ljubavi, koju nikad dovoljno ne poznajemo, mozda je tolika da se i to sto nam izgleda kao bol, nered i nepravda ispravlja negde, na nekom visem planu koji mi ne vidimo."

 

Milica + Ivo 

[Ленка*]

Толико дирљиво... Толико, да ћу чак занемарити ту ситницу, ту малу, небитну, безначајну ствар да је Јелена само замена за Милица  

[Ленка*]

”Poznavao sam jednog čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe poneku zlu reč. ”

[Ленка*]

”Šta tvoja tuga čini dok ti spavaš? Budna je i čeka. A kad izgubi strpljenje, ona te budi. ”

[Дуња]

"- Mnogo samujes i dugo cutis, sine moj,

zatravljen si snovima, izmoren putevima duha.

Lik ti je pognut i lice bledo.

Izidji u letnji dan, sine moj! Sta si video?

- Video sam da je zemlja jaka i nebo vecno,

a covek slab i kratkovek.

Video sam da je ljubav kratka, a glad vecna.

Video sam da se ovaj zivot sastoji u nepravilnoj smeni greha i nesrece,

da ziveti znaci slagati varku na varku.

 - Hoces li da usnis, sine moj?

- Ne, oce, idem da zivim."

 

EX PONTO, epilog

[Данче*]

https://scontent-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xap1/v/t1.0-9/11057483_978454398834320_8366737322391697720_n.jpg?oh=983e1acc3e0b7993dce3cd971fdd4079&oe=558B353B

[Данче*]

Дрскост и упорност су брат и сестра. Дрски и упорни људи никад се не могу поправити у својим манама и слабостима, јер они, не осетивши никад рђаве последице својих мана на себи, и не примећују да их имају. И стога треба од таквих људи бежати што даље.