Претражи Живе Речи Утехе

У недељу, дана 11. новембра 2018. године, када се наша Света Црква литургијски сећа Светог Аврамија Затворника и Свете Анастасије Римљанке, Епископ Херувим је благоизволео началствовати литургијским сабрањем у цркви Преноса моштију светог оца Николаја у Мирковцима. Архијереју су саслуживали: протојереј – ставрофор Јован Клајић, умировљени парох, протонамесник Немања Клајић парох мирковачки, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. На литургијске возгласе и прозбе је одговарала богословска омладина и ђаци ОШ Мирковци предвођени својим вероучитељем г. Драганом Ристанићем. Радост заједничарења су увеличали својим присуством и представници световних власти г. Горан Рељић, начелник Општине Кистање, г. Вујо Крнета, председник Већа српске националне мањине Кистање и г. Момо Грчић. На крају Свете Евхаристије Владика је проузнео беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре и драга децо Божија, данас смо се окупили на овај свети евхаристијски дан да бисмо принели бескрвну жртву од свих и за све. Велики је дан данас овде у Мирковцима, што смо се сабрали у овој мученичкој цркви Божијој, која је у току своје историје претрпела страшна страдања. Међутим, она и данас светли светлошћу Васкрсења и људи који су данас овде, су они који су се молили да ова светиња заживи и да буде место окупљања нашега народа у овом месту. Као што смо и данас чули кроз Свето Јеванђеље, како нас Господ посећује на разне начине, управо из приче о Јаировј кћери ми смо видели на који начин све Бог долази и посећује свакога човека. Такође, кроз Светитеље које ми данас прослављамо видимо различите дарове кроз које се Бог кроз људе пројављује овоме свету. Свети Аврамије Затворник, који је ћутао, молио се, трпео целокупно мученичко страдање, због проповеди и сведочења Јеванђеља и Васкрслога Христа, задобија спасење и Црква га прославља. Исто тако, и Анастасија Римљанка, која је на велике муке била бачена, ниједнога тренутка се није хтела предати незнабожачким џелатима који су је мучили, него је у срцу своме носила венац вечне славе и непрестано је у својим мученичким страдањима вапила ка Господу, да јој помогне, узме душу њену и настани је у Рају сладости. -Кроз данашње Свето Јеванђеље чули смо да Бог и поред свих мука, ако жели и ако човек има вере у себи, може да чини различита чуда. То се и десило у данашњој јеванђелској причи када је Господ оздравио жену која је боловала од течења крви 12 година. Заиста су дарови у Цркви Божијој велики и Бог се нама јавља на различите начине. Благодат Божју можемо примити и осетити само ако живимо светотајинским животом, ако живимо Јеванђељем у Телу и Крви Христовој. Никако другачије ни лепше ми не можемо ступити у заједницу са Богом, и не можемо стварити тај најлепши однос човека са Богом. Али превасходно се морамо смирити једни међу другима, бити браћа једни са другима, и носити благи јарам Христов једни другима. Једино на такав начин ћемо бити сведоци управо тога Васкрсења и Страдања Христовога којем сваки Хришћанин треба да стреми и непрестано да се сећа у своме овоземаљскоме животу. -Ако градимо љубав једни међу другима, онда ћемо изграђивати љубав према Богу. Јер сваки ближњи је наш брат, сваки ближњи је икона Христова. Ако на тај начин живимо, ако једни са другима у међусобној љубави будемо били, онда смо засигурно синови и кћери Божије, и деца Божија, управо по оном позвању по коме нас Бог непрестано позива. На крају свете Службе Божије тражимо Благослов Господњи да буде на нама од сада и кроз сву вечност! Тај благослов који носите са овог Светога Богослужења, непрестано треба да сија у срцима вашим, да ширите благу реч Јеванђеља, да носите са собом печат Васкрсења, печат Вазнесења и да се припремате за други Христов долазак, који је близу, јер у овом времену у којем пловимо лађом спасења која је узбуркана, не знамо ни дана ни часа, али свакако треба непрестано да се припремамо за Христов долазак. На који начин? Никако другачије него врлинским животом и светотајинским животом у Цркви Божијој. Црква је сведок тога живота, јер Она постоји, и поред свих недаћа и свих мука које ми као људи пролазимо. Она је ту да сведочи најлепши печат нашега живота, а то је Васкрсење које се десило да би се нама људима отворила Врата Раја, да би и ми могли бити у заједници и загрљају Божијем. -Нека би Господ дао да се ова заједница овде у Мирковцима умножи, да остане и опстане у овоме мученичком времену, обремењеном свим другим вредностима сем оним који нас узводе ка Царству Божијем. Нека би Господ дао да она опстане и да буде благословена од сада и кроз сву вечност. Амин! Радост заједничарења се наставила за Трпезом љубави у свечаној сали парохијског дома у Мирковцима. Извор: Епархија осечкопољска и барањска View full Странице

Различити типови учења уторак, 17. окт 2017, http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/2906595/razliciti-tipovi-ucenja.html Извор: Science Daily Када учимо да возимо бицикл или усвајамо правила у шаху, примењујемо два различита типа учења ‒ научници су први пут успели да их разликују према обрасцима можданих таласа који се у тим радњама производе. Ти различити нервни обрасци могу знатно помоћи научницима у проучавању основа неуробиологије, од учења моторичких вештина до сложених когнитивних задатака, навео је Ерл К. Милер, професор неурологије на Институту за проучавање учења и памћења „Пиковерˮ. Нова студија открила је различите типове учења Неурони производе електричне сигнале који формирају мождане таласе, а ови осцилирају на различитим фреквенцијама. „Наш крајњи циљ је да помогнемо људима који имају тешкоће у учењу и сметње у памћењуˮ, напомиње Милер. „Можда ћемо наћи начин да стимулишемо људски мозак", додаје професор, мислећи, између осталог, и на технике вежбања које би ублажиле те проблеме. Аутори студије сматрају да нови резултати могу да помогну у раном идентификовању Алцхајмерове болести или у побољшању одређених типова учења. Када су истраживачи чувеног МИТ-а (Massachusetts Institute of Technology) проучавали понашање различитих животиња пред које су били постављени одређени задаци, открили су да ти задаци захтевају или експлицитно или имплицитно учење. На задацима који су захтевали упоређивање и усклађивање две ствари, животиње су користиле и тачне и нетачне одговоре како би побољшале наредне резултате, што указује на експлицитан облик учења. Експлицитно и имплицитно учење подразумева различите мождане таласе Међутим, у задатку где су животиње научиле да померају поглед у једном или другом смеру у складу са различитим визуелним обрасцима, оне су само побољшале своје перформансе, што указује на имплицитно учење. Штавише, истраживачи су открили да су те различите врсте понашања праћене и различитим обрасцима можданих таласа. „Ово нам је показало да се приликом експлицитног и имплицитног учења покрећу другачији механизмиˮ, напоменуо је професор Милер. Приредила: Татјана Цвејић

У Русији већ дуже време се форсира јавна полемика око филма "Матилда" који је намерно пласиран на 100 годишњицу Октобарске револуције и даје, по оцени епископа јегорјевског Тихона (Шевкунова), лажну слику Цара Страстотрепца Николаја Другог. Тим поводом више се пута оглашавао и митрополит Иларион (Алфејев), а ових дана је и сам Свјатејши патријарх Кирил изнео јасну осуду филма са вишекратном изреченом поруком да историјски јубилеји не треба да се користе за изазивање друштвене смутње. Отуда чуди да су неки наши "ревнитељски сајтови", баш "Матилду" нашли као повод да најгрубљим речима нападну свештеноначалије сестринске Руске цркве. Овде се доноси извод из говора Његове Светости патријарха московског и све Руси великог господина Кирила на заседању Високог црквеног савета у Москви 12. октобра 2017. Извор:http://www.pravoslavie.ru/107137.html Превод с руског језика: А.Ж. Отварајући састанак Високог црквеног савета, предстојатељ Руске православне цркве у уводном излагању је поделио размишљања о револуционарним догађајима пре 100 година, њиховој савременој рецепцији и могућности објективне процене чињеница руске историје. "Историја јесте веома погодан идеолошки основ за шпекулације, стварање различитих митова - и националних и антинационалних - истакао је у свом говору Његова Светост Патријарх Кирил - Када се ради о историји веома је лако дати злонамерна и лукава тумачења, чак и у малим стварима. Али за искреног човека, лажи и злоћа су незамисливи. Како се поставити? Настојите да будете савесни када се бавите чињеницама. Избегавајте шпекулације. Нарочито претпоставке које не само да су лажне, већ су у стању да повреде велики број људи, као што се десило са још неприказаним, али већ познатим филмом. " "Догађаји из двадесетог века, за многе људе представљају и даље крварење рана, - рекао је патријарх - Царских Страстотрепаца, мноштва нових мученика и исповедника вере, стотине хиљада живота, уништеног духовног наслеђа, протеривања интелектуалне елите нације у иностранство ... Нажалост, ове горко странице наше прошлости данас су често предмет шпекулације, укључујући и оне на уметничком нивоу. Уметник има право на уметничку фикцију. Али уметничка фантастика и лажи су две различите ствари. Уметничка фантазија јесте драматуршка могућност и као таква повећава интересовање гледалаца за историјске чињенице. Лаж није драматургија. Лагање грубо искривљава историјску стварност и намерно доводи у заблуду људе. То је лежало, то је била основа пропаганде која је увукла наш народ у револуционарни хаос, а потом у многоструку патњу. " "Надамо се да ће сва наша сећања на догађаје из недавне прошлости - укључујући и уметничка - подстаћи помирење изнад свега, а да неће да буду извор нових раздора и грађанског сукоба, изговор за вређање нечијих осећања и вредности. Сви смо - верници и атеисти, уметници и неуметници, конзервативци и либерали - упућени на то да живимо у једној држави, у једном друштву и водимо рачуна о интегритету тог друштва и личном интегритету свакога од нас", - рекао је Његова Светост Патријарх. View full Странице