Саблазни и лоши примери који терају од цркве?... Разочарани свештеници, теолози, народ - КАКО ПОМОЋИ?

[Guest - . . .-]

Понукан овом темом покрећем ову, свакако, веома отребну и занимљиву тему. Редовно смо сведоци да ово или оно у Цркви нама смета, чини нас несрећним и на неки начин нас од Цркве и одбија. Шта је то по Вама? На крају, да видимо колико је то заиста оправдано и да ли то што се саблажњавате о неку појаву у Цркви заправо само Ваше несхватање Цркве или начина на који Црква спроводи своју мисију.

Ево, у мом крају многима је веома саблажњиво што "служба у Цркви дуго траје", па многи говоре: Нећемо више ићи у Цркву, овај поп много дуго пева (проповеда, итд...). Сад, да ли је то оправдано и ако служба не траје ништа дуже (или краће) него што то треба? Или је у питању нецрквеност и схватање службе као песму која треба да се одпева на "две три ракије"? Ово сам узео као пример.. некога саблажњавају свештенички аутомобили (хм... ево ја возим ауто који има 17 година, потпуно обичан, али ето и то некога саблажњава)...


Знате шта мене салбажњава (заправо, више ме нервира)? Прича о љубави, заједници, евхаристији... а када то затражим- не добијем је. Чак, будем и крив што сам то тражио. Наравно, не код свих већ код појединих. Такође, саблажњава ме али и нервира полтронство без икаквог смисла, увлакарство...то ми је и одвратно и потпуно нецрквено и велики сам противник тога. Некако ми такви људи изгледају као кловнови али и оне дворске луде који хвале цара док се царство руши. У много пута ме је то тешко саблазнило а и разочарало.

[Sherlock H.]

Tesko pitanje. Rekao bih da mi najvise smeta ne to sto postoji gomila problema, vec sto mi se cini da se malo toga radi i cak sta vise- vecina nije ni svesna da ti problemi postoje.

U svakom slucaju, spisak je poduzi. Postoje stvari koje me nerviraju kod mene, kod drugih vernika, kod svestenstva...

[Oglo]

Sam sebe uvijek sablaznim

Ništa drugo me više ne može sablazniti

[marko_13]

Све је то кукавичлук и дефетизам.

[Guest - . . .-]

  On 24. 12. 2011. at 20:02, marko_13 рече

Све је то кукавичлук и дефетизам.

Јесте, ако човек одустане. Указивање на проблеме ма колико нас саблазнили или разочарали ( а уједно нудећи и решење), јесте и наша дужност и сведочанство да волимо Цркву.

[Баба]

  On 24. 12. 2011. at 20:02, marko_13 рече

Све је то кукавичлук и дефетизам.

Е управо то , сав тај кукавичлук и дефетизам.

Саблажњавају ме ЛДП-овци у Цркви, људи који немају родољубље, који немају осећај за свога ближњег само зато што овај "није Црквен" , саблажњавају ме они који се млого саблажњавају, и користољупци.

[Дијана.]

Price slicne navedenim se mogu cuti i posvjedociti u svakoj sredini, nazalost, i sablaznjuju, i od Crkve tjeraju malovjerne, nazalost! Zaista, 'tesko onome kroz koga dolazi sablazan', i 'kome je vise dano vise ce se traziti od njega'; ali dosta ljudi to ne razumije, i ne zeli da razumije, i Crkvu poistovjete sa tim pojedincima, i odbace je. 'Nisu oni Crkva, patrijarh Pavle i takvi, ima mnogo takvih, oni su Crkva....' uglavnom ne dopire do njih. Cinjenica je da je to veliki problem, i ako se ne 'lijeci', imace velike posljedice. Sablazni ima, ali mnogo su teze vidljive posljedice po zajednicu, kad dolaze od svestenog lica. Nista spolja ne moze da urusi Crkvu kao to truljenje iznutra... Tek skandali vezano za arhijereje... pa iznosenje prljavog vesa u javnost, koristenje medija za prepucavanje i lijecenje trauma i kompleksa, uzas. Kad se svesteno lice oljaga u medijima, ili koristi medije za neki svoj licni rat...

[Malina]

Mene najviše sablažnjavaju oni koji se stalno nečim sablažnjavaju. Primetila sam da upravo ljudi koji skoro nikad ne idu u Crkvu imaju najviše komentara i prigovora. Naravno, uvek se komentarišu sveštenici, kako ih samo pare interesuju, a najviše "volim" kad čujem (i to ne retko) kako su svi sveštenici preljubnici.

[ВИЛМА]

Не саблажњава ме више ништа, а што се тиче разочарења, листа је толика да је излишно да уопште покушавам да је овде изложим у краткој форми.

А што се тиче "кукавичлука", не бих тако назвала оне који напусте цркву. Ја бих то назвала храброшћу.

[Justin Waters]

Највише сам разочаран понашањем неких наших епископа који држе до тога да Црква има некакав повлаштен удио у друштву. Црква је недодирљива за људе изван ње, не само за некрштене него и за крштене. Обично се ствара тај неки невидљиви непремостиви јаз који неке, ако не и све владике миљама дијели од обичног народа, само зато што су они владике, па тако тобож нешто велики. Последица свега тога је када се појави неки проблем у Цркви, вјешто се то заташкава препушта забораву, крије од јавности. Кад постоји неки проблем изван Цркве, онда су неке старешине ту прве да критикују и дијеле савјете. Тако имамо случај в.Пахомија који је заташкан због наводно застарелости или које чега већ. Тако имамо случај в.Василија који је чисто заташкан. Имамо случај в.Филарета који је нехришћански гладовао на граници Црне Горе из протеста, и нико од црквених старешина није се огласио да га позове да то не чини, а кад је Тома Николић узео да изводи глумећи мученика и штрајкујући глађу онда су се огласили владике савјетујући га да то не чини, није хришћански итд....Неосјетљивост наших владика за људе такођер видјело се и на примјеру свештеника из Чачка који су такођер гладовали јер их је в.Хризостом хтјео пребацити у другу парохију. Њихов чин је такођер исто нехришћански понесен као и в.Филарет, али зачуђујће је било држање в.Хризостома који је био немилосрдан у својој одлуци да не попусти. Попустио је тек кад је реаговао Веља Илић - један политичар.... Генерално бављење политиком и политиканство и увлачење политичарима је исто тако последица тог јаза. Примјер дијељење некаквих медаља Дачићу само зато што је забранио параду поноса (мада је познато да је парада забрањена због додворавања народу јер се ближе избори), освештавање тржних центара тајкунима, флертовање са аутокефалношћу митрополије Црногорско - Приморске (м.Амфилохије). Док је Црква препуна саблазни од разних Николаја, Јоила и Симеона, врачара и гатара попут Гаврила из Првине главе, много људи још не разуме хришћанство и долази по аутоматизму у Цркву треба има жива ријеч, врло радо се разни гуруистички облици побожности практикују код многих, артемитски раскол је примјер како врло лако може запасти криза, да епископи немају добар одговор како помирити народ...итд...

Дакле разочаран сам том хладнокрвношћу која влада у највишим круговима у Цркви, а која се онда рефлектује на цјелокупно функционисање Цркве.

[Фарисеј]

Мене највише у Цркви саблажњава фарисејштина, хладнокрвност, отупавелост за разумевањем, милосрђем, љубављу и жртвом. "Светосавље" без Христа. Српство без Литургије и Библије. НЕОГРАНИЧЕНИ Деспотизам владика - тотално без ичије контроле, итд ...

[Александар Милојков]

Ја.

[Јаков.]

Mene sveštenici toliko ne sablažnjavaju sem ukoliko se ne radi o bludničenju. To mi je sablažnjivo kod bilo koga a ne samo kod sveštnika. Da li je neko krao, lagao, varao, mazao... ma to je dobar dan.

Jednu bih samo dodao za sveštenike stvar koja mislim da bi trebala da se praktikuje, a to je da sveštenik koji puši ima neka ograničenja u smislu da ne pričešćuje i sl. Mislim da se to negde i primenjuje.

Malo mi ide na živce ali ništa posebno što se tiče još sveštenstva organizacija Crkve. što se svi grabe za gradove a malo je onih koji hoće da rade po selima. To naravno ne odstupa od bilo kog zanimanja. Svi bi u Beograd, bili oni popovi, učitelji, doktori ili brusači.

Mislim da je u administrativnom i promotivnom smislu SPC prilično zatvorena i da sve što je dobro urađeno je zapravo trudom nekog popa ili parohijana, a ne time što je Crkva to želela.

Mislim da Crkva ne živi u vremenu i da nije njena uloga da samo o velikim praznicima čestita vernicima, ili da brani istorijsko i crkveno nasleđe na Kosovu i Metohiji i bilo gde gde je ono ugroženo, već da se izrazi i o svim savremenim "iskušenjima" i problemima na koje vernici nailaze.

Dobar primer je recimo izjava patrijarha Irineja neposredno pred gej paradu, mada mislim da je to moralo biti mnogo ranije nego što je bilo. Ali opet bolje da je i bilo, nego da kao mit.Amfilohije prošle godine istupi nakon gej parade.

Ne postoji verovatno samo u SPC neki tipik što se tiče posta za vernike, već svako uzima monaške tipike i onda mnogi zbog nepripremljenosti i slabosti ne mogu da to "izdrže". I uopšte mislim da se monaštvo nameće vernicima kao neki ideal a ne kao jedan od puteva...

U samom hramu bih voleo da svećari ne prodaju sveće za vreme službe i da po mogućstvu njihove radnjice budu van Naosa, već negde u porti.

Ma ima milion sitnih i krupnijih zamerki na SPC i na vernike, i na sveštenstvo, ali opet SPC je jedini izlaz za mene i mesto preko koga prepoznajem drage osobe. Kakva god Crkva bila, njoj je temelj (zid od ugla) sam Gospod a takva se građevina ne može srušiti. Doduše potrebuje s vremena na vreme održavanje i kićenje, ali to je zbog nas koji u njoj boravimo, a ne zbog toga od čega je napravljena.

[JESSY]

прво, да одмах кажем да не постоји ништа што би ме одбило или , не дај Боже, отерало од цркве...али да постоје ствари које ме веома изненађују и на неки начин поремете, постоје...прво, то је понашање неких старијих верника,углавном су то жене , које су увек спремне да ти одрже неко предавање, а оне прве се не понашају у складу са тим...делују тако горде и охоле...нигде ни ''љ'' од љубави...затим, кад поједини долазе веома неприкладно обучени и веома неприкладно се понашају, причају, шетају, као да су сами у цркви...неки нису своју децу васпитали како треба да се понашају у цркви...кад долазе пред крај литургије, па право на исповед, па онда право на пришешће и свештеник их још и чека...дођу и стану испред тебе иако има места даље, да не можеш лепо ни да се прекрстиш...гурају се увек у реду, а ако неког пропустиш, онда нема шансе да стигнеш до краја...затим, протиница са великим деколтеом и чипканим чарапама сагиње се пред светињом да подигне своје дете...а, на крају , понашање самих свештеника, врло контрадикторно...један је тотално незаинтересован, други те грди и држи предавања, трећи се држи некаквих формула,а не личношћу понаособ...све то тотално може да те збуни и учини да се осећаш лоше, да не добијеш оно због чега си дошао у цркву...

АЛИ, НАРАВНО ДА НАПОМЕНЕМ ДА ЈА САМА СЕБЕ НИКАКО НЕ СМАТРАМ НЕКОМ ЈАКО ДОБРОМ ХРИШЋАНКОМ, И ДА МИ НИКО НЕ УЗМЕ ЗА ЗЛО ШТО ОВАКО ПИШЕМ И ТО ЈОШ У ВРЕМЕ ПОСТА...ЗАТО И ПРИМЕЋУЈЕМ ОВО СВЕ И ТРАЖИМ НЕШТО СУПРОТНО ШТО БИ МИ ПОМОГЛО ДА СЕ УЧВРСТИМ И ОЈАЧАМ У ВЕРИ...

[C.A._R.I.A.]

Највише ме нервира што смо сами себи постали највећи проблем. Нико нам не може бити толики непријатељ колики можемо сами себи бити непријатељи.

Изјава звучи доста "излизано" али то је данас реалност.

Можемо кукати да нам је крив овај или онај али смо најчешће сами одговорни за доста тога.

Не мислим да ме то саблажњава,генерално не...

Више ме брине и забрињава појава рутине када су у питању свештенорадње,са једне стране,и са друге стране,вернике којима та "рутина" и претварања Цркве као есхатолошке или евхаристијске заједнице и њено срозавање на купопродајну трансакцију нимало не смета.

Са друге стране неки критикују свештенство да недовољно едукује парохијане,а питање је колико парохијани желе да науче ?

Итд итд...

Постоје дакле проблеми,али не нешто тако трагично да бих га назвао "саблажњавањем". Могуће да сам тако реаговао када нешто чујем,али то је ипак из "друге" и "треће" руке па не могу да верујем тек тако људима на реч за нешто што није баш очигледно и јасно.