Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[gavrosaurus]

Цитат

Познато је како су у једном периоду, из забринутости због слепила, тог исконског и оправданог страха генерација илуминатора, арапски минијатуристи, док би свитало, дуго дуго гледали ка западном хоризонту и како је, епоху касније, већина минијатуриста у Ширазу ујутру, на празан стомак, јела издробљене ружине латице изгњечене са орасима.

Орхан Памук, Зовем се Црвено

[gavrosaurus]

Цитат

- Она гледа у мене, схвати Брен. Морао је некако да одговори. "Мој брат Роб бори се на југу", рече он, "али речи можете тећи мени, ако желите."
- "Зимоврелу дајемо веру Сивотока", рекоше они углас. "Срце и огњиште и жетву дајемо теби, мој господару. Наши мачеви и копља и стреле твоји су, да њима заповедаш. Пружи милост нашим слабима, помоћ нашим беспомоћнима, а правду свима, и никада те нећемо изневерити."
- "Кунем се земљом и водом", рече дечак у зеленом.
- "Кунем се бронзом и гвожђем", рече његова сестра.
- "Кунемо се ледом и ватром", завршише заједно.

Џорџ Мартин, Судар краљева

[JESSY]

Није ли жена целог свог живота у потрази за само једним човеком? Питам се није ли ово ограничавање својствено искључиво жени. Да ли је то само уврежено вековно предање којег би се она требало ослободити или је напротив реч о суштинском елементу женске природе који би она требало да поништи како би заволела васцело човечанство, а не само једног конкретног човека? (Синтеза ове две љубави ми још увек није доступна). Можда је ово разлог што је толико мало усепшних жена на пољу науке и уметности, јер жена увек тражи тог једног човека којем ће подарити своје знање, своју топлину, своју љубав, своју стваралачку енергију. Она тражи човека, не човечанство. 

Ети Хилесум ,Разбијени живот

 

[Bernard]

»Toda totalitarizem ne obljublja toliko dobe vere kot dobo shizofrenije. Družba postane totalitarna, ko postane njena struktura v nebo vpijoče umetna: to je, ko vladajoči razred izgubi svojo funkcijo, vendar mu uspeva, da se s silo ali prevaro oklepa oblasti. Takšna družba, vseeno kako dolgo vztraja, si ne bo mogla nikoli privoščiti, da bi postala bodisi strpna ali intelektualno stabilna. Nikoli ne more dovoliti resnicoljubnega beleženja dejstev ne čustvene odkritosti, ki jo terja literarno ustvarjanje. Toda človeku ni treba živeti v totalitarni deželi, da bi ga totalitarizem pokvaril. Tisto vrsto strupa, zaradi katere postanejo teme druga za drugo nemogoče za literarne namene, lahko razširi že samo prevlada določenih idej.«

 

George Orwell - esej Preprečevanje literature

[Božena]

1992. 
"Већ другу ноћ оперишем уз три петролејске лампе
и танке жуте свеће добијене од цркве. Вечерас сам
почео операцију у седам сати и надао сам се да ћу
завршити до пола девет, док не падне мрак. Користим
светло које улази кроз прозор. Журим. Ипак, не иде.
Мрак пада. Операцију завршавам уз петролејску
лампу, а и оне су лоше, јер уместо петролеја
користимо нафту која брзо гори и дими. Ипак,
пронашли смо рецепт, литар нафте три кашике соли.
Не дими и спорије гори. Операциона сала је у мраку.
Цела болница је у мраку. Град у мраку. Већ девет ноћи
непрекидно ни минута струје. Физички умор не
осећам, али сам психички исцрпљен, у срцу Српства, а
тако далеко од Отаџине - мајке Србије. Српска војска
гради величанствену победу, продор према Србији.
Сазнајемо да је остало још десет километара до
пробоја „пута живота“ - коридора. Београдска
телевизија ни речи. У величанственој бици српске
војске, равне Церу, Колубари и Кајмакчалану, српска
војска гради пут своме народу ка Отаџбини, ка
Београду, ка Србији. Двадесет и два часа. Поред
болнице песма, девојачка и дечачка. „Саша“- назив
песме. Матуранти, неуништиви. Живот, ипак, тече
даље. Младићи и девојке славе зрелост, а за шест дана
биће тачно година како су под оружјем и у борби.
Дивна српска омладина. А тамо, у Београду, њихови
вршњаци штрајкују. Не интересују ме њихови мотиви
ни разлози. Само једно знам: ни један мотив нити
разлог за тај штрајк у Београду не може бити
вреднији од очајничке борбе овог народа за голи
живот. Тужно! Залихе свега у Крајини су на измаку.
Битка за коридор, за „пут живота“, највећа битка у
историји српског народа, улази у пресудну фазу.
Имамо доста погинулих и рањених. Страховито
тешко сви овде доживљавамо студентске протесте. 
На десетине српских младића гине свакодневно, да би осигурало голи живот за милион Срба у српским крајинама. А у Београду, граду у који су њихове очи увек упрте, лепо обучени младићи и девојке пуше скупе цигарете и организују концерте, протестујући против српске власти. А не схватају да тако одмажу свом народу у српским крајинама!"

Миодраг Лазић, Дневник ратног хирурга

[Darko A.]

"Long Is The Way And Hard, That Out Of Hell Leads Up To Light"  

                                                                                                                                                      John Milton, Paradise Lost

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Гутати књиге, као што сам то чинила још од најранијег детињства, својеврстан је облик лењости. Другима остављам да се изразе у моје име. Свуда тражим потврду онога што у мени куља и дела, но требало би да властитим речима покушам да изразим све то. Толико лењости коју морам одбацити, као и повучености и несигурности, не бих ли се сусрела сама са собом и не бих ли се других собом дотакла. Потребно је да видим јасније и потребно је да саму себе прихватим. Све је у мени толико тешко, а тако бих волела да будем лагана. Већ годинама накупљам, таложим све у великом резервоару, но то би све морало једном да се испољи, у противном ћу имати осећај да сам живела узалуд, да сам покрала човечанство, а да му ништа нисам дала заузврат. Понекад имам утисак да сам паразит, што у мени изазива толике налете депресије и сумње у смисао властитог постојања. Можда се моја мисија и састоји управо у томе да се самој себи објасним, заиста објасним, са свим оним што ме мучи, онеспокојава и очајнички призива решење и израз. Ти проблеми нису само моји, већ су својствени и другима. 

Ети Хилесум

[JESSY]

Ponekad je sudbina poput male peščane oluje koja stalno menja pravac. Promeniš pravac, ali peščana oluja te juri. Okrećeš se ponovo, ali oluja se prilagođava. Iznova i iznova igrate ovo, kao neki zlokobni ples sa smrću neposredno pre zore.

Zašto? Jer ova oluja nije nešto što je dunulo iz daleka, nešto što nema nikakve veze sa tobom. Ova oluja si ti. Nešto u tebi. Dakle, sve što možete da uradite je da mu se prepustite, uđete pravo u oluju, zatvorite oči i začepite uši da pesak ne uđe, i hodate kroz nju, korak po korak. Tamo nema sunca, nema meseca, nema pravca, nema osećaja za vreme. Samo fini beli pesak kovitla se u nebo poput usitnjenih kostiju. To je vrsta peščane oluje koju treba da zamislite.

I zaista ćete morati da prođete kroz tu nasilnu, metafizičku, simboličku oluju.

A kada oluja prođe, nećete se sećati kako ste prošli, kako ste uspeli da preživite. Nećete biti sigurni, zapravo, da li je oluja zaista gotova. Ali jedno je sigurno. Kada izađete iz oluje, nećete biti ista osoba koja je ušla. To je ono o čemu se ova oluja bavi.”

― Haruki Murakami

[Н И Н Е]

Десет одабраних афоризама Владимира Булатовића Виба:

1.  Кад је сатира на пола копља, то је знак да је слобода умрла.
2. Тешко је бити светиљка у народу у којем се деца на сијалицама уче гађању.
3. Демократија је кад ниси затворен зато што си био отворен.
4. Политика је квасац, а народ брашно. Кад хлеб успе, сви хвале квасац. Кад хлеб не успе, не ваља брашно.
5. Природно је што конзерва мисли да је једини излаз у кључу.
6. Неспособни поседују способност да онеспособе способне.
7. Тужно је кад мало чело смишља велико начело.
8. У шуми, вила, у вили мерцедес, у мерцедесу човек, у човеку срце, у срцу љубав за радничку класу.
9. Лако је бити лав када направиш пустињу око себе. 
10. Свет се дели на људе који мисле и на људе који имају мишљење.

[Ralex]

On 3. 9. 2020. at 0:30, JESSY рече

Није ли жена целог свог живота у потрази за само једним човеком? Питам се није ли ово ограничавање својствено искључиво жени. Да ли је то само уврежено вековно предање којег би се она требало ослободити или је напротив реч о суштинском елементу женске природе који би она требало да поништи како би заволела васцело човечанство, а не само једног конкретног човека? (Синтеза ове две љубави ми још увек није доступна). Можда је ово разлог што је толико мало усепшних жена на пољу науке и уметности, јер жена увек тражи тог једног човека којем ће подарити своје знање, своју топлину, своју љубав, своју стваралачку енергију. Она тражи човека, не човечанство. 

Ети Хилесум ,Разбијени живот

 

Žena je prirodno napravljena da se pari sa više muškaraca, njen sekret služi da ubije loše spermatozoide kako bi samo kvalitetno seme moglo da oplodi ćeliju i da rodi zdravo dete.  Ona kao buduća majka podsvasno traži muškarca sposobnog da tio dete posle neguje. Kada je žena u periodu da nisu plodni dani ona je odbojna prema muškarcima a kad joj dođu plodni dani ona je umiljata i i fina jer je nagon ka razmnožavanju tera ka tome.

Kad je pod nagonom vrlo je lako navesti ženu na seks jer ona i sama ima potrebu za tim. 

Da bi ostala verna svom mužu i da ne bi šarala sa više muškaraca može da je spreči samo dobro vaspitanje, ako nema vaspitanja ona jednostavno ne vidi zašto se ne bi parila sa više muškaraca.

Zato i postoji ta duhovna komponenta koja služi da naš duhovni deo kontroliše prirodni deo i tako se obezbedi harmonija u braku koji je najmanja ćelija zajedničkog života.

 

[Violetta Valery]

Edgar Alan Po

Anabel Li

Prije mnogo i mnogo godina
u carstvu kraj mora to bi
djeva je živjela koju su zvali imenom
Annabel Lee.
S tek jednom je živjela mišlju
da voli, i da se volimo mi.

Bio sam dijete, i bila je dijete
u carstvu kraj mora to bi
al više nego ljubavlju mi smo se ljubili
ja i Annabel Lee.
I zbog toga nebeski krilati serafi
bili su zavidni.

I to je razlog što jednom davno
u carstvu kraj mora to bi,
vjetar se spusti iz oblaka noću
sledivši moju Annabel Lee:
I došli su plemeniti rođaci njeni
meni je oteli
da je zatvore u grobnicu tamnu
u tom carstvu što kraj mora bi.

Zavidjeli su nam anđeli s neba
ni upola sretni ko mi,
da to je razlog
kao što znaju u tom carstvu kraj mora svi
što noću je vjetar iz oblaka došao
i sledio, ubio Annabel Lee.

Al ljubav nam bila je jača
od ljubavi mnogih
što su stariji bili nek mi,
i mudriji mnogo nek mi,
i niti anđeli gore na nebu,
ni podmorski demoni zli
ne mogu mi razdvojiti dušu
od duše lijepe Annabel Lee.

Jer mi ne bljesne mjesec
da sne ne donese o lijepoj Annabel Lee
kada zvijezde se stvore
vidim kako gore tek oči Annabel Lee.
Tako ležim kraj svoje drage,
do zore, svoje drage, drage
života i mlade
u njezinoj grobnici uz more,
u njezinom grobu uz šumorno more.

[Toma]

"Постоји језик, мислим да се зове Мескалеро, у којем се глаголи никад не мењају по временима.
У том језику не постоји ни прошло, ни будуће време.
Размишљам... ако бисмо научили тај језик, могли бисмо да живимо дуже..."
"Калифорнија Буз"
Милан Оклопџић

[Ralex]

Nesrećne i prijatelji ostavljaju

Nepoznat autor