Поуке и беседе светих отаца

[slobodanmiric]

Гопсод шаље унутрашње крстове (невоље) јер оне заиста лече његову душу. Св. Инокентије Московски

[slobodanmiric]

Треба  тражити случајеве који погодују спасењу и добру ближњих, те стрпљиво ићи ка томе и делом, и речју, и молитвом, и саветом.

      Св. Инокентије Московски

[slobodanmiric]

Колико је Хришћана, или боље рећи колико је људи крштених у име Исуса Христа, отишло и одлази у пропаст само зато што се не интересују за садржај своје православне вере.   

Св. Инокентије Московски

[slobodanmiric]

Ко се удостојио да види самог себе, тај је виши од онога који се удостојио да види анћеле.

Св. Исак Сирин

[slobodanmiric]

Човекова удаљеност од Бога је пакао. Старац Пајсије

[slobodanmiric]

Доспевамо до Бога кроз одрећени начин живота, а не кроз одређени начин мишљења. Христо Јанарас

[Guest]

dancedance радости моја ! Свети Серафим Саровски

[Никола Ђоловић]

Čovek je stvorenje koje ima zapovest da postane Bog (sv. Grigorije Bogoslov)

Pronalazak Boga iziskuje novo traganje za Bogom (sv. Grigorije Niski)

Ko sebi ne čini nepravdu,niko mu ne može naškoditi (sv. Jovan Zlatousti)

Poznanje Boga nije isto što i poznanje neke nauke ili zanata (sv.Justin Filosof)

Čovek po prirodi nije stvoren ni smrtan - jer bi Bog bio uzročnik njegove smrti - a ni besmrtan - jer bi bio Bog, već je stvoren kao slobodan da samostalno bira svoj put (sv.Teofil Antiohijski)

Čovek se sastoji od duše, tela i duha a greh se sastoji u disharmoniji ovih elemenata jednih protiv drugih i u svodjenju čovekove ličnosti samo na telo (sv. Irinej Lionski)

Sloboda je grehom povredjena ali ne i uništena, čovek uvek može da izabere Boga (sv. Jefrem Sirijski)

Duh Sveti ne ishodi od Sina nego samo od Oca ali je smisao silazaka Duha u svet u vezi sa iskupiteljskim delom Sina Božijeg (sv. Kirilo Aleksandrijski)

Požuda je nerv koji duši daje ritam i snagu za vrline (sv. Vasilije Veliki)

Sveta Evharistija nije samo jedna od Tajni već je Tajna same Crkve, spasenja i večnog života, ona je sjedinjenje sa Bogom i telesno i duhovno (sv. Ignjatije Bogonosac)

Duša će dobiti novo telo prilagodjeno drugom svetu (Origen)

Hristos je dao ljudima stvarno a ne privremeno ili delimično izbavljenje od smrti (sv. Meliton Sardski)

Grehopad je razdvojio blagodat Svetoga Duha od ljudske prirode i zato je bilo potrebno Hristovo ovaploćenje kako bi došlo do novog sjedinjavanja prirode i blagodati (sv. Atanasije Veliki)

[sekastarča]

klapklap

^{O Abba Antunu}

Abba Antunu bi jednom objavljeno u pustinji:''u gradu ima jedan sličan zebi. Po zanimanju je lekar, svoj suvišak deli sa onima koji su potrebiti, a svaki dan sa Anđelima peva Trishagion.''

Reče Abba Antun: ''dolazi čas kad će ljudi pomahnitati, a čim vide nekog koji ne mahnita, navalit će na njega govoreći: ''pa ti si pomahnitao!'', zato što nije nalik njima.

Jednom je Abba Antum dobio pismo sa pozivom od cara Konstantina da dođe u Carigrad, pa je stao premišljati što bi učinio. Tada upita svog učenika Abba Pavla: ''Trebam li ići?'', a on mu odgovori: ''ako odeš zvatćeš se Antun, a ako ne odeš zvatćeš se Abba Antun!''

^{O Abba Arseniju}

Reče Abba Danijel kako je Abba Arsenije pričao kao o nekom drugome, a ustvari verovatno o sebi: ''Dok je neki starac sedeo u ćeliji dođe mu glas: ''Dođi i pokazat ću ti ljudska dela!'' I on usta i iziđe, a glas ga povede na neko mesto i pokaza mu čoveka koji seča drva i slaže veliku gomilu. A kad je hteo poneti, nije mogao. I umesto da odvoji nešto tereta, opet naseče drva i doda na gomilu. I to je činio dugo vremena.

I ode mali dalje pa mu pokaza čoveka koji stoji pored jame i grabi vodu iz nje, te je izleva u probušenu kofu tako da se voda proleva natrag u jamu.

I reče mu glas opet: ''Dođi i pokazaću ti još nešto!'' I ugleda Hram i dva čoveka kako jedan nasuprot drugome nose unakrsno drva. Htedoše proći ali ne mogaše, zato što su im se komadi drveta sudarali. Ali nijedan se ne povuče pred drugim kako bi uspravio svoj komad drveta. I tako ostadoše ispred vrata.

Glas na to reče: '' Ovo su oni što nose jaram pravednosti sa ohološću i ne poniziše se kako bi se popravili i hodali poniznim putem Hristovim. Zato ostaju izvan carstva Božijega. A onaj koji seče drva, čovek je u mnogim gresima. I umesto da se obrati još dodaje bezakonja na grehe svoje. A onaj koji grabi vodu, čovek je koji, doduše, čini dobra dela, ali ih zatim pomeša sa lošim delima, pa opet time upropasti i dobra dela.''

Svaki čovek treba, dakle paziti na svoja dela kako se ne bi uzalud trudio!ž

^{Upitaše Abba Agatona: '' Šta je veće, telesni napor ili unutrašnja budnost?'' Starac odgovori: ''Čovek je nalik stablu kome je telesni napor lišće, a unutrašnja budnost plod. Upravo po onom što je pisano:Svako stablo koje ne donosi dobroga roda, seče se i u oganj baca, jasno je da su sva naša nastojanja radi ploda to jest budnost uma. Ali potreban je i zaklon koji daje lišće, kao i lep izgled, što je telesni napor!''}

klapklap

[Guest]

Зла реч и добре људе чини злима, а добра реч и зле људе чими добрима .       

                                                                                                            Свети Макарије Египатски

Од ближњега нам зависе живот и смрт , јер ако смо стекли брата - стекли смо Бога , а ако смо саблазнили брата - Христу смо згрешили .                                                                 

                                                                                                            Свети Антоније Велики

Царским путем да ходите и своје речи да мерите и да не будете лакоумни.

                                                                                                            Свети Венијамин Египатски

Бог од свакога човека који је примио крштење - тражи : од душе исправну веру, од уста истину и од тела целомудреност.                                                               

                                                                                                            Свети Григорије Богослов

Неопходно је читати хришћанске књиге, јер и сам поглед на њих чини нас тромима за грех и нагони нас да се више окренемо ка праведности.

Читање Светог Писма је велика сигурност за избегавање греха.

Непознавање Светог Писма је велика јаруга и дубока бара.

Непознавање ни једног од божанских закона је велика издаја спасења.

                                                                                                            Свети Епифаније

Брбљивост је непознавање славе Божије и завист према ближњему.

                                                                                                            Авва Исаија

Поштуј врлине , немој неговати уживање , јер ове прве су бесмртне , а ова друга се лако гаси.

                                                                                                            Свети Исидор Пелусиот

Смиреноумље и страх Божији су изнад свих осталих врлина.

                                                                                                            Свети Јован Колов

Не можеш постати монах ако не постанеш као огањ који сав пламти.

                                                                                                            Свети Јосиф Панефски

Молитва је изданак кротости и благости , лек за тугу и зловољу.

                                                                                                            Свети Нил

Човек који друге учи , али неизвршава оно чему друге учи - личи на зделац (чинију), јер напаја и пере свакога , а себе не може да очисти .

                                                                                                            Авва Пимен

Као што најјачи отрови одгоне крвожедне звери , исто тако и молитва заједно са постом одгони лукаве помисли.

Када смо у општежићу треба више да се држимо послушања него подвига , јер једно поучава смиреноумља , а друго гордости.

                                                                                                            Света Синклитикија

Борите се да уђете на уска врата , јер као што дрвеће ако не претрпи зиме и кише , не може родити рода , тако је и за нас овај век зима и без многих мука и искушења  , нећемо моћи постати наследници Царства небеског.

                                                                                                            Света Теодора

[Guest]

Сваког јутра Бог благосиља човека једном руком,

кад види смиреног човека благосиља га са две руке .

                                                                                                                        Старац Тихон

Доброта омекшава и отвара срце као уље зарђалу браву.

Они који осећају своју грешност и боре се против њега и верују у божанску милост ,

уздижу своју душу до рајских висина.

                                                                                                                        Старац Пајсије

Сваки пут , када ти се јави жеља за цигаретом , кажи Господе , помилуј ме .

Молитва Христу је решење за сваки наш проблем. Видиш ли да је чак и овај папагај кога чувам у својој соби, научио да каже : Господе , помилуј ме .

                                                                                                                      Старац Порфирије

[Guest]

Бог је свепрождирући огањ.

Када се предмет примакне ватри , он се мења или изгори , или се окади. Тако и човек , приближавајући се Богу или пропада или се спашава. Огањ је увек огањ . Али ако у додиру са њим настаје и пепео , и челик , у зависности од тога шта га додирује.

Тако се догађа и са човеком и све зависи од тога шта ће он донети од Божанског огња - у каквом стању ће приступити Богу. Ако се понаша попут гвожђа , онда ће снага гвожђа постати челична . Ако се растопи до крхкости сламе - изгореће.

Сваки човек ће , пре или касније , неминовно приступити Богу и тешко њему ако се не припреми за тај сусрет.

                                                                                                        Свети Јован Шангајски

Господа Бога , Њега носите у срцу своме и бићете храм Божији . Трпљење је свуда потрбно , као што је дисању потребан ваздух и исхрани со.

                                                                                                        Свети Теофан Затворник

[Guest]

Шест је добродетељи којих се демони боје :

1. уздржавање од хране ,

2. уздржавање од воде ,

3. молитва Исусова ,

4. изображење крста ,

5. често причешћивање пречистим тајнама Христовим и

6. несумњива нада у Бога .

Од овога нема страшнијег оружја против демона.                                      Свети Пајсије Величковски

[Guest]

Црква Христова је једина радост у свету.

Истина се другачије назива Православљем .

Лако је научити животињу, лако је научити простака, али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима .

Боље је жртвом задобити Царство Небеско него лукавством царство земаљско .

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост.

Без Бога се може имати и наука и култура и уметност и новац, но мир душевни никад .

Љубећи једино самога себе, човек не љуби ни Бога ни човека. Он чак не љуби ни човека у самом себи, он љуби само своје мишљење о себи, своју самообману .                                                 

                                                                                                Свети Николај Жички и све Српски

Будимо задовољни малим, и бићемо увек богати .                                   

                                                                                                            Свети Јован Златоусти

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели.

                                                                                                      Свети Климент Александријски

Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив . Ко се умиљава лаву, често успева да га укроти; а ко угађа телу, само појачава његову свирепост .

                                                                                                              Свети Јован Лествичник

[Guest]

Скоро ни једна душевна ни телесна страст не може доћи до ума другим путем него путем сећања на чулне ствари, зато се труди да чуваш свој ум од тога.

А то можеш постићи једино држањем ума у срцу, у унутрашњем човеку и навиком да он стално пребива унутра и моли: “Господе, Исусе, Христе, Сине, Божији, помилуј ме”, или да тамо размишља о себи и о Богу и да у Њему налази мир.

Када осетиш да се ум заморио и није у могућности више да пребива у умносрдачној молитви, тада употребљавај други начин. Дозволи му да размишља о Божанским и духовним стварима, како оним из Св. Писма, тако и оним које

пружа Божија твар.                                               

                                                                                                              Свети Никодим Агиорит

Не клонимо духом, немојмо стремити неразумно ка блиставим подвизима који премашују наше моћи. Примимо с побожношћу смирени подвиг који у свему одговара немоћи нашој као да је видљиво предан руком Божијом.

                                                                                                    Свети Игњатије Брјанчанинов

Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави.                                     

                                                                                                        Свети Максим Исповедник

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, ако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу .

                                                                                                                Свет Василије Велики

Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање .

                                                                                                              Свети Григорије Синаит

Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа . Грех потиче одатле што људи хоће да буду мудрији од закона Божијих .

                                                                                                              Свети  Јован Златоусти