Jump to content

Господ, животиње и њихово спасење

Оцени ову тему


Guest - . . .-

Препоручена порука

опет ти лозе бојицом ...

није казна него је последица.

зар ти пропусти да је Бог и праведан - да је на смокви која нема рода, будући Једини Човекољубац, показао како ће да сасуши бесплодне? читај тумачење од 18. стиха http://www.svetosavl...poMateju/21.htm

или да је пуцао бичем изнад глава лицемерним фарисејима и садукејима, растерујући их испред и из храма?

или да је грдио тешким речима, називајући неке породом аспидиним?

или да саучествује у нашој патњи попевши се на Крст, па како је то онда патња ако је "благослов", што је молио да га горка чаша мимоиђе, зар Га није болело кад су га шибали, шутирали, пљували, подсмевали и на крају и укуцали?

значи, ова смртна реалност ЈЕСТЕ патња, ал је благослов уствари могућност промене таквог живота, али тек пошто се наврши конац живота о ком висимо, коначност света коју су унели троје наших родитеља (у смрти, Адам, Ева и први пали анђео) по телесности, по смрти, да бисмо могли да васкрснемо у духовној телесности Христа, у Светој Тројици.

друго, светитељство не постоји ван Бога, па је личносна љубав тих васкрслих људи у исто време и љубав Бога, управо то нимбови казују.

треће, свет више није добар, у смислу савршенства, јер му је природа покварена и квари се све више што се људи кваре јер је директно везан утицајем човека, како је Адам везан за сву творевину. човек јесте створен добар, исконска природа јесте добра, ал може да је квари још горе иако је нагрижена (само) смрти, гордошћу. колико се сећам, Бог је створио травицу и за змију и за зеку, а не зеку за змију ... то што се једу међусобом, као што ми једемо једни други и сами себе, па и све живо око себе - то је последица смртности, извитоперене природе. добро је за Ника Вујичића да неће у есхатону бити сакат, иако је и сад већ спознао радост Божју, ако већ овде мора да пати због својих недостатака па се иконе иконопишу из есхатонске перспективе безболности и без недостатака, као што се света мати Матрона иконопише са очима, иако је рођена без њих. разумеш ли раскорак између земаљског "добра" и савршенства будућег Добра, трансформације која ће настати на разним нивоима?

четврто, то "ватрено крштење" ме брине у тој твојој квази-еклисиологији пошто подсећа на римокатоличку доктрину чистилишта или моралних митарстава која се протежу и на овоземаљски живот ... да не помињем безумну идеју Бога и прута која Њега чини, ако не пописном комисијом, онда барем конобарем у туђој кафани.

пето, поменуо сам ти свето причешће и као очигледан пример БЕСПЛАТНОСТИ дарова које Бог даје а једино што тражи је добра воља међу људима, а не да Му се клањамо већ да САУЧЕСТВУЈЕМО својим Амин (нека тако буде, јесте и биће) на Литургији, саборности Бога, човека и анђела :) чак и док Бог даје живот детету, двоје у љубави саучествује у стварању, ми смо саучесници у сваком дару, још мусави и мутави какви смо :)

шесто, где си ти то пронашао да сам ти оспорио љубав, сем тога што си мене испрозивао за крутост фиокирања и гадљивост на човека?

седмо, Црква није болница, омашио си да не протумачиш светог Кипријана како треба, а не буквално како имаш тенденцију. колико се сећам свети Кипријан је рекао да вернику треба Црква као болеснику болница, али Црква није болница јер свето причешће није лекић који кусаш и делује а поготово црквене доктрине немају терапеутску или психолошку сврху јер би се свела на аутосугестију или негирање природности тела и душе и због та два би постала идеолошка установа а не Тело Христово. узми читај једно митрополитовско тумачење о идентитету Цркве, мада ћеш морати да се потрудиш да издржиш до пола текста да би наишао на ту "терапеутску" тенденцију верних у Цркви ... www.spc.rs/sr/crkva

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 years later...

Pre svega, dobrodoslica Mihaeli na forum... :bendoff:

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Животиње немају душу,већ неки животни дух,које има цела флора и фауна ...проблем је друге врсте,што се људи толико везују за животиње ,да покушавју створити неки личносни однос,што је немогуће,јер животње нису личности!

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To se i ja cesto pitam...u knizi Duhovnih saveta sam procitala da " zivotinje imaju dusu, ali  je ta dusa  nerazumna i nalazi se u krvi zivotinje"

Mada, niko mi ne brani da mastam....  :stadaradim:

Covek samo srcem dobro vidi, sustina se ocima ne moze sagledati.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala vam na odgovorima.Ali za mene je imala dusu.Uvek kad mi je bilo tesko ona bi dosla u moje krilo,ja sam tu macu volela i previse.Bila je jako mala kad sam je dobila,u subotu je napunila sedam meseci i moj muz je hteo kastrirati,kada smo otisli da je dovedemo kuci bila je mrtva.Ja od tog renutka ne prestajem plakati,osecam se krivom .Mozda je ovo nekome smesno,za nekoga je ona samo neka macka,ali meni nije,ja sam je previse volela.Te noci sam je sanjala kako lebdi visoko u vazduhu, ja je zelim uhvatiti ali nemogu.Ja nju nikada nisam sanjala,taj san mi je bio cudan,i to jutro sam imala jako los osecaj,ona me je jako cudno gledala u oci,nekako drugacije ,kao da je znala da ce umreti,u Tom trenutku sam je htela uzeti i poneti kuci.I zato se osecam kao da sam je ja ubila.Tako mi nedostaje,tako mi je tesko.Ona nije bila stara i bolesna,ali nije se vise probudila,i veterinar kaze da mu se dosad to nikad nije desilo.Od tada je sanjam svake noci,ali moj bol za njom ne prestaje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala vam na odgovorima.Ali za mene je imala dusu.Uvek kad mi je bilo tesko ona bi dosla u moje krilo,ja sam tu macu volela i previse.Bila je jako mala kad sam je dobila,u subotu je napunila sedam meseci i moj muz je hteo kastrirati,kada smo otisli da je dovedemo kuci bila je mrtva.Ja od tog renutka ne prestajem plakati,osecam se krivom .Mozda je ovo nekome smesno,za nekoga je ona samo neka macka,ali meni nije,ja sam je previse volela.Te noci sam je sanjala kako lebdi visoko u vazduhu, ja je zelim uhvatiti ali nemogu.Ja nju nikada nisam sanjala,taj san mi je bio cudan,i to jutro sam imala jako los osecaj,ona me je jako cudno gledala u oci,nekako drugacije ,kao da je znala da ce umreti,u Tom trenutku sam je htela uzeti i poneti kuci.I zato se osecam kao da sam je ja ubila.Tako mi nedostaje,tako mi je tesko.Ona nije bila stara i bolesna,ali nije se vise probudila,i veterinar kaze da mu se dosad to nikad nije desilo.Od tada je sanjam svake noci,ali moj bol za njom ne prestaje.

Покушавам да смислим нешто утешно, ... ... одустајем.

Ако ти то нешто значи, ево и ја тугујем.

 

Сав сам изгребан.

Прекјуче ме је мој мачак ујео за уво јер нисам хтео да устанем кад ме је будио.

 

Није смешно.

Било је крволиптање к'о да сам заклан.

 

И опет не могу без њега.

Покријем га ћебетом па га гњавим.

Зовем га Дудуле Тиквасти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala Javore

То у вези са душом, немој да се бавиш тиме.Ко то зна?

 

Не треба се глупирати са љубимцима па их третирати као људе.

Али, ко ти може рећи да их не волиш и не пазиш и не будеш нежна према њима?

Напротив, мислим да је човек увек одговоран за оно што се дешава животињама и да оне одговарају љубављу на нашу пажњу, али се њихово понашање компликује њиховим животињским нагонима и самом њиховом природом коју ми не разумемо.

И, само зато што не разумемо нихове поступке, склони смо да их оптужимо.

Није поштено.

 

Са мачкама нема лажи, нема трговине.

Треба много тога научити од њих, а највише о слободној вољи и достојанству који не ометају друге.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pozdrav svima

 

Apsolutno sam novi na forumu da noviji ne mogu biti i umjesto neke adekvatne teme u kojoj bih se predstavio prvi komentar ispisacu Mihaeli kao utjehu zbog gubitka voljenog bica.

Dusa, kako je licno shvatam, ne ide nikuda niti moze otici. Dusa nema dimenzije, nema ni imena ni prezimena, pola, nacionalnosti, roda, vrste ili podvrste. Dusa je univerzalna, bezgranicna, sveobuhvatna, sveprozimajuca ciji je jedan mali djelic obitavao u tvojoj maci, bas kao sto jedan dio te iste duse obitava u tebi. Materija koja je poprimila oblik tvoje mace vraca se svom izvoru, a taj djelic duse se stapa sa cjelinom koju obogacuje za jos jedno zivotno iskustvo.

Vjeruj da se taj djelic duse u tebi i onaj dio koji je pripadao maci i dalje mogu igrati, druziti i bezgranicno voljeti.

Ne dozvoli da ti tjelesna cula i uzitci budu neprobojna granica prema dusi, jer tamo je sva car vjecnog zivota.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

по канонима још увијек није могуће вјенчати човјека са животињом.

православно схватање је да човјек везује за човјека или да се човјек везује за бога.

свака смрт пс и смрт животиње нам показује да је земаљско за малена царство а небеско свагда и до века.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...