О Русији / Вести из Русије

[Guest Оливера]

Терористима ће бити пружен жесток отпор

Прве сахране погинулих у терористичким актовима извршеним у понедељак у московском метроу одвијају се данас у престоници и другим градовима у Русији. Према последњим подацима, од руку терориста погинуло је 39 људи, преко 70 рањених се налази у болницама, неки од њих су у крајње тешком стању. Али терористи нису успели да уплаше московљане - подземна железница је као и увек пуна путника, а народ је пун одлучности да се супротстави терористима.

Трећи дан за редом људи се у поворци крећу ка местима трагедије на станицама Лубјанка и Парк Културе. Носе цвеће и свеће.

Своје саучешће руским грађанима изразиле су практично све земље. Низ ових земаља из сопственог искуства за за ту невољу. Зато су експлозије у московском метроу натерале не само да се појачају мере безбедности по читавом свету, већ и да се призна да је ради ефикасне борбе против терористичке опасности неопходно координисати напоре на међународној сцени. О томе се између осталог говори у документу који су усагласили на заседању у Канади министри иностраних послова Г-8, саопштио је министар иностраних послова Сергеј Лавров.

Учесници министарског састанка осморке одобрили су заједничку изјаву усвојену поводом овог терористичког акта. Тамо стоји жестока осуда онога што се десило и потврђује се одлучност да се увећају међународни напори у борби против тероризма. Убеђен сам да они који су замислили, организовали, платили ове терористичке акте, неће избећи одговорност.

Руски органи реда прогласили су истрагу овог случаја својим првостепеним задатком. Одрађује се неколико верзија, све информације које стижу проверавају се одмах. Већ је утврђен круг лица умешаних у злочин. Како је изјавио у среду на саветовању у МУП РФ Рашид Нургалијев, одговор на чудовишне терористичке акте у Москви ће бити жесток и принципијалан, а кривци ће бити пронађени и поднеће најстрожу казну.

После експлозија у метроу власти су  почеле да говоре о неопходности повратка на усавршавње законодавства које се тиче чланова о тероризму. У друштву је ова идеја одмах прихваћена. При чему, у датом случају под појмом „усаврашвање" грађани једнозначно подразумевају „пооштравање". Између осталог почело је да се говори о укидању мораторијума на смртну казну за злочине који изазивају погибију великог броја људи

[Guest Оливера]

Држава и црква: баланс интереса

Полазити од историјске правде, али упоредо са тим пажљиво се разабрати са прошлошћу. Такав је задатак нацрта закона о „предаје имовине религиозне намене која се налази у државном власништву религиозним организацијама. О томе се у нацрту закона који је изазвао бурне дискусије у руском друштву разговарало и за време састанка премијера РФ Владимира Путина са Патријархом све Русије Кирилом.

Како је подсетио Владимир Путин, од 12 хиљада руских споменика културе, који имају култни значај, 11 хиљада су православни. Премијер је информисао такође патријарха да је већ потписао 18 владиних указа о предаји оваквих објеката РПЦ. И то без обзира на то што закон о регулисању имовинских одоса државе и Цркве још није донет. Од почетка ове године његове тачке више пута су критиковане - пре свега у руским музејским круговима. Јер музеји, тако је историјски испало, често су се налазили у различитим објектима религиозне намене.

Патријарх Кирил на стастанку са Владимиром Путином изразио је уверење да су бојазни музејских кругова лишене основе:

...

Тренутно је спреман документ који је резултат извесног споразума, каже патријарх Кирил. Можда постоје детаљи о којима би требало разговарати, али сам по себи закон је позитиван. Дубоко сам уверен да је напетост која се појавила у одређеном делу нашег друштва и у штампи диктирана инстинктивним осећајем самоодбране од стране музејских кругова, жељом да се они ограде од могућих непријатности. Али фактички проблем не постоји. У сваком конкретном случају обе стране брижљиво прилазе решавању питања. Тим поводом сам створио специјални Савет за културу, у чијој одговорности ће бити решавање сваког спорног случаја, ако такви буду натајали.

Сва решења треба да се реализују тако да се не праве нове тешкоће у животу наше Отаџбине, додао је патријарх Кирил. А за потпуни мир узбуђених музехских радника, који се, како праведно сматра Владимир Путин, плаше некаквих кампања, премијер је посебно истакао: важно је да културне институције имају могућност да се преселе у специјално припремљена савремена здања.

[Guest Оливера]

Мама се тамо изгубила, не брини се, наћи ћемо је...

2.04.2010.

29. марта прошао сам Сокољническом линијом московског метроа 10 минута пре експлозије на Лубјанки. Шта је то!... Једна моја познаница која уоште не пуши, једном се зауставила са неким од пријатеља да попуши пред улазом на станицу Пушкинска. Било је то 2000. године. Цигарета јој је можда спасла живот - одјекнула је експлозија у прелазу: 13 особа је погинуло, 118 је рањено...

Увеће, десетак минута после отварања моје линије метроа за саобраћај, враћао сам се кући. У вагонима који су обично пуни у то време, народа је било толико да си могао чак и да лежиш на седиштима. Пролазимо Лубјанку - сви са узбуђењем гледамо на перон, где је јутрос одјекнула бомба у вагону, и једни друге са великим неповерењем, а шта ако неко има велику торбу...

Затим је наредног дана све започело: на пример, на једној од станица московске подземне железнице две жене које су ушле у вагон у муслиманској одећи путници су буквално избацили из вагона. Хистерија? Да. Имају ли људи право да се плаше? Такође да, и ту се не ради о националним особеностима.

У Москви је 39 погинулих у последњем терористичком акту. Ова цифра застрашује, чим помислите да свако од оних људи који сваког дана иду на посао и седају у метро може никада више да се не врати. А свако има своју причу. Ево само једне од њих. О њој пише руско издање Труд:

1. априла сахранили су московљанку Јулију Шчукину. Мали Јулијин син Данила 29. марта је постао сироче: пре годину дана у саобраћајној несрећи погинуо му је отац. На дан трагедије Јуља није имала никаква лоша предосећања. По речима њене маме Надежде Шчукине, ћерка је била бодра и са радошћу се спремала на посао. Истина, дан раније је мало плакала: у недељу увече мама и она гледале су свадбене и породичне фотографије на којиа је покојни муж Саша. У офис је Јуља сваког дана ишла истом маршрутом - преко станице Парк културе. Сви познаници и рођаци су то знали. Када су Јуљини пријатељи сазнали за експлозију, почели су да је зову на мобилни - број је био недоступан. На идентификацији у мртвачници мајка није могла да приђе телу ћерке и Јуљу је идентификовала другарица: на погинулој је била наранџаста јакна коју је она обукла тог дана, јер ју је син молио: њему се допадало када је мама обучена у јарке боје.

Јуља и њен муж проживели су заједно 8 година. Били су срећни када им се родио син. Желели су још деце. А судбина је хтела да погину буквално један за другим, са годину дана разлике. Унуку Јуљина мама за сада ништа не говори. Када су јој телефонирали Јуљини пријатељи и рекли да је она на списку погинулих, истог тренутка је послала дечака рођацима. Дете као да је нешто осетило: звало је баку сваких сат времена и питало где је мама. Ја му кажем: у метроу су биле експлозије, мама се изгубила, не брини, наћићемо је, каже она. Тако пише лист Труд.

Данас ће бити леп дан. Тако вероватно мисли сваки други кад крене ујутру на посао.

[дибидусрус]

Да....и то иду људи на посо незнајући да ли ће добити плату....са многим од њих нема ни уговора о раду, а шта ће мора се живети.

[Guest Оливера]

Христос Воскрес....

[Guest Оливера]

Окрутност одраслих не може се оправдати

9.04.2010

Руска јавност  је револтирана на редовни скандалозни случај детета које је посвојила Американка. 8-годишњи Артјом Савељев који не говори руски самостално је полетео у Русију из САД са цедуљицом у којој пише да га се помајка одрекла.

Овај вапијући случај није први у дискриминацији руске деце коју су посвојили странци. Али руски омбудсмен Павел Астахов који расветљава овај дивљи случај не може да се присети нечег сличног циничном слања малог детета преко океана.

Дечак је има само пропратно писмо да га се помајка одриче како, према њеном писању, не би упропастила себе, своју породицу и своју родбину. Зато одустаје од посвојења. Она је укрцала дете у авион и упутила га натраг у Русију.

Артјомова помајка била је усамљена жена Тори Ен Хансон из савезне државе Тенеси. Сада новинари и дипломати покушавају да се повежу са њом да разјасне мотиве њеног нељудског поступка. Зна се да је дечак долетео у Русију авионом авио-компаније „Унитед" која, у интересу сапутрника Артјома, не даје информације о њима, али наглашава да су била испоштована сва правила путовања детета без пратње одраслих. У Москви је Артјома дочекао сасвим му туђи човек који је пронађен преко Интернета и коме је исплаћено 200 долара да доведе дечака до Министарства образовања и науке РФ.

Какви су евентуални мотиви циничног поступка помајке Артјома Савељева? - питао је наш извештач психолога, редовног члана Руске академије природних наука Сергеја Кључникова.

Психолошки мотиви повезани су са њеном неодговорношћу и импулзивним обликом реаговања. Дете је, изгледа, било проблемско упркос њеном очекивању.  Не искључујем могућност да јој наше службе нису до краја објасниле да дете има проблеме и да она може да испољи вољу, пажњу и заинтересованост и да одмери своје снаге. Враћање детета сведочи да је ова особа изједначила посвојење са купљеном ствари и вратила дечака као робу која јој се није свидела.

Артјом Савељев који је већ добио ново име Џастин Хансон живео је у САД пола године. Пре тога је био питомац дечјег дома у граду Партизанску Приморске Покрајине у који му, највероватније, предстоји да се врати. То је, можда, и боље јер се окрутност одраслих не може оправдати.

Према подацима Министарства образовања и науке        РФ, за последњих 17 година кривицом страних усвојилаца погинуло је 16-оро руске деце. Омбудсмен Павел Аастахов и посланици Државне думе из фракције „Јединствена Русија" изјашњавају се за пооштравање поступка посвајања од страна држављана других земаља. Треба спречити такво безакоње у погледу наше деце - говоре они. Низ експерата инсистира и на строжој контроли руских малишана посвојених од страна држављана других земаља. „Добијамо лепе извештаје у којима су намештене слике срећне деце. А затим сазнајемо да су ови дечаци и девојчице тучени и малтретирани или се са њима опходило као са животињама - револтира се члан комисије Друштвене коморе РФ за социјална питања и демографску политику Борис Алтшулер. -  Овај замршени случај још дуго ће разјашњавати и руска, и америчка страна која је такође револтирана на понашање помајке малог Артјома Савељева." 

[Никола Ђоловић]

Христос Воскрес....

klapklap vaistinu klapklap klapklap klapklap klapklap

[Никола Ђоловић]

ne kapiram, kao da sam ti izmenio poruku, ali se klip moze videti klikom na Hristos voskrese sa navijacima?????????????????

sad kao mene ima a tebe nema??????????????

[Guest Оливера]

idea meni ništa nije jasno....i dalje nisam tu....

0 чланова и 0 гостију

[Guest Оливера]

Американцима неће дати руску децу

9.04.2010

Руска страна ће инситирати на замрзавању праксе усвајања деце из Русије од стране грађана САД, док не буде потписан споразум о узајамној одговорности, саопштио је министар иностраних послова Сергеј Лавров. Последњи случај је препунио наш пехар стрпљења и ми ћемо захтевати да овај споразум буде склопљен, подвукао је Лавров. Седмогодишњи Артјом Савељев је долетео сам у Москву авионом из Вашингтона са белешком од америчких родитеља који су га усвојили у којој они саопштавају да одустају од усвајања.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1464.msg144344.html#msg144344

[Guest Оливера]

Ехо намештаљке Саакашвилија

Грузијска тв-компанија моли за опроштај јавност и стране дипломате за намештену тв-репортажу о руској агресији на Грузију. Телевизија је признала да је користила снимке са страним дипломатама не тражећи њихову дозволу за то. Скандалозни сиже тв-канала „Имеди“ који контролишу власти Грузије о нападу од стране Русије је недопустив, противречи правилима политичке етике и има за циљ да навикне људе на мисао о неизбежности рата. Таква је општа оцена међународне и грузијске јавности на „специјалну репортажу“ о устанку грузијске опозиције, убиству председника Саакашвилија и кретању руских војски према Тбилисију. На екранима је приказана 13 марта у вечерњим сатима са кратким упозорењем да је то само сценарио могућих дешавања. Ова провокација је изазвала панику међу грађанима Грузије, срчане нападе који су се у појединим случајевима завршили смрћу.Прва реакција на репортажу је била шок. То је изживљавање над сопственим народом, изјавио је у интервјуу за канал Вести-24 Владимир Чижов, стални представник Русије у ЕУ:

Таквим методама господина Саакашвили жели да води предизборну битку са грузијском опозицијом, и неки на Западу то по инерцији називају грузијском демократијом. Методе политичке борбе, које господин Саакашвили користи, и ова репортажа, су јасно сведочанство какав је то човек и какав је тај режим. Они, наравно, не одговарају општеприхваћеним нормама политичког понашања. Мислим да такав савезник као господин Саакашвили није потребан ни Европској унији, ни САД, ни било коме другом у свету.И поред таласа протеста унутар земље и критике светске заједнице, тв-канал се извинио грађанима Грузије тек кроз два дана – 15 марта. Отприлике у исто време у грузијским медијима и на интернет форумима се појавио снимак телефонског разговора, у које човек чији је глас истоветан гласу руководиоца тв-компаније Георгија Арвеладзе, разматра са саговорником питање припреме скандалозне репортаже. У разговору он се позива на Миши (како у Грузији често зову Саакашвилија), говорећи да је са њим све већ усаглашено. Касније је Арвеладзе рекао да је тај снимак фалсификат, мада је свима јасно да тв-канал „Имеди“ ништа не ради без знања на врху, говори бивши руководилац друштвено-политичког програма овог популарног тв-канала Георги Торгамадзе:

Руководилац ове компаније јесте бивши руководилац председничке администрације, бивши министар економије Георги Арвеладзе. Полазећи од тога, ја сам сигуран да све идеје које се спроводе на том програму, формулишу не тв-новинари или неки уредници, већ највише руководство Грузије. Грузијска опозиција је уверена да је управо Михаил Саакашвили наручио овај скандалозни филм, и тражи да он сноси одговорност, сматрајући, да води земљу у пропаст. Негодовање поводом тв-провокације су демонстрирали амбасадори САД, Француске, Велике Британије и других земаља. Са неким закашњењем и веома опрезно изјаснио се шеф извршне власти ЕУ Жозе Мануел Барозу. ЕУ је забринута због овакве „игре“ са тв-гледаоцима, рекао је он. А званичног реаговања од представника НАТО није ни било. Па ипак стални представник Русије у тој организацији има намеру да тражи да медијски напад Грузије на Русију добије достојан одговор. Одговарајуће писмо је већ послато генералном секретару НАТО-а Андерсу фог Расмусену, говори Дмитриј Рогозин:

Није ми баш јасно зашто званични представник НАТО-а одбија да коментарише ситуацију у Грузији. Ипак Саакашвили је њихов клијент, или, тачније, пацијен. И то што се дешава је у многоме захваљујући подршке грузијском шовинизму преко океана и из Европе. Дмитриј Рогозин сматра да НАТО партнери имају два разлога за то зашто не желе да дају било какве коментаре у вези са овим инцидентом. Први је традиционална нежеља алијансе да коментарише дејства савезника. Друга је у томе да је пре ове репортаже у Бриселу одржана седница комисије Грузија-НАТО. И представници НАТО-а не би хтели да неко увиди везу између ова два дешавања.  Па ипак, како сматра Рогозин, веза је очигледна. Јер без подршке савезника Саакашвили се не би одлучио на још једна медијски напад. Чак ни по озбиљно припреманом сценарију.

[Guest Оливера]

Испред пољске амбасаде у Москви цвеће, свеће, сузе у очима

Москва, Амбасада Републике Пољске, националне заставе спуштене на пола копља, поред ограде прегршт цветова, свеће и људи са погнутим главама и ожалошћеним лицима. Неко се моли, многима су сузе у очима и дрхтај у гласу...

Имам 19 година, студирам на Ветеринарској Академији, рођена сам у Пољској... Тешко је да говорим, признала је девојка. Живела сам у Пољској само у детињству, сада овде. У Пољској су живели моји родитељи - мама је Рускиња, тата Пољак. Саосећамо са свима који су изгубили своје рођаке у авионској несрећи код Смоленска.

Мали дечак је донео папирни авион, а његова бака беле љиљане са црном траком.

Младић је изашао из аутомобила са букетом белих ружа. Положио их је поред фотографија Леха Качињског и његове супруге Марије.

Зовем се Андреј, представио се он. Имам 28 година. Велики губитак у суштини за пољски народ. Ведео сам како сви жале. Много имам тамо рођака и пријатеља, ми телефонирамо једни другима, наравно. И сви се нервирају: шта ће бити са Пољском? Шта да кажем? Врло саосећамо, одлучио сам да донесем цвеће, макар тако да изразим своју жалост.

Млада девојка се тихо молила, а када се подигла са колена, рекла је...

Зовем се Ирина, ја сам грађанка Русије, али по пореклу сам Пољакиња, зато, наравно, према овој трагедији имам личан однос. Данас сам била на служби у цркви, свештеник је врло исправно рекао да вероватно неке тамне снаге покушавају да разједине народе. Како је ужасно што се трагедија поновила после 70 година! Али мислим да је ипак за људе, и за Пољаке и за Русије најважније да схвате вредност људског живота. Трагедија нас обједињује. Желим да верујем да ће нас то натерати да схватимо: људи треба да буду заједно, а не одвојено.

Старији човек изводио је на виолини тужну мелодију Шопена...

Ја сам стари московљанин, имам око 70 година, нисам могао да прођем поред! - рекоа је Левон Манукјан. По професији сам педагог музичар. Дошао сам овде по зову срца, душе, врло добро разумем ову несрећу. Ја сам Јерменин. Али несрећа нема националних граница! Зато тугујем са онима који то преживљавају. И желим да положим цвеће. За мене је ова несрећа лична.

Инвалид са палицом у руци загледа лица председника Пољске и Марије Качињске на црно-белом снимку...

Не могу да дођем себи, тешко је чак да схватим, дошао сам на помисао да је то дело Сатане, приметио је он. Али можда ће нешто објаснити црне кутије? Потрес је велик. Ја сам већ у пензији, по професији сам инжењер енергетичар. Сада заједно са Пољацима дубоко саосећамо због погибије председника Пољске и свих путника авиона, који је пао због магле недалеко од Катиња. Некаква мистика, да ли је то место проклето, шта ли? Мени је сада болно и тешко што се таква несрећа догодила. Видео сам на телевизији како се Пољаци опраштају од свог Председника, делим њихову безграничну тугу, рекао је Петар Иванович, ветеран другог светског рата.

Пролеће је, сија сунце, а у очима присутних сузе... И све више људи носи цвеће, пали свеће. Русија тугује заједно са Пољском. У овом извештају чули сте снимке које је направила на Дан жалости Ирина Чајко. Да кажемо да су цвеће испред Амбасаде положили и сарадници Гласа Русије. Све то смо забележили на фотографијама које су објављене на Итнернету, на нашем сајту.

[дибидусрус]

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=16432

[Guest Оливера]

Откривени организатори експлозија у Москви и Кизљару

13.04.2010, 23:35

Током истраге о терористичким акцијама у московском метроу и дагестанском граду Кизљару нису само откривени извођачи и организатори, већ и одређен круг њихових помагача – саопштио је шеф Националног антитерористичког комитета и директор ФСБ-а Александар Бортњиков. Он је на данашњој седници Комитета истакао да је главни циљ терориста да посеју страх у друштву и да дестабилизују ситуацију у земљи. Ови покушаји су бесперспективни јер ће све мере које држава предузима бити појачане и имати за циљ превентиван и оштар одговор терористима  - нагласио је гн Бортњиков. - Специјалне службе су о. г. спречиле 10 терористичких напада и ухватиле преко 170 бандита – саопштио је директор ФСБ-а.

[Guest Оливера]

Додела Ордена Светог Саве првог степена господи Николају Петровичу Бурљајеву и Борису Игоревичу Костенку

13. април 2010.

Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, уручио орден Светог Саве првог степена Николају Петровичу Бурљајеву, заслужном уметнику Руске Федерације; и Борису Игоревичу Костенку, генералном директору Телевизије Спас у Москви, највеће православне телевизијске станице на свету. Свечаном уручењу ордена присуствовали су Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Епископ бачки Г. Иринеј, Епископ далматински Г. Фотије, Епископ врањски Г. Пахомије, Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријарха српског; затим г. Александар Конузин, Амбасадор Руске федереације у Београду; проф. др Богољуб Шијаковић, министар вера у Влади Републике Србије; академик Добрица Ћосић; г. Кутирин Владимир Васиљевич, директор Руског дома у Београду; глумци Лазар Ристовски и Вјера Мујовић; и многи други културни и јавни делатници.

На позив Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. др Иринеја, господин Николај Петрович Бурљајев, оснивач и председник Mеђународног филмског фестивала Златни Витез, и господин Борис Игоревич Костенко, генерални директор Прве јавне православне телевизије Спас из Москве, налазе се у посети Епархији бачкој, односно Српској Православној Цркви.

Епископ Иринеј и гости из Москве јуче су у Новом Саду потписали повељу о програмској и пословној сарадњи ове две значајне руске институције и Телевизије "Беседа", односно Информативне установе Епархије бачке. За време свог боравка у Епархији бачкој, господин Бурљајев и господин Костенко посетили су Светоархангелски манастир у Ковиљу и просторије РТВ „Беседа" у Новом Саду.

Николај Бурљајев је свакако најзначајнији живи руски, а вероватно и словенски глумац. У више него богатој каријери остварио је веома много главних улога, за које је добио највиша признања, како у Русији тако и широм Европе и света. Лауреат је фестивалâ у Венецији, Кану, Берлину, Оберхаузену, Сан Франциску, Делхију, Сан Себастијану, Москви...

У Србији је најпознатији по насловној улози у филму „Иваново детињство" и улози звоноливца у филму „Рубљов". Режирао је три краткометражна и два дугометражна играна филма.

Као оснивач и директор Међународног филмског фестивала Златни витез, 1991. године, дао је изузетно велики допринос афирмацији српског филма, посебно оног који се бави темама везаним за Српску Православну Цркву и православну духовност. Три фестивала је посветио Србији: у току распада Југославије (1993.) у Новом Саду; у току НАТО-агресије (1999.) у Смоленску;

посвећен страдању Срба на Косову и Метохији (2003.), у Москви.

Предстојећи фестивал, који ће бити одржан у мају ове године у Москви, биће посвећен Светом Сави Српском.

У годинама страдања српског народа више пута је посећивао Србију и ратом захваћене српске земље и несебично пружао подршку нашем народу.

Господин Бурљајев је почасни професор Академије уметности у Београду.

Из више него богате биографије господина Бориса Игоревича Костенка издвајамо да је он био главни продуцент Телевизије Московија, од 1997. до 1999. године; затим, заменик генералног директора и главни продуцент РадиоТелеМир, 1999. године; директор Дирекције за информисање ТВ-центар од 1999. до 2001. године; директор Дирекције за телевизијски програм ТВ 7 од 2001. до 2002. године...

Његов рад као филмског ствараоца у највећој мери је везан за историју Русије и Руске Православне Цркве. Међу многим наградама које је добио као продуцент, редитељ и сценариста, навешћемо само оне које су везане за објективно приказивање положаја српског народа и Српске Цркве:

• за филм Босна и Херцеговина добио је прву награду Међународног фестивала словенских и православних народа Златни витез;

• за филм Повратак добио је прву награду и сребрну медаљу Светог Сергија Радоњешког Руског фестивала Православље и ТВ;

• за филм Траговима Светог Саве добио је другу награду Међународног фестивала словенских и православних народа, а потом и посебну Повељу Патријарха московског и све Русије Алексија II на руском фестивалу ТВ програма Православље и ТВ, и

• за филм Острво Србија добио је специјалну диплому фестивала документарног и видео-филма у Новом Саду.

Радећи од 1989. до 1999. за спољнополитичку редакцију Телевизије Останкино, одлучно брани интересе нашег народа у току развоја балканске кризе. У овом периоду неколико месеци проводи у Босни и Херцеговини и непосредно се упознаје са јуначком одбраном Срба. Његова објективна процена свега што се тих година дешавало у бившој Југославији битно је допринела истинитом извештавању руске јавности о страдању српског народа и о неправедном односу такозване међународне заједнице према Србима.

Господин Костенко је данас генерални директор највеће православне телевизије на свету, ТВ-канала Спас, где тренутно припрема посебне програме који су везани за историју и савремени живот Српске Православне Цркве.