О Промислу Божијем и вољи Божјој...Наше позвање, животни пут

[Пеђа]

Па све су ово тачне опште приче, које мало значе у конкретним случајевима

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1342742066' post='681864]

нормално да постоји, исто као што постоји и између твоје воље да ти ближњи остане неповређен и допуштења да се повреди јер другачије неће да научи да се/те не повређује.

Ово звучи као да је дозвола да се догоди зло само исправна корективна акција како би се поправио због грешке коју си направио користећи своју слободну вољу. То генерално пије воду, али конкретно:

"Родила се беба, то је њен слободан избор, послаћемо њену психички поремећену мајку да је удави, да се то више не би понављало"

и

"Родио си се као Србин у неком селу у Босни, то је био твој избор, послаћемо усташу да те закоље, да се то више не би понављало"

Верујем у Бога, сваки дан се молим да буде Његова воља, али чини ми се да се неки пут то не дешава

[milan.]

Па све су ово тачне опште приче, које мало значе у конкретним случајевима

Ово звучи као да је дозвола да се догоди зло само исправна корективна акција како би се поправио због грешке коју си направио користећи своју слободну вољу. То генерално пије воду, али конкретно:

"Родила се беба, то је њен слободан избор, послаћемо њену психички поремећену мајку да је удави, да се то више не би понављало"

kad se beba začne i rodi, to nije njena volja... to moze biti samo volja roditelja i boga... tako i ako se desi da umre, to opet nije njena volja... tako da postavlja se pitanje: zasto se rodila ta beba? da bi umrla?

odgovor zasto je ta beba prerano preminula ti malo ko moze dati... zasto je trebalo tako da bude... i da li je trebalo tako da bude... to su teska pitanja...

mozemo odgovoriti: bebe umiru jer je priroda ljudska slaba, i sve su to posledice adamovog pada... da kad govoimo tako generalno i kad bebu dozivljavamo ko individuu a ne kao licnost... kad bi neku bebu doziveli kao licnost, pitali bi se: zasto bas ona...

[Милан Меденица :)]

Па све су ово тачне опште приче, које мало значе у конкретним случајевима

Ово звучи као да је дозвола да се догоди зло само исправна корективна акција како би се поправио због грешке коју си направио користећи своју слободну вољу. То генерално пије воду, али конкретно:

"Родила се беба, то је њен слободан избор, послаћемо њену психички поремећену мајку да је удави, да се то више не би понављало"

и

"Родио си се као Србин у неком селу у Босни, то је био твој избор, послаћемо усташу да те закоље, да се то више не би понављало"

Верујем у Бога, сваки дан се молим да буде Његова воља, али чини ми се да се неки пут то не дешава

то нису опште приче само, то је концепт решавања проблема зла - довести га у добро, оправити недостатак и претворити га у пуноћу. човек је по природи пао, иако је створен за светост, па се ни редовним прањем и обожењем кроз светињу причешћа не негира природа већ се надилази и то не заслугама добрих дела већ милошћу и љубављу родитеља који не жели ни по коју цену да изгуби дете јер не зна за боље ...

мислим да си схватио превише буквално оно што сам написао и да гледаш превише црно-бело догађаје као изоловане ситуације које су се "тек тако" десиле ... све има свој континуум, почетак, преплет и решење. ми знамо које је решење, видимо неке од познатих играча али немамо целу перспективу да бисмо сагледали лицем у лице све што је неопходно да бисмо могли и да донесемо одлуку шта је онтолошко добро а шта конкретно онтолошко зло у тој перспективи, иако је огрешење о заповести и слично очигледно.

друго, није бебин избор да се роди, пошто се стварање тела и душе одиграва истовремено већ је Божја воља и љубав стварања живота покретач један од видова смрти, убиство конктретно, је увек избор неког ко има недостатак љубави (као да је то нешто што неко може поседовати, али то је мана језика) и ко чини небогоугодно дело. иако се деси понекад по Божјем допуштењу, иако нисмо сведоци колико пута је можда и избегнуто, верујемо да тај догађај има одређеног смисла у неком континууму нечијег или нечијих живота иако је потпуно бесмислен сам по себи.

зато се вера и бави далеко више идентитетом, онтологијом спасења, не толико моралношћу тренутног чина, само једном од идентификација спасења.

дакле, оно што се уствари дешава је да се допушта зло јер ће одвести у добро на крају.

да не испадне релативизација, кад би све било воља Божја, као што се и молимо у Оченашу, онда би већ наступио Рај, вечна животност безболности и радости

ту се и огледа очигледна разлика допуштења и воље Божје ...

[Лидија Миленковић]

Ево једноставно питање:

Да ли мислиш да је недавно убиство бебе Божије дело, да је то Бог свесно дозволио јер то у коначници води нечему добром (светом?) што ми тренутно не можемо да разумемо нити треба да испитујемо

или

Зло у овом свету потиче од сотоне, односно дешава се против Божије воље?

Покушаћу што јасније да одговорим на твоје питање.

Не мислим да је убиство бебе Божје дело, али да јесте по Божјем допуштењу, и да је дете, као мученик, већ у царству Божјем, коме сви, ваљда, тежимо.

То о чему говориш ми је раздирало срце, мисли....

Говорим о изузетно тешком периоду у мом животу, кад сам стрепела за живот сина, тако да став који имам, није продукт пуке теорије, већ вапаја моје душе и ума Богу да ми помогне да схватим, помогне да прихватим (који је Господ милошћу својом услишио) .

Схватила сам да , чак и ако ми га узме, сместиће га у Своја рајска насеља ..... и да ја желим да поново будем с њим, са мојим дететом, и са свима које волим. А једини начин за то је да будемо заједно у Господу.

Богу хвала, мој Саша је за сада добро, и молим се Богу да тако и остане.

Бог Отац је Свога сина жртвовао, допустио да онако страшно, језиво, мученички, НЕДУЖАН страда, да бисмо ми, овакви какви смо, преко Њега нашли спасење.

И како је дивна и велика Пресвета Мајчица наша Богородица, која нас штити, чува, моли се Богу за нас, иако сваког дана нашим гресима позлеђујемо ране Њеног чеда и њеног срца.

Човече, колика су огромни Њихова љубав брига за нас!!!!

[Драгана Милошевић]

А

Ако је тако, онда ту речи нема о слободној вољи у коју се Бог не меша,а којом се толико дичимо.

Polako stanite malo da razmislimo hladne glave !

Svi od reda osudjujemo ubistvo bebe! Niko nema pravo da oduzima nekome zivot!

Relativno skoro sam ovde procitala tekst

O neznanim sudovima Bozijm

ihtela sam da vas navedem da razmisljate u tom pravcu .hvala.

[obi-wan]

[quote name=malina ' timestamp='1342733147' post='681804]

Бог који је једном човеку дао слободу не може да му је одузме. Бог не кажњава, већ човек по слободи бира. Може и да Бога одбије, као Адам. Ту сам себи човек суди.

Пошто Бог није створио свет и човека да пропадну и нестану већ да задобију вечни живот, онда је и свака природна катастрофа и недаћа привремена и није казна Божија због људских греха, већ последица несавршености и света и човека због начина на који постојимо. И докле год будемо на овај начин постојали биће и болести и патње и муке и недаћа и неправде и природних неприлика.

Не схватам како се Бог меша у наше животе, а да нам слобода остане не окрњена? Тако што саспе град, разгоропади вулкане, потресе земљу, улије страх у кости људима и тиме им покаже да он постоји и да сваки онај који се не обрати тај неће имати живот вечни..сумњам да ово није присила и сумњам да овако нешто може бити из љубави..Богу нису потребни такви трикови да нас натера на прав пут. Он је у старту могао да нам се покаже и да поверујемо сви до једног у Њега, а не да нам доказује своје постојање и указује на наше грехе кроз природне прилике и неприлике.

Од Бога не долази зло, јер он је Љубав.

Једно питање, да ли је смрт казна Божија?

Avaj, i sto puta avaj... a ko je uopste i pomenuo da od Bog dolazi zlo, Gospode sacuvaj?!

Ne bih da dalje idem u pricu, jer si zaobisla sve one kljucne reci koje sam pisao - da se Bog ne sveti nikom, i da kazna (pedagoska!) nije zlo, daleko bilo. Jer roditelj/Roditelj koji vaspitno kaznjava/usmerava svoje dete ne mrzi ga, nego bas naprotiv. Valjda je to za toliko jasno.

Ali ovo je toliko vec izlizana prica da prosto nemam volje da je vise ponavljam.

Za mene je porazavajuce ovo sto vidim, ne samo sad ovde kod tebe, nego i kod jos mnogih ovde, da se u ovakvim temama jednako prebacuje lopta na teren "od Boga ne dolazi zlo", iako to nigde, niko i nikad nije ni pomenuo a kamoli tvrdio.

Dakle, naveo sam iskutvo/Predanje Crkve, naveo sam i delic Pisma, i nista. Kao da nisam nista ni napisao.

Не схватам како се Бог меша у наше животе, а да нам слобода остане не окрњена?

Ne zameri mi na zapazanju, ali to sto ti ne shvatas ne znaci valjda automatski da nije tako, sta god da je?

Kako se uopste roditelj mesa u zivot svog deteta, a da mu ostavi slobodu neokrnjenu?

Kad mi majka ili otac nesto nisu dali, oni su se iteakako umesali u moj izbor, ali nisu ni dotakli moju slobodu, koju - evo - imam i danas, fala Bogu.

Upamti - Bog daleko prevazilazi svaku kategoriju shvatljivosti, daleko prevazilazi i nase ljudsko poimanje slobode, dobrote i svrsishodnosti. A mi ga nesto cesto bas stavljamo upravo u nas skuceni okvir razmisljanja, ocekujuci da se On tu uklopi, a ako se ne uklopi - odmah to-i-to proglasavamo pogresnim, iako nam o tome svedoce i samo crkveno Predanje i Sveto Pismo...

Једно питање, да ли је смрт казна Божија?

"U koji dan okusis... umreces" ocigledno ne govori o kazni nego nagovestava jasnu egzistencijalnu posledicu koja sledi posle ne-logosnog izbora koji je Adam napravio.

Ali ne vidim kakave veze ovo pitanje ima sa temom o kojoj pricamo...

[obi-wan]

"... i zaboravili ste opomenu koju vam kao sinovima govori: `Sine moj, ne preziri karanja Gospodnjeg, niti kloni kad te On kara, jer koga Gospod ljubi onoga i kara, i bije svakoga sina koga prima"...

Jevr. 12, 5-6 (podvlacenja moja)

[ego]

БОЖИЈИ ПРОМИСАО - Св. Јован Тобољски

ШТА ЈЕ ТО БОЖИЈА ВОЉА?

БОЖИЈИ ПРОМИСАО

У свету нема ничег случајног

Шта је то Промисао? То је једно од основних Божијих својстава – да види све што постоји, што је постојало и што ће постојати у будућности и поседује свемоћну бригу о сачувању творевине и разумном

управљању догађаја које она остварује. Свети Јован Дамаскин о томе каже следеће: «Промисао је Божија воља, која све садржи и свиме разумно управља».

Оно што нам се чини случајним се у ствари дешава по Божијој вољи

Уколико разматрамо било какве догађаје и појаве, не проничући у њихове узроке и последице, онда нам се много тога чини случајним. Уколико погледамо на њих са истинске тачке гледишта, то јест уколико судимо о појавама по Божијем Промислу, увидећемо да у свету нема ничег случајног што се дешава без Божије воље и Промисла. Божији Промисао (Божије старање) је безгранично и обухвата све што можемо да замислимо. Свемогући Бог у једном трену прониче и види сва места: висину неба и ширину земље, дубину мора и непозната места у преисподњи.

У свим делима Божијег управљања дивно светли Његова Промисао и брига, која не само да се остварује на свој творевини, већ јој и својствена и пребива у њој. Ми, слепи, мислимо да се много тога у свету дешава по слепом случају, тада када се све без изузетка дешава по предвечном Божијем Промислу и Његовој благој вољи.

Августин је тачно рекао: «Све оно што не схватајући сматрамо да се дешава случајно, неразумно и без икаквог Божијег Промисла, се у ствари дешава по Божијем устројству». Објаснимо то следећим примером: газда шаље двојицу слуга у једно те исто место, али различитим путевима, не рекавши за то ни једном ни другом. Њихов сусрет у том месту је СЛУЧАЈАН у односу на њих саме: они нису знали да ће се срести, - али није случајан у односу на газду. Тако сиромах налази закопано благо СЛУЧАЈНО, али за Бога, Који је благоизволео да благо буде тамо закопано, како би га сиромах нашао и обогатио се, - то већ није случајност, већ Божији очински Промисао, Којим обогаћује сиромаха. Код Бога нема случајности. Често се преваримо називајући случајношћу то, у чему се открива највиша Божија Премудрост и Промисао.

Библијски примери.

Нису случајно разбојници бацили у Јелисејев гроб тело човека кога су убили, где је исти дотакнувши Јелисејеве кости, тог трена оживео. Није случајно Мојсије био стављен у тршчану корпу и пуштен уз воду, где га је нашла Фараонова ћерка – и посинила. Није случајно Ахав, цар израиљски, био погођен стрелом, која је пролетела између шавова панцира, а то се заиста десило због непажње војника који ју је одапео (Паралип. XVIII, 33). Истина је да је та стрела била направљена Божијом руком, као и та која је погодила Јулијана Одступника; то је била случајност само за онога ко ју је одапео. Нису случајно ластавице улетеле у Товитов дом и овог добродетељног мужа лишиле вида, испустивши му измет на очи (Товит. II, 10). То се десило по Божијој вољи да би се показало његово трпљење као пример наредним генерацијама, што се види на основу речи Ангела, Товитовог пратиоца. Ништа не бива случајно. Није случајна била наредба Кесара Августа да се уради попис становништва у време Христовог Рођења (Лук. II, 1 и сл.). Није се Христос случајно срео са Самарјанком код Сихарског извора и разговарао с њом. Све је то било предодређено и записано у књигама Божанског Промисла још пре свих векова.

«Случајно» Давидово избављење из Саулових руку

Цар Саул је непрекидно тражио Давида, желећи да га лиши здравља и живота; али та трагања су била узалудна јер је Бог штитио Давида. Када се Давид скривао у пустињи Маон, Саул је ту дошао са великим бројем својих војника; они су окружили Давида са свих страна, одагнавши сваку његову наду на избављење. Свима се чинило да је Давид, слично звери, окружен са свих страна мрежама и псима, и сви су мислили да се налази у очајном стању. Саул је скоро већ био победник (када је окружио Давида са својом војском) и свима се чинио као лав који у зубима већ носи плен. Али узалуд: Бог је сакрио и заштитио Давида, јер је изненада до Саула дошао гласник са вешћу о нападу Филистимљана, говорећи: «Пожури, трчи да спасаваш отадзбину; јер су припадници другог племена већ ступили на твоју земљу; не оклевај да одбијеш непријатеље, и истерај их из своје земље». Овај «случај» који је Бог уредио је спасао Давидов живот и слободу: лукаве замисли његових непријатеља су биле разрушене чудним Божијим Промислом.

Непрестано Божије промишљање о сваком од нас

Често нас Бог, мудро промишљајући о нама, води по мукотрпним, једва проходним, животним путевима, али Он добро зна којим путем нас води у Своје рајске вртове. Због чега да узносимо жалосне вапаје против најмудријег и веома поузданог Путеводитеља у нашем животу? Зашто да уколико идемо путем који нам је Бог одредио говоримо: «Куда нас Ти водиш? Чини се да смо већ одавно скренули са правог пута». – «Не тугуј, пријатељу мој! – тајанствено нам говори Бог: само Ми веруј. Провешћу те срећно, и нимало нећеш жалити када завршиш путовање». Тако свакога од нас прати Божији Промисао на животном путу од дана рођења до дана уласка у живот вечни, само уколико останемо верни Божијем руководству, на које нам је наш Спаситељ указао у Свом Светом Јеванђељу.

Околности постављања Саула за цара

Говорећи о Божијем Промислу, не можемо а да не споменемо историју израиљског цара Саула, кога је његов отац послао да пронађе изгубљене магарице, а он је пронашао своје царство. Размотримо овде Божији Промисао о овом мужу. Бог је рекао пророку Самуилу: «Сутра у ово време (било је то у подне) послаћу ти човека из земље Венијаминове, и ти га помажи на царовање народу Мојему – Израиљу». Бог је послао Саула Самуилу на следећи начин: Сауловом оцу су негде побегле магарице, и он је послао свог сина да их тражи. Саул је узевши са собом једног од слугу кренуо да их тражи. Прошли су гору Јефремову и земљу Шалишу, али магарице нису нашли; и прошли су кроз земљу Шаалим, и кроз земљу Венијаминову, и нису их нашли. И када су дошли у земљу Цуф, Саул је рекао слуги, свом сапутнику: «Пођимо назад, да не би отац заборавивши на магарице почео да брине за нас и био принуђен да тражи нас саме». На то је слуга рекао: «Овде у овом граду се налази уважавани Божији човек; све што он каже се тако и дешава; могли би да га питамо за магарице?». Саул је овај слугин савет сматрао разумним и корисним. Ето на који начин је Бог послао Саула Самуилу (1 Цар. IX, 1-7). Али пре него што су они видели један другога и почели да разговарају, Господ је открио Самуилу, да је Саул тај човек кога треба миропомазати на царство за управљање јеврејским народом. Све се то десило по непостижном Божијем Промислу, обичним и очигледним редоследом: Саул је нашао магарице и поред тога добио и царство, о коме никада није ни размишљао. О како је непостижан Божији Промисао! Каква највећа тајна! Како се Божији Судови разликују од људских мисли: Саул уопште није размишљао о царском венцу и жезлу, али је Божијом вољом доведен на престо. Дакле, нису случајно побегле магарице, није случајно Саул био послат да их тражи, није случајно такође да дуго времена није могао да их нађе, и није случајно слуга дао савет свом газди да оде код прозорљивца Самуила: све се то десило по Божијем Промислу и тајном сугерисању извршиоцима Његове воље како би Саул био постављен за израиљског цара.

Недоумица о Саулу

Притом се само по себи рађа питање: због чега је Богу било угодно да помаже Саула за цара, ако је Бог за њега предвидео да ће напослетку упасти у нечасност и јадно завршити свој живот?

Уместо директног одговора предложићу своја питања: Због чега је Бог створио у Својој благодати ангеле, за које је унапред знао да ће се успротивити Богу, и бити за векове векова одбачени од Њега због греха, и мучити се у геени? Због чега је Бог населио Адама у рајском врту, када је знао да ће Адам кратко проживети у рају и бити изгнан из њега? Ради чега је Христос уврстио у Апостоле Јуду Искариотског, за кога је унапред знао да ће бити Његов издајник? Због чега је Христос послао Своје Апостоле у Самарјанско село, знајући унапред да они тамо неће бити прихваћени? Који је узрок таквих Божијих одлука? Али таквих случајева се може наћи на хиљаде.

Објашњење блаженог Јеронима

Блажени Јероним овако одговара на слична питања: «Желиш да сазнаш узрок таквих одлука? Ево га: Бог не гледа будуће поступке, већ садашње, и никога не осуђује по Свом провиђењу, иако зна да ће се тренутно добар човек променути у злог; Он га при свему томе по Свом милосрђу поставља на такав положај који он тренутно заслужује и на тај начин му даје снагу, у случају његовог пада, за обраћење на истински пут кроз покајање. Адам није сагрешио због тога што је Бог предвидео његово сагрешење, али зато је Бог и предвидео да ће Адам сагрешити по својој слободној вољи».

Расуђивање св.Амвросија

Слично овоме расуђује и свети Амвросије: «Адам није сагрешио због тога што је добио заповест, или Јуда зато што је био изабран у Апостоле, јер Бог не би наложио то на њих: једноме да преступи заповест, а другоме да – постане издајник. Обојица су да су свето сачували своје обавезе могли да се уздрже од греха. Они, за које Бог зна да ће водити добродетељни живот, су у почетку често зли; а они за које Он зна да ће грешити и постати зли, су у почетку добри. Стојиш ли тренутно, чувај се да не паднеш. Свети Апостол Петар је пао: ти буди опрезан; Јуда је пао да би те упозорио на пад».

Божија помоћ и човекова жеља треба да се поклапају

Никакав наш труд ни ревност не могу да нас сачувају без Божије помоћи; али и Божија помоћ без људске жеље (воље) неће донети користи: примери за то су у Петру и Јуди. Ми треба да избегавамо крајности: не треба да будемо лењи препустивши све Богу, а исто тако не треба да мислимо да сами по себи, без Божије помоћи и Његове воље, можемо било шта добро да урадимо. Јер и Сам Бог не ради све, како нас не би оставио празнима, а исто тако не предаје нама да све урадимо, како се не би сујетно узносили: Бог нас уклања од свега што може да нам штети, а подстиче нас и помаже нам у ономе што је за нас корисно.

Нико се од Бога не може сакрити

Опет подсећам на Саулов пример: колико је био диван Божији Промисао о њему! Јер тај који се у својој злоби више пута трудио да погуби Давида је сам био окружен многобројном војском Филистимљана, и одбачен од Бога обратио се врачари преступивши Божију заповест. Она је позвала душу већ умрлог пророка Самуила, који је наговестио Саулу брзу и неизбежну погибију. Немајући храбрости нити да је избегне нити да је поднесе, Саул је забоо свој мач у земљу, пао на његову оштрицу и на тај начин сам себе лишио живота (погл. Детаље о тим догађајима у Првој Књизи Царева, гл. XVIII-XXXI). Казна и освета нарушиоцома Божијег закона су неизбежни. Саул је сам себе предао смрти, како би избегао непријатељско подсмевање, бешчашће, поруге и прекоре; али није избегао ни то, јер су му Филистимљани одсекли главу са мртвог тела, тело бацили зверима и птицама као храну, а главу су носили уз поруге по целој Палестини! О, Боже! Нико не може да се сакрије од Твоје Промисли нити да избегне Твоје судове. Као што се на тачној ваги све измери како равнотежа тако и претег, тако се и код Бога све мери – истином (Приче XVI, 11).

Мудри судови Божији

Божији Промисао треба посматрати са највећом мудрошћу: обично се сваки преступ не кажњава истог трена, али с друге стране не остаје ни потпуно без казне. Ако Бог не би казнио ни једно зло дело, онда би многи помислили да никаквог Промисла ни нема. А ако би после сваког преступа неизбежно следила казна, онда би у том случају веровали да после смрти нема ни награда, ни казни. И зато Бог кажњавајући само неке преступе, остварује Свој Промисао; ако некога не кажњава тог тренутка после преступа, онда му прети казном после смрти у будућем животу, уколико се не покаје у овом.

Бог све окреће на добро – чак и наше грехе

Све животне невоље Бог окреће на нашу корист и на наше добро: допушта греховне падове ради постизања и завршетка најузвишенијих, непостижних, тајанствених дела Свога Богоуправљања. Јер и чињење добрих дела и допуштање злих је својство, које искључиво припада само Божијем Промислу. Истина, никада Бог не би допустио зло, када не би био толико силан и добар, да од сваког злог дела направи добру последицу. Реци по савести: када се у свету појавило љуће и веће зло од Адамовог преступа и убиства Христа-Спаситеља, новог Адама? - Међутим, првородни грех је низвео Бога с неба на земљу ради примања на Себе људског тела; Христова смрт нам је отворила небо и повратила све што смо изгубили у Адаму. Најузвишенији Бог је истовремено и најмудрији уметник, који претвара свако зло дело у узрок за најбоље последице, слично као што се од грубе масе добија злато. Онима који љубе Бога све је на добро (Рим. ВИИИ, 28): Магдалинина сагрешења су послужила за многе као повод за сопствено исправљање; Петров пад је за безброј људи био пример истинског покајања; Томиним неверјем су се многи утврдили у истинитост Христовог Васкрсења. Одатле се увиђа највећа Божија слава: «Жањеш, где сејао ниси». Бог није посејао грехе, међутим од њих сабира богату жетву врлина. Заиста Бог источава мед из камена, и јелеј из тврдог камена, када од највећих злодела ствара најбоље последице.

На који начин треба размишљати о болестима и несрећама

Божији Промисао брине о нама тако да и наше најмање телесне тескобе не остају непримећене с Његове стране. Као последица тога, свако од нас при телесној тескоби треба овако да размишља: ова болест или друга незгода је последица или мог неопреза или људске злобе, или нечег другог, - али у сваком случају се не би десила без Божијег Промисла, које ју је одредило према мојим снагама, тако да њен почетак и њена тежина (слабљење или појачање) зависи од Њега. На исти начин од Божије Промисли зависи и начин исцељења исте. Он уразумљује лекара и указује на средства, или се супртоставља свему, јер су и добро и лоше, живот и смрт, сиромаштво и богатство од Господа (Сирах. XI, 14). На исти начин у свим догађајима који нам се дешавају треба расуђивати да су предвиђени и допуштени од Бога. Непријатељ злослови и проклиње те, - знај да су сва његова хуљења и речи које изговара злобним устима, стављени пре века на вагу Божијег Промисла: колико му је дозвољено толико ће и рећи, и ни једне речи више од тога. Зашто се ти узалуд противиш и гневиш? Тако исто размишљај и о свим другим твојим невољама чије дешавање, број, тежина, трајање и завршетак одређује Бог. Зато се покори Божијем Промислу, говорећи с Псалмопојцем: «Ја сам нем – и не отварам уста моја» (Пс. XXXVII, 14). Нека буде воља Твоја, Боже мој! По Твом Промислу и допуштењу се све дешава. А уколико си Ти то уредио, онда бих ја био несрећан беззаконик уколико бих Ти се успротивио. Дакле, Твојој светој вољи Боже мој се повинујем у свему и са благодарношћу ћу примити од Тебе све што ми шаљеш и трпељиво ћу претрпети.

Недоумица која се тиче благостања непоштених и страдања праведних

Августин каже: «Узбуркава се животно море, и Ти Господе видиш зле да напредују, а добре угњетаване: ето искушења, ето буре. Господе Боже! Је ли у томе Твоја истина да зли буду у благостању, а добри да страдају? – И Бог ти одговара: је ли то твоја вера? Да ли сам ти Ја то обећао (то јест благостање)? Или се ти зато називаш хришћанином да би се наслађивао овоземаљским успесима? (погл. Август. Тумачење на 55-и псалм). Смиримо се пред Богом и умиримо наша срца вером у Божији Промисао када видимо непоштене да владају, а благочестиве да страдају. Ништа од тога не би било да Бог то не допусти, Он истина не би допустио, уколико не би имао довољно разлога, ради којих сматра да је боље да их допусти него спречи. Рећићеш: од тог допуштења настају многобројне невоље и највеће смутње. Могуће је жалити о томе, али трезвено: јер је по веома праведним узроцима тако било угодно Богу, Који од највећег зла може да учини дивно добро, тако лако, као што се лако извлачи мач из футроле.

У будућем животу ће све бити разјашњено

Не чуди се томе што су Божији судови тајанствени и непостижни: на Други Христов Долазак, у дан Страшног Суда живот сваког човека ће бити представљен као у огледалу; биће разјашњен и сваки узрок због кога је Божији Промисао уредио овај или онај догађај, и ради чега је тако било уређено свуда: у свим царствима, градовима, породицама и са сваким човеком. Све ће се открити. Откриће се како је милостив био Господ према грешницима, и сваки од њих ће више или мање бити без одговора; а такође ће се показати у ком степену је био сагласан начин Божијег управљања светом са Његовом славом и правдом, и колико је био приличан и благодатан за сву твар.

Бог од зла ствара добро

Не заборавимо да Бог од сваког зла ствара неко добро. Шта је било тужније од грехопада Адама и Еве са целим људским родом? Међутим Бог их је тако подигао да је садашњи положај хришћанина виши од Адамовог рајског положаја. «А ми проповиједамо Христа Распетога, Јудејцима саблазан, и Јелинима лудост; онима пак позванима и Јудејцима и Јелинима Христа, Божију силу и Божију премудрост; међутим она је постала спасење целог света, свим званима част и слава и задобијање вечног блаженог живота (1 Кор. I, 23).

[Пеђа]

Лидија, извини што сам те узнемирио. Да, много је лако (да неко као ја) филозофирати о догађајима које си прочитао у новинама а нису те директно погодили.

Ја нисам хтео да доводим у питање Божију милост и правду. Надам им се и молим за њих сваки дан. Хтео сам да запитам, смемо ли ми, људи, који верују да имају слободу воље и да и други људи то исто имају, свако зло, несрећу приписати аутоматски Божијем допуштењу и корективном деловању.

Мени је тај фатализам упитан. Да ако се деси на пример нека катастрофа, аутоматски кажемо, то је Бог дозволио (то је можда његова воља да се то дозволи), можда је и боље да је тако, можда су и сами томе допринели. Шта ми ту можемо и требамо, хајде да гледамо своја посла.

Може ли се у катастрофама и несрећи и злу уочити Божија промисао, или се унапред прогласити Божијом промишљу. Или су катастрофе, несреће и зло пример побуне против промисли и против Божије воље. Дела слободне воље злих људи и бића.

Да ли да кажемо "Ето то је Бог допустио, ко зна зашто је то добро", или да кажемо "Нека , нећеш још дуго, није ово задње, неће на овоме остати, на крају ће ИПАК бити воља божија, кад тад".

Ако се пропијем и постанем наркоман и упропастим своју породицу, јели то коначно даје нешто позитивно и има смисао? Или је то само моја глупост, бесмислена, за коју би било боље да се није ни десила.

Ако и зли људи (и бића) имају слободну вољу, онда ми овај свет изгледа као сукоб слободних воља и добри људи (и бића) и злих људи (и бића). И чини ми се да, као у сваком рату, и невини страдају, а да нису сами томе допринели. Сем што су се родили на овом палом свету где смо изложени биолошким неминовностима, и силама природе које нас мељу и ломе без имало милости.

У природи нам је да све рационализујемо, и зато ми тај фатализам делује као покушај рационализације. Када видимо неку несрећу, забринемо се да се и нама може десити. А онда нађемо неко рационално објашњење типа: "није то случајно, можда је и он сам томе допринео (или неки његов предак), то је због нечега. А пошто ја нисам као он, ја сам безбедан.

А у ствари, тренутно нема никаквог смисла, и можда није његова кривица, једноставно бесмислено зло коме смо сви овде изложени. Супротно од смисленог и доброг што је Бог хтео да се деси.

Можда ти је то само рањени саборац у борби, коме треба рећи: издржи, није крај, не посустани, неће остати на овоме, на крају ћемо ипак ми победити. И БИЋЕ воља његова и на земљи као што је већ сада и на небу. Ако ти зло делује бесмислено и сулудо то је зато што свако зло и јесте бесмислено и сулудо. Али неће дуго трајати, на крају ће бити побеђено поништено и изгажено као да није ни било.

Али треба издржати терет своје и туђих слободних воља. Бог, узевши у обзир све од почетка до краја, свемогућ, али привремено, овде на земљи, није баш сваки атом, сваке милисекунде, тамо где је бог наменио да буде. Ми се само надамо и молимо да буде воља Његова.

Ето, тако ја некако могу да схватим сва та бесмислена зла која се дешавају и о којима читамо у новинама, и за која се молим да се не десе и мени.

[Natasa.]

[JESSY]

, ali to je lako reci kad npr meni kome nije umrlo dete od godinu dana.. a da jeste ne bi smo se zadovoljili odgovorom: dete mi je umrlo zbog adamovog pada. zbog adamovog pada umiremo mi svi... zato smo smrti, ali zasto neko umre prerano... adamov pad i nije najbolji odgovor.

наравно...лако је да се теоретише када се трагедија не дешава нама лично....

опет узимам за пример бебу....зашто треба да умре тако рано да би постала света....?шта уопште деца (мала посебно) могу тако лоше да ураде да је боље да их нема...?

а колико дуго постоје они који чине зло и уништавају туђе животе.....

[Дуња]

опет узимам за пример бебу....зашто треба да умре тако рано да би постала света....?шта уопште деца (мала посебно) могу тако лоше да ураде да је боље да их нема...?

Џеси, у питању је Божија Промисао коју ми не можемо да докучимо (још увек).

Када су старцу Пајсију довели дечка који је од рођења у инвалидским колицима, молитвама овог Светог старца дечко је проходао, али се после пар минута нашао поново у колицима. Зашто? Да би се спасао он, али и људи око њега (првенствено његови ближњи) својим трпљењем.

Једни спасавамо друге. Предубоко!

Отац Сава (Студеница) ми је испричао следеће: Он је из богомољачке породице у којој је умрло дете убрзо по рођењу (његов брат). Имајући свест о Величини и Промисли Божијој, а упркос болу и евентуалном очајању, родитељи су благодарили и захваљивали (што не значи никако да их је смрт детета радовала!) Господу јер је њихово дете отишло прво од свих њих пред Његово Лице. Види ту ширину!

Што рече Свети владика Николај ми смо хранитељи своје деце, а Господ им је родитељ. Верујем у то да Господ ради најбоље за свакога од нас и када је у питању ситуација која нама делује супротно од доброг и милостивог. Само да се уздамо јер је Божија Промисао Премудра и све је савршено удешено.

[milan.]

наравно...лако је да се теоретише када се трагедија не дешава нама лично....

опет узимам за пример бебу....зашто треба да умре тако рано да би постала света....?шта уопште деца (мала посебно) могу тако лоше да ураде да је боље да их нема...?

а колико дуго постоје они који чине зло и уништавају туђе животе.....

upravo tako. obicno se smrt beba uzima kao cinjenicno stanje... ne pitamo se zasto je konkretna beba umrla... ja upravo to naglasavam, ali niko na to ne daje odgovor... jer niko ga i nema.

beba ne treba da umre prerano, jer se svetost, na koju smo pozvani, zadobija slobodnom izborom da se stupi u zajednicu sa bogom, a ne dobija se svestost preranom smrcu....

tako da ako govorimo o bebama, one umiru jer nam priroda takva... neko umre pre a neko kasnije...

medjutim ako se zapitamo zasto bas ta beba, a ne neka druga... onda na to ne mozemo odgovoriti.

tj ako ja imam bebu i ona umre, ne mogu se ja zadovoljiti odgovorom: to je poslecica pada adamovog... ne, jer zbog te poslecice smo smrtni, ali zbog toga ne umiremo cim se rodimo... bog nam daje zivot da zivimo, i da izaberemo da li zelimo vecni zivot ili ne... sad, pitanje je zasto se neko rodio i nije dobio priliku da zivi... da slobodno izabere zivot u hristu ili ga odbaci...

ne mozemo reci ni: mozda bi bila zla kad odraste pa je bog odlucio da je tako spase... zasto onda nije umro ko beba i neki drugi zlocinac... ako bi to bilo ispravno bog ne bi bio pravedan, i jednak prema svima... tj neke bi spasio preranom smrcu a neke ne bi.

[JESSY]

@ Дуња

управо то...све је то Божија промисао који никад нико није и неће докучити на овом свету...

@милан.лмл

лепо кажеш....нико нема одговор на то питање

зато сам и написала да многи само теоретишу, дају нека своја мишљења и виђења (нарочито ми смета повезивање греха са

''оваквом'' смрћу)

ја стварно волим Бога и верујем у Њега али ипак не могу да кажем након трагедије - добро, Бог дао Бог узео...

[ego]

Илиотропион или сагласност људске воље са Божијом вољом

Почетак сваког учења, које нам је предато највећом Божанском Премудрошћу, Господом нашим Исусом Христом, се састоји у томе да све чинимо у сагласности са вољом Божијом. Спаситељ нас је томе учио током целог Свог земаљског живота, речима и делима, директно или у причама, дајући нам пример хришћанског живота, да по својој снази следимо Њега. Ради објашњења овог Господњег учења прихватамо следеће две поставке:

Прво: наше напредовање у хришћанском животу зависи од тога, како ћемо нашу сопствену вољу покоравати Божијој вољи. Што је искренија наша покорност Божијој вољи, тим ће напредовање у нашем хришћанском животу бити веће и плодоносније.

...

Друго: Ништа се у свету не дешава без Божије воље или без Његовог допуштења. Случајност (срећа), пријатност или туга, није нешто постојеће, већ сањиво маштање многобожаца, који су по својој неразумности измислили неку богињу Фортуну, која има власт и силу да одређује смењивање среће и несреће у животу људи и читавих народа.

...

Дакле свако ко се у потпуности предаје Божијој вољи је толико велик, да је безметежно достигао сам врх највише горе, и све опасности, сваки страх, као што су: бура, град, гром, муња и слично, налазе се крај његових ногу. Он стоји изнад њих, и на сваку промену смртног постојања гледа без страха. Једина његова бојазан у души је о томе да његова воља, све његове жеље буду сагласне са Божијом вољом и да јој се потпуно потчињавају, због чега се он непрекидно обраћа Богу с речима: «Нека буде воља Твоја и на земљи као и на небу» (у мени и у односу на мене).

Значење речи: «Да буде воља Твоја.»

Ученици Небеског Учитеља молили су Га: «Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован (Претеча) научи своје ученике». Учитељ је, испуњавајући им молбу, рекао: «Кад се молите Богу говорите: Оче наш, Који си на небесима, да се свети Име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу» (Лук. 11, 1-2) – али Боже, колико нам је Твоја молитва непостижна!

Свети Јован Тобољски