Југословенско Краљевско ваздухопловство у априлском рату - Сећање на хероје

[Милан Ракић]

Капетан I класе Момчило Петровић, пилот-ловац

Момчило је рођен у Прокупљу 30. марта 1908. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство, где завршава Пилотску школу и све разделе ловачке обуке, да би 1936. године стекао звање ловца. Због мањих здравствених проблема бива пребачен са ловачке на бомбардерску авијацију. Априлски рат га затиче на аеродрому Горобиље на дужности извиђача и пилота на авиону Савоја Маркети.

Након издаје у јединици, група пилота се одважила да прелети за СССР. Момчилова Савоја је одмах након полетања због слабе видљивости и магле ударила у планину недалеко од Рогатице.

Наредник Павле Стрман, летач-радиотелеграфиста

Павле Стрман је рођен 29. децембра 1911. године у села Кострељница крај Литје у Словенији. У Новом Саду је завршио Подофицирску ваздухопловну школу, смер радиотелеграфиста, да би потом завршио и летачку обуку за то занимање, као и обуку за бомбардера-стрелца, у Белој Цркви 1937. године. За време Априлског рата је био на аеродрому у Горобиљу.

Погинуо је 11. априла код села Зарожја у близини Рогатице, као члан посаде једне Савоје, којом је управљао капетан Јефта Бошњак, а која је ударила у брдо због магле, приликом прелета у СССР.

[Милан Ракић]

Поручник Милан Продановић, пилот

Милан је рођен у Новом Саду 28. фебруара 1911. године. Пилотску школу је завршио у Панчеву 1938. године и одмах је био распоређен У Седми бомбардерски пук у Прељини, где је и дочекао Априлски рат.

Одмах на почетку рата Миланова јединица је добила задатак бомбардовања италијанских положаја код Скадра, где се Милан тог 6. априла нарочито истакао. Два дана касније је успешно извршио задатак и у Качаничкој клисури. На дан 10. априла, Милан је добио наредбу да са својом Савојом прелети за Никшић. Сложени метео услови и претпоставка диверзије на навигационим уређајима, тек након неког времена, поручник Продановић уместо да се нађе у Никшићу, затекао се на дијаметрално супротном делу земаљског шара. Био је изнад Констанце у Румунији. Вероватно изненађен орографијом терена и непознатим летелиштем, превео је летелицу у поредак за слетање, али је пре него што је додирнуо писту аеродрома овог румунског града, крилом ударио у некакав антенски стуб, што је било кобно за Милана и њговог стрелца.

Наредник Стеван Кнежевић, летач-стрелац

Стеван је био родом из села Влашкова код Пљеваља, где се родио 1913. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу у Новом Саду, а потом у Белој Цркви и обуку за летача стрелца. На тој дужности је и дочекао Априлски рат на аеродрому Прељина код Чачка, авион Савоја Маркети.

За Стевана је био кобан 10. април, када је у посади са пилотом Миланом Продановићем покушао да слети на аеродром у Констанци у Румунији, где су непосредно пре слетања имали удес са трагичним последицама.

[Милан Ракић]

Наредник Војислав Мећикућић, летач-механичар

Војислав је рођен 24. априла 1915. године у Спужу крај Подгорице. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу у Новом Саду и обуку за механичара. Рат га је затекао на тој дужности у Седмом бомбардерском пуку у Прељини.

Погинуо је приликом прелета дела његове јединице за СССР 11. априла, када су након изласка из круга и заузимања курса ка истоку због магле и слабе видљивости авионом ударили у планину Игман.

Наредник Стеван Вујаклија, пилот

Стеван је рођен у Невесињу 30. октобра 1913. године. После завршетка Подофицирске ваздухопловне и механичарске школе у Новом Саду, 1936. године завршава и Пилотску школу у Мостару и бива промовисан у то летачко звање. Као пилота, Априлски рат га је затекао на аеродрому Прељина код Чачка.

Погинуо је 16. априла 1941. године, приликом прелета са никшићког аеродрома за Грчку. Место погибије никада није утврђено, пошто се зна да је полетео из Никшића, али до Грчке није никада стигао.

[Милан Ракић]

Поред ове 4 горе поменуте бригаде које су биле носилац задатка одбране земље и које су и највише биле ангажоване у Априлском рату, у састав оперативног ваздухоплоства је (на почетку теме је то и наведено) улазиле и још неке јединице које су биле под непосредном командом Команде РВ. Да не бих сада дужио о њиховим задацима (вратите се овде)...

Дејства и губици Једанаесте самосталне ваздухопловне групе за даљње извиђање

Ова јединица је базирала на аеродрому Велики Радинци код Руме и сачињавале су је 21. и 22. ескадрила. У свом саставу је имала авионе Бристол Бленхајм и неколико лаких бомбардера Хокер Хајнд.

У јутарњим сатима, бригадни генерал Боривоје Мирковић, Командант РВ, издао је наредбу мајору Драгомиру Лазаревићу да поступи по "запечаћеном" задатку предвиђеном ратним планом "Р-41". У најкраћем, задатак је прдвиђао хитно полетање и бомбардовање немачких аеродрома код Арада и Темишвара. Три авиона су полетела и нису се никада вратила... Наредних дана је група ангажована у задацима подршке другим јединицама оперативног ваздухопловства, првенствено Трећој и Четвртој бригади. У бомбардовању немачких моторизованих јединица код Прешева, изгубљено је такође неколико авиона. Оно што је преостало, уништено је на земљи, а само су два искоришћена за повлачење у Грчку.

Са ове дистанце гледано, ова јединица је била трагична.. Што би рек`о наш народ, ни мање јединице (по броју људи и авиона) ни већих губитака (13 људи и готово сви од око 20 авиона колико је група имала у свом саставу)

[Милан Ракић]

Погинули припадници Једанаесте самосталне ваздухопловне групе за даљње извиђање

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Обрад Милићевић, пилот

Обрад је рођен 26. септембра 1908. године у селу Лозници код Чачка. Завршио је Подофицирску артиљеријску школу, али је "баталио" топове и окренуо се "јеропланима". Прешао је у ваздухопловство и ступио у Пилотску школу у Мостару, коју је са свим разделима обуке (ноћно летење, бомбардовање и гађање) завршио 1938. године и стекао летачко звање-пилот. Рат га је затекао у 11 групи на аеродрому Велики Радинци код Руме.

Погинуо је 6. априла, приликом бомбардовања немачког аеродрома код Арада. Његов Бристол Бленхајм је оборен од стране немачке ПВО тог румунског аеродрома.

Потпоручник Сретен Глишовић, летач-извиђач

Сретен је такође био из околине Чачка. Рођен је у селу Међувршје 18. гебруара 1912. године. Након Гимназије, ступа у Војну академију, а затим бива постављен у ваздухопловство, где 1939. године након завршене обуке стиче летачко звање-извиђач. Летео је у том својству као члан посаде авиона Бристол Бленхајм и Априлски рат га је затекао у Руми.

Погинуо је 6. априла, када је авион у ком је Сретен летео, а којим је управљао његов земљак од горе, Обрад Милићевић, оборен изнад аеродрома у Араду.

[Милан Ракић]

Нижи ваздухопловнотехнички чиновник III класе Тодор Радовић, пилот

Тодор је био родом из Острожца код Карловца. Рођен је 25. маја 1905. године. Прво је завршио Подофицирску школу пешадије, да би се након неколико година службе у том роду пријавио на конкурс Пилотске школе у Мостару. Успешно је завршава и постаје пилот на Бристол Бленхајму и бива распоређен у 11. групу на аеродром Велики Радинци.

И он је погинуо 6. априла приликом бомбардовања Арада. Он је успео да изврши задатак и да изручи товар бомби на немачки аеродром, али га је приликом повратка са задатка оборио немачки ас, мајор Арнолд Лигниц.

Поручник Славко Зеленика, пилот

Славко је рођен 27. септембра 1916. године у Приједору. Завршио је Војну академију и летачку обуку за извиђача 1939. године.

Погинуо је 6. априла, након повратка са задатка бомбардовања немачког аеродрома код Арада, када је авион у којем је Славко био заједно са Тодором Радовићем, оборио немачки ваздушни ас Арнолд Лигниц

[Милан Ракић]

Капетан Боривоје Миловановић, пилот

Боривоје је рођен у Београду 2. марта 1910. године. Завршио је Војну академију, а потом прво летачку обуку за извиђача, затим курс за аерофото снимање, да би на крају 1938. године завршио и Пилотску школу у Мостару.

Погинуо је 6. априла када је његов авион нападнут и оборен изнад немачког аеродрома код Темишвара који је Боривоје имао задатак да бомбардује.

Поручник Михајло Кусовац, летач-извиђач

Михајло је рођен у селу Зачир код Цетиња. Након Војне академије, ступа у ваздухопловство и завршава летачку обуку за извиђача 1938. године у Панчеву.

Погинуо је 6. априла приликом бомбардовања немачког аеродрома у Темишвару. Авион у којем је Михајло био, а којим је управљао Боривоје Миловановић, оборили су немачки ловци из састава ПВО аеродрома.

[Милан Ракић]

Капетан Живомир Петровић, пилот

Живомир је рођен у селу Пољаница код Качера на Златибору, 28. октобра 1909. године. По завршеној Војној академији ступио је у ваздухопловство где је прошао прво обуку за извиђача, да би потом у Мостару завршио и Пилотску школу и 1938. године промовисан био у летачко звање-пилот. Летео је на авиону Бристол Бленхајм у саставу 11. извиђачке групе.

Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања покрета немачких моторизованих јединица на путу Куманово-Прешево. Немци су успели да организују ПА артиљерију и ватра њихових флакова је била погубна за Живомира.

Наредник Блажа Гардашевић, летач-радиотелеграфиста

Блажа (или Блажо) је рођен 10. фебруара 1913. године у Ублинама Чевским код Цетиња. Прво је завршио Подофицирску школу и радио је у коњици. Потом је прешао у инжињерију, а касније је ступио у ваздухопловство и завршио радиотелеграфски курс и летачку обуку за то занимање. На аеродрому Велики Радинци код Руме је над њиме спроведена и обука за стрелца на авиону Хокер Хајнд.

Погинуо је приликом повратка са успешно извршеног задатка бомбардовања немачке тенковске колоне код Прешева, када је авион у којем је Блажо био ударио у једно брдо код села Драгинца у Мачванском срезу.

[Милан Ракић]

Поручник Јанићије Кораћ, пилот

Јанићије је рођен 3. новембра 1911. године у селу Висибаба код Ужичке Пожеге. Након Војне академије, ступио је у ваздухопловство, где је 1938. године у Панчеву завршио Пилотску школу. Распоређен је у 11. групу на аеродрому Велики Радинци код Руме.

Трећег дана Априлског рата, успешно је извршио задатак бомбардовања колоне немачких тенкова код Прешева, али је приликом повратка на матични аеродром у Руми, морао да слети на параћински аеродром Давидовац, због магле и лоше видљивости. Када су 10. априла временски услови дозволили да Јанићије полети за Руму, у фази "затрчавања" летелице због високог снега којим је била прекривена травната писта аеродрома у Параћину, авион се занео, нагнуо на једну страну приликом чега је дошло до лома крила и неконтролисаног окретања авиона, који је на крају експлодирао, а Јанићије који је био у њему је погинуо.

Наредник Душан Вучковић, летач-радиотелеграфиста

Душан је рођен у Београду 10. марта 1912. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу, а потом и летачку обуку за радиотелеграфисту.

Погинуо је 10. априла на аеродрому Давидовац код Параћина, када је као члан посаде био у летелици са Јанићијем Кораћем, када је летелица у фази полетања имала удес са трагичним последицама по њих.

[Милан Ракић]

Поручник Драгомир Добровић, летач-извиђач

Драгомир је рођен 27. фебруара 1916. године у Новом Топољу код Славонског Брода. По завршетку Војне академије, бива распоређен у ваздухопловство, где 1939. године у Панчеву завршава летачку обуку за извиђача и на тој дужности, на авиону Бристол Бленхајм је дочекао Априлски рат.

Погинуо је 10. априла у Давидовцу крај Параћина као члан посаде са поручником Кораћем, када се њихов Бристол Бленхајм због високог снега на писти, у фази полетања занео, преломио и експлодирао.

Поручник Растислав Пешић, пилот

Растислав је био родом из Лесковца. Рођен је 11. октобра 1914. године. Након Војне академије, прво је у Новом Саду завршио извиђачку, да би 1940. године у Панчеву завршио Пилотску школу.

Са аеродрома Велики Радинци код Руме је полетео 8. априла са задатком да бомбардује колону немачких тенкова код Прешева. Када се враћао са успешно обављеног задатка, због временских услова је морао да одступи западно од маршруте како би Руми пришао са југа од Мачве. Али се тада и на Мачву спустила густа магла. Својим Хокер Хајндом је ударио у једно брдо код села Драгинца и на месту остао мртав.

Потпоручник Бранко Нововић, летач-извиђач

Бранко је рођен у Мартинићима код Даниловграда 28. септембра 1914. године.Завршио је Војну академију, а потом, ступивши у ваздухопловство 1938. године и летачку обуку за извиђача.

Приликом бомбардовања немачке моторизоване колоне код Прешева 8. априла, ватра немачких флакова је погодила летелицу у којој се налазио Бранко и усмртила га.

[Милан Ракић]

Између села Шајкаш и Вилово у Војводини, на месту где је пало неколико наших летача у Априлском рату, подигнут је споменик у знак сећања на те људе и све ваздухопловце који су дали свој живот за одбрану Краљевине Југославије. Између осталих, на једној од спомен плоча се налазе и имена неколико летача из 11. самосталне ваздухопловне групе из Руме, који су настрадали приликом бомбардовања немачких аеродрома код Арада и Темишвара...

 

[Милан Ракић]

Главни штаб Југословенског Краљевског Ваздухопловства

Главни штаб ЈКВ, којем је задатак био да командује јединицама оперативног и позадинског ваздухопловства, све је чинио, само оно што је требало да чини није. Генерал Бора Мирковић који је командовао ваздухопловством, више је времена провео у повлачењу са једног положаја на други, него што је заиста командовао овом групацијом војске. Све је остављено Командантима бригада на знање и савест, а према инструкцијама ратног плана, који се "дотеривао" и исправљао 2 дана пред рат, због већ поменуте издаје Владимира Крена.

У преподневним сатима 5. априла, пучиста Мирковић је наредио покрет јединица Команде ваздухопловства и евакуацију из Београда, прво у Липовичку шуму.  Око 13 сати тог дана је добио обавештење да ће сутра, 6. априла започети напад. Уколико га не буде, вратиће се у Београд, а ако га буде, правац Мачва и Јадар....

Пошто је тако нажалост и било, већ након првог удара 6. априла, око 9 сати, Бора је одлетео за Руму, односно Велике Радинце, док се остатак Команде преко Шапца упутио у Јадарску Лешницу, где је било командно место у случају рата. Додуше, док је био у Руми, наредио је 11. групи за даљње извиђање да полете за Румунију и бомбардују немачке циљеве, односно аеродроме у Араду и Темишвару. Након тога, био је 2 дана у Лешници...

Већ 10. априла Бора & компанија се селе у Бању Ковиљачу, а сутрадан за Дрињачу. И тог 11. априла у Дрињачи, престало је свако командовање нашим ваздухопловством. Оно преосталих пилота и авиона по јединицама остало је препуштено само себи и њиховом личном залагању и пожртвовању. Додуше, водио је Бора "рачун" о једном сегменту ваздухопловства, који му је итекако требао. Били су то велики транспортни авиони и бомбардери, којим је циљ био, барем оних који "претекну" да се докопају Никшића. А до њега ће и Бора већ стићи...

И у наредна 4 дана, од Дрињаче и Сарајева, преко Трнова и Калиновика, Гацка, Билеће и Граба, пријехаше Бора у Никшић да се стави на чело флоте од 24 авиона која је имала да евакуише државни врх из земље и наравно оно већ пословично злато.

Уз овакав ангажман Боре пучисте (који се понашао као да му је једини циљ да се домогне Никшића, а вероватне и јесте то био) и дела командног кадра, уз готово никакву комуникацију именованог са јединицама на терену, уз непостојање координације летачких и наших ПВО јединица (неколико наших авиона је оборила наша ПВО), уз никако организовану службу осматрања и јављања и уз издајнике у готово свим јединицама, рекох већ негде горе, отпор коју су пружили припадници ЈКВ још више добија на значају...

бригадни генерал Боривоје Мирковић (1884-1969)

[Милан Ракић]

Погинули припадници Команде ЈКВ

Пуковник Стјепан Буразовић, пилот

Стјепан је из Петриње, где се родио 1896. године. Као бивши летач Аустроугарског ваздухопловства, прикључује се војсци новоформиране Краљевине и већ следеће 1919. године постаје Командант Мариборске леталске сатније, која је учествовала у операцијама на Корушком фронту. Ипак он је све летачке и командантске дужности вршио не као пилот, него као ваздухопловни извиђач, да би тек 1940. године завршио Пилотску школу. Рат га је затекао на некој високој дужности у Команди ваздухопловства (не знам којој).

Погинуо је 9. априла у авионском удесу током лета на релацији Краљево-Лешница.

Ђорђе Николић, авиомеханичар

Ђорђе се родио у Турији 23. јуна 1901. године. Као свршени аутомеханичар војни рок је служио у Аутокоманди, да би се после тога запослио у авионској радионици 6. ловачког пука у Земуну, као авиомеханичар. Априлски рат га је затекао на аеродрому у Краљеву, где је био механичар на авиону Рода, којим је пилотирао пуковник Буразовић. 

Погинуо је са њим у посади 9. априла, када су из Краљева кренули за Лешницу да пренесу неку важну пошту у ратну Команду ЈКВ. Њихова Рода се срушила код села Планинице у општини Мионица.

[Милан Ракић]

Капетан I класе Братислав Трајковић, пилот

Братислав је рођен у Београду 24. августа 1906. године. Након завршене Војне академије ступио је у ваздухопловство где је прво постао извиђач, да би у Новом Саду завршио Пилотску школу 1933. године. Био је пилот у склопу летачке јединице Министарства војске и морнарице.

Погинуо је 13. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања сарајевског аеродрома. Није ни стигао да полети.

Капетан I класе Милан Јанковић, пилот

Милан је рођен у Крушевцу 22. фебруара 1909. године. Након Војне академије бива распоређен у ваздухопловство где завршава прво школу за извиђача, а затим у Новом Саду и Пилотску школу. Био је распоређен на дужност пилота за везу у Министарству војном.

Погинуо је 13. априла приликом немачког напада на сарајевски аеродром.

[Милан Ракић]

Армијско и Поморско ваздухопловство

Што се тиче Армијског ваздухопловства оно није било довољно ангажовано у Априлском рату, првенствено због тога што су јединице тог ваздухопловства биле придодате као извиђачка подршка јединицама Армија на терену (КоВ).  

А те Армије су биле, благо је рећи у расулу... За разлику од ваздухопловства које је своју мобилизацију спровело са готово 100% одзивом и попуњеношћу још почетком марта 1941. године, Армије КоВ-а нису биле завршиле мобилизацију, па самим тим ни концентрацију, односно стратегијски развој, тако да нису ни могле да спроводе операције планиране ратним планом "Р-41". Тако да њима није ни било потребно ваздухопловство у таквом стању на терену. Армијско ваздухопловство је изгубило све авионе, сем једног мањег дела који је успео да прелети за Грчку. Велика већина застарелих Бреге-19 и Потеза-25, уништена је још на земљи, а један мањи део су уништили сами пилоти приликом повлачења. Три авиона су оборили Немци, а наша ПВО је оборила наша 4 авиона. Неколико је уништено у удесима, а око 27 "претеклих" летелица је заробио непријатељ. Срећом у несрећи, ова групација нашег ваздухопловства није имала људских губитака.

Што се Поморског ваздухопловства тиче, оно је у прва 3-4 дана, без обзира на превласт непријатеља у ваздушном простору изводило нека борбена дејства. 20. хидропланска ескадрила је из Боке извела бомбардовање бродова у луки Драч, као и неколико бомбардовања италијанског бродовља у ширем рејону Барија у Италији. Нажалост, након прооглашења НДХ 10. априла, настало је расуло у редовима ове групације нашег ваздухопловства, где је добар део људства приступио новоформираном Зракопловству НДХ. Преостали, такође добар део људи је одлучио да на преосталим летелицама (хидроавионима) прелети за Грчку и прикључи се Савезницима. Од 14 посада на исто толико летелица, 2 су се срушиле током лета, 2 су оборене од стране непријатеља, док је 10 авиона са комплетним посадама дошло до Грчке, а одатле преко Крита, прелетели су за Абукир у Египту, где су се ставили на располагање Британском Краљевском ваздухопловству. Од ових 10 посада и авиона, у склопу Британских ваздухопловних снага на Блиском Истоку и Африци, основан је 2. Југословенски сквадрон и одмах прикључен  201. групи Морнаричког Краљевског ваздухопловства. Овај сквадрон је до пролећа следеће године, извео преко 800 борбених задатака, махом противподморничка дејства и извиђање акваторије. За годину дана и тих 800 летова, ова јединица састављена од југословенских пилота није имала ни један губитак у људству и техници. Због израубованих авиона, ова јединица је угашена, а људство се прикључило остатку избеглих пилота, који нису хтели да се предају Швабама у избегличком кампу у Бенини у Либији, одакле је почело да се пише ново поглавље наше ваздухопловне историје, али о томе у некој другој теми.