Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

Opravdaj moju dušu, Bože, i napuni sa Svog izvora ognjem moju volju. Zasvijetli u moj um, iako to možda znači “tama mom iskustvu”, osvoji moje srce Svojim silnim Životom. Neka moje oči ne vide ništa u svijetu osim Tvoje slave, i neka moje ruke ne dotiču ništa što nije za Tvoju službu. Neka moj jezik ne okusi kruha koji me neće prisiliti da hvalim Tvoju slavu. Hoću da čujem Tvoj glas i hoću da čujem sav sklad koji si stvorio i da pjevam Tvoju pohvalnicu. Ovčja će me vuna i poljski pamuk dovoljno grijati da mogu živjeti u Tvojoj službi; ostatak ću dati Tvom siromahu. Daj da se služim svim stvarima zbog jednog jedinog razloga: naći svoje veselje dajući Ti veću slavu.
Zbog toga čuvaj me, iznad svega, od grijeha. Čuvaj me od smrti smrtnog grijeha koji stavlja pakao u moju dušu. Čuvaj me od putenog kvarenja koje zasljepljuje i truje moje srce. Čuvaj me od grijeha koji izjeda ljudsko tijelo neodoljivom vatrom dok ga ne proždere.Čuvaj me od ljubavi k novcu u kom je mržnja, od lakomosti i častohleplja koji guše moj život. Čuvaj me od mrtvih djela taštine i nezahvalnog posla u kom umjetnici uništavaju sami sebe zbog ponosa, novca i glasa a sveti se dave pod lavinom svoje vlastite nezgodne revnosti. Iscijeli u meni tešku ranu pohlepe i glada koja iscrpljuje moju narav nježinim krvarenjem. Pogazi zmijsku zavist koja bode otrovom ljubav i ubija svaku radost.Odveži moje ruke i oslobodi moje srce od lijenosti. Oslobodi me od besposlice koja obilazi preušena u aktivnost tamo gdje se aktivnost ne traži od mene i od kukavicluka koji cini što nije zamoljen zato da izbjegne žrtvu. daj mi jakost koja čeka Tebe u šutnji i miru. Daj mi poniznost u kojoj je jedinoj smirenost i oslobodi me od oholosti koja je najteži teret. I zaposjedni cijelo moje srce i dušu bezazlenom ljubavlju. Obuzmi čitav moj život jednom misli i jednom željom ljubavi, da mogu ljubiti ne zbog zasluga, ni zbog savršenstva, ni zbog kreposti, ni zbog svetosti nego jedino radi Boga.

Thomas Merton

[JESSY]

"Podigao sam se. Pat je izlazila iz vode. Išla je baš u visini sunca i širok sjaj se slivao s njenih ramena. Toliko je bila obasjana svetlošču da je izgledala skoro tamna. Penjući se uz žal,svakim korakom je sve više ulazila u žarki sjaj,i najzad je sunce poznog popodneva stajalo iza njene glave kao oreol.
Skočio sam. Široko plavo nebo,bezbrojne brazde bele morske pene, i lepa,vitka prilika preda mnom,cela ta slika izgledala je nestvarna,zalutala iz nekog drugog sveta. Učinilo mi se kao da sam ja sam na svetu,a iz vode mi prilazi prva žena . Za časak sam osetio duboku,tihu moć lepote ,osetio sam da je jača od one krvave prošlosti i da treba da bude jača,jer bi se inače svet survao,a ja bih se ugušio u njegovim užasnim zabludama. Osetio sam još više,osetio sam da sam tu,da je Pat tu,da volim,da sam izišao iz onog užasa,da imam oči,ruke,misli,vrelu krv...i da je sve to neshvatljivo čudo"...

Erih Marija Remark - Tri ratna druga

[JESSY]

Sanjala sam da sam voljena. Dragi muskarac drzi me za ruku, gleda u oci i prica. Smije se. I prica. I smije se. Otvorila sam oci, bljesnula je tama, zaurlala je tisina. Razmaknula sam zavjese.... Nocni leptiri, mahniti ples, barsunasta krilca i vruce staklo ulicne svjetiljke. Dva su se cvrcka dozivala iz mraka... Nalakcena na prozor gledala sam u zvjezdano nebo. Zamrljana, maglovita slika preko koje su prelijetali osamuceni, napola sprzeni, dezorijentirani leptiri.... Samoco moja. Da nemam tebe, bila bih tako uzasno sama....

I. Smolec - "Crno"

[Данче*]

"Танана у телу и бледа у лицу, имала је поглед детета, и прсте светице, прозирне и крхке. Носила је једноставне тамне хаљине и била у њима истовремено отмена и љупка. Држање јој је било озбиљно, али лишено гордости. Често је изгледала замишљена, као загледа у неки само њој видљив свет и обузета њиме, носила је своју различитост и лепоту као да их није свесна, и као да јој није важно каквом је други виде. И то је чинило још лепшом." ( "Петкана" )

 

Љиљана Х.Ђуровић

[ines]

"Танана у телу и бледа у лицу, имала је поглед детета, и прсте светице, прозирне и крхке. Носила је једноставне тамне хаљине и била у њима истовремено отмена и љупка. Држање јој је било озбиљно, али лишено гордости. Често је изгледала замишљена, као загледа у неки само њој видљив свет и обузета њиме, носила је своју различитост и лепоту као да их није свесна, и као да јој није важно каквом је други виде. И то је чинило још лепшом." ( "Петкана" )

 

Љиљана Х.Ђуровић

sjajna knjiga!

[JESSY]

Evo ti ruka, prijatelju!
Ustani pa makar ja pala!
Evo ti poslednje pare iz mog dzepa!
Kupi i ne pricaj nikom da sam ti dala!
Ne pitaj me hocu li pomoci, samo mi ispricaj sta te muci!
Saslusacu te, zato sam tu, da zajedno stanemo na kraj tvojoj muci!
Hoću li sutra biti tu za tebe?
Ne znam i nemoj me pitati!
Ako budem ziva, ako budem zdrava, poletecu i uz tebe stati!
Pitas me kako da mi zahvalis..ne zahvaljuj i ne pitaj vise!
Ne trazim zahvalnost ni protivuslugu!
Trazim samo da vices na mene, kad posustanem i kad ne zelim dalje!
Zelim da me guras, kad mi olovne noge ostanu bez snage!
I lupi mi samar.. onaj najjaci, kad pocnem da kukam nad zivotom i kad pocnem da zalim sebe!
Pokazi mi prstom ono sto imam, pokazi mi one koji to nemaju!
Ne trazim nista, samo me podseti da disem i podseti me da ima i onih, koji ne disu vise!


Marija Mihajlović Davidović

[ines]

I pomislio sam tada: Ma biće još takvih kao što je ona u mom životu. Mlad sam, čemu vezivanje sada?

I evo, posle pedeset godina, još uvek ne mogu da joj nađem sličnu, bar da ima delić nje...Đole Balašević

[JESSY]

JEDINO ŽIVOT NEMA REPRIZU

..........Mudrost Život nema reprizu, naoko jednostavnu, mogu praktikovati svi. I oni koji rade od devet do pet. I oni bez para. I oni koji su zadremali pa nisu stigli da sidju na stanici na kojoj je izašla, lično sreća. A to da je moguće odvojiti se od plana i programa, obično shvatiš kada osetiš ukus kajanja, kada nešto nisi uradio jer ti je ponestalo hrabrosti, kada si na kraju rečenice dopisao tri tačke. Kada je nedorečeno, neobojeno, neispinjeno, neistrčano... u tvom rečniku izgovoreno mnogo više puta nego - sad il nikad, sve i odmah.

Svako ima svoju skicu života koju nosi u nekom džepu. Fajter će ti portučiti - isprsi se! Uzmi! Ne robuj! Ne truj dušu! Ne grickaj dane kao miš...Baba iz vica što me uvek zasmeje do suza , na samrti priznaje da jedino žali što je u životu davala samo onima koji su tražili. Filozof će ovu rečenicu odbraniti sa Carpe diem, jednim okom zagledan u smisao, a drugim u prolaznost. I sve to presečeno crnim vinom. I Baja Mali Knindža, pronašla sam na netu, ima nešto u ritmu svojih brzih nogu, na tu temu - Naš je život samo varka, ima lažni sjaj, taman misliš ljubav žarka, ono dodje kraj, Zato me ljubi, ne misli na krizu, jedino život nema reprizu..........

Tra lalala......A ti, kako ti živuš svoju premijeru? Dali se već spremaš da uradiš nešto neponovljivo. Nezaboravno. Legendarno, za svoju dušu.... Jer, verujmi, svet ti ništa neće pokloniti. šapnuo mi jedan jednom. Ako hoćeš život, ukradi ga.....
Jelena Rankovi'ć - Stil

[ines]

Ume li iko da te gleda kao da mu je čitav svet u tvom telu? Da zaboravi da udahne, da te rimuje sa hiljadu sazvežđa? Da te zasmeje do plača, da te rasplače do smeha? Ume li iko da je ovoliko tvoj? -  Đ. Balašević

[ines]

"Nedostajat će ti neko da te stalno zove..
Nedostajat će ti da neko čeka na tebe u svako doba dana i noći..
Nedostajat će ti osjećaj da si nekome izuzetno bitna u životu..
Nedostajat će ti osjećaj da je neko spreman da uradi bilo šta i ode bilo gdje, bilo kada, samo da bi tebe vidio..
Nedostajat će ti neko ko te je volio puno, puno..
Neko ko nije znao da ti kaže NE...
Taj isti neko koga si otjerala i pustila da ode, a nikad ne bi otišao...
NEDOSTAJAT ĆU TI.."

[JESSY]

[ines]

Kako je moja molitva postajala sve usrdnija i dublja, imao sam sve manje i manje za reći. Na kraju sam skroz utihnuo. Pretvorio sam se u ono što je vjerojatno sušta suprotnost govoru, pretvorio sam se u slušatelja. Isprva sam smatrao kako je molitva govor. Ali naučio sam da molitva ne samo da je šutnja, nego da je slušanje. Tako da: moliti ne znači čuti sebe kako govorim; moliti znači, utihnuti, mirovati i čekati, dok onaj koji se moli ne začuje Boga.
Sören Kierkegaard

[ines]

Anastasija je ćutala. Potom je tihim glasom počela da izgovara misli, koje kao da dolaze iz Večnosti.
- Mnogo pre Rođenja Hristovog, na Zemlji su živeli ljudi, naši praroditelji, koji su se zvali Kelti. Svoje mudre učitelje su nazivali druidima. Pred znanjima materijalnog i duhovnog sveta druida, osećali su duboko poštovanje mnogi narodi koji su tada naseljavali Zemlju. U prisustvu druida, vojnici Kelta nikada nisu vadili oružje. Da bi se dobilo zvanje početnog stepena druida, potrebno je bilo dvadeset godina individualne obuke kod velikog duhovnog učitelja – žreca-druida. Onaj koji je primio

posvećenje – nazivao se »Bard«. On je imao moralno pravo da ide među narod i peva. Da usađuje u ljude Svetlost i Istinu svojom pesmom, oblikujući rečima vizije koje isceljuju Dušu.
Kelte su napale rimske legije. Poslednja bitka se događala pored reke. Rimljani su opazili da među vojnicima-Keltima koračaju žene raspuštenih kosa. Rimski komandanti su znali - kada idu te žene, onda za pobedu nad Keltima treba biti brojčano nadmoćan barem šest puta! Ni iskusni rimski komandanti, ni današnji istraživači-istoričari ne mogu da shvate – zašto? A cela je stvar u tim nenaoružanim ženama raspuštenih kosa.
Rimljani su izveli vojsku koja je devet puta prevazilazila keltsku po brojnosti. Priterana do reke, stradala je poslednja poražena porodica Kelta.
Oni su stajali u polukrugu, a iza njihovih leđa je mlada žena dojila majušnu devojčicu i pevala. Pevala je mlada mati vedru, ne tužnu pesmu, da se ne usele u Dušu devojčice strah i tuga, da bi uz nju bile vizije svetle.
Kada se devojčica odvajala od majčinih dojki, njihovi pogledi bi se susretali, žena je prekidala pesmu i svaki put nežno nazivala devojčicu »Barda«.
Više nije bilo odbrambenog polukruga. Pred rimskim legionarima, na stazi koja je vodila ka ženi koja doji, stajao je sa mačem u rukama, okrvavljeni mladi Bard. Okrenuo se ka ženi i susrevši se pogledima, oni se osmehnuše jedno drugom.
Izranjavljeni Bard je uspeo da zadržava Rimljane, dok žena, spustivši se do reke, nije položila sićušnu devojčicu u čamac i odgurnula ga od obale.
Već potpuno bez snage, Bard je krajnjim naporom volje bacio pred noge mlade žene svoj mač.
Podigla je mač. Ona se u toku četiri sata neprekidno borila na uskoj stazi sa legionarima, ne dozvoljavajući im da priđu reci. Legionari su se zamarali i smenjivali jedan drugog na stazi.
Rimski komandanti su u nedoumici ćutke nadzirali, ali nisu mogli da shvate, zašto iskusni i snažni vojnici ne mogu da nanesu čak ni ogrebotinu telu žene?
Borila se četiri sata. Zatim je sagorela. Njena pluća su usahla lišena vlage, ne dobivši ni gutljaja vode, iz popucalih lepih usana se pušila krv.
Polako se spuštajući na kolena i padajući, ona je smogla snage da još jednom uputi slab osmeh za čamcem koji je odnosila struja reke, sa malenom budućom pevačicom – Bardom. I prenetoj, kroz hiljade godina za one koji danas žive, njom spašenoj reči i viziji njenoj.

Nije samo u telesnosti suština čovekova. Neizmerno viša i značajnija su – nevidljiva osećanja, stremljenja, osećaji koji se samo delimično odražavaju u materijalnom, kao u ogledalu.
Devojčica Barda je postala devojka, potom žena i majka. Živela je na Zemlji i pevala. Njene pesme su darovale samo svetle emocije ljudima, kao Zrak sveisceljujući, pomagale su one da se rastera sumornost Duše. Mnoge životne nedaće i lišavanja pokušavali su da ugase vrelo tog Zraka. Nevidljive tamne sile su nastojale da prodru do njega, ali nisu mogle da savladaju jedinstvenu prepreku – one koji stoje na stazi.
Suština čovekova nije u telu od krvi i mesa, Vladimire. Obeskrvljeno telo Barda poslalo je u večnost osmeh svetlosti njegove Duše, odražavajući Svetlost nevidljive suštine čovekove.

Anastasija-Vladimir Megre

 

[Нифада]

"Оно што пустињу чини лепом јесте сазнање да се у њој негде крије извор."

Егзипери

[Драгана.]

'' Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crna sotona.''

: Jovan Dučić