Претражи Живе Речи Утехе

Непрестана тутњава петарди, која почиње много пре Нове године и не престаје још дуго после, ствара непријатности великом броју људи. А колико се новца и труда троши на припрему за дочек. Последњих дана, па и сати пред празник, у продавницама се стварају редови за храну и пиће. Заиста нема ништа лоше у слављу, а овде не треба бити лицемер. Не вреди објашњавати неверницима или маловерницима зашто није добро јести превише и опијати се током поста. Али ни верници не заостају за осталима. Многи људи троше већину свог новца на прославу. А на шта се троше средства? На толико јела, да тешко да ће неко моћи да цени њихов укус. Нарочито другог и трећег дана (jер једноставно је немогуће одмах појести такву количину хране). А ако се узме у обзир огромна количина алкохола која се пије!.. Није ли то чудно ирационално понашање? Па ипак, многи људи славе празнике на овај начин. Некада су новогодишњи празници, макар и световни, били време комуникације са рођацима, а посластице су биле само нешто што је пратило празник. Сада се чини да невероватна количина хране и пића постаје готово сама себи циљ. Као да људи покушавају да попуне духовну празнину, да надокнаде недостатак духовне топлине свом овом засићеношћу храном. Али испада некако не баш добро. Уосталом, сви очекују нешто посебно од доласка Нове године. А у пракси, многи први дан нове године дочекају са непријатним осећајем мамурлука и спознајом да се заправо ништа није променило. Све је ово тужно, наравно. Али хајде да се подсетимо шта је суштина празника. Нарочито за нас хришћане. У ствари Нова година је само прелаз из једног временског циклуса у други. Ниjе јединствен (jер почетком септембра већ смо славили Црквену нову годину). А за православце је ово само подсећање на приближавање Божића, за који се треба припремити физички, психички и духовно. Сваки празник подразумева осећај радости, а ово је кључни тренутак. Пошто радост је заправо у нама. Само треба да њу откриjете и обавезно поделите са ближњима. И ако, уместо да трошимо огромна средства на прождрљивост и пијанство, ових дана поделимо их бар мало са онима којима недостају, то ће донети радост не само нама. И није чак ни у питању материјално богатство. Током празника, усамљеност се оштрије осећа, па вреди делити топлину душе са онима којима недостаје: са заборављеним старијим рођацима, можда са усамљеним старијим комшијама – свако од нас најбоље зна коме је његова помоћ потребна. Али свакако треба некоме помоћи. И тада ће осећај духовне празнине уз пун стомак, бити замењен истинском духовном радошћу. Митрополит Антоније (Паканич)

Најбитније је да се слава прослави са свим елементима који славу чине славом. Парохијски свештеници имају интензивну комуникацију са верницима већ две, три седмице и договарају се о начину доласка у њихов дом о освећењу водице. У храмовима се освештавају славско жито и колач и то ће, по договору свештеника, бити могуће у току целога дана, каже протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије СПЦ, за Јутарњи програм каже да је битно да породица нагласи своје јединство у слави. Дан када људи треба да буду у једној заједници. "Причешћа се од пролећа, када смо имали у току Васкршњег поста први талас пандемије, обављају уз појачане епидемиолошке мере. Верници се не причешћују тако често као раније али свели су да се у току поста причесте бар једанпут", каже протојереј-ставрофор Павловић. Наглашава да је и сада то могуће зато што су катедрални храмови довољне квадратуре да се људи могу распоредити. "Има и примера да се верници могу причестити у својим домовима и ту свештеници излазе у сусрет. Све се мере могу примењивати и у самим храмовима", истиче Павловић. Према његовим речима, сигурно ће ова година помоћи да се извучемо од целе ове штете и велике борбе са демоном. "Не треба најбуквалније схватати да мора да буде петоро гостију. Уз добру организацију и добро споразумевање гости се могу распоредити у два три дана, по седам, осам група", објашњава Павловић. Према његовим речима, овај Божићни пост треба да буде заправо припрема за празник породице, најважније породице, Христове породице, Христовог рођења. Великим породичним празником Ваведења, када су родитељи одвели Марију у храм Јерусалимски, а светиљски празник у овом посту је Свети Николај Миликилски и њега карактерише то поред чудотворства које је чинио а да то не буде тако транспарентно и видно, каже протојереј-ставрофор Павловић. Карактерише га, додаје Павловић, милосрђе и отуда у нашем народу и постоји обичај, без обзира да ли људи славе или не славе Светог Николаја Миликилског, да се деца дарују и да деца ујутру на прозору нађу поклон и то се поклапа са тим милосрђем које свети Николај није наглашавао. "Славу славите, чувајте се болести", поручио је верницима протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. ИЗВОР: http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2020/12/18/6993853_slavajpg Протојереј-ставрофор Стојадин објашњава како ове године прославити славу WWW.RTS.RS Најбитније је да се слава прослави са свим елементима који славу чине славом. Парохијски свештеници имају интензивну комуникацију са верницима већ две, три седмице и договарају се о начину доласка у...

С обзиром на сложену и потенцијално изузетно опасну епидемиолошку ситуацију у Црној Гори, а у вези са свакодневним порастом броја случајева грађана заражених новим коронавирусом, позивамо све православне вјернике и све остале грађане на поштовање здравствених мјера и љекарских упутстава ради стављања под контролу болести COVID-19, изазване поменутим вирусом. Видимо да епидемија овога вируса погађа, како Црну Гору, тако и цијели регион, Европу и читав свијет. Не смије се свакако дозволити да ова болест заустави живот, па ни духовни и црквени живот, али је неопходно да се придржавамо, колико је год могуће, мјера предострожности, како би умањили штетне друштвене посљедице епидемије и, што је најважније, утицали на смањење броја изгубљених живота због ове болести, која, иако погађа све узрасте, ипак највише живота узима међу нашим најстаријима. Подсјећамо да је наша Црква, одмах по проглашењу епидемије у марту ове године прекинула организацију масовних литија, које су тада ишле улицама црногорских градова из познатих разлога, те да је и многе друге активности свела на минимум или их привремено обуставила. Многе прославе, освећења храмова, научни скупови и округли столови, а први пут послије више од двадесет година, и дјечији сабор, који су били планирани за прољеће, љето и јесен ове године отказани су или одложени. Неки од највећих годишњих хришћанских празника, као што је празник Васкрсења Христовога, прослављени су умногоме другачије него што је то случај у редовним условима. Стога, руководећи се, недавно примљеним, умјесним и разборитим писмом Института за јавно здравље Црне Горе, али и намјером коју смо имали и прије њега, позивамо православне вјернике, нарочито оне који ће у наредном периоду прослављати своје крсне славе, да ове године то ураде уздржаније и скромније него иначе. Лијепо је и благословено угостити своје рођаке и пријатеље у свом дому на дан крсног имена, али је још љепше и благословеније, нарочито у оваквој здравственој ситуацији, бринути о добробити свих наших ближњих. Сматрамо да је умјесно да се крсне славе, којих је доста у наредних пар мјесеци, по нашим домовима овога пута прославе у ужем кругу, уз благослов дома од стране свештеника или благосиљање славског колача у храмовима, у договору са паросима. Како народ одавно паметно вели – није свако зло за зло. Можда је ово одлично вријеме да се подсјетимо да је крсна слава, првенствено и изнад свега, духовно славље, којим се подсјећамо на дан кад су наши преци примили спасоносну хришћанску вјеру, те да тај дан проведемо молитвено и благословено. Знамо да, нажалост, наше прославе често знају да прерасту у забаве у којима се заборавља дух побожности и умјерености, удаљавајући нас тиме од њиховог смисла и значаја. Прослава славе у вријеме епидемије може да буде прилика да нагласак у нашем слављу поставимо управо тамо гдје он треба да буде – у молитви и благодарности Богу. И на крају, не осврћући се превише на поновно захукталу антицрквену и антивјерску медијску кампању, препуну неистина о Цркви и неразумијевања према вјерујућим људима, позивамо све вјернике и све грађане да праштају једни другима и да не забораве оно што је у посљедње вријеме често понављао митрополит Амфилохије – богомржња и братомржња су опакији вируси од било којег познатог вируса. Од њих треба више да се чувамо и приљежније исцјељујемо него од ових болести које нам муче тијело, јер се човјек од њих теже ослобађа и остављају теже посљедице, како на појединце, тако и на читав народ. Молимо се за брзо оздрављење свих оних који страдају од овог актуелног вируса, као и свих других болести, као и за укријепљење свих који се труде да им помогну на путу исцјељења: љекара, другог медицинског особља и свих доброчинитеља. Из Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска

С обзиром на сложену и потенцијално изузетно опасну епидемиолошку ситуацију у Црној Гори, а у вези са свакодневним порастом броја случајева грађана заражених новим коронавирусом, позивамо све православне вјернике и све остале грађане на поштовање здравствених мјера и љекарских упутстава ради стављања под контролу болести COVID-19, изазване поменутим вирусом. Видимо да епидемија овога вируса погађа, како Црну Гору, тако и цијели регион, Европу и читав свијет. Не смије се свакако дозволити да ова болест заустави живот, па ни духовни и црквени живот, али је неопходно да се придржавамо, колико је год могуће, мјера предострожности, како би умањили штетне друштвене посљедице епидемије и, што је најважније, утицали на смањење броја изгубљених живота због ове болести, која, иако погађа све узрасте, ипак највише живота узима међу нашим најстаријима. Подсјећамо да је наша Црква, одмах по проглашењу епидемије у марту ове године прекинула организацију масовних литија, које су тада ишле улицама црногорских градова из познатих разлога, те да је и многе друге активности свела на минимум или их привремено обуставила. Многе прославе, освећења храмова, научни скупови и округли столови, а први пут послије више од двадесет година, и дјечији сабор, који су били планирани за прољеће, љето и јесен ове године отказани су или одложени. Неки од највећих годишњих хришћанских празника, као што је празник Васкрсења Христовога, прослављени су умногоме другачије него што је то случај у редовним условима. Стога, руководећи се, недавно примљеним, умјесним и разборитим писмом Института за јавно здравље Црне Горе, али и намјером коју смо имали и прије њега, позивамо православне вјернике, нарочито оне који ће у наредном периоду прослављати своје крсне славе, да ове године то ураде уздржаније и скромније него иначе. Лијепо је и благословено угостити своје рођаке и пријатеље у свом дому на дан крсног имена, али је још љепше и благословеније, нарочито у оваквој здравственој ситуацији, бринути о добробити свих наших ближњих. Сматрамо да је умјесно да се крсне славе, којих је доста у наредних пар мјесеци, по нашим домовима овога пута прославе у ужем кругу, уз благослов дома од стране свештеника или благосиљање славског колача у храмовима, у договору са паросима. Како народ одавно паметно вели – није свако зло за зло. Можда је ово одлично вријеме да се подсјетимо да је крсна слава, првенствено и изнад свега, духовно славље, којим се подсјећамо на дан кад су наши преци примили спасоносну хришћанску вјеру, те да тај дан проведемо молитвено и благословено. Знамо да, нажалост, наше прославе често знају да прерасту у забаве у којима се заборавља дух побожности и умјерености, удаљавајући нас тиме од њиховог смисла и значаја. Прослава славе у вријеме епидемије може да буде прилика да нагласак у нашем слављу поставимо управо тамо гдје он треба да буде – у молитви и благодарности Богу. И на крају, не осврћући се превише на поновно захукталу антицрквену и антивјерску медијску кампању, препуну неистина о Цркви и неразумијевања према вјерујућим људима, позивамо све вјернике и све грађане да праштају једни другима и да не забораве оно што је у посљедње вријеме често понављао митрополит Амфилохије – богомржња и братомржња су опакији вируси од било којег познатог вируса. Од њих треба више да се чувамо и приљежније исцјељујемо него од ових болести које нам муче тијело, јер се човјек од њих теже ослобађа и остављају теже посљедице, како на појединце, тако и на читав народ. Молимо се за брзо оздрављење свих оних који страдају од овог актуелног вируса, као и свих других болести, као и за укријепљење свих који се труде да им помогну на путу исцјељења: љекара, другог медицинског особља и свих доброчинитеља. Из Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Лазареву суботу са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да болести и вируси нијесу за пропаст, уништење и смрт. Звучни запис беседе “Него су за славу Божју, да се Бог прослави и покаже своју силу. Тако и ове несреће које су данас спопале свијет, и нас овдје, такође нијесу за уништење човјека. и за његову пропаст, него су припрема за његово духовно буђење и морални препород и преображај, да би онда кроз тај духовни и морални преображај дошло и до његовог васкрсавања у вјечности”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да ће се кроз ову данашњу болест Бог прославити, а људи се преобразити. “Повратиће се људи живоме Богу без кога нема живота. , без кога тријумфује смрт… И све што се догађа, и болести и страдања безн Њ3ега, она су заиста пропаст и уништење човјеково. Али, кроз Њега и и Њему све добија вјечни и непролазни смисао, чак и таква страдања као што је ово данашње страдање”, рекао је он. Владика је насгласио да Бог овакве пошасти попушта због подстицај човјека на његово буђење духовно, његов препород морални. “Попушта их не да уништава, не да смрт буде коначна ријеч о човјекуи о свијету, него да би се човјек крот то отријезнио, пробудио и да би, као Лазар Четвородневни васкрсао из мртвих, да би сила Христовог васкрсења обнављала људе и земаљске народе. Зато је Бог попустио ову невољу”, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска