Претражи Живе Речи Утехе

Изузетно дело под називом "Атанасије, један животопис", произашло из пера Његовог Преосвештенства Епископа лосанђелоског и западноамеричког г. Максима (Васиљевића), биће представљена у Београду у понедељак 23. маја 2022. године у крипти Спомен-Храма Светога Саве на Врачару од 18 часова и 30 минута, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи протођакону др Дамјану С. Божићу. Поздравно слово ће те вечери произнети Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, а беседиће и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећени Епископи диселдорфски и све Немачке г. Григорије и лосанђелески и западноамерички г. Максим. Ова књига, која на 736 страна покрива најважније етапе животног пута блажене успомене Епископа Атанасија, ново је издање манастира Тврдоша у новопокренутој едицији "Задужбина Владике Атанасија". Сви су добродошли на овај изузетан догађај. Извор: Радио "Слово љубве"

Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко. Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу). Извор: Епархија тимочка

У суботу, 10. априла 2021. године, у Требињу и Тврдошу, обиљежен је четрдесетодневни спомен на блаженопочившег Епикопа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија. На Светој архијерејској литургији, служеној овим поводом у требињском Преображењском храму, предстојао је Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, уз саслужење Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, свештенства, монаштва и вјерног народа наше Помјесне Цркве. Одговарање вјерних предводио је Хор Призренске богословије Светог Кирила и Методија. Повезан садржај: У спомен на блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића) Игуманија манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена: Ко је био наш Таса? По читању еванђеоског зачала, бесједио је протопрезвитер – ставрофор, Радивоје Круљ, Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, сјећајући се Владике Атанасија ускликнувши: Усудићу се, данас, и ја ускликнути, на четрдесетодневном помену Владици Атанасију: опрости свети Владико, ти си за нас, и за све здраве српске душе, трећи равноапостолни владика херцеговачки, Атанасије Нови Велики… По Причешћу вјерних, одслужен је парастос Епископу Атанасију, а при отпусту, кроз сан и јаву, новопредстављеног пастира, оца и саслужитеља споменуо се и Епископ Григорије, представљајући и новоприређену Споменицу о блаженом уснућу Владике Атанасија, рекавши: У овој Споменици је само нешто записано од онога што су људи рекли о Владики Атанасију.., и много ће још тога људи рећи.., и написаће пјесници.., сликаће сликари, ми ћемо се сјећати.., једино што је важно да схватимо: да Владика Атанасије је сад код Бога, како је он нас учио… Са сунцем у зениту, синови и дјеца, ученици и ближњи Владике Атанасија стигли су на његов гроб у Манастиру Тврдош, гдје је одслужен помен, а пред Параклисом Васкрсења Господњег у манастирском гробљу, Владики Атанасију и свима окупљенима, обратио се и Архимандрит Данило, игуман Манастира Житомислић: Драги Владико, стојећи данас овдје пред твојим гробом, говоримо најпре: теби хвала, а онда и свима вама, браћо и сестре, драге владике, који сте дошли данас сви из својих крајева.., и сви смо дошли данас овдје да одслужимо парастос четрдесетодневни, нашем оцу и учитељу Владици Атанасију, да се молимо за његову душу, и да му уручимо једну захвалност, онако, колико можемо од срца и колико знамо, за све оно што је учинио за нас, у све наше дане наших живота… Он нас је сабрао и сабирао, и ево данас нас је сабрао овдје, пред ову црквицу, коју је себи саградио за вјечни спомен и вјечну кућу. А, ова црква је црква Васкрсења, и ето то нам јасно показује да је Васкрсење наш смисао живота, а он нам је то тако свједочио својим животом, својом појавом, својим доласцима.., тиме што нас је волио, што нас је разумио, прихватао онакве какви јесмо… Владико бесмртног имена, вјечна ти успомена! Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Епархија захумско-херцеговачка и приморска, обавјештава васколику Цркву, да ће се четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију обиљежити у суботу, 10. априла 2021. године, у Требињу и Тврдошу, према сљедећем распореду: 8.30 – Света архијерејска литургија у Саборном храму у Требињу 10.00 – Парастос, у наставку Литургије, у Саборном храму у Требињу 12.00 – Помен на гробу, у Параклису Васкрсења Христовог, у гробљу Манастира Тврдош. Молимо све, који буду узели учешће у овом догађају, да се придржавају прописаних епидемиолошких мјера. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Новине Српске Патријаршије Православље од 15. марта 2021. године посвећене су блаженоуснулом умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију Јевтићу „Данас сви заједно можемо да посведочимо речима Апостола Павла: Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије“, из опроштајног слова Патријарха Порфирија, које је над одром блаженоуснулог Владике прочитао Митрополит дабробосански Хризостом. Ту, на вратима раја: Опроштајно слово Патријарха Порфирија од Епископа Атанасија Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи „Болница Требиње“. Од уснулог у Господу Епископа, беседом на гробљу манастира Тврдош у Требињу, опростио се Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије: ... испраћамо из овог у нови живот епископа херцеговачког, свесрпског и свеправославног, који је био човјек васељенске ширине духа. Испраћамо човјека Христовог ума, који је био међу нама као живо ходеће Јеванђеље, као апостол, као нови велики Атанасије. Човјека светојеванђељског и светоотачког предања, васељенског учитеља и просветитеља, познатог, цијењеног у цијелом православном свијету. Ненадмашног богослова наших дана, али и посебног, изузетног човјека, рекао је Владика Јоаникије на месту где је сахрањен умировљени Владика Атанасије. Ново Православље доноси и: Слово Епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у Саборном храму у Требињу и Беседу Епископа Григорија на Божанственој Литургији уз одар Епископа Атанасија... Реаговањима на вест о упокојењу Епископа Атанасија уз бројне изјаве саучешћа, ауторске текстове ученика и познавалаца блаженоупокојеног Владике и репринт из ранијих бројева Православља – Сећање на Владику Атанасија: Избор за епископа банатског 1991. године, Спасите Епископа захумско-херцеговачког Атанасија – Апел Светског савета Цркава из 1192. године, Од Косова до Јадовна (путни записи), Саборност Цркве и Косово – текст јеромонаха Атанасија Јевтића („Православље“ од 15. јула 1986. г.) опраштамо се од Преосвећеног Владике на следујућим странама овог броја новина. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн. 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Петнаестомартовски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Репринт: 1981. година: Сећање на пожар у Пећкој Патријаршији; Сећање на 1999. и НАТО бомбардовање Србије; „Да се не заборави“: 17. марта 2021.; Од Свете Горе према Жичи – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021)... Овај број Православља закључили смо честитком свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије – Благословен почетак Великог Часног поста! Праштајте! „Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Мт. 6, 14–15). Извор: Православље

Исфлекан, али не прљав. Раса пробушена, поцепана, закрпљена, истрошена, кратка, накриво одевена. Раскопчан око врата. Скуфија стара, знојава, изношена, набачена на главу какобило, никада како треба. Чарапе кратке, савијене на доле, виде се ноге, сасвим црвене, отечене. Ципеле у јадном стању; увек одлепљене, упропашћене. Све старо, у ритама, за бацање. Можда све то овде задобија вредност и служи свом циљу скривања ризнице. Фигура посебна, накрива. Слика лоше урађена. Лице оштрих црта. Неуобичајено. Дивље. Тамнопуто. Пуно бора. Очи проницљиве, оштре. Тело дебело, нескладно, тешкопокретљиво. Форма обимна, незграпна. Запуштено. Ход тежак, несиметричан. Глас као гавран. Оштар, тврд, нагао, безбојан. Када пева постаје још гори, руши се сваки осећај музикалности. Потпуно одсуство музикалности. Реч изобилна, али без структуре, скаче са теме на тему. Начин неорганизован, овлашан, често без дискреције, непредвидив. Литург који прави неред. Све помера са свог места. Само Свети Путир остаје на свом месту, збринут и непоколебив. Поредак узмиче пред збрком, а типик пред бучним тумачењима, навике се изобличавају. Као што он сам воли да каже: „мирујем… немиран“. Поред њега, ако си важан, биваш приморан да ћутиш, да заборавиш на свој значај или се изнутра буниш. Ако проговориш, трошиш своје достојанство. Ако си детенце, прво се уплашиш, а затим полудиш од одушевљења. Ако си његов, трпиш и збуњујеш се. Ако си у часу богослужења и пожуриш да учиниш оно што знаш, чујеш оно што никада ниси ни помислио. Ако си организован, сасвим губиш ритам. Ако си како треба, не знаш где да се сакријеш. Тип несистематичан, несиметричан, хаотичан. За вид и за слух готово одбојан. Ако судиш и размишљаш, биваш саблажњен. Ако останеш при томе што видиш и не размишљаш, одбацујеш га са манијом. Речено је статуа, слика, изглед човека. Сигурно мало претеран у негативном нагласку. Надам се да ћу у наставку успоставити равнотежу. Загонетка Глас његов непријатан, ритам непостојећи, рима тешка; али реч његова магична, нечувена, аутентична, аутентична, истинита по садржају. Изглед његов, непривлачан; али поглед магнетичан, проницљив. Појава чудна, али његов додир егзистенцијално миловање. Из далека – дивља звер; из близа детенце… 76 година. Велико дете! Када га гледаш, показује се нељубазним, те журиш да га осудиш; када га упознаш, пред собом видиш једног ретког господара. Осим речи, он увек има и нечег материјалног да пружи. Он никада не заборавља доброчинство и искрено озвраћа захвалност, увек изворно, искусно али без претварања. Увек га престиже. Када га слушаш спонтано, он је тежак, распарчан, неусаглашен; ако га пратиш жедно, он је река мудрости, извор истине, доживљај духовне различитости, слутња јединствене вредности. Као цвет пун трња, које штите своју ризницу. Дивљи цвет који ипак рађа живот и миомирише. Сасвим је стран цвећу из цвећара за трговину. На њему ничега намештеног. Ничега извештаченог. Сасвим без технике. Недодирнут историјским током, друштвеним схватањем, лажју компромиса, али веома присутан у збивањима. Он је и епископ. Никаква веза са уобичајеном сликом епископа. Ни стил, ни начин, ни реч, ни израз лица не указују на уобичајено. Његова архијерејска митра, панагија, дикирије и трикирије, одежде, све је чудно. Али све слободно од експлоатације тржишта, од навика многих, од преовладавајућих менталитета. Све следи ритам практичне логике, следи ритам његове слободе. Немогуће га је клонирати, опонашати. Он ништа не крије. Нема никаквог покушаја да улепша ствари да заокружи реч, шта више, он спонтано погоршава слику о себи. Помаже ти да му нанесеш неправду. Можда чак није ни свестан тога. Непретенциозан. Супротан лицемерју. Заиста истинит. Ко је он. Шта хоће свим тим? Шта представља? Да ли јесте или се показује? Да ли је неблагородност то што има, или у себи скрива ризницу господства? Да ли је својеглав, чудан или скривени великан? Личност Ум блистав и просвећен. У свему гибак и лако покретан. Знања недокучива. Памћење бескрајно. Мисао брза. Хитрина и живост. Суд и синтеза јединствени. Поима дубоко. Још дивније од знања и доживљаја његова креативно понирање у тајну истине и живота. Ширина схватања. У њему места има за све; у уму, али много више у срцу. Он је васељенски и свесветски и надсветски човек. Присуство пуно сигурности и силе. Савестан и храбар. Неустрашив. Смелост и иницијатива. Младост и свежина. Креативан и разоран. Пун живота. Предањски и новатор. Шаљив и дубок. Пун истине. Дубоко његово сродство са веома дубоком прошлошћу, предањем; јака његова веза са оним што је даље од есхатона. Борац са временом и његов победник. Јединствен. Непоновљив. Пун слободе. Познавање историје задивљујуће, светоотачки осећај убедљив, богословска равнотежа неуобичајена, ретко познавање философије, познавалац детаља истине, и њених тајни. Уопште није важно где се родио; шта и где је студирао, где је путовао, колико књига је написао. Није налик ни на кога, срећом. Не личи ни на добре ни на велике. Он има своју доброту и своју величину. Он је прави велики човек. Он увек говори о тајни божанског Оваплоћења. Христос – савршени Бог и савршени човек, Богочовек. На тој основи веома божанствен и веома човечан, и више од тога: оба заједно; и веома смирен. Срце које се прелива добротом, спремно за највећу жртву. Друштво његово су напаћени, заборављени, наги, онеправдовани. Учен као ретко ко, друштвен као нико. Пријатељи његови – деца. Дете је и он сам. Мудрост старца, једноставност детета. Остареће и остаће дете. Прима Царство Божије као један од те деце. Он постаје свима све и чини све „најмањој браћи Господњој“. Наизглед диваљ, а у срцу светост. Без благодати у слици, пун благодати у личности. Пун љубави и апсолутно слободан. … Благодаримо њему. Митрополит Николај (Хаџиниколау) о владици Атанасију (Јевтићу) https://dodjiividi.blogspot.com/2013/11/blog-post_6527.html?m=1