Претражи Живе Речи Утехе

У српском Манастиру у Олофстрему, у Шведској, посвећеном Светом Георгију, на празник Ђурђиц, пристигле су честице моштију Светог Николаја Мирликијског, а тога дана је Свету Литургију служио Митрополит скандинавски Доситеј. Како је изгледао овај важан дан за духовну заједницу можете да видите и чујете у наставку благодарећи новинару и писцу г. Тихомиру Барбуловићу који је забележио обраћање Митрополита Доситеја и изјаву настојатеља светиње, свештеника Жељка, за Радио Слово љубве, а препоручујемо и детаљан извештај и фотогалерију: Беседа Митрополита Доситеја: Изјава за Радио, протонамесник Жељко Бијелић, настојатељ Манастира: На празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија - Ђурђиц у манастиру Светог Георгија Победоносца у шведском Олофстрему, архијерејску Литургију је служио Митрополит скандинавски Доситеј, уз саслужење протојереја Жељка Бијелића, протојереја–ставрофора Милана Вукашина и протонамесника Немање Мировића. Уз мноштво верника, окупљених из јужне Скандинавије, у овом српском манастиру који је метох манастира Покрова Пресвете Богородице у Смједериду, главном седишту СПЦ Епархије скандинавске у Шведској, на овај велики празник, стигла је честица Светих моштију Св. Николаја Мирликијског Чудотворца. Након Ерхијерејске литургије верном народу у препуној цркви се обратило Његово Високопреосвештенство Митрополит скандинавски Доситеј: "Драга браћи и сестре, ко би пре једно тридесетак година могао замислити да би она мала и неугледна црквица постати овакво лепа и не само нама лепа већ и напуњена Светим моштима, светињама Божјим. И ево данас смо добили честицу моштију Светога Николаја, тако да Св.Николај и физички пребива овде у овој светој обитељи у овоме маломе храму. Зато, за те три деценије, да се захвалимо свима онима, наравно на првом месту Господу, а свима онима који су допринели да ова мала и скромна црквица постане позната не само овде у Олофстрему, у Шведској, него ето сада и широм целoга православља. А то је управо зато што су ове светиње у њој и ти свеци Божји показују и казују својим народима да овде они почивају и да и овде у овој малој цркви постоје њихове мошти, делићи Светих моштију су делови Светитеља. Светитељи су они људи који су живели и који су просвећени Духом светим и обожени Светим енергијама Божјим и постали свети и нетрулежни. Постали су становници Царства небескога а опет и својим нетрулежним телом остали да бораве међу нама, као што је то случај нама најпознатији, Светога Василија Острошкога. И не само њега већ и других светих који су на небесима заступници пред Богом и велики молитвеници за све нас и који се непрекидно Богу моле и увек су присутни са онима који се Богу моле. И зато, нека вас Свети Георгије и данашњи светитељ који је присутан данас овде, Св. Николај Мириликијски, не забораве нас у својим светим молитвама и свих овде присутних, нека буде са свима вама. Амин!“ Након причешћа и дељења нафоре, домаћини су у црквеној сали приредили богату трпезу. Након ручка присутнима се обратила и Сузана Виктор и Милица Јовановићи испред Управе хуманитарне фондације Дечји фонд „Свети сава“ из шведског Хелсингборга, са апелом за помоћ. Приказана је икона коју је на поклон фондација добила од иконописца Дејана Карића, из Шведске и које је понуђена на аукцијској продаји. Аукција је и даље отворена а последња понуда за икону је била 7.000 шведских круна. Дечји фонд „Свети Сава“ је добротворно удружење основано на хришћанским принципима и које има за циљ да помогне социјално угроженој и болесној деци и институцијама које се брину за здравље деце и њихово школовање.Фондација је основана 2013. године у шведском Хелсингборгу и сви активисти раде искључиво волонтерски. За протеклих дванаест година рада помогнуто је преко 500 породица. Помоћ се пружала директно на терену након утврђеног стања и у сарадњи са центрима за социјални рад, манастирима, школама и црквом. Настојатељ манастира, протојереј Жељко Бијелић је за Радио СловоЉубве рекао: "Ево у славу Божју данас на овај дан када славимо Светога Георгија имамо једну несвакидашњу вест која је обрадовала многе православне у Скандинавији, то је наш Митрополит скандинавски Доситеј благоћестиво донео и пренео мошти Светог Николаја Мириликиског Чудотворца у нашу парохију и наш манастир где је много људи било, Богу хвала. И пре неколико седмица нам је био нам је и игуман Макарије из манастира Савине, прелепога манастира близу Херцег Новог. Тако да из једне лепоте у другу, када имамо стотине и стотине људи верних који који живе на овим подручјима и који се на овим просторима чине хладним као таквим ипак је загрејало срце многих људи који су овде деценијама а траже оно што је изнутра, што је вредно, што је највредније, што је духовно. Данас смо то могли на Архијерејској литургији и да приметимо јер срца људска су се загрејала због оваквих светиња. Не само Свети Николај, овде су и друге светиње и свих 12 апостола, честице великих 12 апостола, тако да сви су добро дошли, и они добри и они мање добри, не гледамо ко је ко а ето Богу хвала за овај свети дан данас сами“. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45478

Дочекали смо и тај дан. Подељене су књижице, прошли су пријемни испити, стигли резултати труда, залагања, успеха већих или мањих. Они са свим петицама сакупиће и додатне лајкове на друштвеним мрежама, деке и баке ће ставити који динар у књижицу. Јер, оцене су ту да се плаћају – ваљда? А, да ли смо након најтеже школске године погледали како изгледају очи наше деце? Да ли су заиста срећни због успеха или због оцена? Да ли су заиста срећни без обзира на оцене? Да ли су оцене оно што их вреднује и на основу чега ми вреднујемо њих? Важно је да овог лета добро размислимо о свему… Похвалите труд уместо оцена Оцене саме по себи вреднују труд деце. Да, наравно да треба да их похвалимо, али да не заборавимо да је та тројка из математике можда вреднија од свих осталих петица. Важно је и да их учимо да је свака оцена добра, да је њихова и да је она сама по себи награда и производ њиховог залагања. Најважнија порука коју треба да им пошаљемо је да они нису њихове оцене, да су они много више од тога. Похвалите њихов труд. Прославите заједно крај школске године. Похвалите све што је било добро, а укажите им на оно што су могли боље. „Сјајно је што си редовно радио домаће задатке, што си добар друг, што си активан на часу, следеће године се потруди да тако и наставиш” или „Честитам ти на успеху, одлично је све што си постигао у овој години, следеће године се потруди да мало више вежбаш па ће и оцене бити још боље”. Kоју поруку ћете усадити детету? За дечије самопоуздање је много значајнији подстицај на труд, да наставе даље упркос тројци из математике. То је важније од пара у књижици. Будите обазриви са наградама, размислите о томе да ли желите да ваше дете учи зарад учења, да се такмичи са собом и за себе или зарад оцена које ће донети неку додатну награду. Све награде вреде само у том тренутку. Тренутак избледи за пар дана, а самим тим и ваша награда. Посебно у нижим разредима мање оцене од петице могу да послуже томе да од почетка учите децу томе да је сасвим ок и ако немаш све петице, да не идемо у школу да би сви били одлични, да је та оцена није оцена њих самих већ оцена за постигнуће у једној години из једног предмета. Али, како ће уписати жељену школу? Полако са великим плановима. Најпре за упис у средње школе нису неопходне само добре оцене. Најважнији је одабир школе, а ако дете не постиже резултате из предмета који су неопходни и важни за одређену школу, није добро да дете у том смеру форсирате. Систем је уређен тако да оцене ипак имају велики значај, на жалост и да, разумљиво је у складу са тим „вијати” што боље просеке. Ипак, важно је балансирати добро у свему томе јер ако од трећег или петог разреда мислимо само о упису у средњу школу пропуштамо важне аспекте развоја деце током основног школовања. Kоју год средњу школу да ваше дете упише, за њега је важније да школовање настави са здравим основама, самопоуздањем, развијеним здравим навикама и здравим односом према школовању. Да ли су нам након свега и даље оцене најважније? Болесни имају само једну жељу – да оздраве. Kад смо здрави, заборавимо на то шта је заиста важно. Након свега што смо сви ми родитељи доживели у овој школској години најмање што можемо да научимо и понесемо са собом у наредне школске године је то да је дечији осмех важнији од свих оцена, такмичења, успеха… Пустимо наставнике да оцењују, а ми родитељи имамо много више посла од оцена. Уместо књижицом похвалите се својим пријатељима дечијим осмехом и сјајем у њиховим очима. Слушајмо децу, разумимо их, негујмо вредности које смо негде заборавили, учимо их толеранцији, емпатији, љубави према себи и према другима. Оцене су – само оцене. И да, не заборавите да се безбрижно, без учења и обавеза, сјајно забављате заједно на распусту! Јасмина Михњак Психолог https://www.detinjarije.com/stigle-knjizice-da-li-treba-da-nagradujemo-ocene-nase-dece/

Реплике светогорских икона Пресвете Богородице Тројеручице и Млекопитатељнице са Свете Горе стигле су 29. маја 2022. године у сплитски храм посвећен Светом Сави. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим, заједно са сплитским свештенством и мноштвом окупљеног верног народа дочекао је ове иконе немерљиве вредности, након чега је служена Света Архијерејска Литургија. „Данас смо се окупили поводом велике радости, јер смо за нашу малу заједницу добили копије чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице која се налази у Хиландару и Богородице Млекопитатељнице која се налази у испосници Светога Саве у Кареји, на Светој Гори. Уз њих ћемо се, на овоме светом месту, молити Пресветој Богородици да буде заступница свих нас пред престолом Свевишњега и пред лицем Сина свога љубљенога који је Својим доласком на овај свет дао могућност свима нама да и ми постанемо мала браћа Његова. Дао нам је шансу да и ми постанемо 'богови по благодати' сједињујући се са Њим на светој Евхаристији и зато треба да се молимо пред овим иконама, иштећи Божију милост како за нас саме и наше ближње, тако и за читав овај свет, да се сви спасемо и изађемо пред лице Господње. Спасење можемо задобити само заједно, када се радујемо једни другима и налазимо Бога у својим ближњима, а то подразумева да треба да имамо љубави и према непријатељима својим и снаге да опростимо онима који нам зло чине, јер ћемо тако најпре заслужити милост Божију. Кроз ту љубав се угледамо на самога Господа који је након свих страдања која је претрпео од стране људи који су Га на крају и разапели, увек показивао, а и дан данас показује велику љубав према људском роду. На крају желим да се захвалим господину Милану Поповићу, угледном привреднику из Србије, који је донирао ове иконе за нашу цркву у Сплиту. Ако Бог да, када му будем додељивао захвалницу за то, за нас велико дело, биће са нама, па ћу моћи и њему лично да захвалим као човеку који се брине о нама у Далмацији који смо често заборављени и кроз оваква дела видимо да ипак нисмо напуштени, како ни од Бога, тако ни од својих ближњих ван наше Епархије“, поручио је Владика далматински и позвао вернике да се пред овим иконама молимо за довршетак давно започетог сплитског Храма Светог Саве. Извор: Епархија далматинска

Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом. Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског. Извор: Радио Светигора