ŠOKANTNO!!! Svadja sv. Vasilija velikog i sv.Grigorija bogoslova

[Макрина]

Боже драги,која су то времена била...тешка и претешка за Цркву.

[Макрина]

Не,али добар је наслов Моцин..ШОКАНТНО... :lol: Морам да научим како да постављам теме,односно,кад имам нешто важно да кажем

[Лазар Нешић]

Ево страна 98,99 али није преведено цело писмо,већ само делови кратки.

Не,али добар је наслов Моцин..ШОКАНТНО... :lol: Морам да научим како да постављам теме,односно,кад имам нешто важно да кажем

Да, делић писма само, са фрагментима осталих писама и препирке.

Превешћемо целу коресподенцију ове двојице светитеља, не био ја из ЛескОвац...биће тек шокова

[w.a.mozart]

Не,али добар је наслов Моцин..ШОКАНТНО... :lol: Морам да научим како да постављам теме,односно,кад имам нешто важно да кажем

hehe... naslov baš i nije moj već Lazarev - zaveru smo zajedno skovali

a kad ti treba inspiracija,samo odeš na njuz.net

http://www.njuz.net/sokantno-kada-se-pustaju-unazad-pesme-goge-sekulic-zvuce-bolje/

[Макрина]

Аааа,Лесковац,има ги тек шокира

Ипак,уважи и нас осетљиве жене,имај срца и душе,према нашим природним сентиментима идиличног карактера,ок?

[w.a.mozart]

biće female-friendly version

[Макрина]

biće female-friendly version

1319_womens

[Лазар Нешић]

Аааа,Лесковац,има ги тек шокира

Ипак,уважи и нас осетљиве жене,имај срца и душе,према нашим природним сентиментима идиличног карактера,ок?

amen

Биће у границама подношљивог! ccvige

[angst]

Каже владика Атанасије да је Свети Јероним био веома осетљив човек, те велика свађалица...

[w.a.mozart]

evo ga na Karavadjovoj slici

[Млађо]

Део овог писма што је Моци превео и изнео нам, у преводу са руског гласи овако: "Бачени смо као најнеугледнији и празан суд, неупотребљаван годинама или као подупирач под апсидом, кога након завршеног грађења извлаче и избацују... а ја ћу рећи оно што ми је на срцу и не гневи се на мене...нећу сакупљати оружје и учити се војној вештини, коју нисам научио раније...нећу се примицати команданту Антиму...будући и сам ненаоружан и неборбен и растужен. Али бори се сам са њим, ако ти се свиђа...А мени уместо свега даруј безмолвије. И зашто митрополију лишити славног Сасима? Али ти се јуначи, побеђуј и све вуци сопственој слави, као река која гута пролећне потоке, ни пријатељство ни навике не претпостављајући врлини и побожности...А ми само једно стичемо од твог пријатељства, да не верујемо пријатељима и ништа да не претпостављамо Богу."

Цитирано се налази у књизи Живот и учење светог Григорија Богослова, аутор је Архиепископ волоколамски Иларион Алфејев, а издавач ЕУО епархије жичке, Краљево 2009. стр. 42-43. Превод: Никола Стојановић, редактура превода: др Ксенија Кончаревић

Свети Григорије је волео да води философски живот, да буде повучен, да чита и да се моли. Избором за епископа то није могао чинити и због тога се жестоко наљутио на светог Василија који га је поставио да буде епископ у граду Сасими. То заправо и није био град него обично стратиште што је Григорија још више погађало. Император Валент је из економских и финансијских разлога поделио Кападокију 371. године на две области, а град Тијана је постао седиште Друге Кападокије. "У вези са тим, епископ Тијански, Антим, пре тога потчињен Василију, постао је самостални митрополит, јер је његова катедра добила значај седишне катедре. Василије, који се није слагао са оваквим променама, објавио је рат Антиму. Василије је одлучио да прво постави нове епископске катедре на територији која улази под Антимову јурисдикцију и да на њих рукоположи своје истомишљенике. Један од градова где је Василије поставио такву катедру постао је Сасима, а за епископа тога града назначио је свога пријатеља Григорија."

Иако је све то Григорије дочекао као насиље ипак је из љубави према Василију, али према своме оцу прихватио поверно му, међутим Антим је пред Сасимом ангажовао војни одред који је требало да спречи да се та новооснована катедра попуни. Григорије се ту осетио као плод црквених интрига и почео је отворено да оптужује Василија за гордост и да је приликом формирања нове епархије имао на уму једино економске интересе. У одељку који описује шта се све ту дешавало износе се одељци из разних Григоријевих писама који изражавају његов јед због свега, као и тешке оптужбе на рачун светог Василија. Пошто ће Лаки да прибави превод тих преписки са оригинила мислим да нема потребе да прекуцавам...

Издвојићу само оно што је Архиепископ забележио о томе: "Међусобни односи између Василија и Григорија, након што је последњи добио свештенички чин су потамнели; нарочито су постали тешки након што је Василије рукоположио Григорија за епископа сасимског. Са Григоријеве стране било је и увреда, и прекора и несхватања; много година није могао да опрости Василију своје рукоположење. У надгробној беседи личне увреде као да одступају у други план, а Григорије описује истинског пастира који је дао живот служењу Цркви и уздигао се до врхова светости. Овај је лик по свој прилици идеализован, али идеализација не настаје на уштрб реалности; из иконичног лика пројављују се реалне црте живог човека. Григоријево приповедање се никада не деградира до нивоа описа живота, али никада ни не губи ону уверљивост која карактерише сведочанство очевица и које су тако често лишене књиге житија."

[Srdjan]

Хвала Млађо што си дао подробније објашњење околности настанка овог писма.

Имајући у виду искушење лакомислености и површности, слабији би овакво обраћање једног духовног горостаса другом могли усвојити за образац свог понашања, оправдање своје љутње или неслагања у вези нечег, што је погрешно.

Непремостива је разлика између гнева гневног срца и гнева милостивог срца.

И Господ се гневио на оне што су продавали у храму, месту молитве, али није никада престао да их једнако воли.

А апостол Павле, знајући слабости људске, поручује свима нама:

Гневите се, али не грешите: сунце да не зађе у гневу вашему . (Еф.4:26)

[marko_13]

Слабији су се шокирали и кад су гледали серију о Достојевском, јер се уклапа у шаблон предрасуда о светитељу за живота, како трипују многи православни, а камоли како ће се шокирати када буду ово читали. То је нормално, јер људи због своје склоности бивају склони идеализацијама.

Одлично је писмо и треба што више преводити да људи виде из каквих је све свађа и препирки излазило велико пријатељство и љубав. Нису они велики само због дела, већ превасходно због живота.

[marko_13]

А то да су многи свети оци били мушичаве свађалице је опште познато. Мада има нешто у грчком духу који тежи безразложним и бесконачним препиркама. Да су Сиријици превагнулу у Цркви над Грцима, вероватно би богословски проблеми били везани за величини стиха и риму, а не да ли је тачно омоусијус или омиусијус.

[Макрина]

Све је ово тако како јесте,Свети немају потребе да их ми оправдавамо

Али,због свих нас,због трезвеноумља,добро је да стојимо чврсто на земљи,да схватимо да је човек-човек.

Е,да Млађо,те две књиге сам помешала,имам све од Алфејева и зато сам и рекла да има бољи превод,тј.Моцин је одличан него је енглески превод сиромашан као и увек.