Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

„Običan, najobičniji prozor (drveni krst sa bravom u sredini) ali objašnjenje vremena i prostora. Dve večnosti (jedna od Boga, jedna od Đavola), kao dve letve prozora. Vreme gde se vreme i večnost seku bilo je označeno ručicom. I tu je ležala tajna, ili ključ života, tu se, u preseku vremena i večnosti, nalazio sadašnji trenutak, gde jedino ima života, jer se u tom preseku vreme zaustavlja. Moglo se, dakle, zaključiti, da na pitanje, odakle dolazi vreme?, odgovor glasi: vreme dolazi od smrti. Jer, dokle god bude smrti biće i vremena. Kad nestane smrti neće više biti ni vremena. Smrt dakle, kao pauk, ispreda naše vreme. Jer, ako je život tamo, gde vreme stoji, zaustavljeno u trenutku sadašnjosti, onda je smrt u oblasti gde vreme teče. Znači, vreme teče kroz smrt i zaustavlja se u životu.“

 

Milorad Pavic

[JESSY]

„Није истина ван тебе, већ у теби! Нађи себе у себи, овладај собом и угледаћеш истину. Није у стварима та истина, није ван тебе, и није негде преко мора, већ пре свега у твом сопственом раду на себи.“

Достојевски

[Натан]

On 26.4.2019. at 19:08, JESSY рече

„Običan, najobičniji prozor (drveni krst sa bravom u sredini) ali objašnjenje vremena i prostora. Dve večnosti (jedna od Boga, jedna od Đavola), kao dve letve prozora. Vreme gde se vreme i večnost seku bilo je označeno ručicom. I tu je ležala tajna, ili ključ života, tu se, u preseku vremena i večnosti, nalazio sadašnji trenutak, gde jedino ima života, jer se u tom preseku vreme zaustavlja. Moglo se, dakle, zaključiti, da na pitanje, odakle dolazi vreme?, odgovor glasi: vreme dolazi od smrti. Jer, dokle god bude smrti biće i vremena. Kad nestane smrti neće više biti ni vremena. Smrt dakle, kao pauk, ispreda naše vreme. Jer, ako je život tamo, gde vreme stoji, zaustavljeno u trenutku sadašnjosti, onda je smrt u oblasti gde vreme teče. Znači, vreme teče kroz smrt i zaustavlja se u životu.“

 

Milorad Pavic

Или: ''Има сеоба. Смрти нема!'' Црњански

[Натан]

Русија не може бити православна као „Трећи Рим”... Православље је негација Рима, јер је Православље синтеза Рима-Атине-Јерусалима, синтеза која је могућа само као благодат Духа Светога! (а не као државна или чак војна творевина!)

(Жарко Видовић, "Српски завет")

[Bernard]

Пре сат времена, Натан рече

Русија не може бити православна као „Трећи Рим”... Православље је негација Рима, јер је Православље синтеза Рима-Атине-Јерусалима, синтеза која је могућа само као благодат Духа Светога! (а не као државна или чак војна творевина!)

(Жарко Видовић, "Српски завет")

Kad bi ovo pročitao Aleksandar Dugin, filozof i mistik koji je oblikovao Vladimira Putina bi pao u nesvest.

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Bernard рече

Kad bi ovo pročitao Aleksandar Dugin, filozof i mistik koji je oblikovao Vladimira Putina bi pao u nesvest.

Немој бре да чачкаш мечку, одма ће ови русофиличари да се узбуне...

Кад ти експерт за мечке каже...

[Поет]

Bolje znati mnogo i cesto, nego ne znati nista, povremeno nikad. Kojekude  

?
 

[JESSY]

“Kada bi sve nestalo sa zemlje, a on bi jedini ostao na njoj, opet bih imala želju da postojim. Ali kada bi on nestao, ili kada nas više ne bi bilo… svet bi postao za mene stranac i to moćan, razoran.” 

– ORKANSKI VISOVI, Emili Bronte

[JESSY]

“Dvorac Svetog Nikole Mesec
Božićno jutro

Draga Suzi Klemens,

Primio sam i pročitao sva pisma koja su mi poslale tvoja mama i dadilje, a koje ste im diktirale ti i tvoja mala sestra. Takođe sam pročitao sva pisma koja ste mi vi, mali ljudi, napisali svojeručno jer, iako vi ne koristite slova kojima se služe odrasli, vi pišete znacima koje razumeju sva deca svuda na svetu. Kako su sve moje mušterije na mesecu deca i koriste isključivo takva slova, jasno ti je da sam bez problema razumeo sve što ste ti i tvoja mala sestra napisale.

Ipak, imao sam problema da razumem pisma koje ste vi diktirale mami i dadiljama jer, ja sam stranac i ne razumem najbolje engleski jezik. Videćeš da nisam napravio nijednu grešku kada su u pitanju pokloni koje ste ti i tvoja sestrica naručili u svojim piscima – ušao sam kroz dimnjak u ponoć dok ste spavale i lično sam ih ostavio. Obe sam vas poljubio jer ste vi dobra deca, lepo vaspitana i odnegovana i spadate u najposlušnije male ljude koje sam ikada video.

Ipak, u pismu koje ste diktirale, bilo je nekih reči koje ne poznajem i nekoliko narudžbina koje nisam mogao da isporučim jer su nam nestale zalihe. Naša poslednja kuhinja za lutke je otišla siromašnoj devojčici na Severnjači, hladnoj zemlji iznad Velikog Medveda. Neka ti mama pokaže tu zvezdu, a ti možeš da kažeš: “Mala Pahuljice” (jer tako se devojčica zove) “Drago mi je da si ti dobila nameštaj jer ti je potreban više nego meni”. Tj. napiši to svojim snovima, i Pahuljica će ti odgovoriti. Ako samo budeš odgovorila, možda te ne čuje. Neka tvoje pismo bude lako jer putuje daleko, a poštarina je skupa.

 

 

U pismu tvoje mame bilo je nekoliko reči koje nisam razumeo. Da li je pisalo “kamion pun odeće za lutke”? Pozvoniću na tvoja kuhinjska vrata oko 9h ovog jutra da proverim, ali ne niko ne sme da me vidi osim tebe. Kada čuješ zvono, zaveži Džordžu oči i pošalji ga da otvori vrata. Moraš mu reći da mora da hoda na vrhovima prstiju i ne govori ni reč ili će jednog dana umreti. Ti moraš da odeš do sobe tvoje sestrice i popneš se na stolicu ili na dadiljin krevet i prisloniš uvo na cev koja vodi do kuhinje.

Kada čuješ da sam zviznuo kaži u cev: “Dobrodošao, Deda Mraze!”. Onda ću te pitati da li su naručila odeću. Ako kažeš da, zanimaće me koje boje želiš da bude. Neka ti mama pomogne da izabereš lepu boju jer moraš da mi kažeš svaki detalj koji želiš da dobiješ. Na kraju, kada budem rekao: “Zbogom i srećan Božić moja mala Suzi Klemens”, ti moraš da odgovoriš: “Zbogom, dobri, stari Deda Mraze i molim te kaži Pahuljici da ću noćas gledati u njenu zvezdu i ona mora da gleda dole na mene – biću kod zapadnog prozora i svake vedre večeri gledaću ka njenoj zvezdi i govoriti: ‘Znam da je tamo neko kao ja.’”

Onda moraš da do biblioteke i kažeš Džordžu da zatvori sva vrata osim onih izlaznih i svi morate da budete mirni i tihi još nekoliko trenutaka. Otići ću na mesec da uzmem tvoje stvari i za nekoliko trenutaka ću se spustiti niz dimnjak i ostaviću ti poklon.

 

Ljudi mogu da pričaju ako žele sve dok ne čuješ moje korake u hodniku. Onda im kaži da budu tihi sve dok se ne popnem uz dimnjak. Možda me uopšte nećeš ni čuti – ako se to desi, slobodno virni kroz ključaonicu vrata u trpezariji i u jednom trenutku ćeš videti svoj poklon pod jelkom. Ako ostavim sneg u holu, kaži Džordžu da to obriše, ali ne metlom nego krpom. U suprotnom će jednom umreti. Moraš da ga nadgledaš kako ne bi učinio neku glupost i izložio se opasnosti.

Ako ostavim tragove čizama na mermeru, Džordž ne sme da ih obriše. Neka ostanu kao znak sećanja na moju posetu. Kada god ih pogledaš ili nekome pokažeš, setićeš se da treba da budeš dobra devojčica.

Zbogom za nekoliko minuta, tj. dok ne dođem i zazvonim na tvoja kuhinjska vrata.

Voli te, Deda Mraz
(koga ljudi nekada zovu i “Čovek sa meseca”)”

 

Mark Tven napisao svojoj devojcici Suzi je koja je umrla od meningitisa

 

 

[Ayla]

"Nema mjesta koje čoveku pruža veći mir i spokojstvo nego što je to njegova duša, naročito ako je ona takva da, čim se u nju povuče, odmah naiđe na savršeni mir. A kad kažem “mir“, mislim samo na savršeni sklad."

Marko Aurelije - SAMOM SEBI

[Поет]

@Ayla  Hahah, dereta mala bela knjizica stoji kod publicistike kosta oko 400 banke. Za kevu zavrsavam popus.

Uzmi citaj ako mozes Platona - Gozba ili o ljubavi.

 

 

[JESSY]

Budi kao voda.

Ona uvek ide pravo i ne osvrće se nazad da vidi ko iz nje pije.

Svoje prepreke probije ili mudro zaobiđe.

Nijedan joj kamen dorastao nije.

Čehov

[JESSY]

" Često sam odlazio. I okretao se. I kažu, tada poželiš da se nekad vratiš. I vraćao sam se. Ništa nije bilo isto. Ni pejzaži, ni ljudi, ni ja... Shvatio sam. Ne treba se vraćati. Ono što je bilo lepo, neka zauvek ostane u snovima. Večno će trajati."

Sergej Jesenjin

[gavrosaurus]

Цитат

Nije bilo druge. Kišobran je morao biti spaljen. Mislilo se da u ugljenisanom stanju, lišen kobnog
trozubačkog oblika, neće predstavljati nikakvu opasnost. Međutim, tih dana je kao za pakost padala
kiša. Tri dana nije prestajala. Porodica je verovala da je i to maslo satanskog amrela. Ako je umeo
da ubija, zlostavlja i obara već potpisana unapređenja, zašto ne bi mogao izazvati provale oblaka?
Pogotovu ako mu se o glavi radilo. Kiša je za njega predstavljala malenkost, tešku jedino što je
uzgred donosila blagodet usevima, što za jedan đavolski kišobran, kako se god okrene, nije bila
beznačajna dilema. Preovladao je nagon održanja, i tako, kiša je padala bez prestanka. Prestravljena
porodica odluči da više ne čeka. Da se spali u kući nije dolazilo u obzir. Urok bi bio veliki. Adam će
kišobran odneti u Opštinu i u klozetu spaliti benzinom. Na vratima Opštine, maresciallo Dagllione
uhapsio je Adama. Po naređenju karabinijerskog pukovnika koji ga je video kako prolazi ispod
zastave ne pozdravljajući je i držeći obema rukama svoj satanski ekstremitet.

 

Борислав Пекић, Како упокојити вампира

[Dimitrije]

 

ˇ"Ne volim da čitam nadgrobne natpise. Večito jedno te isto. Na ploči pored mene nalazio se ne  pojedeni sendvič: glupo i neumesno. Bacio sam sam ga na zemlju,jer to nije hleb,nego sendvič. Uostalom, mrviti hleb na zemlju nije grešno, grešno je na pod. Treba proveriti u Suvorinovom kalendaru."

Dostojevski "Bobac"

 

„Poznato je da na svetu ima mnogo takvih lica kod kojih priroda nije mudrovala kad ih je gradila, nije upotrebljavala nikakve fine istrumente,kao: turpije,burgijice i ostale,nego je prosto tesala iz sve snage: udarala jedanput sekirom-izašao nos,udarila drugi put-izašle usne,velikim svrdlom provrtela oči i,onako neodeljano ,pustila na svet,rekavši:„ nek živi!”

 

Gogolj “Mrtve duše”