Поуке и беседе светих отаца

[marija]

АВА ГРИГОРИЈЕ:

-Овај живот сматрај за тржницу. Ако се упустиш у трговину, остварићеш добитак : јер ћеш у замену за мало добити велико и за оно што брзо пролази - вечно. Ако пак пропустиш прилику, другога времена за такву размену неће бити.

- Ово троје тражи Бог од свакога човека који је примио крштење: од душе тражи исправну веру, од уста истину од тела целомудреност.

-Философирати о Богу не може свако и не може увек, и не пред сваким, и не свега се дотичући. Философирају они који су живот посветили у созерцању и очистили душу и тело, јер само чист може да се дотакне чистога.

[marija]

АВА ИСИДОР ПИЛУСИОТ:

Живот без речи више користи него реч без живота. Јер први и ћутањем користи, а ова друга и виком смета. А ако се спрегну живот и реч, представљају један целокупан кип философије.

Поштуј врлине, немој неговати уживања; јер ове прве су бесмртне, а ова друга се лако гаси.

Пошто је велика узвишеност смиреноумља, као што је велики пад хвалисавост, саветујем вам да ово прво прихватите, а у друго да не паднете.

Многи људи, додуше, желе врлину, али оклевају да оду путем који води до ње; а други и не знају да постоји врлина. Оне прве, дакле, треба да убедимо да одбаце лењивост; а друге да поучимо да је врлина заиста врлина.

[marija]

поука Светог Јована Златоустог

Истински је слободан само онај ко живи за Христа: такав стоји изнад сваке невоље. И ако он сам неће да учини себи зло, други никада неће бити у стању да му то учини.

Замисли искру која пада у море: може ли она да остане читава и да се поново оданде појави? Шта је искра у осносу на море, то је порок у односу на човекољубље Божије, па чак и много мање. Јер море, иако је велико, има границе, а човекољубље Божије је безгранично.

Не очајавај, јер Господ је милостив; али немој бити ни немаран, јер Он је праведан.

И данас се чини много од онога што је било у време потопа, али потопа нема, јер предстоји пакао и мучење.

Између садашње и будуће славе иста је разлика као између сновиђења и стварности.

[marija]

АВА ЕВАГРИЈЕ

1. Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нећеш побећи од демона туге који ће ти свагда за време молитве износити твој преступ.

2. Целомудрености, тј. чистоти тела много помаже оскудност у води. Нека те у то убеде триста Израиљчана који су са Гедеоном победили Мадијам.

3. Признак безстрашћа је кад ум угледа своју сопствену светлост, када постане спокојан у вези са маштањима у сну и лако и правилно схвата ствари.

4. Безстрашће поседује душа која и при сећању на ствари остаје спокојна, а не она коју ствари не плене.

5. Истински пријатељ је онај који жури да пренесе радосне догађаје.

6. Високо мишљење о себи никако се не слаже са чињењем ниских дела.

7. Код свакога самоуверење омета самопознање.

8. Најгоре имање је недоличан живот.

9. Сујетна нарав је болест душе.

10. Добро је чинити добро свима, а особито онима који не могу да врате.

11. Светлост душе јесте истинско сагледавање.

12. Љубећи оно што не треба, нећеш љубити оно што треба.

13. Почетак љубави је добро узајамно мишљење.

14. Горда помисао растура врлине.

15. Пут се равња милостињом.

16. Срамно је робовати телесним страстима.

17. И Бог се брине о ономе који се добро брине о себи.

18. Целомудрено срце је пристаниште сагледавања.

19. Горда душа је разбојничка пећина. Она не трпи глас познања.

20. По сузама познај да ли се бојиш Бога.

21. Смирење душе је непобедиво оружје.

22. Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу.

23. Боље је бити усред хиљада са љубављу, него сам у пећини са мржњом. (Поука братији у општежићу)

24. У обиталишту смирених почива Господ, а у дому гордих умножава се проклество.

25. Немој обилно насићавати тело своје, па ће скверне помисли понестати у теби.

26. Празник Господњи је заборав зла. Оног. пак, ко памти зло, обузеће плач.

27. Боље је спавати, него време проводити у празнословљу.

28. Љубави претходи бестрашће, а знању претходи љубав.

29. На миру узимај хлеб и воду и дух блуда ће побећи од тебе.

30. Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима погубиће своју душу.

31. И сад ме послушај, сине мој: Не прилази вратима неверних људи и немој ићи преко њихових мрежа, да се не би заплео.

32. Видео сам оче њиховог мудровања (јеретичког), и не угледах светлост истине у њиховим речима.

33. Кад не би било искушења, нико се не би спасао.

34. Почетак спасења је самоукоревање.

[Тавита]

Савезник

«Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо.» (Дан.9;8)

«Безбожан мир је колевка рата.» Свети Николај Охридски и Жички: «Рат и Библија»

«Нема мира безбожницима, вели Господ.» (Иса.48;22)

«Изгледате много, а ето мало; и шта унесете у кућу, Ја раздувам, зашто? Вели Господ над војскама, зато што је дом Мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом.» (Агеј 1;9)

На ливади, окруженој што питомим, што дивљим растињем, живео је прелепи паун у друштву свог нераздвојног пријатеља коса. Малена птица свила је себи гнездо у крошњи ораховог стабла, на самом југу заједничке им територије. Као летачица – а приде надалеко позната по јединственој лепоти гласа – имала је задужење, да са својим комшијама одржава добросуседске односе, што је она, драге воље, и чинила.

А о необичностима њиховог пребивалишта, као и о обичајима који су ту владали, дознао је и орао, иначе, заштитник и заговарач добротољубља и гостољубља, те сврати код њих у посету. Наравно, и од једног и од другог дочекан је оберучке, и угошћен, како то ред и прилике налажу. Ова, на делу потврђена истинитост гласина, испуни орла још већом радошћу, са којом и посету приведе крају.

Но све ово изненадно гошћење побуди код суседа велико интересовање, те им од тога дана нагло порасте углед, тако да под орас поче да пристиже, једна за другом, породица што питомих, што дивљих зечева.

И заједница у новом саставу заживе у добру.

Кад, с јесени, придружише им се и веверице. У почетку ни са њима не беше проблема. Али, када им број прерасте орахове могућности, насташе кошкања и препуцавања, од којих се, иначе мирном зечјем соју, измени ћуд.

Са све учесталијим трвењем живот је постајао све несноснији. То је, на крају, довело до тога, да су на себе привукли лисичину пажњу. Под плаштом редара, она се увуче међу њих, извлачећи (једина), из целе ситуације добит.

Живећи на граници подношљивости, а без могућности икаквог договора (будући да им је, услед напуштања гнезда, претило да изгубе орас), паун и кос су све своје наде полагали у чудо с неба. Најзад, силна прашина и бука пронесоше глас о неправди и насиљу, и би повређен слух онога што слуша! Не чекајући ни тренутка, орао разви своја крила и пође у проверу.

А имао је шта и да види: лисицу, како се размеће својим присуством; веверице, како се гложе; зечеве, како кидишу на све и сваког; и коса, како вапи за спасењем. Замахнувши снажно, он дограби лисицу још у лету и однесе је право пред врата породице лешинара. Затим се врати по веверице, али се оне, преплашене, разбежаше куд која. А што се, пак, самих зечева тиче, њих је, у заштиту, узео кос.

- Милости твоје ради, ове поштеди! Јер су, попут мене, па и самог ораховог стабла, и они, несретници, били тек жртве.

Орао послуша, те ставши покрај њега, упита:

- Могу ли још нешто да учиним за тебе, пре него што одем?

Коса његове речи затекоше помало неспремног, али се врло брзо прибра и упаривши свој поглед са пауновим, слатко зацвркута:

- Молио бих за једно: да начиниш са нама савез и да, у то име, изградиш гнездо на орасу, како би поглед на њега, ма са које стране долазио, све наше непријатеље устрашио и отерао, а пријатеље умножио.

Срца препуног радости орао испуни молбу, и то у најкраћем могућем року. А потом поново одлете! Само, овога пута не тако далеко; заправо, од тада – никада даље од уста...

* * *

«Ако те заборавим, Косово – Јерусалиме мој, нека буде заборављена десница моја! Нека се прилепи језик мој гркљану моме, ако те не успамтим, Метохијо моја, ако те не ставим за почетак песме моје, псалмопоја мога Господу, Спасу моме!»

«Имајући Косово и Метохију у срцу, у непрестаном старању за нашу браћу и сестре и све који онде пате, имајући живо Косово и Метохију дано­ноћно у себи, нико нам га није отео и не може нам га отети. Отаџбина је срце човека, каже један песник. Ми смо у своја срца поставили Косово и Метохију. Позивамо све православне Србе да косовски завет у потпуности испунимо, а то је светолазаревски завет. Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Косово и Метохију, ни овога ни онога века, као што нико није могао јеврејском народу отети његов свети Јерусалим. Позивамо све, почевши од политичарâ и научникâ до најскромнијих и најмлађих синова и кћерију наше Отаџбине, да својим радом и честитим живљењем заслужимо и сачувамо пред Богом Косово и Метохију.

Нека научници својим научним радовима бране Косово и Метохију! Нека уметници својим стваралаштвом изразе лепоту и суштину нашега Косова и Метохије! Нека спортисти своје спортске успехе заветују Косову и Метохији! Нека сваком родитељу Косово и Метохија буде једна од првих речи које ће шапнути свом новорођеном детету! Нека сваки ратар прву бразду заоре и посвети Косову и Метохији! Нека сваки радник први сат свог радног времена посвети и поклони Косову и Метохији! Нека сваки политичар своју прву политичку мисао и напор на међународном плану посвети одбрани Косова и Метохије! Нека сваки духовни пастир своју прву молитву Богу узнесе за Косово и Метохију!

То је позив на борбу непрестану која ће бити Богу мила, а наша молитва од Њега услишена, јер питање Косова и Метохије не предајемо у руке варљивих људи и њихових интереса већ га предајемо Богу и суду Његовом.»

(Из Васкршње посланице патријарха Павла, лета Господњег 2008-ог)

[marija]

ПРИЧА О МАЛОМ ЛАЗАРУ

У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана јутром долазио у цркву, увек тачно у исто време, у 7 сати.
Пре него би се врата и отворила, он је био ту и чекао. Чим би се врата отворила он би трчао до олтара и био тамо први. Склопио би руке молитвено, али није дуго остајао. Исто тако трчећи одлазио би у школу, која је почињала нешто касније.
Дечак је тако радио годинама. Свештеник је то приметио и одлучио да пита Лазара зашто се тако кратко моли и како моли.
"Добро јутро Исусе, дошао сам Те видети". То је била његова молитва.
"И то је све?" - питао је даље свештеник.
"Све", рекао је кратко Лазар журно одлазећи у школу.
Дечак је и даље на исти начин долазио у цркву, стајао пред Исусом кратко и потом журно одлазио.
А онда га једног дана није било, па другог... и тако данима. Свештеник се забринуо за њега и одлучио да оде у Лазареву школу и потражи га. Тамо су му рекли да је Лазара на улици ударио камион и да је у болници. Повреда је била озбиљна. Лазар је пребачен на ургентно одељење. Свештеник се одмах упутио тамо.
Већ на вратима болнице дежурна сестра је знала кога тражи. Извинила се, али је мислила да му мора рећи једну необичност у вези са тим дечаком. Иако озбиљно повређен и трпи јаке болове, Лазар је весео и увесељава цело оделење, где иначе леже такви тешки случајеви. Када је свештеник тамо стигао, био је зачуђен, колико радости има у тој соби упркос болу кога су сви морали осећати. Лазар се радосно насмејао и поздравио збуњеног свештеника. На крају га је свештеник питао, како може бити радостан и поред бола због повреда које је задобио у саобраћајној несрећи.
"Чему се, Лазаре, радујеш?" питао је.
"Исусу", одговорио је Лазар.
"Како, па ти више не долазиш у цркву, не молиш се пред Исусом?", питао је даље свештеник.
"Да, - одговорио је смешећи се дечак - али Исус сваког јутра дође мени и каже:
"ДОБРО ЈУТРО, ЛАЗАРЕ, ДОШАО САМ ТЕ ВИДЕТИ."
Свештенику је, када је то чуо, све било јасно, и ништа није више питао. Радовао се са Лазаром.

[marija]

'Јер тајна безакоња већ дјејствује, само док се уклони онај који сад задржава.
И тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста својих и уништити појавом свога присуства:''
(2.Сол.2,7.-8.)

[marija]

''Господ убија, и оживљује; спушта у грoб, и извлачи.
  Господ сиромаши, и богати; понижује, и узвишује.
  Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогога да га посади с кнезовима, и даје им да наслиједе пријесто славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.
  Сачуваће ноге милијех својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човјек надјачати.
  Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмјети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару својему, и узвисиће рог помазанику својему.''
                                                (1.Сам. 2, 6.-10.)

[marija]

Христови људи

Свет је нешто што треба савладати. Чиме? - Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? - Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? - Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)



Док је душа жива...

Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)



Власт

Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и до не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски)

[marija]

Дуготрпљење

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)

[marija]

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од

њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

(Преподобни Нил Сорски)

[marija]

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

[Тавита]

,,О ,кад би ти знао,љубазни брате,каква радост,каква сладост и милина очекује душу праведника на небу,ти би се решио да подносиш све беде овог привременог живота са захвалношћу.Видиш ову моју ћелију.Кад би она била препуна црва и кад би они јели наше тело кроз цео живот-чак и тада би се требало с тим сагласити,само да се човек не би лишио оне небеске радости'' (Свети Серафим Саровски)

Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце. (ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК)

Ако нема страдања, нема ни спасења - Св.Серафим Саровски

"Радуј се, младићу, за младости своје, и нека те весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд." (Књига Проповедникова 11;9)

Ја сам ИСТИНА, а ви ми не верујете; Ја сам СВЕТЛОСТ, а ви ме не видите; Ја сам ПУТ, а ви ме не следите; Ја сам ЖИВОТ, а ви ме не иштете; Ја сам УЧИТЕЉ, а ви ме не слушате; Ја сам ГОСПОД, а ви ми се не повинујете; Ја сам ваш БОГ, а ви ми се не молисте; Ја вас љубим као пријатеље, а ви Мене не љубите; АКО СТЕ НЕСРЕЋНИ, ОНДА НЕ КРИВИТЕ МЕНЕ.

Неки неупућени људи више мисле о крају света него о крају живота, премда је јасно да је за онога коме дође крај живота досао и крај света. Па зашто нам је знати оно сто нам Спаситељ није нашао за корисно да нам открије? Св.Владика Николај

Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)

Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.

Зашто испитујеш високо небеске тајне кад их ни херувими потпуно не схватају. Веруј само да је тако и вера ће ти донети награду. Јер, вечно благо, бесмртно живовање и царовање, није обећано знању него вери.

[Тавита]

Пази на своје мисли

Све потиче из мисли, и добро и зло,

Мисао претходи делу.

Земаљски закони не кажњавају мисли, већ само дела

Небески закон кажњава и мисли, не само дела,

Пази на своје мисли.

Ако је извор чист и вода ће бити чиста

Ако су ти мисли чисте и светле и здраве,

Све што радиш биће благословено.

Пази на своје мисли.

Отац Тадеј

[Тавита]

"Поново јој се јавио у сну,

одевен у епископске одежде,

и благим гласом рекао:

"Жарко желим да помогнем људима

јер видим Христа.

Он је још увек распет..."

Након дуге паузе, светитељ је додао:

"Присутан сам у свету својим моштима.

Нека свештеник који ме познаје,

благослови све који долазе

тражећи олакшање, очишћење или опроштај...

Моје мошти су мој епитрахиљ.".

Из Житија Светог Нектарија Егинског