Поуке и беседе светих отаца

[Bata Peric]

Људи су данас стално у некој журби и јурњави. Сад треба да буду овде, после треба да буду тамо, после опет негде другде. И то је стигло дотле да, како не би заборавили шта све треба. да ураде, морају све да записују. У свој тој збрци опет је добро што не заборављају како се зову!...Ни себе саме не познају. Ма и како да познају себе? Да ли човек може да се огледа у мутној води? Бог да ми опрости, али свет је постао права лудница. Људи не мисле на други живот. Само траже све већа и већа материјална добра. Па зато и не налазе мира, него само јуре.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

[JESSY]

[Teofanija]

" Ne trazi savete od coveka koji ne vodi sa tobom podjednak nacin zivota,makar on bio veoma mudar.

  Bolje poveri svoju pomisao neukom,ali iskusnom na delu,nego ucenome filozofu koji rasudjuje po svojim 

  zakljuccima,a nema iskustva od delanja".

 

Sv.Isak Sirin

[JESSY]

- Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.


- Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.

 

 

blaženopočivši patr. Pavle

[Срђан Ранђеловић]

 

Неки трговац послао је свог сина да код најмудријег од свих људи научи Тајну Среће. Младић је пуних четрдесет дана ходао кроз пустињу све док није стигао до једног лепог замка на врху планине. Ту је живео Мудрац којег је младић тражио.

Уместо да наиђе на светог човека, наш јунак је, међутим, ушао у једну салу која је врвела од људи; трговци су улазили и излазили, неки људи су разговарали по угловима, један мали оркестар је свирао пријатне мелодије, а ту је била и богата трпеза пуна најлепших јела из тог краја света. Мудрац је разговарао са свима и младић је морао да сачека два сата док је дошао ред на њега.

Мудрац је пажљиво саслушао разлог младићеве посете, али му рече да у овом тренутку нема времена да му објасни шта је то Тајна Среће. Препоручио му је да се прошета по његовој палати и да се врати кроз два сата.

-У међувремену бих те нешто замолио – додаде Мудрац, пружајући младићу кашичицу за чај, у коју је кануо две капи уља. – Док будеш ходао, носићеш ову кашичицу и настојаћеш да се уље не проспе.

Младић је почео да се пење и силази степеницама палате, стално мотрећи на кашичицу. После два сата, вратио се пред Мудраца.

-Дакле – упита Мудрац – јеси ли видео персијске ћилиме у мојој трпезарији? Јеси ли видео врт који је највећи Мајстор међу баштованима пуних десет година уређивао? Јеси ли приметио прекрасне пергаменте у мојој библиотеци?

Младић је посрамљено признао да није видео ништа. Његова једина брига је била да не проспе оне две капи уља које му је Мудрац поверио.

-Онда се врати и упознај чудеса мог света – рече Мудрац. – Не можеш имати поверења у човека уколико не познајеш његов дом.

Сада већ смиренији, младић узе кашичицу и поново крену у шетњу палатом, овог пута обраћајући пажњу на сва уметничка дела која су висила са таванице и по зидовима. Разгледао је вртове, околне планине, приметио нежне цветове и укус са којим је свако уметничко дело постављено на право место. Вративши се код Мудраца, у детаље му је препричао све што је видео.

-Али где су оне две капи уља које сам ти поверио? – упита Мудрац.

Погледавши у кашичицу, младић примети да их је просуо.

-Ето, то је једини савет који могу да ти дам – рече Најмудрији од Мудрих. –“Тајна среће састоји се у томе да посматраш сва чуда овог света, али да никад не заборавиш ни на оне две капи уља у кашичици.“

http://svetidimitrije.no/kultura/poucne-price/1699/tajna-srece.htm

[Number15648]

Када је свети Антоније видео распрострте све мреже ђавола по свету и, уздахнувши упитао Бога: "Па ко ће их избећи?" - тада му је Бог одговорио: "Смирење ће их избећи" и, што је још чудније, придодао: "Оне га чак ни дотаћи неће".

[Number15648]

БЕСЕДА

о задовољењу с оним што нам је најнужније
„А кад имамо храну и одећу, будимо задовољни“ (I Тим. 6, 8)
Апостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу, они су били задовољни. Чак и кад се дешавало да нису имали ни храну ни одећу, они су били задовољни. Јер њихово задовољство није притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско, него скупље, много скупље и ређе. Задовољство унутрашње, задовољство од мира и љубави Божје у срцу, то је задовољство виших људи, то је било задовољство апостолско. У великим борбама генерали се одевају и хране као и прости војници, и не траже задовољства у храни и оделу него у победи. Победа је главно задовољство оних који се боре. А хришћани су, браћо, у борби непрестаној, у борби за победу духа над материјом, у борби за преодолење вишег над нижим, човека над скотом. Није ли, дакле, више него смешно водити борбу а не бринути о победи него о спољним украсима и накитима? Није ли глупо давати знаке распознавања своме непријатељу? Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој, и подржава нас у свакој сујетној помисли, и запошљава нас свим могућим неурачунљивим ситницама и дангубицама, само да би навалио на наш ум тешки заборав односно онога због чега смо ми на земљи. Он нам представља ништавно важним, и споредно главним, и погубно корисним, само да би однео победу над нама и срушио нас заувек.
Господе свети, крепки и бесмртни, који си нас од блата сазидао, и у блато душу живу удахнуо, не дај, Господе, да блато надвлада! Помози духу нашем да увек буде јачи од земље. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Св. Николај Велимировић, Охридски Пролог

[JESSY]

А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те објављуј Царство Божије. Отац тога младића још је био жив, а Господ каже за њега да је "мртав". За њега су мртви и они који су још живи у овом свету ако немају вере у Њега, и који живе по духу овога света, који у злу лежи и који ће проћи. Треба да имамо увек у виду то што су преци наши знали и веровали: да је боље бити мртав ради Христа и мртав у очима овога света, него бити мртав у очима Христовим. Ми треба да будемо тако одани Христу. То не значи да ми тражимо смрт. Правило хришћанског мучеништва јесте: не тражити мучеништво.

 

блаженопочивши патр.Павле

[Teofanija]

" Misliti o Bogu ne znaci ispitivati  bice  Bozje,nego ispitivati i doznavati sta Bog trazi od coveka.

  U srce je Tvorac polozio osnov zivota.U srcu se zivot zamece,pocinje,razrasta,i nosi do groba i 

  preko groba.Sta vredi coveku za koga svi kazu:pametan je ali bez srca!Bog nece od njega traziti 

  pmet nego srce.Jer je receno:i ludost Bozja mudrija je od ljudi( I Kor.1,25).

  

  Blago onima koji se od mladosti ne zaljubise ni u kakvu smrtnu i prolaznu lepotu nego u Tvorca svoga,

  cija snaga ne malaksava i cija se lepota ne menja! Na njihovu ljubav odgovorice Bog ljubavlju stostrukom,

  i srce njihovo priljubice On k srcu Svome".

 

  Vladika Nikolaj

[Number15648]

БЕСЕДА

о посту и молитви
Овај се род ничим не може истерати
до молитвом и постом (Мк. 9, 29)
Ово је спасоносан пропис највећег Лекара душа људских. Ово је лек опробан и доказан. И другог лека сумашествију нема. А каква је то болест? То је присуство и господарство злог духа у човеку, опаког злог духа, који се труди да коначно упропасти и тело и душу човекову. Дечка, кога је Господ ослободио од злог духа, бацао је овај опаки дух час у ватру, час у воду, само да га погуби.
Докле год један човек само мудрује о Богу, дотле је он немоћан, потпуно немоћан према злом духу. Зли дух се подсмева немоћном мудровању светском. Но чим један човек почне да пости и Богу се моли, зли дух бива испуњен страхом неописаним. Мирис молитве и поста он не подноси никако. Благоухани божански мирис гуши га и раслабљава до крајње изнемоглости. У човеку који само мудрује о вери, демону је пространо место. Но у човеку који почне искрено се молити Богу и постити, са стрпљењем и надом, демону постаје тесно, претесно, и он мора да бежи из таквог човека. Против неких телесних болести постоји само један лек. А против највеће болести душевне, демонијаштва, постоје два лека који се морају једновремено употребљавати. Пост и молитва. Апостоли и светитељи постили су и Богу се молили. Зато су били онако моћни против злих духова.
О Исусе благи, Лекару наш и Помоћниче у свима бедама, укрепи нас силом Духа Твога Светога, да се можемо држати спасоносног прописа Твога о посту и молитви, ради спасења нашега и наших ближњих. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Св. Николај Велимировић
 

[JESSY]

Samo je duhovna imovina sigurna i nepristupačna lopovima; ona se od dobrodetelji sastoji i bogougodnog života, od poznavanja i tvorenja dobrih dela. Bogatstvo je slep vođa i neozbiljan savetnik. Ko upotrebljava bogatstvo jedino radi svoga zadovoljstva, gubi svoju premorenu dušu.

Znaj da telesne bolesti po samoj bitnosti pripadaju telu kao materijalnom i truležnom. I onda, u slučaju bolesti, dobru naviknuta duša treba sa blagodarnošću da pokazuje muškost i trpljenje, ne pitajući Boga zašto je stvorio telo.

Ljubljeni, moćno oružje protiv đavola je čist život i besprekorna vera u Boga. Verujte meni koji sam to iskusio: Satana drhti od bdenja, molitvi i postova onih koji pravedno žive; i od njihove krotosti, dobrovoljnog siromaštva, nehvalisavosti, smirenja, ljubavi, negnjevnivosti, a naročito od ljubavi prema Hristu čistog srca njihovog. Jer zna naduveni drakon, da je osuđen da bude gažen nogama pravednika, po zapovedi Boga koji reče: Evo vam dajem vlast da stanete na zmije i na škorpije i na svaku silu vražiju. (Lk. 10,19).“

sveti Antonije Veliki

[Number15648]

БЕСЕДА

против полутанства и о извршењу свега закона Божјег

„Ово је требало чинити, и оно не остављати“ (Лк. 11, 42)

Овде се мисли на закон и милост. У души фарисеја и сектаната не стоје ово двоје, тј. они не могу и да врше прописе закона и да чине милост, него препирући се о томе шта је важније од овога двога, једно испуштају а друго држе. Фарисеји су формално строго држали прописе законске, али су били сасвим напустили милост и човекољубље. Сектанти пак ласкају себи да они држе правду Божју, но сасвим одбацују прописе црквених закона.
Православље представља пуноћу вере. Оно заповеда, да се чини ово и да се не оставља оно. Оно је пажљиво према спољашњим прописима вере, као човек кад иде између лонаца па чува да их не разбије. Но оно је још више пажљиво према правди и милости Божјој, као човек који идући између земљаних лонаца цени ове и чува не због земље, од које су лонци направљени, него због скупоцене садржине која је у њима. Празни лонци, који се никад никаквим пићем не пуне, без вредности су као и празне законске форме фарисејске. Пиће пак које се сипа у ветар, расипа се и губи, јер се не сипа у одређене за њ судове.
И тако у Православљу нема једностраности, као што је није било ни у Господу Исусу. Господ говори Јовану Крститељу, који дише правдом и милошћу Божјом, да треба испунити закон; а фарисејима, празним параграфлијама, без правде и милости Божје, говори: милости хоћу а не прилога! Очигледно је да је важније оно што треба чинити од онога што не треба остављати. Но ни мало не значи да је оно што је мање важно — непотребно. У човечјем организму има пуно важнијих и пуно неважнијих органа, но сви они укупно чине тело човеково.
О Господе свеобухватни, не дај нам да будемо једнострани, но помози нам да испунимо сву вољу Твоју. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Св. Николај Велимировић, Охридски Пролог

[Teofanija]

"Mnogo zalim sto vecini nasih mladih ljudi nedostaje duhovna plemenitost.

 Karakteristicna crta duhovne plemenitosti je da sve cini iskljucivo i jedino

 zbog blagocesca,radi ljubavi Bozije a ne radi egoizma,odnosno imajuci za

 cilj sopstvenu korist.Danas svako moze da se uveri da cak i duhovni ljudi 

 koriste svoje prijatelje iskljucivo i jedino zbog sopstvene koristi.Kad postoji

 samoljublje,onda nijedan napor ne donosi dobro".

  

Starac Pajsije Svetogorac

[JESSY]

[JESSY]