О Русији / Вести из Русије

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Повеља о сарадњи Радио-телевизије „Беседа”, Телевизије „Спас” из Москве и Међународног филмског фестивала „Златни Витез”

13. април 2010.

Господин Николај Петрович Бурљајев, познати руски глумац и режисер, почaсни професор Академије уметности у Београду, оснивач и председник Mеђународног филмског фестивала Златни Витез, и господин Борис Игоревич Костенко, генерални директор прве јавне православне телевизије Спас из Москве, сусрели су се у понедељак, 12. априла текуће године, са Његовим Преосвештенством Епископом бачким Господином др Иринејем.

Епископ Иринеј и гости из Москве потписали су повељу о програмској и пословној сарадњи ове две значајне руске институције и информативне установе Епархије бачке.

За време свог боравка у нашој епархији, господин Бурљајев и господин Костенко посетили су Светоархангелски манастир у Ковиљу и просторије РТВ „Беседа" у Новом Саду.

[мирођија]

Sve­ta Ru­si­ja u Lu­vru

Bi­lo je dir­lji­vo vi­de­ti go­spod­ski ob­u­če­ne sta­ri­je lju­de, s kr­zne­nim šu­ba­ra­ma, ka­ko se kla­nja­ju is­pred iko­no­sta­sa ma­na­sti­ra Sve­tog Ći­ri­la na Be­lom je­ze­ru, go­to­vo sa su­za­ma u oči­ma

Sve­ta Ru­si­ja u Lu­vru

Sa izložbe u Luvru: opatica pored ikone koju je naslikao Rubljov (foto: T.Đermanović)

Specijalno za Politiku

Pariz – Kada Rusija reši da pošalje ikone poput Borisa i Gleba Novgorodske škole ili Jovana Krstitelja koji se pripisuje Rubljovu, i ostala blaga koja su prvi put krenula u inostranstvo (bar zapadno), jasno je da je reč o događaju koji prevazilazi kulturnu ravan. Medvedev i Sarkozi bili su prvi posetioci izložbe „Sveta Rusija. Ruska umetnost od nastanka do Petra Velikog”, koja je otvorena 5. marta u Parizu, a reči ruskog i francuskog predsednika otvaraju i prve strane kataloga. „Izložba će biti dodatni podstrek dijalogu među različitim kulturama Evrope”, predviđa ruski lider, a kada se prokrstari salama koje izlažu blago ove, i dalje najveće zemlje na svetu, jasno je da u tom odnosu Rusija pretenduje da bude „prva među jednakima”. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što je na njene večite mesijanske ambicije Zapad uvek odgovarao sa izvesnom prepotencijom.

Preko 400 izloženih predmeta – ikone, ikonostasi, pozlaćene dveri, originali rukopisa i povelja, pehari i drugi liturgijski predmeti, nakit – predstavljaju obimno putovanje kroz rusku istoriju, od njenog nastanka, krajem 9. veka, do Petra Velikog i početka 18. veka, kada se umetnost polako desakralizuje.

Ikona koja prikazuje kako su Novgorod odbranile suze Majke Božije, koje su potekle kada je ikonu sa njenim obrazom pogodila neprijateljska strela, nakon čega je veo tame obavio napadače iz Suzdalja, samo je jedna od narativnih ikona koje se odnose na rusku istoriju. Od trenutka kada Rusija prima hrišćanstvo (988) pa do otvaranja prema Zapadu, što nastupa tek sa dolaskom Petra Velikog, posetilac ima prilike da razgleda ne samo umetnost već i suštinu različitih perioda razvoja ruske zemlje, počevši od malih kneževina, i definitivno ucrtavši put ruskom centralizmu od vremena Ivana Groznog u 16. veku, sa idejom Moskve kao „Trećeg Rima”.

Izložba je kako simbolični tako i materijalni čin koji prati godinu Rusije u Francuskoj i propraćena je ogromnom propagandom. Od metroa, plakata na ulicama do časopisa – ne samo stručnih već i recimo mesečnika kompanije „Er Frans” – reprodukcija ikone Borisa i Gleba gleda sa svih strana i oglašava da put u rusku kulturu može voditi i kroz Pariz. A ko poseti lavirintske sale Napoleonovog hola ispod piramide Luvra, koje hronološki, uz prateće bogate komentare i mape daju detaljni presek više od osam vekova ruske kulture, sigurno se ne može oteti utisku „kako je velika ta Rusija!”

Kada se posetilac suoči sa istovremeno prodornim i blagim pogledom ikonopisanih svetih likova, nije neophodno poznavanje vizantijskih korena da bi se osetilo duhovno iskustvo koje prevazilazi estetski doživljaj. Pored samih ikona, jedna od najupečatljivijih slika na dan otvaranja za mene je bila jedna katolička opatica koja je pred ikonom Rubljovove škole stajala nemo više od deset minuta.

Mnoge izložene ikone jasno prikazuju pojačanu emotivnu notu ruskog stila u odnosu na vizantijski, gde je hesikazam svakako imao važnu ulogu. Ova asketska struja, koja je prodrla u Rusiju sa Svete Gore i koja se na ikonama odslikava po humanizaciji svetih likova, imala je uticaja ne samo na svetu, već i rusku svetovnu umetnosti. Starac Zosima pa i Aljoša Karamazov kod Dostojevskog, samo su neki od primera.

Francuska i ruska publika bila je prisutna u podjednakom broju na dan otvaranja za javnost. Bilo je dirljivo videti gospodski obučene starije ljude, s krznenim šubarama, kako se klanjaju ispred ikonostasa manastira Svetog Ćirila na Belom jezeru, gotovo sa suzama u očima. Izlazeći iz Luvra, pod utiskom velelepnih ikona ali i razmišljanja o ruskoj emigraciji, setih se reči kojima je Jevgenij Jevtušenko opisao dramatičnu sudbinu svoje zemlje:

„Rusija je uvek bila zemlja ogromne elitističke kulture, i isto tako velike političke nekulture koja je onemogućila da revolucija pređe u evoluciju”.

Tamara Đermanović

[objavljeno: 12/04/2010] Politika

                                http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sveta-Rusija-u-Luvru.lt.html

[zoxy]

И ако нема никакве везе са овом темом замолио бих присутне на овој теми али и све остале који би могли да ми помогну елем потребне су ми Руске народне или фолк песме па нека ми неко пошаље линкове на ПП или ако сесме онда постави те овде , заначи не Руска православна духовна  , већ фолк односно народна или како се већ зове .

hvala

[мирођија]

И ако нема никакве везе са овом темом замолио бих присутне на овој теми али и све остале који би могли да ми помогну елем потребне су ми Руске народне или фолк песме па нека ми неко пошаље линкове на ПП или ако сесме онда постави те овде , заначи не Руска православна духовна  , већ фолк односно народна или како се већ зове .

hvala

  Зокси, верујем  да  се  можеш  и  сам  снаћи, чим  умеш  овако  леп  цитат са  дивном  сликом

  да  убациш  у  своју  презентацију.

  Укуцаш  ћирилично шта  ти  треба  и  ето  те  на  теби  неопходним  сајтовима.

  Само  види  шта  теби  треба  од  понуђеног.

  Поззз...

[Guest Оливера]

ПРЕДСЈЕДНИК РУСИЈЕ РЕКАО ЗАШТО СЕ КРСТИО

МОСКВА, 13. априла – За амерички канал „АВС News“ Дмитриј Медведев је говорио о томе да се крстио кад је имао 23 године.

„Осјетио сам да ми је то потребно, имао сам жељу да се крстим. А зашто људи одлазе у Цркву? Одлазе када имају потребу за тим, наравно, то није екскурзија. Кад сам имао 23 године, у мени се јавила жеља да то морам да урадим“, казао предсједник Русије, Дмитриј Медведев.„Видио сам да је то добро за мене, јер је послије тога мој живот постао другачији. О тим стварима не треба говорити наглас, јер вјерско осјећање треба да буде негдје унутра. Онај ко га излаже као рекламу, тај не поступа баш ваљано“, додао је предсједник Руске државе.

http://www.sedmitza.ru/news/1102987.html

[Guest Оливера]

У МИНИСТАРСТВУ ОДБРАНЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ФОРМИРАНА УПРАВА ЗА РАД СА ВЈЕРУЈУЋИМ ВОЈНИЦИМА

МОСКВА, 16. априла – Замјеник министра одбране Руске Федерације Николај Панков, саопштио је да је у структури Министарства одбране оформљена управа за рад са вјерујућим војницима.

Представник Главне управе за васпитни рад Оружаних снага, пуковник Игор Сергијенко саопштио је да на челу нове управе Министарства одбране за рад са вјерујућум војницима може стати свештеник Руске православне цркве.Према подацима анкета Социолошког центра Оружаних снага, данас више од 70% војника армије и флоте себе сматра вјерницима. Од њих око 80% су православни хришћани, око 13% муслимани, око 3% будисти, 4% су припадници других вјера. На територији јединица Министарства одбране сада дјелује 530 храмова.

http://www.sedmitza.ru/news/1106070.html

[Guest Оливера]

Русија је искупила гријехе богоборства и цареубиства

Свети мученик цар Николај II

Патријарх Московски и све Русије Кирил сматра да је руски народ искупио гријехе богоборства и цареубиства.

„Стојећи на овом светом мјесту, желио бих да кажем: сви наши гријеси искупљени су крвљу“, казао је патријарх Кирил у недељу након службе у Храму на крви у Јекатеринбургу.

Овим је Његова Светост одговорио на „одређне позиве на свенародно покајање, којим се узбуњује народ“. Истовремено, патријарх је нагласио да искупљење о коме он говори „нису само емоционални напор или сузе интелигенције, већ сурово искупљење страдањем и крвљу нашег народа, чији је симбол постало страшно убиство царске породице“.

Патријарх Кирил је позвао на размишљање о томе зашто је 1918. било могуће убиство Николаја II, док је у Русији било толико манастира и храмови нису били пусти, а ипак „нисмо умолили Господа да спасе историјску Русију“.

„Док свако од нас и сви заједно не одговоримо на ово питање, нисмо сигурни од новог крвопролића и потреса“, казао је Првојерарх и додао да су историјски потреси као по правилу „пројава Божије правде, казна за гријехе народне“.

„Много је дато нашем народу, и Господ од нас пуно очекује“, казао је Патријарх.

[zoxy]

   Зокси, верујем  да  се  можеш  и  сам  снаћи.

   Укуцаш  ћирилично шта  ти  треба  и  ето  те  на  теби  неопходним  сајтовима.

   Само  види  шта  теби  треба  од  понуђеног.

   Поззз...

Познавање основа  HTML-а и није неки проблем али пре него што сам поставио молбу ја сам покушао да Гооглујем и нешто ми није баш ишло од руке па сам и зато потражио неку помоћ али добро ако је то то онда хвала бар на уложеном труду да ми се одговори 

[Guest Оливера]

НОВИ ПРАЗНИЦИ

Председник Русије Дмитриј Медведев потписао је указ о „Празновању Дана словенске писмености и културе“, којим се одређује да се, од ове године надаље, 24. мај има обележавати, ради консолидације руског друштва, као и за „учвршћење односа с братским словенским народима, на основу историје, духовно-моралне и културне традиције“. Одредио је да се има основати „Руски организациони комитет за припрему и спровођење празновања Дана словенске писмености и културе“. Органима локалне самоуправе ван престонице налаже се да учествују у обележавању празника, већ 2010. године. Равноапостолну браћу Кирила и Методија Руска Црква слави 24/11. маја, као и „још неколико народа“.

О празновању 28. јула као „Дана крштења Русије“, када се слави равноапостолни велики кнез Владимир, тек треба да се одлучи. „Закон о данима војне Славе и спомен-дана Русије“ регулише ово питање на федералном нивоу. О његовој измени се одлучује у парламенту (Думи). Како сваки празник изазива одређене издатке, њих је потребно укључити у федерални буџет.

[Guest Оливера]

КОЗАЦИ СПРЕМНИ ДА ЧУВАЈУ БЕЗБЈЕДНОСТ СЈЕВЕРНОГ КАВКАЗА

Објављено од стране Светигора на 22. април 2010.

ЕСЕНТУКИ, 20. априла - Атамани окружних, рејонских и градских козачких заједница Сјеверно-Кавкаског федералног округа стигли су у Есентуки да би се, како је истакао атаман Терских козака, Василиј Бондарјов упознали са предсједником и саопштили о дјелатности козаштва, његовим проблемима и плановима, саопштава Православље на Сјеверном Кавказу.

„Ми хоћемо да Козаци активније учествују у државној служби, посебно у републикама Сјеверног Кавказа.“, казао је атаман Терских козака.

„Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил под своје старатељство је узео козаштво. У Цркви је створен цијели систем, одјел за козачке послове, назначени су војни и хуторски свештеници. Козаштво је незамисливо без Цркве. Православље је за козаштво један од стубова“, казао је Архиепископ ставропољски и владикавкаски Теофан.

Предсједник Савјета при предсједнику Русије за козачке послове Александар Беглов скренуо је пажњу на још један задатак, историјски и не мање важан. „Козаштво спроводи одређену реорганизацију и предсједник је казао, да ако се оно назива Војском, треба да одговара војсци. Зато је он потписао указ о изгледу козака, о наградама, о знамењима.

http://www.pravoslavie.ru/news/34944.htm

[Guest Оливера]

Библија: тешкоће око превода

Још један од бројних народа Русије стекао је могућност да чита Свето писмо на свом националном језику. Јединствени превод 4 Јеванђеља на табасарански, језик једног од народа Републике Дагестан, завршен је ових дана у руском одељењу Института за превођење Библије.

Данас има нешто више од 100 хиљада Табасаранаца. Сви они су муслимани. Преводи хришћанске светиње за нехришћанске народе данас су један од приоритетних задатака Института за превођење Библије. Ова међународна некомерцијална организација основана је 1973. године у Стокхолму.

Идеја превођења Библије на табасарански језик дата је давно. Рад је трајао око 2 деценије. Уосталом, толико дуги рок за превођење је сасвим обична појава - говори научни сарадник Института Кетеван Гадилија.

Најдужи су преводи на језике Далеког истока, када превођење једног Јеванђеља траје 10 година. То, иначе, није баш брзи рад везан за многе географске и људске факторе. Треба наћи човека који би добро знао не само језик, већ и Библију и да се разуме у све окобиблијске области знања.  Штавише, треба га учити превођењу. А то траје године. зато је веома тешко навести тачан датум и унапред одредити када ће превођење бити завршено и колико је времена неопходно за то.  обично то траје 10 до 20 година.

До сада асу књиге Светог писма преведене на безмало 100 језика. Сваки пут приликом превођења Старог или Новог завета на овај или онај језик посленици Института суочавају се са мноштвом проблема и тешкоћа - наставља гђа Гадилија.

                                                  ...

У језицима Далеког истока и севера Сибира нема појмова као што су „овца" и „јагње". Зато је првобитно покушавано да се реч „јагње" преводи као „лане". То је разумљиво: лане је познато, док се за јагње не зна. То је један од начина савлађивања тешкоћа. Или узмимо превођење компликованих термина као што је, на пример, „крштење". Када смо преводили Јеванђеље на лезгински језик, превели смо овај термин овако: „тај који прима хришћанство". Али то није било потпуно тачно, па смо после мноштва покушаја превели смисао термина као „стављање у воду". Јер, појам „крштење" на грчком управо то и значи.

Сада има више од хиљаду и по превода књига Светог писма. А истирја превода Библије на различите језике света броји нершто више од 2 миленијума. А најстарија оригинална верзија Светог писма, тзв. Синајски кодекс, датира се другим веком наше ере.

[Guest Оливера]

У очекивању домена .РФ

26.04.2010

Русија је постала прва земља која је добила национални домен горњег нивоа на Интернету - .РФ. У јесен о. г. многи руски сајтови ће имати ћириличка имена, а први од њих ће бити Председник. РФ.

То је случај без преседана у историји Интернета јер ће се први пут регистрација имена горњег нивоа вршити не на латиници - изјавио је председник Дмитриј Медведев на састанку са министром ПТТ РФ Игором Шчогољевом. Прва ћириличка имена ће добити сајтови државних органа и заштитних знакова. Ћирилички  домен ће коштати 1200 рубаља годишње, што је за сваку организацију багатела. За овај нова свака од њих ће добити адресу на руском језику разумљиву за своје муштерије и партнере - говори генерални директор агенције „Стратег" и аутор блога www.gov-gov.ru Јекатерина Аксјонова.

                                                   

Код се појављује доменска зона са разумљивим и лепим именима домена која се куцају на руском и која су веома подесна за коришћења у реклами и чиста са гледишта правне својине. Овде неће бити никаквог заузимања домена који су били у зони „ру". Али постоје извесни проблеми за стране кориснике који немају на тастатури ћириличка слова. За њих ће ћирилички домени бити неприступачни и неразумљиви.

Доменска зона РФ створена је, пре свега, за унутрашње коришћење и њена појава ће повољно утицати на увођење електронске владе - говори ИТ-аналитичар, руководилац Интернет-пројекта корпорације „Руски бизнис-системи" Јуриј Марјенко.

                                                   

Сада се веома активно уводи електронска влада на свим нивоима. За даљинско коришћење ових услуга ће бити потребна идентификација грађана и, као што је влада већ више пута најављивала, у ту сврху треба да се примењује нека електронска пошта. И сасвим је логично ако она буде у нашој доменској зони .РФ, пошто је створена, пре свега, за унутрашње коришћење.  једна да ће доћи до глобалног развоја ћириличке зоне, али за локално коришћење то је најподеснија варијанта.

Износи се мишљење да је појава ћириличких домена први корак у правцу будуће затворености Рунета од глобалне Мреже. Тако се, на пример, поступило са Интернетом у Кини. Јекатерина Аксјонова придржава се другачијег става, наиме: једва да ће ћирилица изолирати Рунет од целог света јер ће већина руских организација наводити адресе и у зони ру, и у зони .

[Guest Оливера]

ЦАРСКИ МАРАТОН

ЈЕКАТЕРИНБУРГ, 27. априла – Јекатеринбуршка епархија је сертификовала маратонску трасу од Храма–на-Крви у центру града, који је подигнут на мјесту погибије Царске породице, до манастира на Гањиној јами, гдје су пронађени остаци царских мученика, саопштила је у понедјељак представник прес-службе епархије, Светлана Ладина.

По њеним ријечима, иницијатор сертификације трасе „Царског маратона“ је спортско одјељење епархије, које се раније бавило организацијом различитих такмичења, али углавном у области армијског спорта.Дужина маратонске дестинације је 42 км, 195 м, а растојање од Храма-на-Крви до Гањине јаме је 21 км. Кад се сабере растојање у оба смјера добија се потребан број маратонске километраже- објаснила је сабесједник агенције.

Она је додала да у Русији данас постоји неколико маратонских траса, зато појава трасе „Царског маратона“ треба да буде крупан догађај за читав Јекатеринбург.

„Последњи руски цар, Николај Романов је био спортски човјек и поставши владар, послао је прву руску репрезентацију на олимпијске игре, казала је Ладина.

Датум одржавања маратона још није назначен.

http://www.sedmitza.ru/news/1119716.html

[Guest Оливера]

Елбрус – брдо среће

На подножју Елбруса, највишег врха Русије, вртоглавица почиње не само од свежег ваздуха, већ и од природних лепота. Заснежени врхови, литице, бурне реке, врели извори, глечери – све овде зрачи праву романтику. Утисак је да су испремешани климатски услови суровог Сибира и нежне Италије. Дакле, данас путујемо у национални парк Приелбрусје.

Према једној легенди, бог Зевс је наредио да се за вулкански конус двоглавог Елбруса прикује непокоран крадљивац ватре Прометеј. А исконски становници овог краја, Кабардинци, зову Елбрус „Ошхомахо“, што у преводу на српски значи „Брдо среће“.  

Сходно међународној планинарској класификацији, тежина успона на Елбрус оцењује се као А-2, односно снежно-ледена маршрута. Освајање оба његова врха одједном сматра се тежим – то је већ категорија Б-2. Има и других, компликованијих, маршрута, које спадају у категорију А-3. Такав је, на пример, успон уз северозападно ребро Елбруса. То, уосталом, није тако много према планинарској ранг-листи од 6 степени.

Треба одмах рећи да Елбрус није само популарни руски центар за алпско скијање. Иако се овдашње стазе сматрају мање екстремним, него, рецимо, на суседном брду Чегет, ту има пуно атракција за забаву туриста, осим алпског скијања и сноуборда.

Приелбрусје  - то је планинско подручје Русије које се брзо развија и које је идеално место за пустолове. Захваљујући дивној природи и доста јевтиној инфраструктури, ово подручје је омогућује човеку да, уз најмање трошкове, осети романтику планина и да изабере врсту екстремне активности по свом укусу. Овде се чак организују вежбе у корпоративном тим-билдингу, тако да ће се одмор у Приелбрусју свима свидети.

За почетак препоручујемо вам да кренете у шетњу у долину реке Ирик, одакле се види источни врх двоглавог Елбруса и сликовити поток лаве.

Затим се спустите у клисуру Ирикчат, до минералног извора „Пешчани замак“. Уз овај пут налази се фантастичан планински масив са облуцима који издалека заиста подсећа на средњовековни замак.

Прошетајте трекерским стазама около јединствених Чегемских водопада, Плавих језера и топлог језера Аушигер. Кабардинци тврде да је његова лековита вода која се  подиже са дубине од 4 хиљаде метара ефикасно средство против свих болести.

Љубитељима јаких осећања саветујемо да се попну на Елбрус жичаром до станици Горњи видокруг, одакле се открива дивни поглед на Главни кавкаски гребен и долину реке Баксан. Или још више, на коту од 3,5 хиљаде метара, до станице Мир. Успон  траје нешто више од једног сата. Овде се налази на највишој тачки у Русији кафана „Мир“, где се служе дивни кавкаски ражњићи и ћевапчићи, те други љути специјалитети локалне кухиње.

На овој станици жичаре размештена је експозиција посвећена 2. светском рату. Музеј ратне славе бранилаца Елбруса и планинских превоја Кавказа за време Великог отаџбинског рата упознаје посетиоце са херојском одбраном Кавказа, подвизима оних који су одважно штитили Приелбрусје од нациста.

Сада се гради нова, трећа, фаза жичаре дужине 1800 метара која ће се пружати паралелно оним старим до висине од 4 км. Онда ће до западног врха Елбруса високог 5642 метра бити нешто више од километар и по.

Уколико планински врхови нису за вас, ваш одмор могу да учине разноврснијим јахање,  старински лов са соколовима, руско парно купатило или сауна. Увече поред камина за вас ће се сервирати вечера са младим локалним вином и кавкаским специјалитетима.  При томе, обавезне су пресне погаче са сиром и белим луком, као и маринирана овчија ребра.

Стићи до Елбруса најједноставније је из Минералних Вода или града Налчика у које из Москве воде директне ваздушне или железничке линије.

Да бисте осетили чари планине, препоручујемо вам да одседнете у брвнари туристичког комплекса „Заповеднаја скаска“ који се налази у боровој шуми, у близини сликовитог Чегетског пропланка и планинске реке. То је фантастичан одмор у дивљој природи који ће задуго остати у вашем сећању.