Ateista kum na krstenju

[C.A._R.I.A.]

Sledeca stvar koja mi je zasmetala je to sto kada je krenulo krstenje i pop pitao za ime, rekli smo "Lara"

tj. ime koje beba nosi vec 8 meseci od svog rodjenja. Medjutim monah je na to odgovorio "a ne moze! To nij srpsko ime" i onda nas je naterao da tu na licu mesta smislimo novo ime jer to ime nije srpsko ?!

Што се имена детета тиче,ствар стоји овако:

Дете треба да има или српско име,или име које је православног наслеђа. На пример многа имена која фигурирају као српска,нису то (ни из далека)... Имена као што су Јелисавета и Михајло су јеврејског порекла,а Анастасија је грчког порекла...

Дакле потребно је не "чисто" српско име,већ неко име које баштини православну традицију - може то бити и неко "српско" (Гордана,Јована,Милица),а може и неко необичније,као Ирина,Софија,Исидора и слично.

За кума би било поштено не само да је крштен,већ и да је верујући човек,јер се на крштењу чита "Символ вере".

Потпуно је нелогично ако кум говори "Верујем у једног Бога Оца",а да уствари не верује ништа од тога.

meni je praksa krstavanja dece jako veliki nonsens.

Деца се крштавају да би учествовала у богослужењу и евхаристији. То што родитељи у великој већини своју децу после крштења не причешћују то је већ друга прича.

Дакле они имају искварену слику о томе шта је крштење,а није крштење нешто беспотребно деци која би требало да на тај начин улазе у светотајински живот Цркве.

Већи је проблем што ни родитељи не приступају често Светим Тајнама,част изузецима,па зато је неретко тако и са децом,односно бебама у овом случају.

prvi hriscani koji su kao zajednica i kao pojedinci izgleda imali mnoooogo jasnije poznanje sustine i smisla odredjenih radnji, su svoje nekrstene pripremali tri godine za krstenje. to je bio toliko strog test istinske promene licnosti da nisu cak svi ni prolazili taj test, odnosno bivali krsteni.

Не разумем,одакле ти податак да нису сви пролазили тест ? У питању је била припрема за крштење,која је трајала,постојале су поуке свештеника (катихезе) и слично.

На жалост данас је све то неприменљиво,али нам је свакако потребан неки облик катихетске припреме оних који желе да се крсте (катихумени).

e nek sad oni koji pricaju o grehu "ne krstenja" stave ovu strogu ranu hriscansku praksu u svoju vizuru pa me bas zanima kakvo objasnjenje ce da daju.

Aко гледаш на начин да су први хришћани били исправни,и да ми данас имамо шансу да будемо исправни,онда долази до "расцепа" целе Цркве...

Шта да радимо са вековима када се радило другачије ?

Идеја да крштење "поробљава" децу нема смисла.

Знамо у много примера људе који су атеисти,а крштени су као деца.

А ако желимо добро деци,а ми хришћани сматрамо да је добро у Цркви,онда је питање зашто не желимо да дамо деци да окусе од тог добра ?

Бог ће од деце тражити слободу и после крштења,да Богу приступају без присиле,слободно.

Ako sam ja pronasao duhovni mir i smisao zivota u pravosalavlju to onda automatski znaci da ce svi taj isti mir pronaci u pravoslavlju BEZ IZUZETKA i moja obaveza da to natuknem na nos na sto vise ljudi u svom zivotu...

Tи као атеиста поистовећујеш православље као још једну утеху од мноштва (могућих) утеха. Ја то тумачим као истинску утеху коју сви хришћани у Цркви,благодаћу Божјом могу да разумеју.

Никоме не можеш о томе говорити на "силу" нити је православље једнако фразеолошким идеологијама које се могу неком пренети...

То је живот.

[laetitia]

Што се имена детета тиче,ствар стоји овако:

Дете треба да има или српско име,или име које је православног наслеђа.

Зашто?

[Justin Waters]

Што се имена детета тиче,ствар стоји овако:

Дете треба да има или српско име,или име које је православног наслеђа. На пример многа имена која фигурирају као српска,нису то (ни из далека)... Имена као што су Јелисавета и Михајло су јеврејског порекла,а Анастасија је грчког порекла...

Дакле потребно је не "чисто" српско име,већ неко име које баштини православну традицију - може то бити и неко "српско" (Гордана,Јована,Милица),а може и неко необичније,као Ирина,Софија,Исидора и слично.

Па не мора да баштини православну традицију. Крштењем се практички освештава и неправославно име, и тако и народи које нису већином православни могу да крену путем оправослављавања својих имена. Кад би гледали то да мора да буде православно име, онда се почев од апостолских времена, не би макли од јеврејских имена јер Јевреји су први православни (право славили Бога) народ били, па тако и њихова имена.

Дакле неки Шпанац Мигел ако се хоће крстити у православној Цркви, нормално је да остави то име и после крштења ако је његова жеља то, јер не даје име личности неки идентитет, већ личност даје имену нову форму. Па Мигел остаје Мигел, Индијац Сандеп, кад се крсти, може остати Сандеп и уводи и индијска имена у православни именик итд, Њемац Фридрих, остаје Фридрих, а Финац Јарко, остаје Јарко...итд.

Тај монах што је тражио српско име,није ни чудо што има проблема са владиком, такви зилоти увијек су у сукобу не само са епископом, већ и са свима укључујући и њих саме.

[C.A._R.I.A.]

Зашто?

Једноставно.

Замисли имена која постоје у Африци или у Кини,или Јапану.

Она се мењају на крштењу,тако да неко постаје Сава,Михајло или Јован.

Постоји текст о давању имена на крштењу од Патријарха Павла,не сећам се свега давно сам то прочитао,баш у вези са проблематиком да ли требају српска имена или не.

Наведено је да нека имена могу да остану,рецимо крштени муслиман добија ново име,које може бити његово старо,али које је у хришћанској варијанти.

[laetitia]

Зашто?

Зашто ја не могу сина да назовем Мигел?

[Иван Недић]

Једноставно.

Замисли имена која постоје у Африци или у Кини,или Јапану.

Она се мењају на крштењу,тако да неко постаје Сава,Михајло или Јован.

Постоји текст о давању имена на крштењу од Патријарха Павла,не сећам се свега давно сам то прочитао,баш у вези са проблематиком да ли требају српска имена или не.

Наведено је да нека имена могу да остану,рецимо крштени муслиман добија ново име,које може бити његово старо,али које је у хришћанској варијанти.

Е управо то је дебилно. Тотално дебилно. У реду је ако човек сам хоће да промени име. Али није у реду мењати на силу човеку име. У Русији има попова који ће рећи некоме ко има "неправославно" име: "Ако не желите да промените име у крштењу, то значи да ваша жеља да се крстите није довољно јака". То је идиотизам белосветски

[Toma]

Po jednom popisu iz 16 veka, na Kosovu i Metohiji najčešće

muško ime je tada bilo Dejan a na odličnom drugom mestu

je bilo ime - Brajan (od 'brat', 'brale') i odatle je porodica Brajović.

I aj ti sada daj detetu ime - Brajan!

[Justin Waters]

Зашто?

Зашто ја не могу сина да назовем Мигел?

Можеш да га зовеш како хоћеш. Вјера освештава име, није никако обрнуто.

Па Грци и дан данас крштавају са својим предхришћанским и још паганским именима, Дионис, Адонис, Дијана...Ево и код нас има Дијана, као наводно српско - православно име, нигдје везе ни са српством ни православљем, јер је Дијана божица из грчке митологије.

Ово са именима је код неких слично оном: "Да постиш на дестилованој води седам дана прије причешћа, или нема причешћа".

Неки ће се увијек максимално трудити да одбију људе од вјере, мислећи да тако чине добро.

[Avocado]

Шта мислиш, колико дуго би деца редовно долазила у цркву са тобом и гледала како се ти и остали причешћујете, а да не траже да и сами у томе учествују?

......

Воле да копирају, ај` чик им забрани...

Koliko se meni cini, nije Dragisa ni rekao da ce da brani svojoj deci da se krste... samo nece on da ih krsti pre nego sto deca sama to zatraze...

(ne mogu da verujem da je to toliko problematican koncept)

[Avocado]

Једноставно.

Замисли имена која постоје у Африци или у Кини,или Јапану.

Она се мењају на крштењу,тако да неко постаје Сава,Михајло или Јован.

Постоји текст о давању имена на крштењу од Патријарха Павла,не сећам се свега давно сам то прочитао,баш у вези са проблематиком да ли требају српска имена или не.

Наведено је да нека имена могу да остану,рецимо крштени муслиман добија ново име,које може бити његово старо,али које је у хришћанској варијанти.

A jel ima neko teolosko obrazlozenje za tezu da na krstenju mora da se da srpsko ili pravoslavno ime?

[Avocado]

U suprotnom, budite dolsedni: ako ste ateista - vaspitavajte svoju decu u skladu sa svim vasim vrednosnim sudovima a ako ste verujuci - vaspitavajte svoje dete u Crkvi. To je vase neotudjivo roditeljsko pravo i tek onda cete biti kompletni roditelji i deca ce vam biti zahvalna na tome. Upravo zato jer ce videti vasu doslednost zivotu.

Ateisti nemaju neke posebne ateisticke vrednosne sudove... ateizam podrazumeva skepticnost prema jednoj konkretnoj tvrdnji ("postoji Bog/bogovi") a ne nekakav pozitivan sadrzaj...

Sto se mene tice, planiram da svoje dete naucim da razlikuje znanje od verovanja i od kvazi-znanja... otprilike kao u 1:50-2:30 u ovom klipu:

http://www.youtube.com/watch?v=chKyBUOtfws

a kad bude znao to da razlikuje, nek veruje u sta god hoce...

(jos uvek mogu da se nadam da cu imati dovoljno stpljenja za to... a ne moraju da budu ni blizu Feynmana)

[C.A._R.I.A.]

Koliko se meni cini, nije Dragisa ni rekao da ce da brani svojoj deci da se krste... samo nece on da ih krsti pre nego sto deca sama to zatraze...

(ne mogu da verujem da je to toliko problematican koncept)

Хм,ако смем да се укључим..

Поента је била да Драгиша каже да би се он причешћивао (вероватно јер то сматра као нешто добро),а деци би дао да сама виде да ли је то добро или не.

Ту постоји одређена супротност,јер та деца нису ни крштена.

А ако смо већ код првобитне цркве,да радимо тако,некрштени не би смели да остану до краја литургије,односно пре почетка причешћа би излазили из цркве.

Ево и код нас има Дијана, као наводно српско - православно име, нигдје везе ни са српством ни православљем, јер је Дијана божица из грчке митологије.

Ajде што се не условљавају деца одређеним именима за крштење,то бих разумео.

Навикао сам да се јеврејска и грчка имена дају у књижицама као "српска"...

Али Дијана...

Баш га претераше.

Ateisti nemaju neke posebne ateisticke vrednosne sudove... ateizam podrazumeva skepticnost prema jednoj konkretnoj tvrdnji ("postoji Bog/bogovi") a ne nekakav pozitivan sadrzaj...

Сад зависи да ли је неко агностик или атеиста. То је већ питање за себе.

Атеизам би вероватно подразумевао вредносни суд да нешто не постоји,а агностицизам скепсу да човек може да сазна да ли било шта постоји.

Или не постоји.

Атеиста полази од премисе да за њега Бог не постоји.

Када би довео своју идеју у питање,и рекао да можда Бог постоји,значи да не би био сигуран у Божје непостојање.

То је већ више агностицизам,а не атеизам.

[Justin Waters]

A jel ima neko teolosko obrazlozenje za tezu da na krstenju mora da se da srpsko ili pravoslavno ime?

Нема теолошко објашњење. Грцима кад су примали хришћанство од апостола нико није налагао да узму Јеврејска имена, Срби су сва своја словенска имена из паганског доба задржали. Кроз вјекове грчки монаси и мирјани су носили "Дионисије" као име за примјер. Ништа то није сметало иако је Дионисије чисто паганско име, јер је везано за Диониса, грчког бога вина по митологији. Име је везано искључиво за личност појединца, и само име не задире у вјеру тог појединца, тако да обратно је у ствари, вјера даје неком имену ново рухо, христијанизује га.

Кад неко захтјева хришћанско или национално име народа који је доминантан у Цркви гдје се крсти, то је само одраз квазихришћанства и квазипатриотизма. Усудио бих се рећи, иако немам тачне информације, да је ова појава цјепидлачења при крштењу у ствари прилично савременог доба, најраније од 19 вијека па на овамо.

[laetitia]

А ако смо већ код првобитне цркве,да радимо тако,некрштени не би смели да остану до краја литургије,односно пре почетка причешћа би излазили из цркве.

Да ли смеју сада?

[milan.]

Да ли смеју сада?

ne smeju, tj ne bi trebali, ali ostaju...

po pravilu nekrsteni i oni koji se nece pricestiti, trebalo bi da izadju kad se zavrsi jektenija oglasenih.