Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

...Varljivo je brdo Život, nema šta...
I verući se Uz i silazeći Niz patimo za predelima s one strane vrha,
a vrh je senka, tren, senka trena, Vrh je najveća prevara u čitavoj priči...

Čim ga dotaknemo on potone tromo, kao lubenica na vodi,
i već sledećeg trena izroni nam za leđima, obeshrabrujuće uzvodno,
plutajući kao velika crna bova koja iz nekih zvezdanih razloga obeležava
to razveđe Vremena Koje Nam Je Dato, vremena koje nam je udeljeno,
ubogima, kao milostinja pred Crkvom Beskonačnog...

Danas je uveliko iščekuješ, a već sutra ti ostaje samo da se sećaš,
i tek na kraju ukapiraš da su Prave Stvari uvek s one strane brda…

(Balasevic)

[JESSY]

Vasa deca nisu vasa deca.
Ona su sinovi i kceri ceznje zivota za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vama.
Mozete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju vlastite misli.
Mozete okuciti njihova tela, ali ne njihove duse,
Jer njihove duse borave u kuci od sutra, koju vi ne mozete posetiti, cak ni u svojim snima.
Mozete se upinjati da budete kao oni, ali ne trazite od njih da budu poput vas.
Jer, zivot ne ide unatrag niti ostaje na prekjucer.
Vi ste lukovi s kojih su vasa deca odapeta kao zive strele.
Strelac vidi metu na putu beskonacnosti, i
On vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka vasa napetost u Strelcevoj ruci bude za srecu;
Jer, kao sto On ljubi strelu koja leti, isto tako ljubi i luk koji miruje.



Halil Džubran

[JESSY]

„Kceri moja, ima jedna ljubav koja se nikako ne poverava ljudima, a kad se poveri andjelima, oni tu ispovest prihvataju sa osmesima srece…
…Ljubav bez nade, kad ona nadahnjuje zivot, kad u nju unosi zakon odanosti, kad oplemenjuje sve postupke mislju da ce se postici idealno savrsenstvo. Jest, andjeli odobravaju takvu ljubav, posto ona vodi ka poznavanju Boga. Valja da se neko neprestano usavrsava da bi bio dostojan onoga koga voli, da za nj krisom podnosi bezbroj zrtava, da ga obozava iz daljine, da mu daje svoju krv, kap po kap, da mu zrtvuje svoje samoljublje, da ne zna vise ni za oholost ni za srdzbu sa njim, da mu ne da da zna za svirepu ljubomoru koju on potpiruje u srcu, da mu daje sve sto zazeli, pa ma i na svoju stetu, da voli ono sto on voli, da je licem uvek okrenut njemu, kako bi ga pratio pogledom a da on to ne zna: takvu ljubav bi vam oprostila religija, posto se njome ne bi narusavali ni ljudski ni bozanski zakoni….“

Onore de Balzak

[JESSY]

Najbolji lek za sve one koji se plaše, usamljeni su ili nesrećni, jeste da izađu napolje, negde gde mogu biti sasvim sami sa nebom, prirodom i Bogom. Jer jedino onda čovek oseća da je sve onako kako treba da bude i da

Bog želi da vidi ljude srećne, usled jednostavne lepote prirode. Sve dok to postoji -a to će sigurno uvek tako biti - znam da će uvek biti utehe za svaku tugu, ma kakve bile okolnosti. I čvrsto verujem da priroda donosi utehu svim nedaćama.
~ Ana Frank

[JESSY]

Ti imas svoju misao
i ja imam moju.....

Tvoja misao je drvo duboko ukorijenjeno u tle tradicije
cije grane rastu u snazi neprekidnosti.

Moja misao je oblak koji se krece u prostoru.
Ona se preobraca u kapljice koje, kada padnu, obrazuju potok
koji pjeva svojim putem do mora.
Zatim, on se dize kao para prema nebu.

Tvoja misao je tvrdjava koju ni munja ni oluja ne moze da potrese.

Moja misao je njezan list koji se povija u svakom pravcu
i nalazi zadovoljstvo u svome svijanju.

Tvoja misao je stara dogma koja ne moze tebe da
izmjeni niti je ti mozes izmjeniti.

Moja misao je nova i ona me ispituje i ja nju ispitujem jutrom i vecerom.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.


Tvoja misao ti dopusta da vjerujes u nejednaku borbu
jakih protiv slabih i da
prefinjeni podvaljuju prostim ljudima.

Moja misao radja u meni zelju da kopam zemlju sa svojom motikom,
da zanjem sa mojim srpom, da svoj dom gradim
od kamena i maltera, da moju odjecu tkam
od vunenih i lanenih niti.

Tvoja misao te nagoni da se vezujes
za bogatstvo i uglednost.


Moja nalaze da se pouzdam samo u sebe.

Tvoja misao podrzava slavu i pokazivanje.

Moja me savjetuje i moli da odbacim uvazenost i
da je smatram zrncem pjeska
bacenim na obalu Vjecnosti.

Tvoja misao u tvoje srce usadjuje drskost i nadmocnost.

Moja u meni usadjuje ljubav za
mir i za nezavisnost.

Tvoja misao stvara snove o palatama sa namjestajem
od sandalovine prosarane sa draguljima i posteljama nacinjenim
od upredenog svilenog konca.

Moja misao govori njezno na moje usi: „Budi cist u tijelu i
duhu cak i ako nemas gdje da spustis svoju glavu.“

Tvoja misao te podstice da tezis
za titulama i polozajima.

Moja me bodri na skromnu sluzbu.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.

Tvoja misao je drustvena nauka,
vjerski i politicki rjecnik.

Moja je prosto nacelo.

Tvoja misao govori o zeni lijepoj,
ruznoj, cednoj, bludnici, inteligentnoj i glupoj.

Moja u svakoj zeni vidi majku, sestru i kcer svakog covjeka.

Predmet tvojih misli su lopovi, zlikovci i ubice.

Moja iskazuje da su ti lopovi proizvod monopola,
da su kriminalci potomci tirana,
a da su ubice srodne ubijenima.


Tvoja misao opisuje zakone, sudove i kazne.
Moja objasnjava, da kad covjek pravi zakon,
on ga ili prekrsava ili mu se pokorava.
Ako postoji jedan osnovni zakon, mi smo svi jedno pred njim.
Onaj ko prezire bijednika, sam je bijednik.
Onaj, ko uzdize svoj prezir prema grijesnima,
uzdize svoj prezir prema cijelom covjecanstvu.

Tvoja misao je upucena na vjestaka, umjetnika, intelektualca, filozofa, svestenika.

Moja govori o onima koji vole,
koji su njezni, iskreni, casni,
pravicni,
ljubazni i o mucenicima.

Tvoja misao podrzava judaizam, bramanizam, hriscanstvo, islam.

U mojoj misli ima samo jedna univerzalna religija
ciji su razliciti putevi samo prsti
voljene ruke Vrhovnog Bica.

U tvojoj misli postoji samo pojam bogatog, siromasnog ili prosjaka.

Moja misao drzi da nema bogatih vec samo covjekov zivot;
da smo svi mi prosjaci i da
ne postoji dobrotvor osim samog zivota.

Ti imas svoju misao i ja imam moju.

Prema tvojoj misli, velicina naroda lezi u njihovoj politici,
njihovim partijama, njihovim konferencijama,
njihovim savezima i raspravama.

Ali moja proglasava da znacaj naroda lezi u radu
– rad na polju, rad u vinogradu,
rad na razboju, rad u stavaonici,
rad u majdanu,
rad na sjeci drveta,
rad u uredu i u stampi.

Tvoja misao drzi da je slava naroda u njihovim herojima.
Tvoja misao vidi moc u armijama, topovima,
bojnim brodovima, podmornicama, avionima i otrovnim gasovima.

Ali moja tvrdi da moc lezi u razumu, odvaznosti i istini.
Ma koliko jedan tiranin da istraje,
on ce na kraju izgubiti.

Tvoja pravi razliku izmedju praktichara i idealista,
izmedju dijela i sjeline, izmedju mistichara i materijaliste.

Moja shvata da je Zivot jedan i da se njegove tezine,
mjere i tabele ne podudaraju sa
tvojim tezinama i mjerama.

Onaj za koga ti pretpostavljas da je idealist moze biti praktichan chovjek.

Ti imas svoju misao i ja imam moju.

Tvoja misao se zanima za rusevine i muzeje,
mumije i okamenjene predmete.

Ali moja lebdi u oblacima i izmaglici
koja se stalno obnavlja.

Tvoja misao je ustolicena na lobanjama: Posto se ti njome ponosis,
ti je, takodje, velicas.

Moja misao luta po tami i dalekim dolinama.
Moja misao vise voli bol smrti
nego tvoju muziku i igranje.

Tvoja misao je misao ogovaranja i laznog zadovoljstva.

Moja je misao o onome koji je izgubio svoju zemlju,
koji je tudjinac u svom narodu i usamljen medju
rodjacima i prijateljima.

Ti imas tvoju misao i ja imam moju.


~ Khalil Gibran ~

[JESSY]

Svoj život moramo zamišljati i primati široko, koliko god možemo; sve, pa i nečuveno, mora u njemu da bude mogućno. To je u osnovi jedina hrabrost koja se od nas traži: biti hrabar za najneobičnije, najčudnije što nas može zadesiti na našem životnom putu. To što su ljudi u ovom smislu bili kukavice nanelo je beskrajne štete životu; doživljaji nazvani "prividjenjima", celi takozvani "svet duhova", smrt, sve ove nama tako srodne stvari toliko su svakodnevnim odupiranjem istisnute iz života da su čula kojima bismo mogli da ih uhvatimo potpuno zakržljala. O Bogu da i ne govorimo. Ali strah pred neobjašnjivim nije samo osiromašio život pojedinca već su i odnosi čoveka prema čoveku njime ograničeni, tako reći izdignuti iz rečnog korita beskrajnih mogućnosti i bačeni na ugarenu zemlju kraj obale gde se ništa ne zbiva. Jer nije samo lenjost ono što čini da se ljudski odnosi tako neizrecivo jednoliko i neobnovljeno ponavljaju od slučaja do slučaja, nego i strah od nekog novog, nedoglednog doživljaja kome čovek veruje da nije dorastao. Ali samo onaj ko je pribran za sve, ko ne isključuje ništa, pa ni najzagonetnije, preživljavaće odnos prema drugom biću kao nešto živo i iscrpšće čak i svoj sopstveni život. Jer čim ovaj život pojedinca zamislimo kao veći ili manji prostor, odmah se pokaže da većina ljudi poznaju samo jedan ugao svog prostora, mesto kraj prozora, usku prugu po kojoj se kreću gore - dole. Na taj način osećaju izvesnu sigurnost. Pa ipak je toliko čovečnija ona nesigurnost puna opasnosti koja zatvorenike u pričama E. A. Poa goni da opipaju oblike svoje strašne tamnice, da bi upoznali neizrecivi užas svog boravišta. A mi nismo zatvorenici. Oko nas nisu postavljene zamke i klopke, i nema ničega što bi trebalo da nas plaši ili muči. Postavljeni smo u život kao u element kome najbolje odgovaramo, i mi smo, povrh toga, prilagodjavanjem kroz hiljade i hiljade godina postali toliko slični ovom životu da se, ako smo nepomični, zahvaljujući uspeloj mimikriji jedva razkikujemo od svega što nas okružuje. Nemamo razloga da gajimo nepoverenje prema našem svetu, jer taj svet nije protiv nas. Ako u njemu ima užasa, to je naš užas, ako ima ponora, ti ponori pripadaju nama, ako ima opasnosti, onda moramo pokušati da ih zavolimo. Ako svoj život podesimo prema načelu koje nam savetuje da se uvek držimo onog što je teško, onda će ono što sada još izgleda ponajviše tudje postati nam najprisnije i najpouzdanije. Kako bismo mogli da zaboravimo one drevne mitove što stoje na počecima svih naroda, mitove o zmajevima koji se u odsudnom trenutku pretvaraju i kneginjice; možda su svi zmajevi našeg života kneginjice koje samo čekaju da nas jednom vide kao lepe i hrabre ljude. Možda je sve što je strahotno u najdubljoj osnovi upravo ono bespomoćno što od nas traži pomoći...


Rajner Marija Rilke

[Данче*]

Žena koja je putovala, bogatija je za sav taj prostor i sve te komade života s kojima se susrela. Koliko je obišla, toliko je šira u sebi samoj. Pogleda dubljeg za sve te oči koje je srela. Mašta to ne može da nadoknadi. Život i mašta drugačije menjaju ženu. Mašta je čak može i pokvariti, a putovanja, ukoliko putuje sebe radi, ne radi drugih i mišljenja drugih - nikada. Samo je mogu učiniti plemenitijom, zadovoljnijom i stabilnijom. O, kako je to uvek prijatno iznenađenje - sresti širinu, svežinu i snagu.

 

Ratko Petrović

[Срђан Ранђеловић]

"Најважнија људска тежња је тежња за моралношћу у нашем деловању. Наша унутрашња равнотежа, чак и наша егзистенција зависи о томе. Једино моралност у нашем деловању може дати лепоту и достојанство нашем животу."

(Алберт Ајнштајн)

[JESSY]

Jesen je vec... - sutra

Jesen je...
Jesen je već...
I opet?
Kako sam to samo mogao propustiti? Gde li sam se zadesio one večeri kad je njena pozlaćena parada umarširala u našu varoš?
Eh, da...
Ni godišnja doba ne pomeraju me više kao nekad...
Proleće mi je uvek udaralo šamar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a Zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajući pune šake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao šake staklenih klikera u duboke džepove kaputa...
Ali Jesen me je najviše mazila...
Spuštala mi se na ramena nežno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lišća, i učila me rečima kojima se priziva tišina, i koje se (ako ih pravilno zamisliš), rimuju sa rominjanjem kiše, i slade pod jezikom kao brašnjave mrvice pečenog kestena...
Da, nešto se dogodilo u onom posebnom kosmičkom satiću, ugrađenom u vlažni sivi pesak, negde na samom izvoru moje kičme...
Veliki zupčanik, koji bi ranije uvek škljocnuo kad kazaljka naiđe na april ili oktobar, zarubio se kao šljunak, i točkići su odjednom počeli da se vrte neočekivano lako...
Dovraga, poražavajuće lako...
Kao na glupom okruglom časovniku u holu železničke stanice koji melje rezignirano, kao dolap, nemajući pojma o tome da li je napolju upravo sumrak, susnežica, oktobar ili eventualno ponedeljak...

Balasevic

[JESSY]

O dobru u vama mogu govoriti, ali ne i o zlu. Jer, sto je zlo nego dobro izmuceno vlastitom gladju i zedju?
Odista, kad je dobro gladno, ono trazi hrane cak i u mracnim pecinama; kad zedja, pije i u mrtvajama,
Dobri ste kad ste jedno sa sobom.
Ali, kad niste jedno sa sobom, niste zli.
Jer, ni razdijeljena kuca nije pecina razbojnicka; samo je razdijeljena kuca.
I brod bez krmila moze plutati besciljno medju opasnim liticama, a ne mora potonuti na dno. Dobri ste kad tezite da dadete od sebe.
Ipak, niste zli kad trazite dobit za sebe.
Jer, kad tezite dobiti, samo ste korijen koji se probija u zemlju i sise na njezinim grudima.
Zacijelo, plod ne moze reci korijenu:"Budi kao ja, zreo i pun, i uvijek daji od svojega obilja."
Jer, plodu je davanje nuzda, kao sto je primanje nuzda korijenu.
Dobri ste kad ste sasvim budni u svome govoru.
Ipak, niste zli kad spavate dok vam jezik klepece bez svrhe.
Cak i mucav govor moze ojacati slabasan jezik.
Dobri ste kad cilju svome idete pouzdano i cvrsta koraka.
Ni oni koji hramlju ne idu natraske.
Ipak, niste zli kad onamo idete hramljuci.
Ali, vi koji ste jaki i brzi, gledajte da ne hramljete pred kljastima, misleci da tako valja.

Vi ste dobri na bezbroj nacina, ali niste zli kad niste dobri,
Samo ste tumarala i tromi.
Steta sto jeleni ne mogu pouciti brzini kornjace.
U vasoj ceznji za divovskim jastvom lezi vasa dobrota: a to je ceznja u svima vama.
Ali, u nekima je od vas ta ceznja bujica koja se mocno rusi u more, noseci tajne urvina i pjesme suma.
A u drugima to je miran potok koji se gubi u zavojima, okukama i zastojima prije nego sto stigne do zala.
Ali, neka onaj tko mnogo cezne ne kaze onome koji cezne malo: "Zasto si spor i cemu oklijevas?"
Jer, istinski dobar ne pita golaca: "Gdje ti je odjeca?" ni beskucnika: "Gdje ti je dom?"


Prorok -Gibran

[Vesna Milovic]

Љубав је дар достојан оних који греше и који се кају. Ако на нечему анђели могу позавидети човеку онда је то свакако на његовом путу освајања љубави. Анђео има само љубав, а човек има и љубав и пут до ње. Анђео има само стварност (јер љубав је једина стварност), а човек и стварност и своју чудесну и страшну илузију. Они који су у љубави не разликују се једни од других по љубави, већ по путу којим су до ње стигли. ...

 

Љубим Те јер си моја прелепа тајна, јер си запис урезан у средишту мога бића, који све говори о мени, а који никада нећу моћи сасвим да ишчитам. И ето лепоте, и ето љубави! Како је једноставна њена суштина. Како је прелепа њена тајна!

 

(Невена Витошевић, ''Песме савршене љубави'')

[Данче*]

Ko kaže da je voleo, a sad ga je sramota zbog toga - taj nije voleo. Taj je nešto drugo... Taj je svašta nešto. Možda voleo sebe? Možda voleo sebe u jednoj slici? Možda voleo sliku sebe i nekoga? Ili sliku sebe kraj nekoga? Biću bezobrazan to da tvrdim. Može te biti sramota što si ispao budala, to da! To je znak da nisi kompletna budala, jer samo kompletnu budalu nije sram što je (ispala) budala. Mada i to se dešava, šta sad... Ali što si voleo... Ako si zaista voleo ne može te biti sramota. Preispitaj šta je u pitanju. Ako smeš...

 

 

Ratko Petrović

[JESSY]

Ducic...

Kada bih pokusao sto jednostavnije da izrazim vjeru, rekao bih da je to za mene: "hodati sa Bogom u svakom trenutku iz dana u dan".
Biti sa Njim u svijim radostima i tugama, usponima i padovima, u svim situacijama drzati se za Njegovu ruku.
Posebno mi je tesko ovo ostvariti onda kada mu zgrijesim, jer pokusavam pobjeci, sakriti se, ili okriviti druge.Stidim se i krijem se jer me grijeh cini da se osjecam kao go, pa se krijem ne samo od Boga nego i od poboznih brace i sestara, idu mi na zivce jer svojim zivljenjem doticu moju savjest.
Tako mi je tesko kad se udaljim od Nebeskoga Oca, da zakoracim u vjeri i poniznosti pred Njegovo lice.Osuda me satire, i tjera jos dublje.
Mislim da me Bog sudi ili pak moja savjest, ali tada bih trebao blize Njemu jer dobrota Bozija na pokajanje vodi.Nego ima osuda i od Sotone koji samo tovari a ne daje ni trun svijetla, takve misli treba odbaciti na temelju Rijeci.Tako se ucim razlikovati Boziju miso od misli koju sije neprijatelj.
Sa druge strane kada dodjem Gospodu kajuci se, dozivljavam Njegovo svijetlo, On prasta i daje istinsku slobodu.Tada osjecam u svom duhu, lakocu i vise nisam opterecen skrivanjem, jer gdje svijetlo dodje tu tama nestaje.Ruse se utvrde sotone koje su u stvari lazi u mom umu, koje se podizu protiv poznanja Bozijeg.
Tako vjerujem i osjecam i znam, da mogu skinuti jednu po jednu masku iza koje se krijem i postati autentican, Boziji covjek.
U ovim sukobima zapitam se jel lako biti Hriscanin, i sta znaci sloboda.Na slobodu smo pozvani.
Ljudi kazu, da smo skuceni i da ne smijemo ovo i ono, jer brkaju hriscanstvo sa smijes i ne smijes.Ne razumiju da postoje razne vrste slobode.
Recimo ako posmatramo lijevak, svijetovan covijek ulazi u njega sa siroke strane.On moze sve da radi i ono sto valja i ono sto ne valja, ali kako zivot prolazi njegova sloboda se suzava dok na kraju ne ostane sam i skucen.
Sa druge strane mi koji smo Hristovi ulazimo sa uze strane lijevka, to je uska staza, mi se krecemo ka siroj strani lijevka.Sve vise uvidjamo da duhovna sloboda je da smo slobodni od pozuda i grijeha, i slobodni da mozemo raditi mnoge divne stvari, i nesebicno zivjeti za Boga i bliznje.Slobodni od ocekivanja da ce nas neko od ljudi nagraditi.Slobodni reci "ne" drugoj zeni, a sa svojom zenom otkrivati nove dubine ljubavi, koja je inspirisana nesebicnom ljubavlju Bozijom.
Zivot sa Bogom je po meni izazovan, atraktivan i pun dinamike zivota, sreca i nesreca, ali na kraju imam Ljubav, radost i mir u srcu i kad se sve rusi, ili kad se nista bitno i ne desava.
Dok ovo pisem ja sam odusevljen i ohrabren da se Boga i dalje drzim jer je cvrst oslonac.

Ko je Bog u tvom zivotu, ko je On za tebe?
Ovo pitanje se odnosi na vjernike i one koji se tako smatraju.
Stoga ako vjerujes u Boga, sta to znaci kada kazes?

[JESSY]

"Zasto su ljudski odnosi tako bolni, tako neuravnotezeni? Svaka patnja potice od ocekivanja, zahteva,nada i nesvesnih zelja. Najcesce ocekujemo da se drugi ponasaju onako kako nama odgovara. Kada bismo se odrekli takvih ocekivanja, patnje bi nestalo. Osetili bismo neizmerno olaksanje, kao da smo udahnuli svez planinski vazduh. Kada zivimo onako kako nam odgovara, to nije egoizam. Egoizam je kad insistiramo da drugi zive onako kako nama odgovara."

Antoni de Melo

[JESSY]

"Kako je čudna ljudska sudbina. Da slučaj upravlja našim životima ili u svom najskrivenijem biću nosimo u sebi tajanstvenu silu koja nas u odlučujućim trenucima, neprimjetno gura lijevo ili desno kao da nesigurnim titrajem igle na kompasu, pipajući maglovite puteve budućnosti, neka udaljena, strašna sila privlači sebi naše treperave, sitne živote.

Možda je ta sila koja nas vreba negdje u beskonačnosti i mraku baš sama smrt.

Ljudski život ima dvije postaje; rođenje i smrt. Sve ostalo samo su neznatne mijene koje prelaze u ništavilo, postaju nevidljive uoči smrti kao što se sliva lišće kada izdaleka promatramo šumu.
Sve je to sasvim svejedno jer ćemo ionako umrijeti.

Ne traži posljednji uzrok stvari, ne istražuj njihovu tajnu jer je ona tamna i porazna.

Sjaj sitnih stvari je to - što životu daje toplinu."


Lajos Zilahy, Voda nešto nosi