Моја недоумица: Човек-бог или само човек?

[ABR]

Deluje mi besmisleno, kako covek ostvaruje zajednicu i kako on zaista raste u bogoliko bice, ako mu nije dato da deli sustinu sa Bogom? Bog je onda zaista Bog, i sva ta prica da covek postane bog(po blagodati) je prazna jer covek uvek ostaje mali, kao neka siromasna kopija ikone Bozije buduci da je izopsten iz sustine Bozije, a Bog je upravo zajednica Tri Licnosti tako sto su iste, jedne i ne razdeljive sustine.
Ja vas molim da ne shvatite moje pitanje kao plod moje gordosti iako sam svestan da je imam u izobilju.Ovo je pitanje deteta koje je izgubilo cvrstu veru i molitvu jer je ostalo bez odgovora na pitanje.

[N.Petrovic]

pogledaj sta kaze Sv. maksim Ispovednik u Sagledateljnim poglavljima. Ako proniknemo u receno, mozemo dobiti odgovor na tvoje pitanje.

68. Све док се налази у овом животу, [човек] има само делимично познање и пророштво и залог Светога Духа, ма колико да је савршен по овдашњем стању у делању и сагледавању. То стање ће једном достићи савршенство, када ће се достојним истина показати лицем у лице, тј. каква је само по себи. Тада они неће имати само део пуноте, већ ће саму пуноту носити у себи по заједничарењу. Јер, апостол говори да ће тада сви (тј. спасени) достићи у меру раста пуноте Христове (Еф.4,13), у коме су сакривена сва блага премудрости и знања (Кол.2,3). По њеном појављивању ће престати оно што је делимично (l.Kop. 13,10).

69. Понеки ишту [да сазнају] какво ће бити стање оних који ће достићи савршенство у Царству Божијем. Да ли ће, наиме, и тамо постојати напредовање и прелазак (ка све бољем), или ће се одржавати непромењиво стање које је установљено? Каква ће тада бити тела и душе и како да се о томе мисли? Ако се размисли, на то би се могло рећи следеће. У односу на телесни живот, храна има двојако значење: она служи и за раст и за одржавање оних који се хране. Све док не постигнемо меру телесног узраста, ми се хранимо ради рашћења. Када се, пак, заустави у рашћењу, тело се већ храни ради одржавања. И у односу на душу храна има двојако значење. Док напредује, она се храни врлинама и сагледавањима, пролазећи све постојеће и ходећи ка мери раста пуноте Христове. Доспевши до ње, она се зауставља у напредовању и узрастању наведеним средствима, храњена непосредно већ нетрулежном храном на начин који превазилази разумевање (који је можда баш због тога виши и од узрастања). Она храну већ прима само ради одржавања даног јој боговидног савршенства и ради изјављивања безмерне сладости која долази од ње. Добијајући од ње свагда једнако благобиће, она постаје бог по причешћу Божанственом благодаћу, престајући са свим умним и чулним дејствима. Она уједно чини да се прекидају и сва природна дејства тела, које се обожује заједно са њом у мери која му је доступна. Јер, кроз душу и тело просијава једино Бог, који преобиљем славе савлађује њихова природна обележја.

[Guest - . . .-]

Питање је добро и питање је егзистенционално. Да бисмо ово разумели потребно је да знамо догмат 4. Васељенског Сабора о двема Природама у Христу- Божанској (да је потпуни Бог), и човечанској ( да је потпуни човек). Кључ за разумевање православне христологије је разумевање овог домагмата који, како рекох, има егзистенцијалне последице за нас људе.

За почетак, док се тема не развије важно је знати да је људска природа створена (није вечна) и да је божанска природа вечна (али јој у онтолошком смислу претходи Личност Бога Оца). Самим тим ту је непремостив јаз. Али тај проблем је решен у Личности Христовој...

Причамо даље касније...

[Дејан]

  On 21. 9. 2012. at 20:30, ABR рече

je prazna jer covek uvek ostaje mali

Da je čovek mali zar bi Bog umro na krstu za njega?

[ABR]

  On 21. 9. 2012. at 20:58, Дејан рече

Da je čovek mali zar bi Bog umro na krstu za njega?

Nemoj praviti pod pitanje od glavnog pitanja, molim te brate.

[Дејан]

Svi veliki duhovnici pravoslavne crkve su se smatrali malima a to nije bila posledica kompleksa niže vrednosti.

[Guest - . . .-]

Вратимо се на тему. Питање је, рекох, добро и многи су га поставили.

За почетак предлажем да се прочита књига Седам стубова Премудрости ( о седам васељенских сабора) https://www.pouke.org/library.php?cid=65&id=945&do=view

конкретно 4. Васељенски сабор.

[И.стојковић]

  On 21. 9. 2012. at 20:30, ABR рече

Deluje mi besmisleno, kako covek ostvaruje zajednicu i kako on zaista raste u bogoliko bice, ako mu nije dato da deli sustinu sa Bogom?Bog je onda zaista Bog, i sva ta prica da covek postane bog(po blagodati) je prazna jer covek uvek ostaje mali, kao neka siromasna kopija ikone Bozije buduci da je izopsten iz sustine Bozije, a Bog je upravo zajednica Tri Licnosti tako sto su iste, jedne i ne razdeljive sustine.

Ja vas molim da ne shvatite moje pitanje kao plod moje gordosti iako sam svestan da je imam u izobilju.Ovo je pitanje deteta koje je izgubilo cvrstu veru i molitvu jer je ostalo bez odgovora na pitanje.

Питање је интересантно и врло важно, али молим Те да би могли да дискутујемо, напиши одређенијешта подразумеваш под изопштењем човека из суштине Божије и како си то препознао или препознајеш?

[ABR]

  On 21. 9. 2012. at 21:13, И.стојковић рече

Питање је интересантно и врло важно, али молим Те да би могли да дискутујемо, напиши одређенијешта подразумеваш под изопштењем човека из суштине Божије и како си то препознао или препознајеш?

Tako sto sam vise puta procitao da covek postaje bog po blagodati a ne bog po sustini.A mene zanima zasto?Zasto mi Bog ne daje da budem deo njegove sustine?

[Guest - . . .-]

  On 21. 9. 2012. at 21:22, ABR рече

Tako sto sam vise puta procitao da covek postaje bog po blagodati a ne bog po sustini.A mene zanima zasto?Zasto mi Bog ne daje da budem deo njegove sustine?

Најпре, да ли знаш шта значи израз суштина? То је веома битно.

Друго, Божанска суштина је НЕСТВОРЕНА, вечна. Наша човечанска суштина је СТВОРЕНА. То су две различите стварности. Нешто што није вечно не може постати по природи (суштини) вечно самим тим што није вечно, што је створено. Зато може по благодати, љубављу Божијом. Тако је и у Христовој личности било ДВЕ ПРИРОДЕ, које се нису слиле и направиле нешто треће.

Када би се човечанска природа слила у божанску, онда човечанска не би ни постојала јер би је божанска "прогутала". Онда тај мали човек заиста не би постојао као конкретна личност.

[ABR]

  On 21. 9. 2012. at 21:34, Иван Цветковић рече

Најпре, да ли знаш шта значи израз суштина? То је веома битно.

Друго, Божанска суштина је НЕСТВОРЕНА, вечна. Наша човечанска суштина је СТВОРЕНА. То су две различите стварности. Нешто што није вечно не може постати по природи (суштини) вечно самим тим што није вечно, што је створено. Зато може по благодати, љубављу Божијом. Тако је и у Христовој личности било ДВЕ ПРИРОДЕ, које се нису слиле и направиле нешто треће.

Када би се човечанска природа слила у божанску, онда човечанска не би ни постојала јер би је божанска "прогутала". Онда тај мали човек заиста не би постојао као конкретна личност.

Ali ja tako razumem da i kada stupi vecnost, kada covek stupi u odnos sa Nestvorenim nece mu biti dato da bude ucesnik u toj ne razdeljivoj sustini koju imaju Otac, Sin i Sveti Duh.

I zasto je taj covek mali, i zasto je takav da nesto moze da ga proguta?

[Милан Меденица :)]

па мало ли је, поготово што је човеку дата шанса да постане бог по благодати и учестувје у нераздељивој несливености своје личности са личностима Свете Тројице

[И.стојковић]

  On 21. 9. 2012. at 21:22, ABR рече

Tako sto sam vise puta procitao da covek postaje bog po blagodati a ne bog po sustini.A mene zanima zasto?Zasto mi Bog ne daje da budem deo njegove sustine?

Не знам где си прочитао да "човек постаје Бог", па о томе не могу коментарисати. Такође не знам шта Ти сматраш под "суштином Бога" , а чини ми се да је то доста важно у Твом осећању да Ти Бог Не Даје да будеш део Његове Суштине.

Ми верујемо Је Бог Творац свега видљивог и невидљивог и говорећи Символ Вере то и потврђујемо. Из тога следи да су СВИ људи створени вољом Бога. Из Светог писма сазнајемо да су људи створени по лику и подобију Божијем. За Твоју недоумицу интересантно је "подобије". Светом тајном Крштења, сви дотадашњи греси су опроштени и у том тренутку новокрштени је једнак човечанској природи Христа - човек, али без греха. Од тог трена па све до краја земаљског живота, крштени људи се труде да живе са Богом, по Богу и Бога ради, да би по Његовој милости и благодати, по другом Христовом доласку Васкрсли и вечно у Царству Небеском живели. Због читаве пале природе, само у трену Крштења смо једнаки човечанској природи коју је и Христос имао зато надаље са Богом живимо и хранимо се Богом, Причешћујући се, јер без Божанских енергија које добијамо Светим Причешћем , једноставно не би смо могли живети по Богу (Свето Јеванђеље) - не би се могли "уподобљавати" Богу, самим тим не би смо ничим показали да имамо искрену и слободну вољу да живимо Бога ради. Бог Љубав Не Намеће Себе човеку, тако да можемо очекивати, да би малопређашње наведено живљење било показатељ Богу, да ли ми заиста хоћемо са Њим у вечност или не. И поред свега, остаје да ће само Он Одлучити ко ће бити са Њим а ко Не, по својој милости и свом промислу.

Већ првим Причешћем ми постајемо заиста део Тела, Које Нема граница, које је заступљено свуда по планети, Коме је Христос глава. Надаље живимо у циљу да постанемо Богочовек, како св.Николај (Велимировић) пише, али не човек-Бог. Део смо Бога, али нисмо Бог.

Напомињем да нисам ни теолог ни свештеник, тако да је свака корекција и преиспитивање мог писања пожељна.

[ABR]

Pisite ljudi, dajte misljenja, verujem da ih imate

[Justin Waters]

Схвати то кад се каже бог по благодатин не значи ништа бог у правом смислу те ријечи. Бог је Бог, Онај које јесте, Отац -Син-Св.Дух

То благодати можеш схватити и по части. Дакле то подразумјева да је човјек почашћен могућношћу учешћа пребивања с Богом након васкрсења. Човјек остаје човјек по суштини, почашћен је титулом мали бог, или бог по благодати. Сама ријеч каже, дато му је неко благо, то благо су божански дарови...живот вјечни, љубав, мир, созрецање радости које никад не пресушује.

Рецимо ро бог по благодати је као кад би извршни директор НБА асоцијације тебе учинио кошаркашем по части. То не значи да ти је Усадио вјештине Коби Брајанта, већ си само добио пропусницу да уђеш на неки НБА семинар на коме ћеш учествовсти и уживо упознати кошаркаше.

Или рецимо да те директор Луфтханзе, начини пилотом по части, то не значи да ти је усадио вјештину пилотирања, већ си добио могућност да присуствујеш као гост у кокпит кабини и да ћаскаш са пилотима током лета.