Поуке и беседе светих отаца

[Teofanija]

Velika je stvar naci coveka smirenomudrenog i trpeljivog,njegova dobrota nema granica.

Ako zavolis gordost,postaces saradnik demona.

Ako zavolis smirenje ,postaces saradnik Vladike Hrista.

 

Moze li ocekivati oprostaj od Gospoda onaj,koji sam ne oprasta drugima koji ga vredjaju?

Moze li nositi mir u svom srcu onaj,koji se nije pomirio sa svojim bratom?

Moze li se duhovno radovati onaj,koji nije obradovao unesrecenog,utesio uplakanog,koji nije

pomogao coveku u nevolji,ili je,u toku svog zmaljskog zivota,ucinio malo dobrih dela,koja pred nama idu u vecnost? 

 

Starac Sampson Sivers

[JESSY]

[JESSY]

"Људи обично мисли сматрају за нешто неважно:

зато их и прихватају олако.

Али од прихватања неправилних

мисли рађа се свако зло.

Мисао је налик кормилу брода:

од невеликог кормила, од неугледне даске

која се вуче за бродом,

зависи кретање и у великој мери

судбина читаве те огромне машине."

 

Свети Игњатије Брјанчанинов, Епископ кавкаски и црноморски

[JESSY]

Најбољи бизнис је отварање фабрике која производи позитивне мисли.
Отац Пајсије

 

Изгубити стид значи, на крају крајева, признати себе савршеним.
Свети владика Николај Велимировић 
 

Ђаво нас учи да изврћемо речи да не бисмо, када нас питају, себе окривили, већ да бисмо, учинивши грех, слагали и оправдали себе.
Преподобни Јефрем Сирин

 

Добро је да помажемо речима оне који питају, али је много боље да их помогнемо молитвом и врлином. Јер, онај ко себе помоћу њих приноси Богу, помаже и себи и своме ближњем.
Свети Марко Подвижник 
 

Да би просјак добио милостињу - треба да пружи руку. Да би дете добило храну - треба да отвори своја усташца. Слично овоме потребно је да човек тежи к Богу да би добио благодат Божију - треба да има отворену душу. Молитва је пружена рука за задобијање милости Божје; она је отворена уста ради окушања небеског пића.
Свети Филарет Московски 
 

Нема потребе да се бавите трњем. Немојте да се замарате изгонећи зло из себе. Христос хоће да се не бавимо страстима и ђаволом, противником нашим. Усмерите воду, што ће рећи сву снагу своје душе, ка цвећу, па ћете се радовати његовој лепоти, мирисима, свежини.
Старац Порфирије Кавсокаливит

 

Кад је човек велики? Како човек постаје велики пред Богом? Служећи другима.
Св. Јустин Ћелијски

Човекова душа је као злато, а болест је као огањ који га прочишћава.
Старац Пајсије Светогорац 
 

Воли све око себе и не тражи разлог да би волео.
Нека твоје пријатељство не буде из потребе да се избегне усамљеност, већ из унутрашњег богатства.
Иди пријатељу онда када је твоје срце у самоћи толико испуњено љубављу, да више ништа не може задржати за себе. Нека те твоја преобилна љубав, а не њен недостатак, одведе пријатељу.
Преподобни Антоније Велики

 

Ако навика захтева нечега једанпут, и њен захтев не буде извршен, то ћеш је други пут наћи слабијом.
Ако јој једанпут испуниш вољу, то ћеш други пут опазити, како она напада на тебе са много већом снагом.
Свети Исак Сирин

[JESSY]

1. Gospod sve neizrecivo ljubi. On zna ciljeve svemu i rokove svemu. Radi nekog budućeg dobra On je dopustio ovo stradanje. Ja to ne mogu shvatiti ni prekratiti. Ostaje mi samo molitva i ljubav.

2. Vi možete pomoći samo molitvom i ljubavlju. Ljutnja i vika na bezbožnike ne popravlja stvar.

3. Poprište duhovne borbe svakog čoveka jeste, pre svega, njegovo vlastito srce.

4. Saznanje vlastite krivice je neophodan uslov za mirne odnose medju ljudima.

5. Čovek koji nije opitom poznao realno postojanje duhovnog sveta, u stanju je da taj svet poriče zato što ga ne poznaje. Svaki čovek je pozvan na punoću duhovnog života, ali neprestana usmerenost čovekove volje ka veštastvenom svetu, telesnim i duševnim doživljajima, dovodi do toga da čovek ogrubi u tolikoj meri da najzad gubi moć duhovnog opažanja.

6. U toku proteklih vekova hrišćanstva svetootački opit utvrdio je tri vrste ili tipa razvoja hrišćanskog duhovnog zivota.

U prvu vrstu spada većina ljudi. Oni prionu uz veru sa malom blagodaću i provode život u umerenom podvigu ispunjavanja zapovesti. Tek pri kraju života, u srazmeri sa preživljenim stradanjima, dobijaju blagodat u nešto većoj meri. Oni pak koji se usrdnije podvizavaju dobijaju pred smrt veliku blagodat. Tako biva kod mnogih monaha.

U drugu vrstu spadaju oni koji prionu uz veru sa srazmerno malom blagodaću u početku, da bi revnosnim podvizivanjem kroz molitveni trud i borbu sa strastima, na sredini svog puta dobili veliku blagodat. Kasnije umnožavajući podvige oni dostižu visoki stepen savršenstva.

U trecu grupu spadaju oni retki koji na početku podvizničkog puta dobijaju veliku blagodat savršenih za svoju žarku revnost. To su oni koje je Bog unapred poznao.

7. Božji darovi su udruženi sa izvesnim čovekovim podvigom. Kada Bog predvidi da će se čovek prema njegovom daru odnositi onako kao što treba, tada se ovaj dar izliva ‘nezavisno’. Može se reći da od Božjeg predznanja kako će čovek reagovati na dobijenu blagodat zavisi dobijanje većeg ili manjeg dara.

8. Greh prelazi granice čovekovog individualnog života i opterećuje zlom život celog čovečanstva. On će se prema tome odraziti na sudbinu celog sveta. (Čitava Rusija će postati tamnica i moramo mnogo moliti Gospoda za oproštaj. Moramo se kajati za naše grehe i bojati se da ne učinimo i najmanji greh i moramo stremiti da činimo dobro, i najmanje. Jer je čak i krilo muve izmereno i Božija mera je tačna. I kad i najmanje dobro bude pretegnulo na vagi, Bog će otkriti svoju milost prema Rusiji’. -Starac Aristokle Moskovski i Svetogorski – upokojio se 1918.)

9. Čineci greh, telesni čovek ne doživljava njegove posledice onako kao što ih doživljava duhovni čovek. Telesni čovek ne zapaža neke naročite promene svog duhovnog stanja pri učinjenom grehu, budući da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim duhovni čovek pri svakom priklanjanju svoje volje grehu, zapaža promenu svog duševnog stanja zbog umanjene blagodati.

10. Pomisao je prvi stadijum greha. Njena pojava u sferi čovekove svesti još uvek nije greh: to je samo predlaganje greha. Odbacivanje zle pomisli onemogućava dalji razvitak greha.

 

Otac Siluan Atonski

[Teofanija]

"Kada hoces nekoga da posavetujes za njegovo dobro,prvo mu pokazi ljubav,a potom obazrivo i nezno reci svoju 

primedbu,pazeci da ge ne povredis,zato sto ce on najpre da uoci ljubav koju mu ukazujes,a tek posle ce da obrati

paznju na tvoju primedbu.Tako ces mu pomoci i bez stete za njegovu dusu."

 

Sveti Isak Sirin "Podvig u nasem zivotu"

[JESSY]

Немојте да причате за време Службе!

Онај ко у цркви разговара, чини троструки грех. Прво, он греши према самом себи јер се не моли Богу. Затим, греши према оном са киме прича јер ни њему не да да се моли. И, на крају, греши према свима који су у цркви, тако што скреће њихову пажњу, па ни они не могу да се моле.

_{Извор: (из Саборника - Поуке Патријаха Павла)}

[JESSY]

Код појединих побожних хришћана видим неку чудну логику. У реду је њихова побожност, добро је њихово настројење према добру, али им је потребно и духовно расуђивање и ширина, како њихову побожност не би пратила ускогрудост, тврдоглавост (како народ каже: арбанашки инат). Основа свега је духовност, а из ње произлази духовно расуђивање, јер иначе остаје на штуром "слову закона", а "слово закона убија". Онај ко има смирења никада неће себе постављати за учитеља другима; такав човек више слуша и кад бива упитан за мишљење, одговара смирено. Никада неће рећи "ја" него "помисао ми каже" или "Оци кажу", односно, говори као ученик. Онај ко мисли да је способан да исправља друге има много самољубивости у себи.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ

[JESSY]

Дошао један молитвеник старцу и рекао:
"Желим да нађем пут ка Богу. Помози ми!"

Старац га је пажљиво погледао и упитао:
"Реци ми најпре, волиш ли некога?"

Гост одговори:
"Не занимају ме световне ствари, љубав и остало. Желим да приђем Богу!"

"Размисли још једном, молим те, да ли си у свом животу волео неку
жену, дете, било кога?"

"Рекао сам већ једном, да ја нисам обични мирјанин. Ја сам човек који
жели да спозна Бога. Ништа друго ме не интересује."

Старчеве очи испунише се дубоком тугом и одговори му:
"Онда је то немогуће. Најпре мораш да спознаш, како је то стварно,
заиста волети некога. То ће ти бити прва степеница ка Богу. Питаш ме
за последњу степеницу, а ниси ступио још ни на прву."

[JESSY]

Чинећи једно тело, (супружници) имају и једну душу и узајамном љубављу подстичу једно друго на ревност у побожности. Јер, супружништво не удаљује од Бога, већ, напротив, још јаче везује, будући да тада има још више разлога за обраћање к Њему. Мала лађа се при слабом ветру лако креће напред... велику пак лађу неће померити лагани дашак ветра... тако је и онима, неоптерећеним житејским бригама, мање потребна помоћ великог Бога, док онај, који има обавезу да се брине о драгој супрузи, имовини и деци, дубље залази у море живота и неопходна му је већа помоћ Божја, због чега и он сам више воли Бога. 

Свети Григорије Богослов (15,60)

[JESSY]

Рађање деце постало је највећа утеха за људе онда када су постали смртни. Због тога је човекољубиви Бог, да би истог часа ублажио казну прародитељску и умањио им страх од смрти, даровао рађање деце, показујући тиме... праобраз Васкрсења. (38,162)

 

И када бисмо читав живот провели у срећи, опет бисмо били строго кажњени ако се не

бисмо постарали за дечије спасење. Деца нису случајан добитак и ми смо одговорни за

њихово спасење.

Свети Јован Златоуст (46,112)

[JESSY]

Док је душа још у стању да се обликује, док је мека и нежна тако да, слично воску, лако прихвата оно што се у њу утисне, потребно је неодложно и од самог почетка подстицати је на добро. Када се испољи разум и разбор почне да делује, већ ће бити положени основни темељи и пренети примери побожности. Тада ће разум налагати само оно што је корисно, а навика ће олакшати успех.

Свети Василије Велики (8,112)

[JESSY]

Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски)

[JESSY]

Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)

[JESSY]

НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ! (Св. Теофан

Затворник)