О Русији / Вести из Русије

[Guest Оливера]

...

Позиву на устанак против Турака који је упутио православни руски цар Петар Велики нису се одазвали балкански хришћани римокатоличке вероисповести. Барски бискуп Андрија Змајевић овако је о овој побуни обавестио своје претпостављене: "На овим границама избио је необичан рат. Православни народи, турски поданици, објавили су рат своме суверену да би диверзијом помогли Русе." По мишљењу бискупа Змајевића, победа православних против Турака био би највећи губитак за католичанство.  Активирало се и римокатоличко свештенство које је обуздавало своје вернике  да се не придружују устанку. "Латини", како су православни Срби тада називали римокатолике, не само што се нису придружили устанку, него су се ставили и на услугу турским властима, понашајући се непријатељски према устанку, и како наводи Дучић, они су "чак и достављали турским властима податке о кретању устаничке војске, тако је и владика (Данило, прим. Ј.Б.) већ опомињао нека племена да буду опрезна пошто Млечани издају Турцима све тајне нашега устанка.".

И Млечани, као и Дубровчани, гледали су на овај устанак подстакнут из Русије, са крајњим подозрењем. За то су постојали практични разлози: Венеција је ове крајеве сматрала својом интересном зоном.  Сличан став заузео је и Дубровник, али су Дубровчани отишли још даље у издаји овога устанка,  упутили су молбу босанском паши да што пре дође са војском да се "ослободе ових устаника".  Ни Млечани ни Дубровчани нису дозвољавали устаницима да се на њиховој територији снадбевају барутом и оловом за пуњење пушака.

Док је устанак био у пуном замаху, а устаничке чете запоседале кланце и турска утврђења, поразом Русије и миром потписаним  на реци Пруту завршио се руско - турски рат. Уговор о миру диктирала је Турска. На преговорима о миру Срби нису поменути. Тек неколико месеци каније до устаника су стигле вести о исходу управо завршеног руско - турског рата,  па су Милорадовић и Лукачевић  у априлу 1712. године тајно напустили простор на коме је пламсао устанак и упутили се  у Русију.

Уследила је потом одмазда, турска државе је одлучила да строго казни побуњене поданике, да се спали цетињски манастир и ухвате коловође устанка на челу са Михаилом Милорадовићем и владиком Данилом. У Цариграду су прављени планови похода на побуњена српска племена у Црној Гори и Херцеговини.  Први поход турске војске уследио је 1712. године, а предводио га је босански намесник Ахмед - паша, он је скршио отпор устаника и у лето те године изашао на Цетиње.  Уследио је 1714. године и други турски казнени поход који је предводио Нуман - паша Ћуприлић, када је турска војска чинила још већа зверства него у претходном походу, убијајући и одводећи у ропство све одреда, палећи насеља, али коловође устанка нису успели да ухвате.

И поред тога што се завршио неуспешно, оставивши тешке последице на српско становништво у Црној Гори и Херцеговини, када је много народа изгинуло или остало без игде ичега, а села спаљена, овај устанак је имао снажно психичко дејство. Био је то, како је приметио Јован Дучић, први снажан доказ да постоји моћна православна Русија која зна за Србе, и да они ипак нису препуштени својој судбини.  Од овог устанка почињу да јачају везе Срба са Русијом, многи млади Срби који су живели у Хабзбуршкој монархији и у Турској царевини школују се у Русији, затим се враћају у своје средине и шире руски утицај. Српским манастирима и школама стиже обилата новчана помоћ, али и црквене књиге.  Најснажнији подстицај тих веза, које су трајале кроз осамнаести и деветнаести век, био је родољубиви рад грофа Саве Владиславића.

[Guest Оливера]

...

III

Користећи блиске односе са царем Петром Великим, гроф Сава Владиславић настојао је да љубав према српском народу из кога је потекао искаже и на културном плану, покушавајући да посредством књига Русима што више приближи Србе и остале балканске хришћане. У време велике реформе руског школства и уопште просвете, коју је такође у другој деценији осамнаестога века подстакао Петар Велики, превођена су на руски језик филозофска, научна и историјска дела тада најпознатијих европских мислилаца, писаца и историчара.  Ту прилику искористио је и Сава Владиславић, придобивши претходно Петра Великог, и предложивши да би било добро да се на руски језик преведе књига Краљевство Словена Мавра Орбина. Колико се Петар Велики заинтересовао за ову књигу најбоље потврђује писмо које је он Синоду задуженом за вођење просветне реформе, упутио из Астрахана јула 1722. године, у коме се распитује је ли штампана књига Мавра Орбина, тражећи да му је после штампања пошаљу.

Сава Владиславић се тада прихватио изазовног посла да на руски језик преведе Орбиново Краљевство Словена, штампано још 1601. године у Пезару на италијанском језику. Са садржајем ове књиге  упознао се још док је живео у Дубровнику. То је, како каже Јован Дучић, више од сто година, пре него што је преведено на руски језик, "била књига из које су се не само Владиславић, него и Гундулић, и све генерације до последњих времена, училе о прошлости нашег народа." Садржало је најцеловитију историју не само Срба, него и осталих балканских народа, и "већ самим својим форматом велике четвртине и са више од пет стотина страна, књига је уливала респект и сврставала се у ред са осталим историографским делима свога доба, озбиљним и достојанственим и рађеним са највећим амбицијама."

Ова књига у којој се садржала српска историја, у новим приликама на руском језику, могао је да упозна Петра Великог, руско племство, црквени кругове и осталу интелектуалну елиту са славном прошлошћу православних Срба, са династијом Немањића, али и са осталим народима који су живели са њима или поред њих на Балкану. Владиславић је, пре свега био трговац, и, колико су му  прилике и време дозвољавали бавио се књигом. Само узгред се бавио превођењем. Али интересовање Петра Великог за Србе и за њихову прошлост, очигледно је да су га навели, да се сам прихвати преводилачког посла, поготово што је док је боравио у Дубровнику, добро научио италијански језик на коме је Орбинијево дело било написано.

Орбинијева књига у Владиславићевом преводу, која се појавила у августу 1722. године, добила је нови  знатно шири наслов Књига историографија початија имене, слави, и раширенија народа славјанского... Собрана из многих књиг исторических, через Господина Мавроурбина Архимандрита Рагужскоги... Није то у ствари био дословни "прави превод, већ извод и скраћена верзија Орбиновог списа, по избору и личном нахођењу преводиоца."  Поједина поглавља ове књиге он је уствари скратио, а  поједина, прескочио. Тако  " разлагање Орбинијево о Словенима и Дубровнику (5 - 205) стрпао је (...) на много ужи простор (1 - 184). Орбинијев превод Барског родослова на талијански (206 - 241) исто тако није у целини преузет (185 - 216). Историја Немањића код Орбинија (242 - 272) добила је у књизи Саве Владиславића мањи простор (217 -  236). Ни историја Мрњавчевића (274 - 280) није од речи до речи преведена (237 - 240). То важи и за Војиновиће, али овде (281 - 285) ипак нешто мање (240 - 243)"... На сличан начин поступио је са Балшићима, Лазаревићима и Бранковићима, свео је и историју Босне, а одмах после Босне довезао је Бугарску, док је изоставио је и историју Хума и Хрватске.

[Guest Оливера]

...

Ова књига, штампана на руском језику,  пажљиво се читала у словенском православном свету, који се тек преко превода Саве Владиславића упознао са делом Мавра Орбинија, оставивши снажан утисак на историчаре, изазвавши чак и неке полемике у руским интелектуалним круговима.  Али и у оваквом  преводу, "књига је сјајно дочекана, усрдно читана и извршила је важан утицај на развитак српске историографије, (...) док је код Бугара снажно помогла рађању њихове модерне историографије." Из овог Владислављевићевог превода податке су црпли и потоњи српски историчари Василије Петровић и Јован Рајић.  Посебно је утицала на бугарске историчаре, према њој је Пајсије Хиландарац написао дело Историја славенобулгарскаја. Тек после ове књиге Руси су почели да на прави начин разумевају етничке и историјске прилике на Балкану и да разликују Словене од Грка.

У царском државном архиву, захваљујући утицају и интервенцијама Саве Владиславића, архивску грађу која се тицала Срба почели су да воде  засебно под називом "Српска дела".  До тада су се архивски документи о Србима водили као "Грчка дела" или чак "Турска дела".  Тек после тога ствари су дошле на своје место.

Блискост Саве Владиславића са Петром Великим и руским царским домом Србима је широм отворила врата руских државних и духовних институција, где су радо примани и где се слушала њихова реч и одакле им је пружана помоћ.  Суочен са снажним притиском Хабзбуршке државе и Римокатоличке цркве који нису бирали средства да православне Србе унутар аустријске државе преведу у унију, митрополит београдско - карловачки Мојсије Петровић, 1718. године тајно, посредством руског конзула у Бечу, затражио је од Петра Великог да му пошаље руске учитеље и руске књиге.  "Не тражимо богатство, него помоћ за просвету учења и за оружје душа наших, да би се супротставили онима који војују на нас" - писало  је између осталог у том писму упућеном Петру Великом. И из Русије је ускоро стигао учитељ Максим Терентијевич Суворов, 400 буквара и 100 словенских граматика, и знатна сума новца.  Од тада су међу Србе почели да пристижу руски учитељи, а млади Срби из Хазбуршке и Турске царевине да одлазе на школовање у Русију одакле ће се враћати у средине из којих су потекли, ширећи русофилство и словенске идеје.

И у последњим часима живота Сава Владиславић је мислио на српски народ, у тестаменту  наследнику, синовцу Мојсију Ивановићу, Владиславићу  је наложио " да пошаље у српске земље два сандука словенских књига: један сандук у требињски манастир при Херцег Новом (где су у збегу били калуђери требињског манастира Тврдош), а други у манастир Житомислић на Неретви у Херцеговини, и најзад, трећи цркви у Топли у Боки Которској, са сребрним црквеним утварима, паникандилом и крстом, за вечни спомен његовој души. Ове су све ствари биле направљене у Москви, по личној поруџбини грофа Саве, од чистог сребра, а налазе се (...) још и данас у тим српским црквама."

Јединство православних Словена, зборник, књига 2, приредио др Зоран Милошевић, Институт за политичке студије, Београд, 2008, стр. 9 - 30.

Званични сајт СПЦ

[Guest Оливера]

Русија купила плац у центру Париза

Русија је први пут у новијој историји купила у иностранству плац за подизање духовно-културног центра Московске патријаршије. Планира се да се у центру Париза изграде православна катедрала и богословија. Постојећи храм Три светитеља на улици Петел у француском главном граду је претесан и не може да прими све вернике, посебно за време значајних догађаја за православни свет.

08.02.2010

[Guest Оливера]

Становници Русије славе Сирну недељу

Становници Русије славе Сирну недељу, односно испраћају зиму и дочекују пролеће. У Православној цркви Сирна, или Бела, недеља претходи главном црквеном посту пре Ускрса. Сирна недеља у Русији представља маркантан народни карневал уз обиље јела и забава. Том приликом пеку се палачинке, иде у међусобне посете, а на вашарима се организују игре и позоришне представе. Последњих година овај руски празник је постао међународни: у Лондону је почео фестивал руске културе „Сирна недеља“

08.02.2010

[дибидусрус]

И песничење ( бои на кулаках). Поређају се на удри ко кога довати.Било је некад смртних исхода (например у 13. веку 1274). Па је приказан код Михалкова у берберину.Има их и сад.

[Guest Оливера]

? ????????? ( ??? ?? ???????). ???????? ?? ?? ???? ?? ???? ??????.???? ?? ????? ??????? ?????? (???????? ? 13. ???? 1274). ?? ?? ???????? ??? ????????? ? ?????????.??? ?? ? ???.

???????? ??? ? ??? ????????? ? ???? ?????????...??? ??? ????? ?? ??????? ??????...?? ??????, ????? ????...??? ?? ????? ?????????...

[дибидусрус]

Код Харкова (Украјина) у удесу погинуло 6 свештеника!

[Guest Оливера]

??? ??????? (????????) ? ????? ???????? 6 ??????????!

????... 319.gif

[gane]

ФСО Русије ће скинути све забране за фотографисање на Црвеном тргу!

Фотосъемка на Красной площади станет свободной

16:36 «Труд»

Соответствующие документы подготовлены ФСО

Федеральная служба охраны подготовила документы по поводу снятия всех ограничений на любительскую и профессиональную съемку на Красной площади.

[gane]

Священник Иоанн Охлобыстин (в миру - актер и режиссер Иван Охлобыстин) временно отстранен от священнослужения. Об этом сообщила пресс-служба Патриарха Московского и всея Руси Кирилла.film.ru

В ноябре 2009 года Охлобыстин обратился к Патриарху с просьбой отстранить его от служения до того времени, пока он не определится, кто же он все-таки - актер или священник. Сомневаться Охлобыстин стал после того как сыграл в фильме «Царь» шута.

«При всем уважении нашего общества, включая представителей Церкви, к тому вкладу, который вносят актеры в культурную жизнь народа, следует придерживаться церковных канонов, в соответствии с которыми священство и лицедейство несовместимы», - написал в ответ на обращение Охлобыстина Патриарх, - «До окончательного решения вопроса о том, чем Вы будете профессионально заниматься, Вы запрещаетесь в священнослужении. Вам не следует носить рясу и иерейский крест».

Как отмечает пресс-служба Патриарха, запрещение на служение может быть снято, если Охлобыстин сделает «окончательный и однозначный выбор в пользу пастырского служения», пишет «ЭГ».

[дибидусрус]

В центре Екатеринбурга избит сотрудниками милиции известный фортепианист, профессор консерватории. Получив серьезные травмы, музыкант временно не может преподавать.

Как передает корреспондент «Нового Региона», о шокирующем случае сегодня рассказывает один из пользователей «Живого журнала», блоггер под именем «viper_ns». По его словам, жертвой милицейского беспредела стал 62-летний профессор кафедры специального фортепьяно Уральской государственной консерватории имени М.П. Мусоргского, заслуженный деятель искусств России Сергей Григорьевич Белоглазов. Первого февраля он шел домой из магазина с покупками, вполне прилично выглядящий и абсолютно трезвый. На улице Степана Разина к нему подошел человек в форме сотрудника милиции. Не представившись, он потребовал у профессора предъявить документы.

Паспорта у Белоглазова при себе не оказалось, и правоохранитель с матом потребовал, чтобы мужчина следовал за ним. На вопрос профессора об основаниях его задержания страж порядка ответил ударом, сбившим музыканта с ног. «После этого он стал его бить ногами по спине и по голове, приговаривая: «Нургалиев тебе не поможет»», – рассказывает пользователь «ЖЖ», добавляя, что при избиении милиционер сыпал оскорблениями замечаниями по поводу профессии жертвы.

Одним из ударов сотрудник милиции попал Белоглазову по локтю. «От этого у профессора потеряла чувствительность рука, и он не может играть на рояле. Также он получил несколько гематом на голове, ушибы и ссадины», – утверждает «viper_ns». После этого на профессора надели наручники и посадили в подъехавшую патрульную машину, предварительно отобрав деньги и сотовый телефон. «Мы тебя убивать везем», – услышал Белоглазов.

Избитого профессора поместили в камеру опорного пункта Чкаловского ОВД в здании Южного автовокзала, где он провел около двух часов. Затем его повторно опросили, отдали ключи, мобильный телефон и 500 рублей, присвоив себе две тысячи задержанного. «И отпустили, на прощание угрожая жизни и здоровью, если он куда-то пожалуется», – отмечает пользователь.

Придя домой, профессор позвонил по телефону 02, вызов зафиксировали, прибыл наряд, и его отвезли в Чкаловское РУВД, где никто не захотел принимать от Белоглазова заявление. Тогда мужчина отправился в Чкаловскую районную прокуратуру, откуда был направлен следователем Ибраевым на медицинское освидетельствование. «Экспертиза показала, что профессору причинен вред здоровью средней тяжести (а из-за утраты трудоспособности, возможно, что и тяжкий), – добавляет «viper_ns». – Следователь Ибраев пообещал «провести воспитательную беседу» с сотрудниками милиции и отчитаться перед потерпевшим».

Начальник отдела кадров консерватории Татьяна Купцова подтвердила сегодня «Новому Региону», что профессор подвергся избиению. В настоящее время потерпевший находится на больничном дома. «На завтра у нас запланировано заседание ученого совета, на котором будут присутствовать и.о. ректора консерватории Григорий Резников и 26 деканов и заведующих кафедрами. На мероприятии будет озвучено мнение, как коллективу реагировать на случившееся с профессором, ведь теперь стало понятно, что в одиночку музыканты не могут постоять за себя», – сообщила информагентству представитель Уральской государственной консерватории имени М.П. Мусоргского.

В прокуратуре Чкаловского района Екатеринбурга «Новому Регину» не удалось получить комментарий, поскольку ответственный за работу со СМИ – прокурор Александр Британов сегодня отсутствует на рабочем месте. Между тем, в пресс-службе УВД города заявили, что появившиеся сведения об избиении профессора будут проверяться. «Эта информация доложена руководству УВД Екатеринбурга. Вероятно, будет назначена служебная проверка», – отметили в городском Управлении внутренних дел.

[Guest Оливера]

Не могу да верујем... :o

[дибидусрус]

?? ???? ?? ???????... :o

?????????? ?? ?? ??.

[дибидусрус]

??? ??????? (????????) ? ????? ???????? 6 ??????????!

????... :o

???? ???????, ? ??? ????? ???? ???????? ??????????? ???????, ??????? ? ?????????? ???????-????????????? ???????????? ?????? ???? ???????????? ??????????? ?????? ??????????? ???????.

?? ?????????? ?????-?????? ??? ???????, 8 ??????? ????? 22.00 (23.00 ???) ?? 398-? ????????? ?????????? ???? — ??????? — ?????????? ????????? ??????? ???????????? ????????????? Mercedes Benz-312 ? ???????? ??????????? DAF 95 FX-430. ???????? ?????????????? ????? ??? ???? ???????, ???????????? ? ?????????????. ???????? ????????? ??????? ???.

??? ??????? ???????? ??????? ??????????.ru ??????? ??????????? ? ??????????? ??????? ??????? ????????? ???????, ????? ???????? — ??? ?????????? ??????????? ???????: ??????????? ???????????? ?????????? ?????? ??????????? ?????????? ????? ?????, 1961 ?.?.; ??????????? ??????????? ?????? ??????????? ??????? ??????????? ?????????? ????????? ????????, 1951 ?.?.; ?????????? ?????????? ?????? ???? ??????? ??????????? ?????? ?????????? ?????? ?????????, 1962 ?.?.

? ??? ??????? ????? ????????? ?????-????????? ???????????? ????? ??????? ?????????, ?????? ???????? ?????????, ???? ????? ? ??????? ?????, ??? ?????????? ??????.

?? ?????? ???????? ???????, ? ?????????? ???????? ????? ??????? ? ?????? ??????????? ??????? ??????????? ???????? ????????? ???????. ????????? ???????????? ????????????? ????????? ????????????? ? ?????-????????? ???????????? ?????.

???????? ?????????? ?? ???? ??????????? ????? ???????? ? ?????? ????????, ???????? ? ??????????? ???????. ? ??????? ?? ??? ???? ??????????? ?????: ? ?????? ??????????? ?????? ?????? ? ??????? ?????????? — ?? ?????? ?????, ? ????? ???? ?????????? ???????? — ???????.

????????? ???????? ? ??? ???????? ? ????? ????????? ? ?????-????????? ???????????? ?????? ?. ???????? ? ???????, 11 ???????. ??????????? ???????????? ???????? ?????????? ??????????? ? ??????????? ??????? ? ?????????? ???????? ??????? ? ????? ??????????? ??????????? ???????.

???????? ??????? ????? ????????? ? ?????? ??????, ??? ??? ????????? ???? ????????.