Смирење - најкраћи пут ка спасењу

[Vockica]

hm povratiti smirenje,ja ga iskreo nikada nisam ni imao

 

Kako genijalna recenica! 

[Млађони]

xD

http://www.youtube.com/watch?v=_rwkU8BfVgk

[Vockica]

http://www.youtube.c...h?v=_rwkU8BfVgk

 

Trolujes malo, ako, ako. 

[Лазар Нешић]

Koliko vam je tesko u ovim brzim vremenima, vi svakodnevni radni, porodicni ljudi, da nadjete to smirenje, kada sa svih strana dolazi neki haos?

 

Мени је тешко, посебно када сам радио у школи. Сад не радим нигде, па ми је мало лакше.

 

Своје патологије лечим свачим што ми може помоћи, а понајвише одређеном мантром коју сам пре пар година усвојио скоро као молитву и која је као нека подлежућа философија живота која прати све моје активности. Наиме, често понављам себи да нисам ништа. Свакако, ни то увек не пали и понекад одведе у мазохизам и депресију, па се онда морам присетити и да ме Бог воли (а и моја жена ваљда) и да је сав живот припрема за оно што ћу тек (можда) постати - нешто сасвим ново.

 

Све у свему, неизвесност ме колико узнемирава, толико и смирује.

[Млађони]

Trolujes malo, ako, ako. 

 

 

Ne trolujem uopste, odlichno savetovanje kako istrpeti 'teske" ljude. 

[-Владимир-]

Volela bih da cujem i vasa iskustva, 

 

Тешко је док не полудиш , после иде лако .  bliss jeeee

ПС : Много ти је добар аватар .

[Vockica]

ПС : Много ти је добар аватар .

 

Hvala Vladumire kuco stara.  

[Гром]

Смирење долази од нашег односа према животу, као и узнемиреност уосталом. Ако желимо смирење морамо прво извидети шта нас то узнемирава и зашто нас то узнемирава. И када се преиспитамо онда видимо да ми заправо не прихватамо живот онаквим какав је већ би смо да је он мало другачији. Не прихватамо људе онаквима какви су већ би да су ти други мало више онакви какви би нама одговарало да буду. Недостатак поверења у Живот(читај:Бога) ствара бриге и страхове, Затим не верујемо да ће Бог обезбедити све наше потребе већ би ми сами да му у томе мало помогнемо, па се онда ужурбамо јер времена хронично недостаје. Блејимо у ТВ и очекујемо да нам оби обезбеде боље сутра уместо да сами на томе порадимо. Онда се нервирамо што раде тако како раде итд...

Да би човек изградио смирење на дуге стазе он мора из корена да промени свој однос према животу и стварима у њему, да постане безбрижан као дете. Да прихвата живот онаквим какав је као што то чине деца. Ми морамо да променимо свој карактер ако желимо смирење. Да променомо уверења јер она утичу на доживљај живота. А доживљај  чине осећања која имамо поводом дешавања у нашим животима. И ако су наша уверења лоша , доживљај дешавања у нашим животима биће лош, То је та узнемиреност коју осећамо. Остаје да се упитамо: вреди ли због лепих осећања да кренемо на један мукотрпан пут мењања самога себе?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мени је тешко, посебно када сам радио у школи. Сад не радим нигде, па ми је мало лакше.

 

Своје патологије лечим свачим што ми може помоћи, а понајвише одређеном мантром коју сам пре пар година усвојио скоро као молитву и која је као нека подлежућа философија живота која прати све моје активности. Наиме, често понављам себи да нисам ништа. Свакако, ни то увек не пали и понекад одведе у мазохизам и депресију, па се онда морам присетити и да ме Бог воли (а и моја жена ваљда) и да је сав живот припрема за оно што ћу тек (можда) постати - нешто сасвим ново.

 

Све у свему, неизвесност ме колико узнемирава, толико и смирује.

Nesto sasvim novo! Vredelo je da to ponovim!!

Odlicno shvatanje Boga.

[DankaM]

Teško... U ovom trenutku gotovo nemoguće... Čini mi se da sam negde zaturila telefonski broj za razgovor sa Njim  

Čudno je kako neke mučne situacije mogu da nas "odseku" od doživljaja Čudesnog, kad se toliko okrenemo sebi da nikog ne čujemo, niti vidimo... 

No, počinje da mi ozbiljno nedostaje On, a u prethodnim teškim trenutcima, tad se obično javljao  

He, ukletost ljudska je to, da proteraš Najpotrebnijeg iz sebe kad je teško...

[keka]

ne znam kako ga zadobiti... stvarno, valjda se vremenom sve vrati na svoje.. 

al znam kako ga izgubiti, samo poslusas sta ti misle najblizi...

uh sto sam ...  :mad:

[Дејан]

Otac Porfirije je govorio da je smirenje dar od Boga

[JESSY]

Ako hoćeš da budeš smiren, onda nemoj da budeš krotak sa jednima, a drzak sa drugima, nego budi krotak sa svima, bio to prijatelj ili neprijatelj, veliki ili mali (sv. Jovan Zlatoust).

 

Kad duša vidi Gospoda, kako je On krotak i smiren, onda se i sama smiruje do kraja, i ništa tako ne želi kao spasenje Hristovo; i koliko god duša živela na zemlji, ona će uvek želeti i tražiti nedostižno smirenje, koje ne može da zaboravi (starac Siluan Atonski).

 

Kad đavo vidi nekoga da živi plačući, on tamo ne boravi, jer se boji smirenja koje dolazi od plača (sv. Grigorije Sinait).

 

Ono što ljudima izgleda kao poniženje, u očima Gospodnjim često predstavlja slavu i ljudi dobijaju venac od Njega (sv. Jovan Šangajski).

 

Početak smirenja je – siromaštvo duha; sredina napredovanja u njemu je – mir Hristov, koji prevazilazi svaki um i pojam; kraj i savršenstvo je – ljubav Hristova (sv. Ignjatije Brjančaninov).

 

Vera jeste smirenje… Verovati znači – prebivati u smirenju i blagosti.

 

Smireni nikada nikog ne osuđuje, niti koga kleveće, niti u bilo čemu sebe preterano ističe, i nikada ne praznoslovi (sv. Jefrem Sirijski).

 

Smireni mrzi mirovanje, on voli da radi (sv. Jefrem Sirijski).

[Sophrosyne]

Vera jeste smirenje… Verovati znači – prebivati u smirenju i blagosti.

 

Smireni nikada nikog ne osuđuje, niti koga kleveće, niti u bilo čemu sebe preterano ističe, i nikada ne praznoslovi (sv. Jefrem Sirijski).

 

Smireni mrzi mirovanje, on voli da radi (sv. Jefrem Sirijski).

 

Početak smirenja je – siromaštvo duha; sredina napredovanja u njemu je – mir Hristov, koji prevazilazi svaki um i pojam; kraj i savršenstvo je – ljubav Hristova (sv. Ignjatije Brjančaninov).

 

 

Evo nesto i od smirenih optinskih pustinjaka:

 

Христос - учитељ смирења

 

Питате како и одакле се научити смирењу? Сам Господ наш Исус Христос је рекао: научите се од Мене, јер Ја сам кротак и смирен срцем (Мт. 11,29). То је основа нашег учења - смирење. Свети оци, подражавајући то учење, и поред све своје светости сматрали су себе за горе од свих и ниже од сваког створења, томе они уче и нас. И ј асно су показали, да где год се догодио пад, тамо ј е претходила гордост...

Тражите од мене савет: како савладати страсти и стећи смирење? Ваша жеља је добра, али треба уложити труд ради стицања смирења, треба одбацити и уништити гордост у себи и у сваком делу и речи смиравати се и сматрати себе за горег од свих. Када бисмо и могли нешто добро да учинимо, то не чинимо нашом силом, него помоћу Божијом. Господ насје научио: кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10), и још је заповедио:научите се од Мене... (Мт. 11,29). Ето од Кога да се учите смирењу; оно вам дарује мир, а са њим лако можете савладати страсти, јер је самољубље и гордост основа свих страсти и њихов узрок. Њеним уништењем све страсти нестају, јер за сваку ћете страст наћи заповест Божију и, трудећи се да ту заповест испуните, лако ћете је, уз помоћ Божију, савладати.

Сама најузвишенија Љубав (Син Божији) обукла се у смирење нашег тела.

 

Свети Макарије Оптински

 

још о смирењу од св.Макарија на линку: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/RecnikSpasenja/RecnikSpasenja20.htm#82

[Sophrosyne]

Како достићи смирење

 

У оваквој борби, или духовном рату, потребно је поуздано оружје, коме ђавоља сила не може одолети. Какво је то оружје? Свето смирење. Како га достићи? Постоје разни начини да га стекнемо.

Прво: испуњавање заповести Божијих, међу којима је и ово: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско (Мт. 5,3). Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10); научите се од мене јер ја сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт. 11,29).

Друго: познавање својих немоћи. Св. Исак Сирин у 61-ој Беседи пише: "Блажен је човек који зна своју немоћ, јер је то знање за њега основа, корен и темељ сваког добра. Исто тако, нико не може постати свестан своје немоћи ако не буде мало искушан. И праведник, који не познаје своје немоћи, налази се у опасности...". И опет: " Онај ко не познаје своје немоћи оскудева у смирењу, а ко оскудева у смирењу далеко је од савршенства и стално се налази у страху"...

Треће: сећање на пређашње грехе доноси тугу у срце и смирује душу.

Четврто:" од послушања се рађа смирење - пише св. Јован Лествичник - од смирења расуђивање, од расуђивања испитивање, а од овога прозорљивост". И св. Касијан у Речи Леонтину игуману каже: " истинско расуђивање не долази другачиј е него од истинског смирења које снисходи, да не само оно што чининим, него и оно што тек помишљам откривам оцу, и да својој помисли ни у чему не верујем, но да у свему следим речи стараца и да верујем да су корисне"...

Пето: од Промисла Божијег допуштено је падање у страст, како бисмо боље осетили своју гнусобу, како бисмо се смирили и постали свесни да смо гори од сваког створења. О томе пише св. Григорије Синаит у глави 117ој: "ако човек не буде остављен, побеђен, савладан, поробљен сваком страшћу и помишљу и духом побеђен, не добијајући ниоткуда никакве помоћи, ни од Бога ни од било кога другог, и готово очајан због свакојаких искушења - не може постати скрушен и себе сматрати за најмањег, последњег и слугу свих, некориснијег и од самих демона, онога који и треба да се мучи и буде побеђен. То је смирење које је од Промисла Божијег, кроз које се и друго и узвишеније даје". За стицање служи још и свакидашње самоукоревање. Из овога видите да је веома опасно ићи путем добродетељи без смирења, са надом на себе. Постоје многи, како стари тако и савремени, примери оних који су због овога пали у прелест.

 

Свети Макарије Оптински