Претражи Живе Речи Утехе

„Изађе сејач да посеје семе своје...“ (Лука 8:5). Парабола о сејачу (видети Лука 8:5-15). Шта је ово јеванђеоско семе? Сам Господ наш Исус Христос одговара на ово питање у тумачењу параболе ученицима: „семе је реч Божија“ (Лк. 8,11). Вероватно под јеванђељским семеном можемо подразумевати и сву благодат Божију коју нам Бог Отац спушта да бисмо живели и спасавали се, и приближавали Му се. И ова благодат пада на нас непрекидно, као киша за време кишне сезоне у тропским пределима. Постоје такви стихови у 67. псалму (стихови 16, 17): Гора Божија (Васанска), гора богата, гора бујна, гора хумовита. Зашто завидите горе богате, гори на којој изволе Бог да обитава на њој? Јер ће се Господ настанити (на њој) до краја. Овде се, посредно, планина, наравно, односи на пророчанство о Богородици. Али, погледаћемо ближе епитете које користи псалмопојац Свети Давид: гора Божја је дебела гора (реч „маст“ са црквенословенског је преведена као „дебео“, што у Старом завету и овде у псалму се користи као слика плодности и изобиља). Натопљена гора је гора коју је Господ великодушно напојио кишом. И спремна је да прими семе да би га изобилно узгајала. А сада ћемо разумети колико је ова кишна „влага“ била важна за старе Јевреје, који су живели углавном у врелим пустињама. И овако ће нас Господ све нахранити својом благодаћу – богато, обилно и животворно. Постоји још једна јака слика у Псалтиру, у Псалму 132 (ст. 2): „Као миро на главу, које силази на браду, браду Аронову, које силази на крајеве одежде његове;.“ Ова драгоцена Божанска помада, ова материјализована благодат Божија, спушта се на главу, али је има толико да се спушта и на браду, и на цело тело, па чак и до руба одеће, преплављујући човека. Приближно исто налазимо и у јеванђелском уводу, који се чита на Литургији на Свето Васкрсење Христово: „благодат долази од благодати“. Буквално преведено: „И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.“ (Јован 1:16,17). Господ је у пуноћи Својој дао не само благодат, већ је отворио и извесне капије за ову благодат. И ова милост, као непрекидан процес, као снага Нијагариних водопада, наставља да се спушта на нас непрестано и заувек. Да ли смо спремни за то? Шта је земља у параболи о сејачу? То смо ми. То је наше срце. Да ли смо спремни ? Благодат пада на све подједнако и долази на све. Али да ли сте спремни да га примите? Хоћеш ли се потпуно поносно и безбожно одвратити од њега, поставши тврда земља поред пута, згажена долином овога света у скоро мртав камен? Хоћете ли дати предност не благодати Божијој, већ стварима које из ње проистичу – таштини овог века и ропству материјалним добрима? И, без стремљења ка Творцу ових благослова, хоћете ли постати њихов роб и тиме роб страсти и грехова, слуга ђавола? Бог ствара све за тебе, човече, све што ти треба. А ти, одбацивши Творца и окренувши му леђа, халапљиво постајеш роб творевине. И тако се откидаш од вечног живота, од Извора за живот свих ствари. И тиме се претвараш, као у првом случају, у камениту пустињу. Какво страшно, апсурдно, понижавајуће слепило! Хоћеш ли отворити своје срце са вером и жеђу за Богом, и пустити у себе јеванђелско семе живота, које ће те променити и спасти, сједињујући те са Богом у векове векова? Семе је посејано, киша благодати шуми и пада са неба на земљу. Хоће ли твоје срце постати посута планина? протојереј Андреј Чиженко https://pravlife.org/sr/node/31189

Тема новембарско-децембарског броја „Православног мисионараˮ, званичног гласила Српске Православне Цркве за младе, носи наслов Марта и Марија у нашем животу. Нови, 376. број овог мисионарског гласила, представио је катихета Бранислав Илић, члан урећивачког одбора „Православног мисионараˮ. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован је у четвртак, 11. јула служио празнично бденије у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу уз саслуживање протојереја Милована Ранковића, протојереја Слободана Раковића, јереја Милоша Митровића и Немање Искића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Александра Бабића. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2019/arandjelovac11072019.mp3 После одслуженог бденија Епископ Јован је верни народ поучио беседом о значају празника. Пре свега је свима честитао празник и храмовну славу. Епископ је рекао у својој проповеди да онај ко је са Богом тај је увек на страни онога који побеђује. Апостоли су били ученици Господа Исуса Христа, али су, после Христовог Васкрсења, они постали од ученика учитељи, учитељи васељене. Владика посебно истиче чињеницу да су апостоли, када их је Господ позвао да крену са њим, оставили све што су имали и кренули за Христом. Таква одлука не треба да нас чуди из разлога што су они у Христу препознали веру и видели поверење. Апостол Павле је, по речима Светог Писма, а како нам преноси Владика, био веома мудар човек, али је ту мудрост усмерио против Бога, али када је њега осенила светлост Божија, ослепео је и тек тако ослепљен је видео да је његова ученост донела само зло, а потом се окренуо ка добру. Епископ нас је подсетио да када се молимо светитељима, требамо показати своју искрену веру да би се они Богу молили за нас. Ако семе Божије исправно одгајамо, само тада ћемо имати исправан род. Владика се у својој беседи присетио и изградње храма и освећења које било пре петнаест година. “Замолимо Господа да нам подари духовни вид, вид који је обратио апостола Павла правом и истинском Богу”, су речи које је Епископ упутио свима нама и које су још дуго одзвањале у нашим ушима, јер ако је Бог опростио Савлу за његове грешке и Савла преобразио у апостола Павла, онда и ми требамо своје грешке и грехове да исповедимо, јер је Бог милостив и ако се искрено покајемо, опростиће нам. На дан Светих апостола Петра и Павла у храму посвећеном овим Христовим ученицима, свету Литургију је служио Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић уз саслуживање протојереја-ставрофора Ранка Ђураша, протојереја Стефана Франовића, Милована Ранковића и Слободана Раковића, протонамесника Александра Миловановића и Ивана Теодосића, јереја Милоша Митровића и Немање Искића и ђакона Александра Бабића. Свету Литургију су својим појањем улепшали чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца, под вођством диригента Г-ђе Биљане Павићевић. Након Свете Литургије и свечане литије око храма, пререзан је славски колач, данашњим славарима породици Вулета из Аранђеловца који је за све окупљене вернике и госте са својом породицом припремио славску трпезу у сали парохијског дома. У порти храма су чланови КУД “Електропорцелан” извели сплет игара и тиме улепшали ову прославу. Извор: Епархија шумадијска

„Што се више секуларизује савремена култура, мање је савременом човеку разумљив овај подвиг мученика“, – рекао је Патријарх Кирил, – „Људи са лакоћом мењају своја убеђења, са лакоћом се одричу своје отаџбине, не сматрају могућим да ризикују свој живот да би спасли другог. За човека нашег века подвиг мученика је заиста изазов колосалне снаге, и умни човек сусрећући се са тим изазовом треба да упита себе: како бих ја поступио? Шта бих ја учинио? Да ли бих се одрекао удобности савременог живота, благостања, каријере, рођених и ближњих, ако би стајало питање: са Христом си или против Њега?“ „Ипак, то питање стално стоји пред нама. На срећу, ни први ни други одговор на ово питање не носе са собом насилне последице — за сада. Знамо да је свашта бивало у историји. Мученик се не рађа, мученик се постаје. Крв мученика постаје семе хришћанства не само према чињеници живота, већ и према чињеници смрти ових људи. За нас је мученик онај човек који је за живота сабрао такву силу духа, да његова смрт постаје семе вере за многе и многе људе“, – подвукао је Патријарх. Извор: Православие.ру