Шта ЈА тренутно слушам...

[keka]

[JESSY]

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=9DQXdlCq24c

[JESSY]

[keka]

[JESSY]

[Arsenija]

Pre mesec dana sam čula jednu lepu duhovnu pesmu,ne znam ni ko peva,ni kako se zove ta neznana  pesma ali mi se mnogo dopala...

Ovo je jedan deo.....primi me i nove haljine obuci....jer si pastir blagi....jagnje izgubljeno i tako dalje,da ne izmišljam nešto.

Da li bi neko mogao da se seti o čemu ja to govorim i koju pesmu tražim .smesko. ?

[Биљана]

http://youtu.be/zaHwXxbyNlM

[Милан Ракић]

Тин Ујевић, Одлазак, by Арсен...

У слутњи, у чежњи даљине, даљине;
у срцу, у даху планине, планине.

Малена мјеста срца мога,
споменак Брача, Имотскога.

И бљесак славна шестопера,
и мирис (мирис) калопера.

Тамо, тамо да путујем,
тамо, тамо да тугујем;

да чујем оне старе басне,
да млијеко плаве бајке саснем;

да више не знам себе сâма
ни дима бôла у маглама.

 

 

ненад....во

[Милан Ракић]

Не марим да пијем, Дис & Раде... Личанин...

Не марим да пијем, ал' сам пијан често.
У граји, без друга, сам, крај пуне чаше.
Заборавим земљу, заборавим место
На коме се јади и пороци збраше.

Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако
Свет мојих радости, уморен, и моли
За мир, за спасење, за смрт или пак`о,
Ја се свему смејем па ме све и боли.

И притисне очај, сам, без моје воље,
Цео један живот, и њиме се креће;
Узвик га пролама: "Неће бити боље,
Никад, никад боље, никад бити неће."

И ја жалим себе. Мени није дано,
Да ја имам земљу без убогих људи,
Очи плаве, топле као лето рано,
Живот у светлости без мрака и студи.

И желећи да се заклоним од срама,
Пијем, и зажелим да сам пијан довек;
Тад не видим порок, друштво где је чама,
Тад не видим ни стид што сам и ја човек.

 

[Срђан Ранђеловић]

[Милан Ракић]

Константин Симонов & Раде Личанин

Чекај ме..

Чекај ме, и ја ћу доћи,
само ме чекај дуго.
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом.
Чекај ме и када врућине запеку,
и када мећава брише,
чекај и када друге нитко
не буде чекао више.
Чекај и када чекање дојади
свакоме који чека.
Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.
Не слушај кад ти кажу
како је вријеме да се заборавиш
и да те наде лажу.
Нек повјерују и син и мати
да више не постојим,
нека се тако уморе чекати
и сви другови моји,
и горко вино за моју душу
нек шију код огњишта.
Чекај и немој сјести с њима,
и немој пити ништа.
Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,
све смрти ме убит неће.
Нек рекне тко ме чекао није:
Тај је имао среће!
Тко чекати не зна, тај неће схватит,
нити ће знати други
да си ме спасила ти једина
чекањем својим дугим.
Нас двоје само знат ћемо како
преживјех ватру клету-
напросто, ти си чекати знала
као нитко на свијету.

https://www.youtube.com/watch?v=hBYt6pHbXi8

 

[Милан Ракић]

Домовина

 

Арсен Дедић, Борислав Ђорђевић, Зоран Предин

 

Париз је ту за шљемом Пантеона
сав бљештав као море од планктона
но сва та свјетла што сјаје у ноћи
обасјат мрак у срцу неће моћи.

Ту болест коју носим још од куће
и што се за мном као псето вуче
и сад смо ту у граду давних сања
и к'о три слепца зуримо у здања.

И сва та свјетла што сјаје у ноћи
обасјат` мрак у срцу неће моћи
тек само мјесец на небу без звијезда
што види милијун птица или гнијезда.

Z blažilnim žarkom nežne mesečine
ozarja temo moje bolečine
in na ves svet rosi bel žamet cest
da čezenj roma utrujena bolest.

Све преко река, шума и планине
у зелен оток моје домовине
да тамо клекне, тамо сузе проли
кад боли свуда нека кући боли.

Све преко ријека, шума и планине
у зелен оток моје домовине
да тамо клекне, тамо сузе проли
кад боли свуда нека дома боли.

https://www.youtube.com/watch?v=VXGbxsfLI8A

[Милан Ракић]

За једном капи чистога живота

(Арсен Дедић & Масимо Савић)

 

Понекад, ноћу, идем припит кући

и питам себе зашто пијем? Зато
што нема звијезда, што је свуда блато
и што се срце стално спрема пући.

Ох, наспи крчаг црног вина, налиј
до врха чаше! - Гле, живот се шали:
копа нам рупу иза туђег плота.

Мисли ме пеку. Срце пуца. Пали
у грлу жеђа какву нисмо знали:
за једном капи чистога живота.

Понекад, ноћу, идем припит кући
и питам себе зашто пијем? Зато
што нема звијезда, што је свуда блато
и што се срце стално спрема пући.

Зато што слушам како умирући
проклињу живот, док се мрко јато
облака руши, и громови на то
тутње над кровом. Све ме, све ме мучи.

Ох, наспи крчаг црног вина, налиј
до врха чаше! - Гле, живот се шали:
копа нам рупу иза туђег плота.

Мисли ме пеку. Срце пуца. Пали
у грлу жеђа какву нисмо знали:
за једном капи чистога живота.

Ох, наспи крчаг црног вина, налиј
до врха чаше! - Гле, живот се шали:
копа нам рупу иза туђег плота.

 

 

 

[Милан Ракић]

Кад попијем по неку... Најбољи `улаз` свих времена... Халид & Масимо

http://www.youtube.com/watch?v=9gEc8auTFT0