ПРЕМИНУО БОРА ЂОРЂЕВИЋ: Легендарни фронтмен Рибље чорбе изгубио битку са тешком упалом плућа

[Milan Nikolic]

Бора Ђорђевић је рођен 1952. године у Чачку. У родном месту је завршио основну школу, а након проблема са законом избачен је из гимназије. Његови родитељи су тада, како би побегли од "срамоте" коју им је проузроковао, одлучили да се преселе у Београд. Ту је Бора завршио Пету гимназију и уписао Правни факултет. Након две године је схватио да та професија није за њега, па је покушао да упише Факултет драмских уметности у Београду. Никада није примљен на глуму, па је уписао организацију на ФДУ. Групу Рибља чорба основао је 1978. године. За више од 45 године каријере снимили су 20 студијских албума и осам лајв издања. Последње албум "Да тебе није" издао је Сити рекордс. Десетак година живео је у Словенији, где се трећи пут оженио.

- Бацио сам сидро у мирној Љубљани и много ми је лепо са Дубравком, женом коју волим. Има ли веће среће него волети и бити вољен. И што је најлепше, моја последња љубав прихватила је да се уда за мене. Она ће бити млада, а ја старожења, тако ме с правом назвала. Венчали смо се 25. маја, на Дан младости, у Грчкој на Санторинију - изјавио је својевремено Бора за "Стори". Ђорђевић је за себе умео да каже да је прво Србин, па тек онда рокер. Писац и музичар је 15. фебруара 2021. године награђен Орденом Карађорђеве звезде првог степена. Иза себе је оставио сина Бориса, којег је добио с првом супругом Драганом, која је била његова љубав из средње школе.

(Курир)

[Milan Nikolic]

- Отишао је великан, отишао је наш Бора. Задужио нас је, својом песмом и огромном љубављу према Србији.

Неку му је вечна слава и Бог да му душу прости.

Свануло је изнад цркве Светог Марка, и тако ће бити и у деценијама које долазе - поручио је Вучић. 

[Toma]

"...jednom prilikom išao sam na stanicu da ispratim nekog na voz za Beograd. I u istom vozu je bio hor Srpske pravoslavne crkve.
Kada su me videli članovi hora, pošli su spontano da pevaju "Pogledaj dom svoj anđele".
To je bila potpuno nestvarna situacija na praznom peronu.
Stojim, gledam i plačem, slušam kako oni kao anđeli pevaju.
To je prvi put u istoriji austrijskih železnica da voz kasni u polasku,
jer kada se pesma završila, pustili su voz da ode", rekao je Bora Đorđević"
 

"Rekli su mi da ta pesma ne sme da se nađe na ploči, ali bez nje ne bi bilo Riblje čorbe"

WWW.B92.NET

---

Bora Đorđević nas je napustio u 72. godini.

 

[Милошшш]

Тешко ми је да искажем шта је он значио мом детињству и младости. У тренуцима велике усамљености, прибегавао сам њевогим стиховима као молитви. Повезао ме је са неким важним људима у мом животу, са мојим сродницима који су га заволели због мене. Господ нека му подари Вечни Живот. И да се упознамо у Христу, оног Hезалазног дана. 

[Bernard]

Meni u životu nije ništa značio, neke njegove pesme mi se svidjaju.

 

 

[Bernard]

 

[Milan Nikolic]

"BIO SAM ZAPANJEN" Lečićeva dirljiva anegdota o Bori

06.09.24

GLUMAC Branislav Lečić podelio je svoje uspomene na legendarog muzičara Boru Đorđevića, prisećajući se njihovih susreta i trenutaka koje su delili.

Lečić je otkrio da je bio jedan od prvih koji je čuo kultnu pesmu "Lutka sa naslovne strane" - pesmu koja je Boru izdigla u visine muzičke scene.

- Bio je to sasvim slučajan susret, sreo sam ga jedno jutro u Šumatovcu, kafiću gde smo se svi umetnici okupljali. Bora je bio u nekoj vrsti uzbuđenja, gotovo panike, i uhvatio me za ruku. Pitao me da li imam gitaru kod kuće, jer je hitno želeo da mi nešto pokaže. Naravno, odgovorio sam da imam, jer sam živeo blizu, u 29. novembra. 'Ajde, ajde kod tebe', rekao je i bukvalno me poveo do mog stana - priča Lečić.

Kad su stigli, Bora je odmah uzeo gitaru i počeo da svira.

- Seo je, uzeo gitaru, i onako pun energije, počeo da svira pesmu koju nikada pre nisam čuo. Bilo je to prvi put da svira 'Lutku sa naslovne strane'. Bio sam zapanjen. Pesma je imala neverovatnu energiju, iskrenost i snagu. Stihovi su bili jednostavni, a opet snažni i direktni. I dok je svirao, mogao sam da vidim tu dečačku nevinost u njegovim očima. Kada je završio, gledao me pravo u oči, čekajući moj odgovor, kao da sam sudija koji treba da presudi - da li pesma prolazi ili ne.

Lečić se priseća koliko je Bora bio skroman i nesiguran u tom trenutku, iako je već tada pokazao sav talenat i potencijal.

- Gledao me je, dečački, sa osmehom, kao da nije bio svestan kolika je pesma u pitanju. Ja sam bio ubeđen da će to biti hit, i rekao sam mu: 'Boro, ovo je hit, pogodio si u srž, ovo će odjeknuti!'

Bora Đorđević, tada mlad umetnik u usponu, čuo je te reči i Lečićeva reakcija mu je bila posebno značajna.

- Bio je tako skroman, kao da nije verovao da je pesma toliko dobra. I to je bio jedan od onih trenutaka koje nikada neću zaboraviti - trenutak kada se rodila jedna od najvećih pesama jugoslovenskog roka.

Govoreći o Bori kao umetniku, Lečić je istakao da je Đorđević bio pesnik u svakom trenutku svog života.

- Uvek je nosio svesku u kojoj je zapisivao stihove. Bora je živeo u poeziji, i to je bio njegov svet - rekao je glumac.

Osim što je bio pesnik i muzičar, Bora je imao i snažan politički angažman, što je Lečić takođe pomenuo.

- On nije iznenada postao Srbin ili nacionalista. Bora je Srpstvo osećao duboko, kao deo svog identiteta. NJegov bunt bio je odgovor na poniženje i nepravedan odnos prema srpskom narodu - objasnio je Lečić.

Iako je Bora bio umetnik s dušom buntovnika, Lečić naglašava da su njegove reči i pesme imale snagu koja će ga učiniti besmrtnim:

- Bora ne može da umre. NJegove reči i delo će živeti, motivisati i podsećati nas na njega još dugo nakon njegovog fizičkog odlaska.

 

[Milan Nikolic]