Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

"Istinu prati snažan bol. A većina ljudi uopšte ne želi istinu uz koju ide bol.
Ono što je ljudima neophodno jeste lepa i prijatna priča koja će im omogućiti da sopstveno biće dožive makar malo smislenim.
Većina ljudi poriče sliku sebe kao nemoćnog i sićušnog, i time što je izbacuje iz glave jedva uspeva da sačuva razum."
 

"Gde ima svetla, mora biti i senke, a gde ima senke, mora biti i svetla. Ne postoji senka bez svetlosti, ni svetlost bez senke. Karl Jung je u nekoj knjizi rekao nešto ovako: isto onoliko koliko smo mi, ljudi, pozitivni, toliko je senka zla. Što se mi više trudimo da budemo savršeni ljudi izuzetne dobrote, to senka sve jasnije pokazuje volju da bude mračna, zla i destruktivna. Kada čovek prevazilazi sebe kako bi postigao potpunost, senka silazi u podzemlje i pretvara se u djavola. Jer u ovom svetu prirode, to da čovek postane biće superiornije nego što jeste, jednak je greh onome da postane inferiornije biće."

 

Haruki Murakami "1Q84"

[JESSY]

Ljubav je ono što ostane kada zaljubljenost nestane. To je kada ti je stalo do nekoga i nadaš se da je srećan, ali nemaš iluzija o njemu. Možda u toj vrsti ljubavi nema toliko uzbuđenja i strasti i svega onoga što vremenom izbledi. Ali, na kraju to je jedina vrsta ljubavi koja je zaista bitna.

"Čovek i dečak", Toni Parsons

[JESSY]

"Laži su mala tvrđava; unutar nje osećaš se bezbedno i moćno.
Pomoću svoje tvrđavice laži pokušavaš da upravljaš svojim životom i manipulišeš drugima.
Ali tvrđavi trebaju zidine, pa ih podižeš. To su opravdanja za tvoje laži.
Znaš, kao kad to činiš da zaštitiš nekoga koga voliš, da ga poštediš bola...

Preuzmi rizik iskrenosti...Život je dovoljno stvaran i bez zavese laži."
 

Biće uvek prevazilazi pojavu - ono što samo izgleda da postoji. Jednom kada počneš da upoznaješ biće iza lica, vrlo lepog ili vrlo ružnog, već prema svom stavu, površinski izgled nestaje i na kraju izgubi svu važnost.

 

Vilijem Pol Jang – „Koliba“

[JESSY]

"Nemoj da se opterećuješ objašnjenjem emocija.
Proživljavaj sve intenzivno i sve što osetiš čuvaj kao poklon od Boga.
Ako misliš da nećeš moći da podneseš svet u kome je živeti bitnije od razumeti, odustani od magije.

Najbolji način da uništiš most između vidljivog i nevidljivog je da probaš da objasniš emocije."

Paulo Koeljo - "Brida"

[JESSY]

Borislav Pekić

"SLAŽEM SE" – to je najnečasnija, najbednija misao koju možete da izgovorite. Ona svedoči da ste izgubili svako samopoštovanje. Za to se nikada nigde, ni s kim i ni s čim nemojte složiti. Ne nasedajte argumentima, ne dajte se razlozima, ne verujte očiglednostima, prezirite aksiome - oni su tu da vas ponize. Budite uzvišeno postojani kao onaj velikan duhovne nezavisnosti Gaspar d'Estek, filosof i polihistorik, koji je potopljen u vrelo ulje pobedonosno izjavio: "Ne gori, dakle i ne peče!" – a zatim umro.

Nikada nikome i nizašta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu života. Vaše mišljenje je najbolje, jer za njega nikome ništa ne dugujete: ni iskustvu, ni tuđoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo sebi. Nemojte se saglasiti čak i ako vas ubeđuju da ste pametni. Savladajte vaše ustreptalo srce koje žudi da se sa tim složi – to je klopka! Oni žele samo vašu saglasnost. Zatim će od vas tražiti da se, budući pametni, i u drugim stvarima sa njima složite. A kuda bi vas odvelo to popuštanje – odvelo bi vas u anonimnost.

Ne, vi ćete im reći da ste budala, dopustićete da se oko toga razvije dijalog, a vi ćete, ako mene poslušate, razume se, otići tamo gde ćete na miru moći da slušate jednog čoveka koji će vam o jednoj temi govoriti na jedino moguć način. Treba li da kažem da ćete, najverovatnije, taj čovek biti vi.
"Tamo gde loze plaču"

[ines]

Dok idem putevima koje moja duša prepoznaje kao svoje, moje se srce sve češće lomi i kida. Sve češće se osjećam samotan i slab. Ne znam dokle ću moći tako - potuži se čovjek svojem anđelu.
- Razumijem te - reče anđeo sućutnim glasom.
- Čovjeku katkada treba mnogo vremena da nove blizine nauči razlikovati od samoće. I kada se prestane oslanjati o privid, može mu se učiniti da je izgubio oslonac, premda je tek tada stao na čvrsto tlo. A za svoje srce ne brini. Ono se ne lomi. Ne kida. Vjeruj, ti u njega sve dublje ulaziš. I što si dublje u njemu ono biva sve prostranije. Svaku riječ, sve što ti se zbiva svakoga na koga pomisliš, ono tada bez napora umije udomiti.
- Ali shvati - primakne se čovjek svojem anđelu.
- Čovjek sam i neizmjerno mi mnogo znači dodir onih koje osećam u svojoj duši.
- Doći će vrijeme - toplo će anđeo. - kada će ti biti dovoljno što netko, do koga ti je svom dušom stalo, negdje diše, bilo to ma tko zna gdje, bilo to u ovome vremenu ili onkraj njega. Svojim dahom večno ćete se međusobno doticati. To je obilje od kojega veće čovjeku nije moguće ponijeti. - Maja Ikica Milosavljević

[ines]

Danas sam srela anđela.
Obučen u stari sivi kaput, sjedi na prašnjavom pločniku a u ruci mu kamenčić. Nešto me neobjašnjivo privlačilo da priđem tom biću kojem se duga, loknasta plava kosa zrcalila na zrakama sunca. I dok sam se nećkala bi-ne bi, primjetio me i užurbano krenuo ka meni. Nisam se niti snašla od iznenađenja što mi prilazi a već me osupnuo drugi val čuđenja zbog pitanja koje mi je uputio.
"Dobro M., gdje si ti cijeli dan? Odrvenila mi je stražnjica od sjedenja, noge me izdale od traženja te, usne zanijemile od zvanja te a oči zasuzile od straha da izgubio sam te."
Iznenađenje je premala i preslaba riječ stanja u kojem sam ostala.
Nekako sam smogla izustiti ali...ja...kako ti znaš...moje ime...
Nasmijao se toliko glasno ispuštajući neopisivu melodiju ugode zvonkoga glasa.
Došao sam da ti prenesem poruku Onoga kojega zazivaš beskrajno mnogo puta dnevno i dosadila si nam svima. I opet je prosuo svoj smijeh...Uspio je i mene nasmijati jer jako dobro znam kako mogu biti uporna s dosadnim molbama.
"M., do kada će tjeskoba vladati tobom i do kada ćeš izbjegavati susret sa svijetom?" pitao me, nježno rukom dotičući moje rame, dok je prodornim pogledom pokušavao zaroniti u moje oči i tamo pronaći odgovor na svoje pitanje. Neznam, odgovorila sam mu uz slijeganje ramenima kao odgovorom nemoćnosti utjecaja na svoje ponašanje.
"Slušaj me sada ti blesko, tako drag nama, na nevidljivim oku poljima rasutim po bespućima. Kako bi bilo da Sunce odluči da danas neće izaći jer je tjeskobno? Nikada nitko nije previše star da bi se mijenjao,toliko star da se ne bi stigao vratiti na polje svojih snova,nikada toliko umoran da bi bilo kasno za novi početak i novu igru kroz učenje. Ti si naš feniks, kojem su krila ljepša i sjajnija no ikada do sada. Ti si sjaj svakog društva, mekog srca iz kojeg isijava vatreni plamsaj. Okreni novu stranicu i pokaži i dokaži nam da nismo pogriješili u izboru tebe kao svjetionika ostalih. Ako zapneš, razgovaraj sa zvijezdama, osluškuj vjetar, opipaj kišu...donijeti ćemo ti pomoć"
Širom otvorenih očiju i blago otvorenih usta sam ga slušala i upijala riječi koje mi prenosi. Zavrtila mi se zemlja oko mene i na tren sam morala zatvoriti oči jer sam bila uvjerena kako ću pasti od te vrtnje na pod. Otvorih oči i ugledah sebe kako stojim na livadi sama samcijata. U prvi mah sam pomislila, evo,gotovo je, počela sam ludjeti. Krenem ka domu a vjetar kroz krošnju prospe onaj čarobni zvonki smijeh uz riječi...M. se tješi da je tek sada počela ludjeti.
Utrčala sam u kuću sa zagonetnim osmijehom a u nutrini sebe sam osjetila neku novu nadu i snagu za početak tj. nastavak bitke za željenim životom.  - Martina Ko Martina Zorić

[Srdasce]

" Imajmo u sebi ljubav, krotost, mir. Time pomažemo svome bližnjem, kada njime ovlada zlo. Primer tajanstveno zrači ne samo kada je drugi prisutan nego i kada nije prisutan. Trudimo se da odašiljemo iz sebe svoje dobro raspoloženje. Čak i ako samo rečju opisujemo nečiji život koji ne odobravamo, taj čovek to razume i time ga odbijamo od sebe. Za razliku od toga, ako smo milostivi i praštamo mu, utičemo na njega, kao što utiče i zlo, iako nas on ne vidi.  "

 

(otac Porfirije, "Život i pouke"  )

[JESSY]

"Moj se život sastojao od samih posrtaja i polovičnosti, sada oko mene leži bezbroj praznih i besciljnih misli, ali neka ti nikada ne smeta ako kasnije otkriješ besciljnost tih misli, neka ti nikada neuspjeh ne oduzme radost, jer nije uspjeh važan nego put na kojem za njim težiš. Ne traži posljednji uzrok stvari, ne istražuj njihovu tajnu, jer je ona tamna i prazna. Sjaj sitnih stvari je to što životu daje toplinu. I ne mjeri život po tome što traje deset, dvadeset godina, više ili manje, to je ionako svejedno uporedjujući koliko dugo nisi postojao i koliko te dugo neće biti.
Ne pokušavaj izaći iz kruga u kome ti je odredjeno da živiš. Vjeruj da zagonetne sile slučajnosti zavise od tebe, da ti znaš upravljati njima. Izgubiš li tu vjeru, napast će te slučajnost i smrvit će te.
Slučaj smatraj uvijek svojim slugom, onda ako je to samo iluzija."

Lajoš Zilahi - Kad duša zamire

[ines]

Govorio sam mu: "Ako ti nije stalo do nje, ne gubi vreme uzalud. Ako te neće, nađi drugu. Ako je voliš i ako te voli, otmi je."
- Meša Selimović

[Данче*]

Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи
али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати.

Зато се смејем сам себи и одајем тајну своју у шали.
Олако узимам свој бол, страхујући да би могла ти учинити.

Чезнем да употребим најдрагоценије речи што имам за те;
али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером.

Зато ти дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол, бојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.

Чезнем да седим немо поред тебе, али би ми иначе срце искочило на уста.
Зато брбљам и ћаскам олако, и затрпавам своје срце речима.

Грубо узимам свој бол, страхујући да би могла ти учинити.
Чезнем да те оставим заувек, али се не усуђујем,
страхујући да би могла открити мој кукавичлук.

Зато поносно дижем главу и долазим весео у твоје у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију чине да је мој бол вечито свеж.

-Рабиндранат Тагоре

[JESSY]

Možda čovjek ponekad izgubi sve što mu je drago i osjeti se napušten sam, sasvim sam.
Možda ponekad razočaraš se u ljude i sve oko sebe (čak i u sebe)
i kao ptica bez gnijezda tražiš utočište pod tuđim krovom.
Možda ponekad, ali jednom sigurno ispriječit će se netko pred tobom,
netko preko koga ne možeš tako prijeći, pogledati ga preko ramena.

Jednom, sigurno shvatit ćeš da nekog duboko voliš.

Ernest Hemingvay

[JESSY]

Spuštala se noć. Sve oko mene bilo je utišano. Čuo se samo otkucaj sata koji je odjekivao prostorijom. Promatrao sam ono crno ništavilo u sobi. Sjetih se da je na stolu petrolejska lampa. Iz džepa izvadim šibice, upalim jednu da posvjetlim put ka' stolu. Ugasila se. Nije ni čudno, jer prozor je bio otvoren, a vani je puhao jak vjetar. Doteturam do prozora i zatvorim ga. Upalio sam lampu i sjeo na trošni kauč koji je gledao prema stoliću. Na njemu se nalazio dnevnik koji sam s takvom radošću ispunjavao dok nisam bio sam, dok sam još imao obitelj. Prašina se već bila nakupila na njega. Ustavši, teškim koracima krenem po njega. Osjećao sam da me noge svakim korakom sve više izdaju. Primivši ga, preplavio me neki čudan osjećaj. Još sam malo u tišini razmišljao, skoro ne maknuvši se s mjesta, ne bi li odagnao tenutne misli iz glave. Napokon, okrenuo sam prvu ispisanu stranicu koja je govorila o mome djetinjstvu. Bilo mi je ugodno čitati tako stare stvari pune dragih sjećanja. Prelistavši par straica više, našao sam još jednu dragu uspomenu. Bio je to tekst u kojem sam pisao o rođenju moje, sada pokojne sestrice. Volio sam ju, no nikada joj to nisam znao pokazati. Način na koji me ona voljela i na koji je to pokazivala, ponekad me činio i tužnim, jer joj nikada nisam znao uzvratiti tu beskrajnu ljubav, a trebao sam. Trebao sam naučiti ljubiti ljude, a pogotovo naučiti ljubiti nju. Oovo ovdje bijaše moja posljednja uspomena. Dalje nisam ni čitao. Nije bilo potrebe, jer sam shvatio ono što sam morao, a to je da koliko god mislio da sam bio sam, trebao sam se okrenuti, pogledati još jednom i prigrliti one koji me uvijek čekaju raširenih ruku.
K.Gibran

[ines]

Richard Bach - Galeb Jonathan Livingston

Kad bi naše prijateljstvo ovisilo o vremenu i prostoru, onda bismo, svladavši vrijeme i prostor, upropastili i naše bratstvo! Svladamo li prostor, ostaje nam samo OVDJE. Svladamo li vrijeme, ostaje nam samo SADA. Zar ne misliš da ćemo se na tom putu, između Sada i Ovdje, ipak povremeno susretati?

[JESSY]