Православље и либертаријанизам

[Grizzly Adams]

Слабије. Кад си видое малу фирму да конкурише великој? Ево ивица је поменуо гоогле андроид против микрософт мобиле. Ал није гоогле мала фирма.

Па ту постоји дебела конкуренција између бар три-четири фирме... Не видим шта је проблем?

Људи бирају оно што МИСЛЕ да им одговара. А сви знамо да људи често не мисле довољно добро. Да ли стварно мислиш да никотинским зависницима одговара никотин?

Не постоји један доабр аргумент за пушење, а колико њих пуши? Наводно ужива.

Ајд да поновимо, људи не бирају шта им одговара већ шта мисле да им одговара.

Много компанија добило је снагу на тржишту уз помоћ шарене лаже реклама јер је убедила људе да им ово одговара више од конкурентског.

Шта је ту проблем? Ти би да бираш за њих оно што ти мислиш да им одговара?

Нпр? Мада искрено не верујем у ту причу исто ко што причаш за технологији ниси ми навео ниједну револуционарно научно достигнуће за које су задужни приватници.

Па мораш да проучиш сам и нећеш морати да ми верујеш или не верујеш. На пример, ево ти примера једног приватника који је направио пуно бољу и јевтинију пругу од фирми које је помагала држава и упрокос њима: http://en.wikipedia....i/James_J._Hill

Овде можеш прочитати више о томе: http://mises.org/daily/2317

А препоручујем и књигу "How Capitalism Saved America" истог аутора која се бави сличним питањима.

[Grizzly Adams]

Nema nista kratkotrajno kod tako velikih sistema...

cak i kod drugih proizvoda... evo napravi ti sad milion puta bolji pretrazivac od Googla i neces nikad moci da stignes Google... ukoliko ti krene dobro, Google ce da ga kupi cak i ako nece da ga iskoristi (mada bi ga u ovom primeru verovatno iskoristili)... kupice ga i tek da bi ga bacili u djubre samo da ne razmisljaju da li ces sutra da im otkines dobar deo kolaca... i tu drustvo gubi... (nazalost, takve stvari ne mogu da se regulisu)

Авокадо, чудна биљко...

Па Гугл ти је управо пример како два клинца са добром идејом могу да оборе "гиганте" и "монополе" док си реко пиксла. Знаш ли кад су они покренули Гугл шта је био Јаху?

Prva je Rokfelerova naftna kompanija zbog koje je amerika i smislila antimonopolske propise... druga je kompanija koja drzi proizvodnju i distribuciju dijamanata... treca je Irska privatna kompanija koja drzi kompletnu Irsku zeleznicu...

Да, Рокфелерова нафтна компанија која је десетоструко спустила цену нафтних производа и омогућила невиђену привредну експанзију... Њега је заиста требало разбити по сваку цену. Какве штеточине...

Nista. Nemam ja nista protiv stvaranja monopola, pogresno si me razumeo... medjutim, moraju da postoje ozbiljni antimonopolski propisi koji ce sprecavati one koji u fer borbi steknu poziciju monopoliste, da tu poziciju zloupotrebe....

Recimo Microsoft je delio IE samo da bi unistio Mozilu... i ova je jedva prezivela... srecom... to je cista zloupotreba... zloupotrebljavali su to sto su dominantni na trzistu operativnih sistema da uniste konkurentskog proizvodjaca browsera... sa mozilom nisu uspeli... mnoge druge su i unistili...

Значи, да резимирамо - Мајкрософт је делио IE бесплатно, али онда им држава да би "заштитила" купце то није дала, него је тражила да наплаћују IE?

Feel stupid anyone?

Volmart polako ali sigurno grabi... nema jos uvek apsolutni monopol (u Americi) ali gura ka njemu...

Преко пута сваког Walmarta је Target, а таквих компанија има још неколико јер је пословни модел веома једноставан.

[Avocado]

Па Гугл ти је управо пример како два клинца са добром идејом могу да оборе "гиганте" и "монополе" док си реко пиксла. Знаш ли кад су они покренули Гугл шта је био Јаху?

Znam - nista posebno... besmisleno je da pricas o "obaranju monopola" kad je to trziste bilo tek u povoju... inace, Jahu su takodje smislila dva klinca...

Да, Рокфелерова нафтна компанија која је десетоструко спустила цену нафтних производа и омогућила невиђену привредну експанзију... Њега је заиста требало разбити по сваку цену. Какве штеточине...

Da, da... bas zbog toga su ih razbili... ameri su uvek bili poznati po gusenju privredne ekspanzije...

Значи, да резимирамо - Мајкрософт је делио IE бесплатно, али онда им држава да би "заштитила" купце то није дала, него је тражила да наплаћују IE?

Feel stupid anyone?

Ma da... oni su to radili zato sto ne mozes da napravis OS bez da browser bude tako integrisan da ne moze da se uninstalira... i zato sto vole da poklanjaju svoje proizvode... i oni bi vecno poklanjali IE, cak i da su im se planovi ostvarili i da su potpuno unistili svu browser konkurenciju... na kraju bi i mrmoti pakovali primerke windowsa u celofan...

zvuci skoro kao raj sovhoza i kolhoza... sve besplatno i za dobrobit naroda... ubi te ideologija...

Преко пута сваког Walmarta је Target, а таквих компанија има још неколико јер је пословни модел веома једноставан.

I za deceniju ili dve Wallmart ce kupiti Target ili obrnuto (ko go da dobije taj rat)... itd...

[Млађони]

Па ту постоји дебела конкуренција између бар три-четири фирме... Не видим шта је проблем?

Ниси ме скапирао. Не постоји мала компанија која је направила њихово конкуренцију.

То је поента. Конкуренцију су микрософту направили подједнако велики гиганти.

Шта је ту проблем? Ти би да бираш за њих оно што ти мислиш да им одговара?

У неким областима да.

Па мораш да проучиш сам и нећеш морати да ми верујеш или не верујеш. На пример, ево ти примера једног приватника који је направио пуно бољу и јевтинију пругу од фирми које је помагала држава и упрокос њима: http://en.wikipedia....i/James_J._Hill

Хмм ниси скапирао. Опет вучеш ка неким примерима који само индекректно имају везе са оним што причам.

Овде можеш прочитати више о томе: http://mises.org/daily/2317

А препоручујем и књигу "How Capitalism Saved America" истог аутора која се бави сличним питањима.

Ма дај звонко овде не причамо да ли је капитализам доабр или лош. Капитализам је одлична ствар али са примесама социјализма. Ти просто одбијаш да је социјализам доабр у сваком погледу ја ти кажем да и социјализам има своје светле стране.

Једнсотавно у неким областима социјализам и регулације су неопходне.

Полиција, војска, судство, здравство, едукација, наука, екологија.

То су све области у којима социјализам мора да постоји.

Макар у некој мери.

Регулација хране такође треба да буде делом регулисана социјализмом. Храна мора да испуњава неке здраствене стандарде.

Јер људи кад се потрују они не криве приватника, они криве државу. Траже од државе да их заштити од нечасних привредника.

Тај привредник са парама може да отвори нови ресторан са храном под другим именом нико да нема појма да их је тај потровао.

И ту треба социјализам. Наравно не у екстремној мери али ако хоћеш да учествујеш ан тржишту оно мора да буде уређено правилима.

[Аурор]

Ниси ме скапирао. Не постоји мала компанија која је направила њихово конкуренцију.

То је поента. Конкуренцију су микрософту направили подједнако велики гиганти.

A jesu li bili giganti od dana osnivanja?

Једнсотавно у неким областима социјализам и регулације су неопходне.

Полиција, војска, судство, здравство, едукација, наука, екологија.

То су све области у којима социјализам мора да постоји.

Макар у некој мери.

Minimalno, minimalno.

http://en.wikipedia.org/wiki/Minarchism

И ту треба социјализам. Наравно не у екстремној мери али ако хоћеш да учествујеш ан тржишту оно мора да буде уређено правилима.

Naravno, ništa sporno.

Ali ovo je sada manipulacija rečima, pod regulacijom podrazumevamo uticanje vlasti na odvajanje nekih prirodnih stvari na tržištu, što ne bi smelo.

(a pod tim se ne podrazumeva ubijanje drugog da bi uzeo njegove resurse, naravno)

[Juan Valdez]

Samoubilački instinkt poslovne zajednice

Postoji uobi­ča­jena pogre­šna pred­stava da ljudi koji podr­ža­vaju slo­bodno trži­šte moraju takođe da podr­ža­vaju sve što krupni biznis radi. Ništa nije dalje od istine od toga.

Kao neko ko veruje u sle­đe­nje indi­vi­du­al­nog inte­resa u okviru sistema kon­ku­rent­skog kapi­ta­li­zma, ja ne mogu da kri­vim poslovne ljude koji dolaze u Vašing­ton i poku­ša­vaju da dobiju posebne pri­vi­le­gije za svoje kom­pa­nije. Oni su unaj­mljeni od strane svo­jih akci­o­nara da zarade što više novca za njih, unu­tar datih pra­vila igre. I ako su pra­vila igre takva da vi idete u Vašing­ton da dobi­jete spe­ci­jalne pri­vi­le­gije, ja ne mogu njih da kri­vim zbog toga. Kri­vim nas ostale koji smo toliko glupi da im dozvo­lja­vamo da to čine.

Ja kri­vim poslovne ljude kada, u svo­jim poli­tič­kim aktiv­no­stima, zau­zi­maju pozi­ciju koja nije u nji­ho­vom sop­stve­nom inte­resu i koja utiče na podri­va­nje podr­ške za slo­bodno pri­vatno pre­du­zet­ni­štvo. U tom pogledu, poslovni ljudi teže da budu šizo­fre­nični. Kad je reč o nji­ho­vom sop­stve­nom biznisu, oni gle­daju dugo vre­mena una­pred, raz­mi­šlja­juci kako će posao izgle­dati kroz 5 ili 10 godina. Ali kad uđu u javnu sferu i počnu da se bave poli­tič­kim pro­ble­mima, postaju neve­ro­vatno kratkovidi.

Naj­o­či­gled­niji pri­mer je pro­tek­ci­o­ni­zam. Možete li nave­sti i jednu vodeću ame­ričku indu­striju koja je zai­sta imala kori­sti od carina i pro­tek­ci­o­ni­zma? Alek­san­dar Hamil­ton, u svom čuve­nom izve­štaju o manu­fak­tu­rama, uzno­sio je Adama Smita u nebesa, dok je sa druge strane tvr­dio da Sje­di­njene Države pred­sta­vljaju spe­ci­jalni slu­čaj zato što imaju "indu­strije u povoju" kojima je potrebna zaštita, medju kojima je bio i čelik. Čelik je jos uvek zašti­cen, 200 godina kasnije.

Drugi pri­mer je komer­ci­jalno ban­kar­stvo. Pri kraju II svet­skog rata komer­ci­jalno ban­kar­stvo je zau­zi­malo otpri­like polo­vinu finan­sij­skog trzi­sta. Danas zau­zima oko jedne petine. Zasto je ono poti­snuto? Zasto su medju­na­rodna finan­sij­ska trži­šta u Lon­donu, a ne u New Yorku?

Odgo­vor se nalazi u dugo­roč­nim efek­tima upor­nog tra­že­nja poseb­nih usluga od vlade, koje je pri­me­nji­vala ban­kar­ska indu­strija. U ranim danima, pod onim sto je poznato kao regu­la­cija Q, vlada je posta­vila gra­nicu na kamatne stope koje banke mogu da pla­ćaju, uklju­ču­jući i nultu kamatu na neo­ro­čeni depo­zit. Od vlade uve­dena nulta kamatna stopa na neo­ro­čeni depo­zit pod­sta­kla je razvoj trži­šnih nov­ča­nih fon­dova i rast sup­sti­tuta i alter­na­tiva ban­kama. Ban­kar­ska indu­strija je uporno podr­ža­vala fik­sne devi­zne kur­seve. Kada je dolar upao u nevo­lje, Pred­sed­nik John­son je uveo ogra­ni­če­nje spolj­nih zaj­mova i porez za izjed­na­ča­va­nje kamat­nih stopa. Rezul­tat je bio selidba ban­kar­ske indu­strije u Lon­don. Obe ove mere, una­za­dile su komer­ci­jalno ban­kar­stvo od domi­nant­nog ponu­đača kre­dita, do minor­nog igrača. Opet, poli­tika koja je bila vrlo kratkovida.

Nabo­lji pri­mer od svih je način na koji kor­po­ra­cije dode­ljuju pomoć. Naftna indu­strija pomaže oču­va­nje orga­ni­za­cija koje poku­ša­vaju da oštro ogra­niče kori­šće­nje nafte. Nukle­arna indu­strija pomaže orga­ni­za­cije koje podr­ža­vaju ne-nuklearnu ener­giju. Pre krat­kog vre­mena, Cen­tar za istra­ži­va­nje kapi­tala je ana­li­zi­rao poklone glav­nih kor­po­ra­cija jav­nim orga­na­zi­ci­jama, i našao da su naj­vece kor­po­ra­cije dale 3$ poklona nepro­fit­nim levi­čar­skim, na svaki dolar pomoci nepro­fit­nim desni­čar­skim grupacijama.

Zašto poslovni svet ne sledi sja­jan pri­mer koji pruza War­ren Buf­fet? Od samih poce­taka, on šalje divi­dendni ček svo­jim akci­o­na­rima, na kome otpri­like piše:"spremni smo da distri­bu­i­ramo X dolara po akciji u vaše ime u dobro­tvorne svrhe, nekim orga­ni­za­ci­jama. Kažite nam kojim orga­ni­za­ci­jama želite da ih poša­ljemo, i mi ćemo ih poslati u Vaše ime".

Zašto kor­po­ra­cije treba da odlu­čuju o dobro­tvor­nim svr­hama u koje treba tro­šiti novac nji­ho­vih akci­o­nara? Zasto ne bi svaki akci­o­nar to odlu­čio? I zašto je poslovna zajed­nica gene­ralno tako posve­ćena poma­ga­nju sop­stve­nih neprijatelja?

Pogle­dajmo sada obra­zo­va­nje. Kao sto znate, ja se već dugo zala­zem za pri­va­ti­za­ciju škol­stva kroz sistem vau­čera. Jedan jak argu­ment u korist pri­va­ti­za­cije mora da se izbori sa vred­no­stima koje su duboko usa­djene u nas javni obra­zovni sistem.

Svaka insti­tu­cija teži da izrazi svoje sop­stvene vred­no­sti i ideje. Naš javni obra­zovni sistem je soci­ja­li­stička insti­tu­cija. Soci­ja­li­stička insti­tu­cija ce podu­ča­vati soci­ja­li­stič­kim vred­no­stima, a ne prin­ci­pima pri­vat­nog pre­du­zet­ni­štva. To i nije bilo tako stra­šno dok je osnovno i sred­nje obra­zo­va­nje bilo ras­pr­še­nije, tako da je bilo više lokalne kon­trole. Kad sam ja zavr­ša­vao sred­nju školu bilo je 150 000 škol­skih obla­sti u Sje­di­nje­nim Drža­vama. Danas ih ima manje od 15 000 na duplo veću populaciju.

Kakav je bio stav poslovne zajed­nice prema obra­zo­va­nju? Čla­novi poslovne zajed­nice su jako sve­sni da javne škole usa­đuju vred­no­sti koje su nepri­ja­telj­ske prema privatno-preduzetničkom sistemu. Oni su takođe sve­sni da je sve teže naći zapo­slene sa odgo­va­ra­ju­ćim spo­sob­no­stima. Ali, da li su oni poku­šali da pro­mo­višu privatno-preduzetničku obra­zovnu indu­striju? Ni naj­ma­nje. Nji­hova glavna aktiv­nost je bila da upute neke od svo­jih zapo­sle­nih da pre­daju u jav­nim ško­lama, ili da tim ško­lama pokla­njaju kom­pju­tere i druge stvari. Ja ne mogu da kri­vim poje­dinca za ono što čini, ali mislim da je tra­gično sto je Wal­ter Annen­berg poklo­nio sto­tine mili­ona dolara za javne škole, za vla­dine skole, a ništa za pri­vatne. Sve do skoro, uop­šte nije posto­jao nika­kav pokret unu­tar poslovne zajed­nice koji bi poku­ša­vao da pro­mo­više obra­zovni sitem u kome bi potro­šači, rodi­te­lji i deca, imali stva­ran izbor ško­lo­va­nja koje će dete dobiti.

Sada dola­zimo do Sili­kon­ske doline i Micro­softa. Ja se neću baviti teh­nič­kim aspek­tima toga da li je Micro­soft kriv po anti­trust­nim zako­nima, ili ne. Moja sop­stvena gle­di­šta o anti­tru­stu su se u ogrom­noj meri tokom vre­mena pro­me­nila. Kada sam zapo­či­njao sa poslom, kao zago­vor­nik kon­ku­ren­cije, ja sam sna­žno podr­ža­vao anti­trustne zakone; vero­vao sam da je nji­hova pri­mena jedna od malo poželj­nih stvari koje vlada moze uči­niti da bi pro­mo­vi­sala vise kon­ku­ren­cije. Medju­tim, gle­da­juci sta se stvarno desava, ja sam video da, ume­sto pro­mo­vi­sa­nja kon­ku­ren­cije, anti­trustni zakoni cine pot­puno suprotno, zato sto ih, poput mno­gih dru­gih vla­di­nih aktiv­no­sti, pre­u­zi­maju ljudi koji zele da upra­vljaju i regu­lišu. I tako sam sa pro­to­kom vre­mena poste­peno izvo­dio zaklju­cak da anti­trustni zakoni čine mnogo više štete nego kori­sti, i da bi nam sigurno bilo bolje da ih uop­šte nismo imali, ili kad bismo mogli da ih se ota­ra­simo. Ali, oni su tu.

Pod datim okol­no­stima posto­ja­nja anti­trust­nih zakona, da li je zai­sta inte­res Sili­kon­ske doline da anga­žuje vladu pro­tiv Micro­softa? Vaša indu­strija, vaša kom­pju­ter­ska indu­strija, kreće se toliko brže od prav­nog pro­cesa da niko ne zna kakav će oblik ta indu­strija imati u vreme kad ova tužba bude zatvo­rena. Na stranu činje­nica da bi ljud­ska ener­gija i novac koji će biti potro­šeni na unaj­mlji­va­nje mojih kolega eko­no­mi­sta, kao i za druge svrhe, bili mnogo pro­duk­tiv­nije isko­ri­šćeni u una­pre­đi­va­nju vaših pro­i­zvoda. To je šteta! Ali, mimo toga, vi cete pro­kleti dan kad ste pozvali vladu u pomoć. Od sada će kom­pju­ter­ska indu­strija, koja je do sada bila srećna jer je bila rela­tivno pošte­đena vla­di­nih upada, isku­siti kon­ti­nu­i­rani rast vla­dine regu­la­cije. Ovo je još jedan slu­čaj koji ilu­struje samo­u­bi­lacki poriv poslovne zajednice.

Sada sti­žem do tre­ćeg dela: zašto postoji ovaj samo­u­bi­lački poriv? Zašto se poslovni ljudi pona­šaju na takav nacin? Ja se nadam da ce mnogi od vas u ovoj sobi raz­mi­sliti o tome, i sami doći do nekih odgo­vora. Ja ću vam dati neko­liko suge­stija, ali nijedna od njih mi se ne čini zado­vo­lja­va­ju­ćim obja­snje­njem. Jedan od razloga je ista­kao pre oko jed­nog sto­leća veliki covek, Fran­cis A. Wal­ker, pro­fe­sor na Yale-u i poča­sni pred­sed­nik M.I.T.. On je napi­sao: "Dovoljno je samo neko­liko neo­sno­va­nih pret­po­stavki pa da se bude oštro kri­ti­ko­vano od strane hemi­čara ili inze­njera u vezi stvari koje su pove­zane sa nji­ho­vim radom. Ali skoro svaki covek koji ume da čita i piše oseća se slo­bod­nim da obli­kuje i odr­žava svoja sop­stvena ori­gi­nalna mislje­nja o trgo­vini i novcu… Eko­nom­ska lite­ra­tura svake godine izba­cuje radove pisane u nauč­nom duhu, koji prave egzi­bi­cije naj­vul­gar­ni­jeg nezna­nja o eko­nom­skoj isto­riji i naj­fla­grant­ni­jeg pre­zira prema uslo­vima eko­nom­skog istra­ži­va­nja. To je kao kad bi astro­lo­gija korak po korak poti­ski­vala astro­no­miju, ili alhe­mija hemiju".

Kad se dođe do eko­no­mije, svako je ekspert koji nema pojma — i poslovni funk­ci­o­neri nisu tu nika­kav izuzetak.

Šum­pe­ter je dao sasvim razli­čito obja­snje­nje istog feno­mena. On je tvr­dio da su unu­tar veli­kih kor­po­ra­cija ljudi pri­nu­đeni da razviju suštin­ski birokratsko-socijalističke sta­vove i usta­nove. Vera u pre­du­zet­ni­štvo i pri­vatni biznis teži da bude zame­njena biro­krat­skim pri­stu­pom, vodeći pojavi soci­ja­li­stič­kog sistema. Ja ne veru­jem da je to istina. U kon­ku­rent­skom dru­štvu postoji dovo­ljan pri­ti­sak koji ce spre­čiti da se to desi. Ali, to može biti jedno od objašnjenja.

Opšta klima mislje­nja, koja tre­tira vla­dinu akciju kao sve­mo­gući lek za svaku bolest, je možda naj­va­žniji fak­tor. Ipak, u posled­njih 40 godina, ta klima mišlje­nja se menja. Nije više uzeto zdravo za gotovo, da ako postoji neki pro­blem, naj­bo­lji način da ga rešite jeste da pozo­vete vladu da se umeša. Mi dobi­jamo rat ideja, čak iako gubimo rat u praksi.

Država je danas daleko veća i nasil­nija nego sto je bila pre 40 ili 50 godina, u isto vreme dok je — deli­mično kao posle­dica toga — klima mislje­nja mnogo manje pogodna za vla­dinu kon­trolu nego što je bila. No, ja još uvek ne mislim da je to ade­kvatno obja­šnje­nje, tako da pri­zna­jem da ga nemam. Ipak, veru­jem da ova pojava zahteva obja­šnje­nje, i da je u vašem naj­bo­ljem inte­resu da ga nađete i pro­me­nite obra­zac poslov­nog pona­ša­nja u cilju da se ota­ra­site onog sto je jasan samo­u­bi­lački impuls.

Milton Fridman

Izvor: Katalaksija

[Михајло]

Авокадо, чудна биљко...

Па Гугл ти је управо пример како два клинца са добром идејом могу да оборе "гиганте" и "монополе" док си реко пиксла. Знаш ли кад су они покренули Гугл шта је био Јаху?

Да, Рокфелерова нафтна компанија која је десетоструко спустила цену нафтних производа и омогућила невиђену привредну експанзију... Њега је заиста требало разбити по сваку цену. Какве штеточине...

Значи, да резимирамо - Мајкрософт је делио IE бесплатно, али онда им држава да би "заштитила" купце то није дала, него је тражила да наплаћују IE?

Feel stupid anyone?

Преко пута сваког Walmarta је Target, а таквих компанија има још неколико јер је пословни модел веома једноставан.

мада се у неким стварима ..образовање и здравство...никада нећу сложити са США системом...морам признати да им остало сасвим солидно иде...

а устав би ископирао...у оригиналу...

[Avocado]

Meni je uvek zabavno kad se libertarijanci koprcaju oko monopola... tacno vidis kako nekog ideologija "ustroji" u razmisljanju i programira... jer anti-monopolski propisi imaju upravo za cilj zastitu konkurencije, zastitu fer trzisne utakmice... sto je jedan od gralova libertarijanizma... jedini problemcic je sto kada su monopoli u pitanju, fer trzisna utakmica se jedino moze obezbediti intervencijom drzave... a to libertarijanci, iskljucivo zbog ideoloskih problema, ne mogu nikako da progutaju...

(da iskoristim primer vec pomenutog Standard Oil-a) Kad korporacija koja proizvodi naftu raznim akvizicijama i nepostenim dilovima obezbedi da ima visestruko nize cene transporta od konkurencije, tu vise nema fer trzisne utakmice... tu nema ni reci o "najefikasniji proizvodjac nafte ce pobediti na trzistu"... i to ne moze da se resi nikako drugacije osim intervencijom drzave...

[Juan Valdez]

Meni je uvek zabavno kad se libertarijanci koprcaju oko monopola... tacno vidis kako nekog ideologija "ustroji" u razmisljanju i programira... jer anti-monopolski propisi imaju upravo za cilj zastitu konkurencije, zastitu fer trzisne utakmice... sto je jedan od gralova libertarijanizma... jedini problemcic je sto kada su monopoli u pitanju, fer trzisna utakmica se jedino moze obezbediti intervencijom drzave... a to libertarijanci, iskljucivo zbog ideoloskih problema, ne mogu nikako da progutaju...

Moja sop­stvena gle­di­šta o anti­tru­stu su se u ogrom­noj meri tokom vre­mena pro­me­nila. Kada sam zapo­či­njao sa poslom, kao zago­vor­nik kon­ku­ren­cije, ja sam sna­žno podr­ža­vao anti­trustne zakone; vero­vao sam da je nji­hova pri­mena jedna od malo poželj­nih stvari koje vlada moze uči­niti da bi pro­mo­vi­sala vise kon­ku­ren­cije. Medju­tim, gle­da­juci sta se stvarno desava, ja sam video da, ume­sto pro­mo­vi­sa­nja kon­ku­ren­cije, anti­trustni zakoni cine pot­puno suprotno, zato sto ih, poput mno­gih dru­gih vla­di­nih aktiv­no­sti, pre­u­zi­maju ljudi koji zele da upra­vljaju i regu­lišu. I tako sam sa pro­to­kom vre­mena poste­peno izvo­dio zaklju­cak da anti­trustni zakoni čine mnogo više štete nego kori­sti, i da bi nam sigurno bilo bolje da ih uop­šte nismo imali, ili kad bismo mogli da ih se ota­ra­simo.

[Михајло]

по мом скромном мишљењу ...нама Србима би овако шта одговарало..

Кубанско примарно здрваство...америчко секундарно и терцијално...

Руско школство...и војна иднустрија...

амерички устав са Православним филтером...

и америчка економија...

и наравно...савез независних Србских држава...са заједничком одбраном и савезном полицијом...

сву могућу власт пребацити на регионе...или општине...

јер смо много лоши када се скроз ујединимо...

увек неко мисли да су га зезнули...

[Grizzly Adams]

Авокадо,

Тотални промашај. Монополи су моја омиљена тема јер јасно показују колико је државна регулација штетна. Овде може да се копрца само неко ко покуша да пронађе један једини пример не-државног монопола у познатој историји. Тако нешто нигде никада није постојало. Фикција.

Ево да те исправим пошто пишеш напамет. Standard Oil је обезбедио вишеструко ниже цене транспорта од конкуренције зато што је Џон Рокфелер био геније за бизнис. Он је своје фабрике правио поред пруга, затим правио посебне контејнере који су били погоднији за транспорт и урадио још пуно паметних ствари којих се конкуренција није сетила. То је за резултат имало да је цена нафтних производа пала, ако се добро сећам, десет пута. Чиста фер тржишна утакмица на којој је победио један геније. И народ је од тога имао само корист.

Е, али онда је неспособна конкуренција, уместо да покуша радом и памећу да победи, почела да цмиздри код државе да је Рокфелер "непоштен" и остале глупости па су издејствовали бесмислене "анти-траст" законе од који је први ударио по његовој компанији. А он је само био неизмерно способнији од њих. Они су били непоштени у целој тој причи.

Само што овде вероватно нико није читао о томе па можеш да пишеш шта ти се ћефне...

[Avocado]

Sada dola­zimo do Sili­kon­ske doline i Micro­softa. Ja se neću baviti teh­nič­kim aspek­tima toga da li je Micro­soft kriv po anti­trust­nim zako­nima, ili ne. Moja sop­stvena gle­di­šta o anti­tru­stu su se u ogrom­noj meri tokom vre­mena pro­me­nila. Kada sam zapo­či­njao sa poslom, kao zago­vor­nik kon­ku­ren­cije, ja sam sna­žno podr­ža­vao anti­trustne zakone; vero­vao sam da je nji­hova pri­mena jedna od malo poželj­nih stvari koje vlada moze uči­niti da bi pro­mo­vi­sala vise kon­ku­ren­cije. Medju­tim, gle­da­juci sta se stvarno desava, ja sam video da, ume­sto pro­mo­vi­sa­nja kon­ku­ren­cije, anti­trustni zakoni cine pot­puno suprotno, zato sto ih, poput mno­gih dru­gih vla­di­nih aktiv­no­sti, pre­u­zi­maju ljudi koji zele da upra­vljaju i regu­lišu. I tako sam sa pro­to­kom vre­mena poste­peno izvo­dio zaklju­cak da anti­trustni zakoni čine mnogo više štete nego kori­sti, i da bi nam sigurno bilo bolje da ih uop­šte nismo imali, ili kad bismo mogli da ih se ota­ra­simo. Ali, oni su tu.

Pod datim okol­no­stima posto­ja­nja anti­trust­nih zakona, da li je zai­sta inte­res Sili­kon­ske doline da anga­žuje vladu pro­tiv Micro­softa? Vaša indu­strija, vaša kom­pju­ter­ska indu­strija, kreće se toliko brže od prav­nog pro­cesa da niko ne zna kakav će oblik ta indu­strija imati u vreme kad ova tužba bude zatvo­rena. Na stranu činje­nica da bi ljud­ska ener­gija i novac koji će biti potro­šeni na unaj­mlji­va­nje mojih kolega eko­no­mi­sta, kao i za druge svrhe, bili mnogo pro­duk­tiv­nije isko­ri­šćeni u una­pre­đi­va­nju vaših pro­i­zvoda. To je šteta! Ali, mimo toga, vi cete pro­kleti dan kad ste pozvali vladu u pomoć. Od sada će kom­pju­ter­ska indu­strija, koja je do sada bila srećna jer je bila rela­tivno pošte­đena vla­di­nih upada, isku­siti kon­ti­nu­i­rani rast vla­dine regu­la­cije. Ovo je još jedan slu­čaj koji ilu­struje samo­u­bi­lacki poriv poslovne zajednice.

Sada sti­žem do tre­ćeg dela: zašto postoji ovaj samo­u­bi­lački poriv? Zašto se poslovni ljudi pona­šaju na takav nacin? Ja se nadam da ce mnogi od vas u ovoj sobi raz­mi­sliti o tome, i sami doći do nekih odgo­vora. Ja ću vam dati neko­liko suge­stija, ali nijedna od njih mi se ne čini zado­vo­lja­va­ju­ćim obja­snje­njem. Jedan od razloga je ista­kao pre oko jed­nog sto­leća veliki covek, Fran­cis A. Wal­ker, pro­fe­sor na Yale-u i poča­sni pred­sed­nik M.I.T.. On je napi­sao: "Dovoljno je samo neko­liko neo­sno­va­nih pret­po­stavki pa da se bude oštro kri­ti­ko­vano od strane hemi­čara ili inze­njera u vezi stvari koje su pove­zane sa nji­ho­vim radom. Ali skoro svaki covek koji ume da čita i piše oseća se slo­bod­nim da obli­kuje i odr­žava svoja sop­stvena ori­gi­nalna mislje­nja o trgo­vini i novcu… Eko­nom­ska lite­ra­tura svake godine izba­cuje radove pisane u nauč­nom duhu, koji prave egzi­bi­cije naj­vul­gar­ni­jeg nezna­nja o eko­nom­skoj isto­riji i naj­fla­grant­ni­jeg pre­zira prema uslo­vima eko­nom­skog istra­ži­va­nja. To je kao kad bi astro­lo­gija korak po korak poti­ski­vala astro­no­miju, ili alhe­mija hemiju".

Kad se dođe do eko­no­mije, svako je ekspert koji nema pojma — i poslovni funk­ci­o­neri nisu tu nika­kav izuzetak.

Čika Milton je bio ekspert... tu nema spora... ali zabavno je što isti razlozi koje on navodi (nedostatak kritike za neosnovane pretpostavke) omogućavaju laicima koje pominje da "nekaznjeno" lupetaju, kao i ekonomskim ekspertima... siguran sam da ni njega niko nikad nije pitao: "Hej, Miltone, jel se sećaš kad si se ono 1998. svetski nalupetao da će Silikonska dolina da zažali što je lobirala kod vlade da pokrene anti-monopolski postupak protiv Microsoft-a? Mislim, jeste bilo teško reći bilo šta u prilog teze da Microsoft ne pokušava da nepošteno uništi konkurenciju i da je to dobro za sve, ali mogao si nešto pametnije da smisliš od - zažalićete... jer... nisu zažalili ni najmanje."

[Grizzly Adams]

Тек то са Мајкрософтом је тешка бламажа...

[Аурор]

по мом скромном мишљењу ...нама Србима би овако шта одговарало..

Кубанско примарно здрваство...америчко секундарно и терцијално...

Руско школство...и војна иднустрија...

амерички устав са Православним филтером...

и америчка економија...

и наравно...савез независних Србских држава...

0110_hahaha

[Grizzly Adams]

Ја нисам држава и немам намеру да будем, хвала лепо...