Претражи Живе Речи Утехе

Хор "Свети Ђорђе" при Храму Светог великомученика Георгија на Чукарици одржаће концерт поводом јубилеја, 90 година од оснивања и 50 година од обнове хора, 10. децембра 2023. године, од 18 часова, у овом храму који се налази у Кировљевој улици број 1. На програму ће бити дела црквене музике од петнаестог до двадесетог века, како српских тако и руских аутора. Солисти који ће наступити на концерту су Вишња Димитријевић (мецосопран), Алекса Недељковић (тенор), отац Драган Видовић (баритон) и Милош Гашић (бас). Диригент хора је Емилија Милин. Разговор са Емилијом Милин у оквиру Јутарњег програма Радија Слово љубве. Извор: Радио Слово љубве

У храму Свете Петке на Чукаричкој падини, у којем се налази делић одежде са моштију Светог Јована Руса добијен од стране Игумана из манастира у месту Прокопи на острву Евија, поводом празника Божјег угодника Светог Јована Руса, у петак 9. јуна биће служена Света Литургија са почетком у 8 часова. Добро дошли на Литургијско сабрање! Повест о Светом Јовану Русу: СВЕТИ ЈОВАН РУС – СИЛАН У КРОТОСТИ Један од омиљених светаца у данашњој Грчкој јесте свети Јован Рус, чије су нетљене мошти понос острва Евија. Због мноштва народа који долази ради поклоњења, из Атине је уведена и посебна аутобуска линија. Небројна су чуда од моштију и икона светог Јована, па чак и данас - када светски дух са толиком жестином разара традиционалну грчку побожност, могу се наћи иконе Светитеља скоро у сваком православном дому, а често и у аутобусима. Свети Јован није био ни архијереј, ни речит богослов, већ прост млади човек, који је већи део свог живота провео у једној штали. Свети Јован је рођен на југу Русије од побожних родитеља. Још као младић, 1711. године, учествовао је у рату против Турака. Делећи несретну судбину многих руских војника, Светац бива заробљен и продан као роб турском коњичком команданту из села Прокопион, у малоазијској Кесарији. Фанатизовани у својим исламским увјерењима, Турци су мучили робове хришћане, не би ли их натерали да се одрекну своје вере. Док су неки попустили таквом убеђивању, многи су радије бирали мученичку смрт. Читави зборови мученика прибројани су небесним хоровима. У својој заслепљеној ревности Турци су отимали синове хришћана и преваспитавали их у фанатизовану исламску војску. У Прокопиону је био смештен војни логор ових Јаничара - мрзитеља хришћана. Нови роб турског Аге постао је мета њиховог исмевања. Али ни њихове увреде ни батине његовог господара нису могле да поколебају веру побожног руског младића, који је отворено исповедио да ће радије умрети него изгубити оно што цени изнад свега - свету православну веру. Блажени Јован је био постављен да ради у штали, где је морао и да спава. Сећајући се убоге витлејемске пећине и јасли где је Спаситељ света први пут наслонио Своју главу, Светац се радовао таквом суровом станишту. У свом смирењу сматрао је ћошак штале малим рајем где је могао слободно да приноси молитве и хвале истинитом Богу. Непоколебљива чврстина његове вере, трпљење, храброст и благост духа полако су омекшали срца Аге и његове жене, који су понудили кротком дечаку из штале малу собицу поред шупе. Али Јован је више волео да остане у штали, где је могао усрдније да се подвизава, покоравајући своје тело под власт духа, сагласно апостолској заповести. Јео је јако мало, многео сате проводећи у молитви са Давидовим Псалмима непрестано на уснама. Сваке недеље се спремао за причешће најсветијим Тајнама у оближној цркви, знајући да без силе Христове неће моћи да издржи на путу праве вере. Ноћу би кришом одлазио и бдио у припрати цркве. Бог је наградио труд Свог верног слуге и преко њега благословио и његовог господара Турчина, који је постао један од богатијих и утицајнијих људи у Прокопиону. Ага, схвативши разлог свог новог благостања, није се устезао да о томе говори својим суграђанима. Једном је Ага отишао на ходочашће у Меку, најсветији муслимански град. Док је био на путу, његова жена окупила је пријатеље и рођаке да се помоле за Агин сретан повратак са тако напорног путовања. Кад су се спремали да почну да једу, господарица је, окренувши се Јовану, који је послуживао за трпезом, рекла: „Како би само био задовољан твој господар када би био овде и јео са нама овај пилав!" Пилав, уобичајено јело од пиринча на Средњем Истоку, било је Агино омиљено јело. Желећи све најбоље своме господару и чврсто верујући у Божију свемоћ, Јован је затражио од господарице тањир пун пилава, рекавши да ће га послати своме господару у Меку. Гости су се смејали, но господарица је замолила кувара да учини тако као што је младић тражио, мислећи да ће јело однети некој сиротој хришћанској породици, што је често радио. Нетљене мошти Светог Јована Руса Они који познају Јеванђеље не би требали да се чуде оном што се потом десило, јер није ли Господ казао да ако будмо имали вере колико је зрно горушичино и горе ћемо померати? Са чврстом вером, блажени се са тањиром вратио у шталу, и док је умољавао Господа, као одговор на његову чврсту молбу, тањир је ишчезао. Какво ли је само чуђење читавог домаћинства било када се Ага напокон вратио из Меке носећи са собом онај бакрени тањир у коме је била храна. Исто тако био је зачуђен и сам Ага када се вратио из џамије, нашавши врући тањир пилава у својој закључаној соби, где је ноћивао. Још више се збунио када је приметио да су у бакреном тањиру угравирани његови иницијали, као и на свим посудама у његовој кући. „У име Алаха, не могу да схватим како је дошао у Меку и ко га је донео!" Када му је жена казала о Јовановој молитви, схватили су да је овај необични догађај чудо Божије и од тада су сви сматрали Јована за праведника који је нашао милост код Бога. Још једном је Ага са својом женом покушавао да убеди блаженог да промени место свог боравка, али је Светац радије остао да живи међу животињама, где је са вољом испуњавао своје дужности и постојано се подвизавао. Са оваквим начином живота наставио је док се није након неколико година разболео. Предвиђајући своју кончнину позвао је духовника и замолио га да га причести Светим Тајнама. Бојећи се фанатизованих Турака, свештеник се није усуђивао да јавно донесе Свете Дарове. Примивши мудрост одозго, досетио се да издуби јабуку, и обложивши удубљење воском, ставио је у њега Свето Причешће, те га тако безбедно донео до Светог. Примивши пречисто Тело и Крв Христову, блажени је предао своју свету душу у руке Бога, Кога је тако много волео. Упокојио се 27. маја (по старом календару, 9. јуна по новом прим.прир.), 1730. године, проживевши четрдесетак година у овој пролазној долини греха и жалости. Свети Јован је сахрањен са опелом, по наредби Аге, који је као знамење своје љубави и великог поштовања према Свецу дао скупоцени покров за његове мошти. Три године касније, на његовом гробу појавила се светлост, коју су многи могли да виде. Истовремено, Светац се у сну јавио своме духовнику преносећи му да је воља Божија да се његове мошти откопају, јер му је тело нетрулежно. До 1924. године мошти су лежале у цркви светог Георгија у Прокопиону. Међутим, након размена становништва између Грчке и Турске, када је велики број хришћана из Прокопиона био смештен на острво Евија, мошти њиховог љубљеног светог Јована су такође пренете и са великом чашћу и поштовањем дочекане од тамошњих Грка и положене у величаствен храм који је посвећен њему у селу Нови Прокопион. До данашњег дана реке побожних грчких поклоника се сливају у ово село на острву Евија, где свети Јован одговара на веру њихових искрених молитава својим чврстим и брзим заступништвом пред престолом Божјим. Нека од чуда Светог Јована Свети Јован је учинио многа чудеса и после своје блажене кончнине. Агин потомак је многима испричао следеће чудо: „Моја деца су живела веома кратко, умирала би још као мала. Њихова несретна мајка, након што је изгубила сву наду у мудрост медицине, потрчала је без мог знања моштима роба Јована, молећи да јој дарује дете које не би умрло тако младо, да би се могли радовати видећи га као младића или девојку... И заиста, праведни Јован је чуо је преклињање моје жене. Бог нам је даровао младог дечака кога зовемо, као што знате, Коле Гуван Оглу, (тј. Син роба Јована), и који још и данас живи Божијом силом и молитвама Јовановим." Неколико пута се свети Јован јављао у сновима и виђењима упозоравајући на блиске опасности. Једном је упозорио неке ђаке у Грчкој да ће кров пасти; имали су довољно времена да се ничице баце испод клупа, и када се кров срушио, греде су пале на клупе не повредивши ниједно дете. Недавно смо чули о чудноватом исцељењу два тежа случаја менингитиса - 19-годишњег пастира на југу Грчке и 3-годишњег дечака у Лондону. Данас се део десне руке светог Јована, која је смештена у посебан сребрни кивот, налази у Светопреображењском манастиру у Бостону, где долази много света да јој се поклони и тражи молитве од овог простог исповедника хришћанске вере, знајући да Господ - Који се противи гордима - брзо услишава молитве кротких. СВЕТИ ЈОВАН РУСКИ КАО СРПСКИ ВОЈНИК У манастиру посвећеном Светом Пантелејмону посебно место заузима необична икона. Икону урадило сестринство цркве поводом чуда које се догодило током НАТО бомбардовања. У селу Лепчињцу, надомак Врања, на пропланку окруженом нетакнутом природом, смештен је женски манастир посвећен Светом Панте-лејмону, заштитнику болесних. Многобројни верници, мештани и становници Пчињског округа радо долазе у манастир по душевни мир или да уживају у лепоти која никог не оставља равнодушним. Ипак, овај манастир у цркви која је део комплекса чува једну специфичност која код многих који долазе први пут у манастир изазове изненађење. На зиду цркве посебно место заузима икона војника у униформу. Овакви призори права су реткост у православним храмовима, а претпоставља се да је реч о јединој икони оваквог типа у српским храмовима. Икона представља Светог Јована Руског у стојећем ставу, обученог у униформу српске војске. Икону су насликале сестре манастира Светог Пантелејмона поводом чуда које се догодило 1999. године, о коме смо сазнали из дописа свештеника у цркви где се чувају мошти Светог Јована Руског у селу Прокопион, на острву Евији - појашњава свештеник Синиша Пиљановић. Допис који је дошао из поменутог храма у Грчкој стигао је на адресу Епархије врањске. И он је, према речима Пиљановића, својеврсно сведочанство о помоћи коју је светитељ указао нашем народу у време страдања. У допису је описано како су у цркву на Евији те године у време НАТО бомбардовања дошла два човека из различитих крајева Грчке. Иако се нису познавали, они су свештеницима овог светог храма испричали готово истоветну причу. Монахиње се присећају да је мир који је значио и престанак бомбардовања на Србију потписан у Куманову, на дан када се прославља Свети Јован Руски, 9. јуна. Својеврсна симболика и мир који је уследио разлог су што се светитељ у војној униформи српске војске нашао у цркви. Оне кажу и да је светих војника из свих времена много у православним црквама по целом православном свету. Икона Светог Јована Руског у манастиру у Лепчињцу је јединствена по томе што је то ретки пример светитеља обученог у униформу савремене српске војске. САН Сањали су, независно један од другог, Светог Јована како скида свету одежду у коју је био одевен и облачи војничку униформу. Тада је рекао: "Идем у Србију, да помогнем нашој браћи Србима, јер се тамо прогони православље" - причају монахиње манастира Свети Пантелејмонa разлог доласка двојице Грка у цркву на Евији. Извор: Радио Слово љубве

На празник крштења Господа и Спаса нашега Исуса Христа у Јордану, на Богојављење у четвртак 19. јануара 2023. године, у храму св. Георгија на Бановом брду света Литургија ће бити служена са почетком у 8 часова и 30 минута, рекао је за Радио "Слово љубве" старешина ове светиње прота Часлав Маринковић. У продужетку службе биће обављено Велико водоосвећење, а у 11 часова ће бити формирана свечана литија, која ће ићи до Савског језера на Ади Циганлији. Тачно у подне, свештенство ће служити Молебан, а потом ће по предвиђеном програму, бити одржано и традиционално пливање за Часни богојављенски крст. Како је на својој интернет-страници саопштила ГО Чукарица, традиционалну манифестацију Богојављенског пливања, која се одржава 25. пут заредом, организују свештенство Храма Светог Ђорђа, Градска општина Чукарица, Спортска организација Чукарица, ЈП „Ада Циганлија“, Војска РС, Жандармерија и СВИБОР. Старт пливања је након молитве, а за Часни крст пливаће припадници Војне академије, Жандармерије, СВИБОР-a и грађанства. Осим тога, биће одржано традиционално саборно погружење. Извор: Радио "Слово љубве"

Братство Храма Свете Петке на Чукаричкој падини позива на предавања која ће бити у сали парохијског дома, најпре у суботу, 9. априла 2022. године од 18.30 часова, када ће на тему "Библијски смисао поста" говорити ђакон др Владан Таталовић, ванредни професор на ПБФ- у, а затим, друго предавање, у четвртак, 14. априла, од 18 сати, када ће на тему "Велики пост - време очишћења и сједињења са Богом" говорити вероучитељ Велибор Мартиновић. Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 25. новембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у храму Свете Петке на Чукаричкој Падини, освештао Парохијски дом и уручио висока црквена одликовања заслужним добротворима. Торжественом богослужењу, на коме је саслуживало преко двадесет свештенослужитеља, поред многобројног верног народа присуствовали су др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, председник Општине Чукарица г. Срђан Коларић и начелник Оперативног центра Србије г. Миломир Чабаркапа. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Том приликом, Патријарх српски г. Иринеј освештао је новосаграђени Парохијски дом и уручио високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина великим приложницима за изградњу новог Парохијског дома: г. Марку Милатовићу, г. Љубиши Чулафићу, г. Мирославу Павићевићу и г. Браниславу Ковачевићу. Патријарашке грамате добили су приложници и дародавци који су исказали несебичну љубав према својој Мајци Цркви помажући изградњу светиње и Парохијског дома на Чукарици: Саваградња, Драган и Љиљана Александрић, Дејан Гутеша, Југослав и Ивана Живановић, Срђан Коларић, Ђурица Кесић, Нада и Светлана Миловановић, Данило и Мирјана Вујичић, Никола и Биљана Дабић, Александар и Далида Станојчић, Небоша Мајсторовић, Дејан Башић, Жељко и Весна Перкунић, Андреја Коларевић, Ауто центар Миленијум, Пера Аспера, Југослав Лазовић, Мирко Мутавџић, Елена Поњавић, Синтезис, Миљко и Јованка Благојевић, Дејан и Драгана Митић, Саша и Габријела Иванчев, Српска традиција - Шели, Дејан и Љиљана Ђокић, Ивана и Наташа Марковић, Жељко Цревар, Катарина Агић, Владимир Трикић, Марко и Милица Николић, Витомир Поповић, Југотехна, Јованка Шпановић, Драгољуб и Божица Станковић, Драгослав и Снежана Пјевовић, чтец Мирослав Станковић, Слободан Илић, Слободан Чејовић, Телеком Србија, НИС Југопетрол, Петар Миљковић, др Мирко и Бранкица Ресан, Андрија Ратковић, Стефан Диклић, Братислав и Нада Иванчић, Слободан Обрадовић, Владимир Павловић, др Милета Радојевић, Душан и Маја Богдановић, Благица Ристић, Драгутин Младеновић, Стефан Ђурић, Немања Смиљкић, Ненад Манојловић, Гордана Недељковић са породицом, Saya Group, Душко Димитријевић из Инђије. Посебно свечан тренутак сабрања била је објава признања протојереју Николи Трајковићу, старешини храма Свете Петке на Чукарици. У архипастиркој грамати која је том приликом прочитана пред многобројним благочестивим народом стоји: -Његова Светост, Божјом милошћу Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, по благодати дара духа Светога и Животворног духа даном Божанственим ученицима и апостолима од којих Ми примисмо власт да дајемо чинове и степене црквене, а за показану ревност и љубав у служењу нашој Светој Цркви, посебно на уложеном великом труду приликом изградње новог храма Преподобне Мати Петке - Параскеве на Чукаричкој падини у Београду као и новог Парохијског дома при овом храму, сходно члану 108 т. 12 Устава Српске Православне Цркве одликујемо протојереја Николу Трајковића, старешину и првог пароха при овом храму, правом ношења напрсног крста, а што му потврђујемо овом архипастирском граматом да свуда од свих духовних и мирских лица као такав признат буде. Извор: Српска Православна Црква

ПОВЕЗАНА ВЕСТ:

Саслуживали су архијерејски намесник протојереј-ставрофор Бранко Митровић и ротојереј-ставрофор Станко Трајковић, игуман манастира Денковца архимандрит Серафим, јереј Саша Крстић, протођакони Стеван Рапајић и ђакони Владимир Руменић, Драган Танасијевић, Драган Неђић и Марко Станковић. Патријарх српски Иринеј је преломиои славски колач овогодишњег домаћина славе г. Марка Милатовића, члана Црквеног одбора и највећег добротвора храма Свете Петке на Чукарици. Извор: Српска Православна Црква

Беседу је изговорио свештеник Оливер Суботић у којој је кроз дијалог са децом позвао децу, а затим од њих добио потврду да ће поштовати своје родитеље, наставнике и другаре. После Литургије послужени су сокови, а затим је кренуо културно-уметнички програм. У паузама између дивних песама, од којих су неке извођене уз пратњу инструмената, уз одлично вођење програма ученика из ОШ Јосиф Панчић, деци је презентован историјат Фестивала. Да би све то било потврђено из личног искуства постарао се свештеник Никола Солдатовић, који је као вероучитељ учествовао у оснивању овог дивног догађаја. У свом поздравном слову није могао сакрити одушевљење што је Фестивал наставио да траје, да је сваке године све више посећенији, а да су деца која су била на првим фестивала, сада у средњим школама или на факултетима. Отац Никола, а касније и водитељи програма пожелели су да нам се у блиској будућности, од првих посетиоца Фестивала, неко врати у улози вероучитеља, наставника или у улози родитеља. У програму су учествовали ученици из следећих основних школа Мирослав Антић, Милош Црњански и Јосиф Панчић, а чули смо следеће песме: „Не дај да се срећа угаси“ (ово је била и тема овогодишњег Фестивала, а песму са овим насловом су отпевале ауторке, ученице ОШ „Јосиф Панчић), „Ми смо деца неба“, „Заволи, заволи“, „Симонида“, „Ој Цоко, Цоко“, „Јесење лишће“ и „Киша пада“. Да би оваква манифестација успела од првих дана постарала се и даље се брине ГО Чукарица. У току програма нашу радост поделио је лично својим доласком, по први пут у историји Фестивала, председник Општине Чукарица г. Срђан Коларић, који је поздравио учеснике, похвалио вероучитеље и обећао да ће Општина Чукарица и даље подржавати овакве акције, јер наш Актив поред Фестивала учествује и у Изложби васкршњих јаја сваке године пред Васкрс у згради ГО Чукарица. Програм се завршио предивном игром Краљево коло. Потом су деца позвана да се почасте сендвичима, које нам, као и сваке године, обезбедило Верско добротворно старатељство, а одмах затим деца су добила качкете са логом нашег Фестивала, а финансијску подршку за набавку и штампу обезбедио је Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке уз благослов Патријарха српског г. Иринеја. Фестивал је потпомогнут многим добротворима и спонзорима: Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију, компанија Фрувита, компанија Твојих пет минута, посластичарница Тортини, Балон маркетинг, гђица Нада Антуновић и многи други којима смо неизмерно захвални. Незаобилазне радионице: плетење бројаница, рад са полимер глином, мозаик, калиграфија, иконопис, као и спортско-забавни део Фестивала: трка у џаковима, игре брзине, трка дрвеним васкршњим јајима, надвлачење конопца, лимбоденс, скок у даљ... само су показатељ колико је овакав догађај потребан деци и колико може да развије и афирмише заједништво и стваралаштво. Просто је било немогуће одвојити децу од радионица где су уметници са Акедемије СПЦ за консервацију икона и фресака несебично одавали техинке сликања, калиграфије и мозаика. На крају да нагласимо да је овај Фестивал од самог почетка и каритативног карактера где је акценат стављен на то да се увек помогне неком детету, коме је финансијкса помоћ неопходна. Ове године ученици су помагали малом другару Јовану за кога су прикупили велику суму новца. Када се Литургијски фестивал завршио и када су вероучитељи са свим претходним координаторима сумирали утиске, симболично су пресекли и рођенданску торту са бројем 10 уз певање: На многаја љета! Надамо се да ће овај Фестивал доживети још много јубилеја, а све у славу Васкрслог и Вазнетог Господа. Амин. Извор: Српска Православна Црква