Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нову'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Ближи се грађанска Нова година – време коме се, вероватно, сви људи (па и верници) у овој или оној мери радују са надом. Авај, ове наде су често неосноване. Подсетимо се само последњих година, када су људи очекивали да ће нова година бити боља од претходне, а никако лошија. Али шта нас је чекало? Карантинске мере које су утицале на животе многих, ескалација прогона Цркве, а потом и брутални рат, који је својим страхотама прекрио све досадашње проблеме. "То је само почетак!" – рећи ће песимиста. Али људи и даље верују у најбоље, а онда су, очекивано, разочарани. И за тако уништене наде нису криве неке спољне силе, већ ми сами – управо зато што се не надамо ономе што би требало. Сетимо се шта нам о томе говори Свето Писмо. „Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у коме нема спасења“, читамо од светог цара псалмопојца Давида. И то нас подсећа на то колико смо често полагали наде у једног или другог политичара који је у свом изборном програму обећавао народу мир и просперитет, а доласком на власт чинио ствари које су надмашиле његове претходнике, који су претходно изгубили власт и поверење народа. Колико смо често пролазили кроз ово? Или када су се људи надали одређеном политичком и економском курсу, одређеним обећањима доброг и спокојног живота. Сва ова обећања су очигледно варљива, јер без труда нема задовољства. Надати се да ће неко споља доћи и бесплатно нам обезбедити све погодности је наивно и неоправдано. Зато многи из године у годину доживљавају разочарење. Иако је права нада ту, у близини. Пророк Исаија каже: „Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере. Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост. Деца се море и сустају, и младићи падају; Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.“ (Исаија 40:28-31). Међутим, чак и током периода најтежих невоља, хришћани не треба да клону духом. Напротив, туге у нама рађају истинску наду: „И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење, А трпљење искуство, а искуство наду; А нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама.“ (Рим. 5,3-5). https://pravlife.org/ru
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 30. јануара 2023. године, у пратњи преосвећене господе епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина и канадскoг г. др Митрофана, манастир Нову Грачаницу и Богословски факултет Светог Саве у Либертивилу. Патријарх Порфирије је том приликом разговарао са професорима и студентима о начинима унапређења рада једине српске богословске школе на простору Сједињених Америчких Држава. Извор: Информативна служба СПЦ
  3. Изненађујуће, али ова жудња да се Нова година дочека по сваку цену уз обилну трпезу (чак и упркос рату, финансијским проблемима и периодичном недостатку струје) међу људима је неискорењива. Психолошки, то се, наравно, може објаснити: у критичним ситуацијама људи се хватају за неке познате атрибуте „нормалног живота“. Оваква варијанта психолошке заштите, додуше врло илузорна. Али проблем није само у покушају да се неко време побегне од стварности. Проблем овако бурног дочека Нове године је увек исти: неадекватно велика очекивања и готово обавезно разочарање после. Сваке године 31. децембра, окупљајући се за новогодишњом трпезом, људи „испраћају“ стару годину са жељом да „однесе са собом све лоше“, а да нова, како се очекује, „донесе све добро“. Али то се не дешава. И последње године су то показале. Подсетимо се: донедавно нам се чинило да је живот тежак, и да су сви чекали Нову годину са извесним надањима – а онда је дошла и са собом донела невиђене карантинске мере са свиме што је са њима долазило. Ваљало је пожелети да све ово престане, и престало jе, али је дошла још већа несрећа - рат. И сада било какав трезвен објективан поглед не даје разлога за оптимизам. Мада ће, нема сумње, овога пута сви подићи чаше, попити за нову годину, која би требало да буде боља од старе. Али хоће ли бити? Фрустрирана очекивања су увек праћена разочарањем и обесхрабрењем. А све зато што људи имају "наду за нову годину". Размислимо о томе: надају се једноставној астрономској промени у циклусу Земљине револуције око Сунца. То толико подсећа на наде пагана за природне појаве, у којима су видели испољавање воље лажних богова. Ко хоће, али хришћани морају да се уздају само у Господа. Врло је могуће да ће нам наредна година донети још већа искушења од претходних. Црква се већ ове године суочила са притиском који све више личи на прогон од стране безбожних совјетских власти у првим деценијама након револуције. Али то није разлог за кукавичлук или страх. Црква је то већ прошла. Напротив, сада више него икада сви православни хришћани који пате од неправедних прогона и због рата, имају потребу да се уједине. Уједините се у својој љубави према Господу и ближњем. Уједините се у свом поверењу у Божији Промисао и препустите се Његовој милости. Године долазе и пролазе, али Господ је увек са нама. Уђимо са Њим у наредну годину! митрополит Антоније (Паканич) https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-kako-pravilno-dochekati-novu-godinu-0
  4. Епархија рашко-призренска је позвала верни народ да помогне Сави Здравковићу, ученику друге године средње музичке школе “Стеван Мокрањац” у Пожаревцу, који из године у годину ниже све веће и веће успехе, да испуни своје снове и купи нову хармонику: Овај млади виртоуз, на хармоници, први је представник Музичке школе из Грачанице, који ниже успешне резултате на међународним и републичким такмичењима. Ово су само неке од освојених награда: – Међународно такмичење у Књажевцу, прво место – Међународно такмичење у Београду, друго место – Међународно такмицење у Параћину, друго место. – Међународно такмичење у Соко Бањи, народна музика, друго место. – Међународно такмичење у Јагодини, друго место – Међународно такмичење у Лесковцу, прво место – Међународно такмичење у Тополи, прво место. – Републичко такмичење у Зрењанину, прво место. – Републичко такмичење у Књажевцу, друго место. Сава је о трошку родитеља, без иједне паре помоћи, било школе или друштвене заједнице, једом недељно похађао часове код професора Јованчића у Нишу. Савини родитељи су се одрекли свега како би свом детету омогућили нормално школовање. Сава је одличан ученик, пре 5 година када је био ученик петог разреда основне школе у Грачаници, родитељи су га сваког петка о свом трошку возили у Ниш на додатне часове. Дошло је време да се Сави купи већа хармоника како би наставио да осваја такмичења широм Србије, међутим, Здравковићи нису у могућности, немају новца да свом детету обезбеде већу хармонику која је тренутно потребна Сави Епархија рашко-призренска, у сарадњи са општином Грачаница, покренула је акцију прикупљања средстава за куповину хармонике. Потребна средства за куповину веће хармонике су: 12.000 евра. Уплате можете извршити на рачун Епархије рашко-призренске: 205-62330-17 Помозимо Савиним родитељима да му обезбеде хармонику, самим тим би обезбедили и опстанак и останак на простору Косова и Метохије. Извор: Епархија рашко-призренска
  5. Непрестана тутњава петарди, која почиње много пре Нове године и не престаје још дуго после, ствара непријатности великом броју људи. А колико се новца и труда троши на припрему за дочек. Последњих дана, па и сати пред празник, у продавницама се стварају редови за храну и пиће. Заиста нема ништа лоше у слављу, а овде не треба бити лицемер. Не вреди објашњавати неверницима или маловерницима зашто није добро јести превише и опијати се током поста. Али ни верници не заостају за осталима. Многи људи троше већину свог новца на прославу. А на шта се троше средства? На толико јела, да тешко да ће неко моћи да цени њихов укус. Нарочито другог и трећег дана (jер једноставно је немогуће одмах појести такву количину хране). А ако се узме у обзир огромна количина алкохола која се пије!.. Није ли то чудно ирационално понашање? Па ипак, многи људи славе празнике на овај начин. Некада су новогодишњи празници, макар и световни, били време комуникације са рођацима, а посластице су биле само нешто што је пратило празник. Сада се чини да невероватна количина хране и пића постаје готово сама себи циљ. Као да људи покушавају да попуне духовну празнину, да надокнаде недостатак духовне топлине свом овом засићеношћу храном. Али испада некако не баш добро. Уосталом, сви очекују нешто посебно од доласка Нове године. А у пракси, многи први дан нове године дочекају са непријатним осећајем мамурлука и спознајом да се заправо ништа није променило. Све је ово тужно, наравно. Али хајде да се подсетимо шта је суштина празника. Нарочито за нас хришћане. У ствари Нова година је само прелаз из једног временског циклуса у други. Ниjе јединствен (jер почетком септембра већ смо славили Црквену нову годину). А за православце је ово само подсећање на приближавање Божића, за који се треба припремити физички, психички и духовно. Сваки празник подразумева осећај радости, а ово је кључни тренутак. Пошто радост је заправо у нама. Само треба да њу откриjете и обавезно поделите са ближњима. И ако, уместо да трошимо огромна средства на прождрљивост и пијанство, ових дана поделимо их бар мало са онима којима недостају, то ће донети радост не само нама. И није чак ни у питању материјално богатство. Током празника, усамљеност се оштрије осећа, па вреди делити топлину душе са онима којима недостаје: са заборављеним старијим рођацима, можда са усамљеним старијим комшијама – свако од нас најбоље зна коме је његова помоћ потребна. Али свакако треба некоме помоћи. И тада ће осећај духовне празнине уз пун стомак, бити замењен истинском духовном радошћу. Митрополит Антоније (Паканич)
  6. Дана 11. новембра 2021. навршава се 200 година од рођења Ф. М. Достојевског. Поводом тог датума на телевизији „Култура“ планирано је приказивање нове документарне серије „Јеванђеље Достојевског“, коју је снимио студио „Неофит“. Аутор и водитељ је митрополит волоколамски Иларион. Цитате из дела Достојевског говори Јевгениј Миронов, а из мемоара пишчеве жене Чулпан Хаматова. Наратор је Владимир Спиваков. Продуцент серије је Сергеј Шумаков, главни уредник ТВ „Култура“. Документарне епизоде су снимане на местима, која су повезана са животима Достојевског и јунака његових романа: у Москви, Санкт-Петербургу, Павловску, Тоболску, Твери, Женеви, Старој Руси и Оптиној пустињи. Серија ће бити приказана на ТВ „Култура“ 8, 9, 10. и 11. новембра у 22:25, а репризираће се 9, 10, 11. и 12. новембра у 16:30. Прва епизода „Злочин и казна“ говори о пишчевом детињству и младости, годинама студирања и о томе како се, под утицајем Белинског, одушевљавао социјалистичким идејама, које су га умало коштале живота. Након што су му смртну казну заменили за робију, дошао је у затвор у Тоболску, где му је једна саосећајна жена поклонила Јеванђеље. „Достојевски се није одвајао од ове књиге ни на робији, ни у наредним годинама“, говори наратор. „Она није била само његов приручник, већ књига целог његовог живота. Достојевски се не може разумети без разумевања оне изузетне улоге, коју је одиграло Јеванђеље у његовом стваралаштву и животу. Филм је посвећен томе како се Јеванђеље одражава на животе писца и јунака романа „Злочин и казна“. Друга епизода је посвећена роману „Идиот“. Аутор филма показује како се кроз лик кнеза Мишкина Достојевски труди да се приближи разумевању Христовог лика. „Главна идеја романа јесте“, писао је Достојевски, „да се прикаже позитивно лепа особа. Не постоји ништа теже на свету... Постоји само једно позитивно лепо лице на свету – Христос, те је појава овог неизмерно бескрајно лепог лица... бесконачно чудо.“ У епизоди се говори о томе како је Достојевски радио на роману, о пишчевом боравку у Швајцарској, утицају сликарства на њега, прави се поређење између Достојевског и Толстоја, детаљно се говори о главним ликовима и заплетима романа. Трећа епизода је посвећена роману „Зли дуси“. Почиње причом о утицају Пушкина на Достојевског. Радња романа се истражује у контексту процеса, који су се одвијали у руском друштву у време Достојевског. Посебна пажња посвећена је лику пустињака Тихона, чији је прототип био свети Тихон Задонски. Четврта епизода, „Браћа Карамазови“, посвећена је истоименом роману Достојевског у коме је у највећој мери откривен његов хришћански поглед на свет. На писца је посебан утицај имао преподобни Амвросије Оптински, који је био прототип старца Зосиме. Епизода говори о путовању Достојевског у Оптину пустињу, прави се поређење између Достојевског и Лескова, разматрају кључне теме романа-епопеје, који је био круна стваралаштва Достојевског. Последњи део епизоде посвећен је последњим данима и сатима пишчевог овоземаљског живота. „Достојевски је имао сан“, каже митрополит Иларион на крају серије, „који је изражен у једној његовој бележници из средине 1870-их: „Верујем у право царство Христово. Тешко је предвидети како ће се оно створити, али ће га бити. Знам да ће се царство десити... Настаће заједничко царство мисли и света, а оно ће, можда, пре настати у Русији, него негде другде.“ Достојевском није било суђено да види остварење сна. Оно што се дешавало пред његовим очима сведочило је о супротном: о томе како се значајни део руског народа удаљио од Христа, о томе како су их одушевљавале нихилистичке и социјалистичке идеје. Као прави пророк, он је упозоравао, звонио на узбуну. И никада се није уморио да нас подсећа у чему је видео спасење Русије: у блиставом Христовом лику, Његовом светлом лицу, Његовој дивној и чудесној лепоти. Извор: Мospat.ru
  7. Свети Мардарије Љешанско-либертвилиски и свеамерикански: Бесједа изговорена на Ново љето милости Господње у цркви Кишињевске Митрополије – 1. јануар 1911. љ. Г. „Помолимо се прије свега данас за то, да нам Господ опрости сва наша сагрешења, која смо починили у прошлој години, како би од нас одвратио сав свој праведни гњев.“ Поздрављам те вољени православни роде, срећна Нова година. Још једна година оде у вјечност. Заувијек је нестала у простору вјечности, као кап у мору, никада се више неће вратити, неће се појавити. Прође година, али запитајмо се, вољена браћо и сестре, да ли је све прошло и нестало оно што смо ми радили у току прошле године? Није, браћо, није! Прође година, али сва наша добра дјела и гријеси остадоше, живе и живеће до самог Суда Христовог. Како могу да нестану и ишчезну наша дјела, када их је записао Анђео у вјечној књизи правде Божје, по којој ћемо се на страшном суду сјећати свега што смо учинили и добро и лоше. Још једна година је отишла у море вјечности, а још је у историји додат документ по коме ће Праведни Судија свакога наградити по дјелима његовим. На дан Нове године, као обиљежавања линије између одлазеће у вјечност прошле и наступајуће Нове Године, неопходно постоји потреба да се удубимо у унутрашњи смисао управо проживљене године и у њој потражимо лекције које би нам могле бити корисне у будућности. Најдубљи смисао празника, који је Црква установила, јесте да они, означавајући границе између појединих периода, пружају прилику свакој души, која још није сасвим пропала и изгубила се у моралном гробу сујете, чак и на тренутке ослободивши се од животног јарма да слободно дише и да се са олакшаним срцем окреће неисцрпном Извору истинског живота и сваке обнове, како би из њега задобио ону живу воду, која ће му, освјежавајући читав духовни живот човјеков, дати снагу за здраву и непристрасну оцјену његове прошлости, тако и за поновно будуће духовно рођење. Зато, завиримо у своју душу и дајмо извјештај за протеклу годину. Прије свега упитаћу богаташа. Шта си добро урадио прошле године? Видио си јадног комшију, јеси ли му помогао? Имао си дужника који је усред несреће пао у крајњу нужду и сиромаштво, да ли си му опростио дуг, или бар половину дуга? А ако је неком другом дуговао, а не вама, да ли си му помогао да врати дуг? Да ли си видио пролазника, ходочасника или богомољца, или обичног путника, да ли си га питао и позвао да ти дође у кућу? Да ли си му понудио свој оброк? Да ли си у тешком тренутку живота помогао сиромашној удовици или сирочету са лептом у тешким минутима живота? Чуо си да је твој комшија болестан, да ли си отишао код њега и питао га да ли му нешто треба и шта жели? Да ли си му пружио било какву утјеху? А, ти, сиромашни, примивши милостињу од богатог, да ли си му захвалио? Да ли си се помолио Богу? Да ли си гунђао у нужди против Господа, и да ли си трпељиво носио свој животни крст? Ти оче, да ли си дјецу своју учио хришћанском животу? Да ли знају да се моле Богу и иду у цркву и поштују своје старешине? Ти мати, да ли си научила своју кћерку хришћанској побожности, благочешћу и смирености? А ви, синови и кћери, да ли сте поштовали своје родитеље и слушали их? Да их нисте увриједили вашом непослушношћу и грубошћу? А ви, мужу и жено, да ли сте сачували свето и поштовали закон брачне заједнице, да ли сте били вјерни великој тајни брака? И ако постоји међу нама такав, који је у прошлој години, у све дане и ноћи, сате и минуте примјењивао само гријехе на гријехе, безакоње на безакоње, нека се такав опомене, и уразуми, нека се осврне уназад на свој протекли живот који је прошао у гријесима, и нека погледа унапријед на блиску смрт, нека погледа пред страшног и праведног Судију, нека проникне у понор отвореног пакла и размисли о својој будућности, о судбини која га чека тамо у загробном животу. Мач гњева Божјег виси над тобом, вјечна ватра већ букти под тобом. Устраши се, вољени брате! Одмах се обрати Христу Спаситељу са покајањем и молитвом. Узеће на себе све твоје гријехе, иако су били многобројнији од пијеска морскога; Он ће те научити да чиниш добро, научиће те да се молиш, да се трудиш и да волиш; Смиловаће се на тебе и послаће ти своју благодат с небеских висина. Када, коначно, сви схватимо да наша сврха и назначење није овдје на земљи, ни у овом грешном свијету, јер ми: „нова небеса и нову земљу, по обећању Божјем очекујемо, гдје правда Божија обитава“ (2. Петр. 3, 13). Погледајмо прошлу годину са највише тачке гледишта, са које се заклањају сви ситни, вјечито противречни интереси и пројављује се нешто заједничко, што је јако важно за читав ток живота, тада ставимо руку на срце, онда најискреније, и с правом рецимо да нам је протекла година донијела бар мало добра и утјехе. У протеклој години Русија је уживала погодности спољног и унутрашњег свијета, у како тако могућим за данашње вријеме постојећим условима. Црква Христова је мирно спроводила у живот свето-јаванђелско учење и била је, као и увијек ризница и чуварка истине и знања. Господ је подарио народу и обилан род, обилну жетву. У јавном животу примјетан је успон духовних снага и сила, усмјерених ка лијечењу оних дубоких болести и тегоба које су нам остале у наслеђе из преходних година. Истина, заједно са тако свијетлим цртама живот није оскудијевао ни у мрачној страни. Било је безбожника, атеиста, хулитеља вјере и побуњеника, као и увијек мање више и прошле године. Душе многих људи у својим дубинама, у дубинама свога бића, прошле године нису запалиле свети огањ вјере, наде и љубави. Било је пљачки, убистава, пожара и самоубистава. Очеви су убијали синове, а синови су убијали очеве и мајке. Мајке су убијале малу дјецу, дјеца су убијала родитеље. Грешни и горки свијет, као и готово увијек, показивао је страшну слику. О, безумни луди свијете, докле ћеш дивљати, докле ћеш се борити и ратовати против Бога? Устани из свог духовног слепила и не губи свети завјет нашег Бога. Зашто се безумно предајеш страстима, зашто у теби тако торжествује ген злобе и бијеса, невјерја и жестоке немилосрдности, зашто те је обузела сурова гордост, зашто тражиш нова учења, када је учење Христово побиједило и освојило читав свијет? Знај онда, грешни свијете, да никада нећеш наћи друге узвишене путеве, осим пута који је прокрчен и извучен Христом, осим Христовог пута. Зашто вјерујете и заносите се ријечима и говорима нових лажних пророка и незнавених учитеља који пливају и купају се у крви зликовачкој и у блату порока? Знај, о грешни свијете, да мимо Господа Христа нећеш наћи мира ни спокоја за себе, без Њега ћеш заувијек лутати и блудјети. Он једино, само Он, Господар умова и немирних срца може бити твој Исцјелитељ. Земља, вјековна блудница, још увијек није проклета од Бога, још увијек Он није подигао своју осветничку десницу над њом, покај се и смири се и вјеруј у Сина Божјег. Научници, публицисти утврђују узрок свих злочина у свијету у низу неповољних политичких и сцојално-економских услова. Како ови савремени научни ауторитети грдно гријеше? Ипак, истина је, наша политичка и социјално-економска ситуација још увијек није савршена. И у културном погледу нисмо постигли пуни развој , но завирите у историју и видјећете прве хришћане, који нису имали ни политички ни социјално-економски положај. Били су прогоњени, потлачени, као нико од садашњих који плачу над својом судбином, а њихов морални живот је био многоструко бољи од нашег. Успјели су да разгоре жарки огањ вјере и морала и у својим катакомбама током гоњења, погубљенима и при свој оскудности своје културе. Знали су да буду високоморални у политичким и културним условима много горим, него у оним под којим ми живимо. Нека нам служе за примјер у нашем животу у наступајућој новој години, на чијем почетку нека нам Господ подари да се обновимо и непрестано сјећамо, да смо хришћани и да смо према позвању и призвању дужни да будемо испунитељи закона Христовог, да испуњавамо закон Христов. „Бори се добрим повигом вјере, хватај се за живот вјечни у који си и позван, и исповиједио си добро исповиједање пред многим свједоцима“ ( 1 Тим, 6, 12). Одрецимо се од свеобухватног егоизма, кварне гордости, и од привезаности ка земаљском животу. „Иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати“ (Мат. 6, 33), заповиједа нам Господ. Помолимо се прије свега данас за то, да нам Господ опрости сва наша сагрешења, која смо починили у прошлој години, како би од нас одвратио сав свој праведни гњев. Узнесимо срдачну искрену молитву и за нашех Христољубивог Господара, и за читав Царски Дом, за све који су на власти, за Цркву, и читав православни свијет, за добробит вољеној Русији, да тихо и мирно поживимо у свакој побожности и чистоти. Амин. Јеромонах Мардарије Ускоковић *По благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, са руског језика превео Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, из књиге „Завјет руском народу“; стр. 183-189; Одеса, 1912.г; издање „Друштва Братољубивог“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј посетио је нову зграду Радио-телевизије Војводине, у недељу, 3. јануара 2021. године. Са секторима и уређењем ове зграде Епископа бачког су упознали г. Миодраг Копривица, генерални директор Радио-телевизије Војводине, г. Јова Радић, председник Управног одбора, и г. Ненад Ћаћић, главни и одговорни уредник Првог програма Радио-телевизије Војводине. Том приликом, снимљен је Божићни интервју са Преосвећеним владиком Иринејем, који ће бити емитован на Бадње вече, у среду, 6. јануара 2021. године, са почетком у 20.05 часова, на Првом програму Радио-телевизије Војводине. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  9. Здравко Пено, Окусите и видите Тумачење Свете Литургије, Београд 2020. Професор др Здравко Пено припада генерацији неопатристичких православних теолога лаика и философа наше црквене епохе. Он је стваралац блиставог пера, писац студија и књига. А оне су одмах по настанку почеле да заузимају своје место у ризници црквене предањске речи Православне Цркве. Зато верујемо да ће оне и трајно остати у њој као њене драгоцености. Једнако, његови радови покривају све сржне области православнога богословља, док се његовом најновијом књигом сада покрива и литургичка област. Њоме је аутор достигао врхунац у свом досадашњем опусу. Својом харизмом тумача он се спонтано надовезао и на богословско-литургијско наслеђе самог Николаја Кавасиле. На описани начин, Божјим даром и сопственим трудом овај теолог целе наше Православне Цркве искорачио је и стао у ред најзрелијих ревнитеља и најхрабријих бранилаца Светог Предања у својој генерацији, па и шире. За чистоту Православља и крстоноснога правоживља професор Здравко Пено ревнује и својом умно-срдачном поезијом. Наравно да смо ми свесни чињенице да ова реч благодарности нашем професору Здравку Пену, бар са наше стране, долази касно. Ипак, сматрамо да је боље учинити то икада, него никада. У нашој малој теолошкој средини владале су различите школе и табуи везани за повлашћене и извикане појединце и њихове теолошке дискурсе. Појединци су наиме градили, па и даље граде слику о својој неприкосновености и недодирљивости на пољу православног богословља. Они се међутим, не обазиру рецимо на своје кардиналне испаде и душегубна застрањења. Њихова непажња, амбиција и невиђена тврдоглавост, све то учвршћивано инатом, довели су их дотле да они данас верују да монополишу теологијом. А истина је та да они њоме увелико, и кабадахијски манипулишу. Давнашња, као и најновија појава и притом представљања професора Здравка Пена као учитеља црквеног литургичког богословља јесте поновно сведочанство да Господ Дух Свети не оставља наше богословље на милост и немилост недоученима и преученима, који се у међувремену измећу у насилнике, отимаче и кривотворитеље речи Божје и њеног етоса, као и њеног логоса и ероса. Њихова теолошка сума данас пак – сведена је на обичну шарену лажу! Отуда наше благодарење Богу Духу Светом; благодарење на појави христоносног богослова Здравка, ревнитеља и философа у Српској Православној Цркви. Епископ крушевачки Давид Извор: Епархија крушевачка
  10. При Ходочасничком центру у Псково-Печерском манастиру отворена је спортска сала с неколико зона где истовремено различитим спортовима може да се бави до 130 људи. У овој сали постоје зоне за мини-фудбал и мини-кошарку, интерактивно стрелиште, све справе за вежбање и столови за стони тенис. Становници Печорског рејона Псковске области, пре свега деца, моћи ће да долазе бесплатно у спортску салу у било које време од јутра до вечери. На отварање нове зимске сале у спортском комплексу Ходочасничког центра Псково-Печерског манастира Митрополит псковски и порховски Тихон је дошао видно храмајући и на сопственом примеру је одмах објаснио деци из Печоре зашто треба да се баве спортом: „Ако паднете на улици нећете искренути ногу, зато што ће вам сви мишићи и тетиве бити истренирани и спремни за такво искушење. А видите, ја сам искренуо ногу и сад морам код лекара. Да сам радио фискултуру као ви све би било у реду.“ Владика је младим становницима Печоре и њиховим тренерима честитао Божић и Нову годину која је наступила и пожелео им је помоћ Божију, добро здравље као и памет. „Зато што је прави спортиста паметан спортиста. Није само набилдован, већ је паметан човек који може све да израчуна и да постигне успех у сваком спорту.“ Митрополит Тихон се такође захвалио свима онима који су учествовали у ремонту и опремању спортске сале при манастирском Ходочасничком центру и представио је деци јеромонаха Всеволода који ће бити координатор за спортски рад у Псково-Печерском манастиру и који има звање мајстора спорта. И још је веома добар, истакао је владика Тихон, без обзира на то што има „браду као Карабас-Барабас“. „А ја сам раније тренирао бокс,“ – подсетио је владика. „Тако да треба да будеш опрезан са мном,“ – нашалио се обраћајући се једном од момака. Отац Всеволод је додао да је ремонт сале трајао пола године и да је највише коштала замена пода, зато што је требало обезбедити професионални еколошки под у свим просторијама. На новој спортској сали се није захвалио само владики, већ и свим доброчинитељима који су помогли манастиру, посебно Боксерској федерацији. Отац Всеволод је такође истакао да монаси немају за циљ да сва печорска деца постану професионални спортисти. Главно је да свако од њих стаса као добар православни хришћанин. По речима оца Всеволода манастирска браћа се надају да ће усавршавајући тело млади становници Печоре такође више бриге посветити својој души и да ће, осим тога, почети да се навикавају на самодисциплину која ће им касније помоћи у свим подухватима. Додао је да ће се тренери спортског комплекса Псково-Печерског манастира бринути за уцрквљење својих штићеника. Владика Тихон је такође позвао младе становнике Печоре да долазе не само у спортску салу Ходочасничког центра, већ и у сам манастир: „Јер ви сте домаћини овог града, а то значи да је манастир ваша родна кућа.“ Извор: Православие.ру
  11. Епископ белоградчишки Г. Г. Поликарп, викар Патријарха бугарског служио је у уторак, 29. октобра 2019. године Свету архијерејску Литургију у Храму Свете Недеље у Софији уз саслужење софијских свештеника, као и свештеника из Православних Епархија нишке, тимочке и Митрополије београдско-карловачке. Овом приликом обављен је свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина, које почивају у овом Светом храму, у нове одежде које је даривала Православна Епархија нишка. Управа Саборне цркве у Нишу организовала је поклоничко путовање у Софију, па је поред свештенства нишке Епархије овом светом чину присуствовало и мноштво верног народа из наше богомспасаване Епархије. Извор: Радио Глас
  12. После одслуженог акатиста Пресветој Богородици у Саборном храму у Зајечару, Епископ тимочки г. Иларион је освештао новоподигнуту продавницу-сувенирницу која се налази у порти овог храма. На свечаном отварању продавнице-сувенирнице Епископ је истакао да ће она, заједно са Саборним храмом и Гостопримницом красити град Зајечар и пружити духовну корист онима који прихватају од њеног изобиља. Продавница-сувенирница ће бити отворена од понедељка до суботе од 7:30 до 19 часова, а недељом од 7:30 до 14 часова. У добро опремљеној продавници-сувенирници могу се наћи разноврсне књиге и иконе, ствари потребне сваком хришћанском дому, свеће и производи из манастира Букова (вина, ракије, чајеви и мед). Извор: Епархија тимочка
  13. Гост овонедељног "Храма" је протопрезвитер-ставрофор др Александар Средојевић, а повод је његова нова књига „Христос, Бог, Искупитељ и Спаситељ - по браћи Карамазовима Ф.М.Достојевског". Аутор и водитељ: Душанка Зековић. Звучни запис емисије „Срж романа 'Браћа Карамазови' јесте вечни Бог и светим његовим људима ава(отац) Зосима, 'херувим' Алексије-Аљоша као и други најобичнији мужик, сваки од њих је у Русији и широм света 'слика и прилика Божија'... Ми сви појединачно уникатно смо семе и пшеница Божија по св. Јеванђељу како нас учи Син Човечији Христос (што нам и старац Зосима говори: „Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре много рода доноси" /Јов.12.24/)... Тако попут старозаветног пророка и новозаветног апостола са задњим својим делом 'Браћа Карамазови', као и 'Дневником једног писца', са својим незаборавним 'Говором о Пушкину' Фјодор Михаилович Достојевски будио је и звонио као старозаветни огњени пророци и он у свом и будућем времену сметеном роду људском говорио је и већ се истрошио и ископнио, мада за око човечије то није видљиво, али да за Божије које не гледа 'на лице, већ на срце (1.Сам.16.17), и 'Светитељу светске књижевности' ненадано ближио се крај на земљи. Спремао му се позив да крене из пролазног у непролазно Царство Божије (Мат.5.16)." (Из књиге протојереја-ставрофора др Александра Средојевића: „Христос, Бог, Искупитељ и Спаситељ - по браћи Карамазовима Ф.М.Достојевског"). Извор: РТС
  14. Српски средњи век обележиле су многе знамените жене, како у Србији тако и у Византији, посебно оне из виших слојева, које су заузимале значајно место у друштву. У Србији су то махом биле владарке и властелинке, чији је утицај на политику, културу, уметност и образовање био велики. Многе од њих су уздигле достојанство и светост жене на средњовековни начин и својим деловањем промениле став о подређеном и робовском положају жене у Средњем веку. Жене су, у једном строго хијерархијски постављеном друштву, имале прилично значајну позицију и, како нам историја открива, заиста жртвену, тешку и одговорну улогу. Династија Немањића подарила је Србији и српском народу идентитет, културу, државност. У свему томе, улогу су узеле и многобројне жене. Прва жена која нам пада на ум је Ана, Света Анастасија, супруга родоначелника династије Стефана Немање. О концепту ове емисије, говорила је за Јутарњи програм др Катарина Митровић, научни сарадник при Философском факултету у Београду, на Одсеку за историју. Емисија ће се емитовати на Радију Беседи, премијерно у петак, 1. марта у 16h и у уторак у репризном термину у 10h. Извор: Радио Беседа
  15. Српска православна црква неће признати „нову цркву“ створену у Украјини, изјавио је за телевизију „Русија 1“ Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, преноси „Спутник“. „Они су послали (позив), али смо ми одговорили да не желимо да присуствујемо. Нећемо их признавати“, одговорио је Патријарх Иринеј на питање да ли је добио од Епифанија позив да присуствује устоличењу. Како рускојезични портал Савез православних новинара (СПЖ) јавља, данас је у Софијском собору у Кијеву протекла „интронизација“ Епифанија Думенка, главе ПЦУ. На „интронизацији“ није био пристан ниједан представник ниједне Помјесне православне цркве, осим Константинопољске, коју су представљали митрополит галски Емануил, митрополит адрианопољски Амфилохије, поглавар УПЦ Канаде митрополит Георгије (Калишћук), игуман светогорског манастира Ксенофонт архимандрит Алексије, егзарх Фанара у Кијеву о. Михаил Анишченко и два монаха из Пантелејмоновског скита кутлумушког атонског манастира. Присутни Светогорци нису представљали Свету Гору, пошто је Свети Кинот Свете Горе на ванредној сједници донио одлуку да одбије позив Патријарха Вартоломеја о слању званичне делегације у Кијев. Били су присутни римокатолици и протестанти. Наравно, ту су били и представници украијнског политичког естаблишмента: предсједник Петро Порошенко, затим Јулија Тимошенко, министар одбране Степан Полторак и други. Иначе, како пише Савез православних новинара, трг испред Свете Софије у Кијеву у тренутку церемоније „интронизације“ био је скоро празан, уз мали број присталица расколника. Такође „почасни патријарх“ Филарет није дошао на „интронизацију“ „митрополита“ ПЦУ Епифанија јер је наводно на лијечењу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Свети Архијерејски Сабор Православне Цркве у Америци (OCA) упутио је архипастирску посланицу 28. јануара 2019. по питању украјинске кризе. Посланица, коју су потписали Његово Блаженство митрополит свеамерички и канадски Тихон и други чланови Сабора, жели да пружи свештенству и вернима упуство о томе како да се опходе с питањима са којим се суочавају њихове парохије у Северној Америци, при том истичући да пре свега пате украјински православни верници и да су им потребне молитве. Архијерји се залажу за свеправославно решење проблема и изражавају наду да ће тај процес започети патријарх Вартоломеј. Са своје стране Сабор одбацује признање украјинске шизматичке Цркве и наставља да и даље признаје једину канонску Цркву на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Чланови Сабора изражавају „дубоко жаљење и узнемирење“ због новонасталих проблема, нарочито због прекида општења у евхаристији, као и „наду и ватрену молитву“ како би се нашао пут ка успостављању заједништва. Архијереји ће и даље одржавати општење са свима помесним православним Црквама и истичу да ће одржавати општење са свим канонским православним јурисдикцијама Америке, а да по специфичним питањима саслуживања њихових свештеника буде упознат надлежни архијереј. Извор: Српска Православна Црква
  17. Увече 31. децембра 2018, уочи Нове године, Свјатјејши патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је молебан пред почетак Нове године у храму Христа Спаситеља у Москви. Патријарх је истакао да се без Божје помоћи не може ништа учинити, ми се надамо божанској помоћи и отуда је важно да се уочи Нове године обратимо молитвом срца Господу како би он био с нама на путевима нашег живота, како би нам помагао да се никада не упустимо у лаж, него да свој живот утврђујемо у добру и правди. А преко овога ће се умножити доброи срећа у свету око нас. Свјатјејши даље истиче да су се многи политичари, философи и други трудили како да преуреде друштвени живот, увереравајући нове генерације да ће друштвени односи бити далеко бољи и да ће постепено наступити епоха глобалне људске среће. Све те мисли, сва та маштања никада се нису остварила, јер тој ствари нису прилазили божанском стазом. Црква нас учи шта треба чинити и како треба живети да би човек данас био срећан у свом личном, породичном животу, како би у друштву људи били срећнији, како би зло и неправда били уклоњени из наших друштвених односа. „Помолимо се за нашу Отаџбину, за нашу Цркву. Помолимо се нарочито за нашу браћу и сестре у Украјини који пролазе кроз тежак период своје новије историје. Надамо се да сав тај беспоредак, да ће сва та искушења бити превладана, и да никакве силе не могу разорити духовно јединство украјинског народа, да неће нашкодити Православној Цркви..“ Извор: Српска Православна Црква
  18. Новоизграђени објекат, површине 750 квадратних метара, парира најсавременијим болницама овог типа у Европи, а вредност целог пројекта била је преко 100 милиона динара НИШ - Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОРотворило је у Нишу ново хемато-онколошко одељење Клинике за дечје интерне болести. Новоизграђени објекат, површине 750 квадратних метара,парира најсавременијим болницама овог типа у Европи, а вредност целог пројекта била је преко 100 милиона динара. Саопштење НУРДОР-а поводом овог догађаја преносимо у целости: Датум 15. мај 2018. године данас постаје велики дан, забележен као дан када је Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР отворило новоизграђено хемато-онколошко одељење Клинике за дечје интерне болести у Нишу! Са великим поносом и неизмерним осећањем среће обавештавамо грађане и јавност Србије да су родитељи, уз подршку храбрих и добрих људи, успели у овој важној Мисији, каква је до сада незабележена у нашој земљи, па и шире. Саграђена је од темеља, опремљена и отворена цела једна нова болница, која ће у будућности спашавати животе нашој деци. Укупна површина новог објекта је 750 квадратних метара, а укупна вредност пројекта је преко 100 милиона динара. НУРДОР је иницијатор и организатор целог овог пројекта, од идејног решења до проналаска и ангажовања извођача радова и набавке намештаја и опреме. Организовали смо више од 400 акција у којима је учествовало преко 1.000 волонтера, а грађани Србије послали су 240.000 СМС порука. Изградњом новог одељења проширени су капацитети болнице за 100% и ниво хигијенских, медицинских и људских услова постављен је тако да одговара најсавременијим клиникама овог типа у Европској унији. Нову болницу сачињава одељење за хоспитализацију, одељење интензивне неге и дневна болница. Сва медицинска опрема је нова и предвиђен је адекватан број лекарских ординација и амбуланти, што ће медицинском тиму нишке болнице омогућити најбоље услове за рад и лечење деце. Оно на шта НУРДОР посебно скреће пажњу у свом раду јесте неопходност да се услови у педијатријским здравственим центрима у Србији прилагоде деци и да њихове потребе и достојанство породица које се налазе у процесу лечења буду приоритети. Ови принципи су били главне водиље изградње новог одељења у Нишу од самог његовог темеља, па тако (I) свака соба има своје купатило и додатни кревет за родитеља-пратиоца, (II) и одељење за хоспитализацију и дневна болница имају играоницу и дневну собу, на располагању деци и родитељима, (III) ентеријер целог објекта је прилагођен деци, у веселим бојама и са дечјим мотивима на сваком кораку. Оно што посебно издвајамо је вид „хумане терапије“ који ће први пут бити примењен у Србији, а који подразумева да дете које прима хемиотерапију не мора бити изоловано у болничкој соби, већ су за то омогућени услови у играоницама. Ниједан светски језик не познаје речи које би могле описати овај осећај! Налазимо се данас, и то баш у години у којој обележавамо 15 година рада, испред једног оствареног сна, који смо стидљиво замислили пре четири године и говорили у себи како би то било лепо да у овој нашој земљи и болесна деца буду срећна деца, јер је неко урадио све да пази на њихово детињство, и да родитељи болесне деце буду људи којима није ускраћено право на достојанство. И ево, успели смо! Ова нова болница није само зграда и установа, већ посебно место које има удахнут живот и велико срце у које су део себе уградили сви они који су нам у овом подухвату помогли, на чему смо неизмерно захвални. И од данас остаје да служи пре свега нашој деци, али и као један велики светионик, видљив из сваког дела наше земље, који је ту да покаже колика може да буде моћ малих људи када се удруже у остварењу великог циља!“ рекла је Јоланд Корора, председница УО НУРДОР-а. Нурдор жели да захвали свим грађанима Србије, донаторима и пријатељима који су дали свој допринос у изградњи новог дечјег хемато-онколошког одељења у Нишу. Нека ваша добра дела служе на узор свима, а било какве речи наше захвалности вама биле би мале, па остављамо да свако дете које из ове болнице изађе здраво и срећно буде највеће хвала за све што сте учинили. извор
  19. Једна суштинска вијест, која како истичу аутори прилога са ИН4С Телевизије, неће бити главна ни на једном српском медију. Сутоморани су свог доброг пароха оца Петра Церовића испратили на нову дужност вечером изненађења, пригодним даровима и поруком: "Сутоморе Петру кличе, за све хвала свештениче!!!" View full Странице
  20. Знајући који је његов стил писања и теме са којима се бави, не сумњам да је овде превазишао себе у лудилу, јер толико незнања и површности од једног доктора теологије се заиста не очекује. Али, оно шта очекујем јесте да се он придружи расколницима око Артемија, то је некако след догађаја. Нажалост, он има велику подршку, у многим слуачајевима прикривену, од стране једног броја Епископâ наше Цркве, тако да не сумњам да се многи од њих веома радују што је ово објавио, јер се и то зна да је одрђеним Епископима из СПЦ референтна страница "Борба за веру" са које и преносим овај опскурни текст вама на анализу: Са великом радошћу у Васкрслом Господу објављујемо да је наш угледни теолог и бранитељ правоверја, архимандрит др Никодим (Богосављевић) објавио своју обимну (петсто страна већег формата), уџбенички јасно и светоотачки мудро написану књигу „Против учења епископа Игнатија (Мидића)“ (http://nikodimbogosavljevic.com/), из које доносимо предговор. Свим љубитељима отачке истине и правде препоручујемо ову књигу са највећим задовољством и жељом да им она постане водич у ово смутно време. Уредништво + + + ПРЕДГОВОР „Не дајте се завести различитим и туђим учењима“ (Јев. 13, 9). Током читаве историје Православне цркве богословље има посебан смисао и улогу. Са оваплоћењем Бога Слова оно добија пуноћу откривења и са Њиме свој садржај и метод. Богочовек Исус Христос Собом објављује Оца и Духа Светога, као и заборављену истину о човеку и читавој твари. Искупивши, ослободивши и исцеливши човека, Богочовек Исус Христос, на дан Педесетнице, Духом Светим установљава Цркву, као живи Богочовечански организам, чија је Он глава, а удови Његовог Тела сви они који поверују у Њега, роде се од Бога Оца у утроби Цркве, и у њој задобијају вечни живот кроз слављање Свете Тројице и сједињење с Њом храњењем храном бесмртности – Телом и Крвљу Његовом. На празник Педесетнице Апостолима су откривене све тајне о Богу, човеку и читавој твари, онолико колико је човеку потребно и довољно да зна у овом веку. Од тог дана Апостоли зидају Цркву у читавој васељени управо на учењу које је добијено непосредно из уста Христових и допуњено откривењем Светога Духа, и записано потом од њих. Та вера у тајну вечног живота читаве твари, човека пре свих и свега, у Светој Тројици, задобијеног Домостројем Богочовека Исуса Христа и стицаног у Цркви, и јесте садржај православног богословља. А метод богословља је троједан: вера, откривење и предање: вера, поверење и верност Богу; истина је откривена и предата од Бога Истине и преда(ва)њем истине вере и побожности са поколења на поколење: једна вера, једна истина, један пут… Једна истина вере се од дана Педесетнице чува у Цркви, и богословље је чува, бди над њом, објављује је и предаје. Све је тада откривено и Бог више ништа не открива; зато нема развоја богословља нити развоја догмата; једна истина вере се изнова објављује и проповеда; не на нов начин, већ изнова. Зато је истинита и права вера она која је сагласна са вером Светих Апостола и Светих Отаца; а потврда исте вере је истоветност наше проповеди и нашег богословља са проповеђу и богословљем Светог Писма, Светих Пророка, Светих Апостола и Светих Отаца. Богословље, дакле, већ две хиљаде година бди да се у Цркви не објављује и проповеда другачије учење од учења Светог Писма, Пророка, Апостола и Светих Отаца. Критерујем за истинитост учења је отуда једностан: оно мора бити сагласно са учењем Светог Писма и светоотачким богословљем: „Једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања свога; Један Господ, једна вера, једно крштење, Један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама“ (Еф. 4, 4-6). Св. Ап. Павле заповеда свом ученику: „О Тимотеје, сачувај поверен ти залог“ (1. Тим. 6, 20). „Сачувај предато ти предање, које су добио од свога учитеља, као што сам ја добио од свога Учитеља“. На другом месту Ап. Павле упозорава: „Ако вам ко проповеда Еванђеље друкчије него што примисте, нека буде анатема“ (Гал. 1, 8). А Солуњане саветује: „Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом“ (2. Сол. 2, 15). Св. Ап. Павле је био учитељ проповедајући и подражавајући свог Учитеља. Чувар и преносилац Предања у нашем роду, у ове наше дане, био је и остао Св. Јустин Поповић, професор догматике на Православном богословском факултету. О речима упозорења Св. Ап. Павла Галаћанима, Св. Јустин говори: „Како бих се онда усудио да изврћем Еванђеље Спасово? Та то је једина Вечна Истина, једина Вечна Правда, једина Вечна Љубав, једини Вечни Живот, једина Вечна Свевредност у свима човечанским и анђелским световима. Стога: ‘проклет да буде’ и апостол, и анђео с неба, и сваки човек, и сваки створ, који ‘друкчије јави Еванђеље него што вам га ми јависмо’. Нема благослова роду људском сем у Еванђељу Христовом. Изван њега, и без њега, све само проклетство до проклетства. Јер без Еванђеља Христова: проклетство је не само грех, смрт, и ђаво, већ и цео овај свет је проклетство, и све у њему: живот, човек, сва бића и све ствари, јер се све гуши у смрти, у сатанизму, у ђаволизму: све непрестано умире у бесконачним и бесмртним мукама. Једино, једино, једино у Христу и кроз Христа Бог и Отац Небесни ‘благословио нас је сваким благословом духовним’ (Еф. 1,3), и скинуо проклетство са природе људске (ср. Гал. 3,13)“ . О речима, пак, Св. Ап. Павла Солуњанима, Св. Јустин беседи: „Ту човек ништа не ствара, нити може стварати Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот, већ све то може усвајати, примати, у своје претварати; све се то у Господу Христу и у Цркви Његовој даје њему благодаћу Духа Светог, даје и предаје. Ту се од човека тражи једно: да та предања прими и по њима живи. А прима их, како? Вером, која га уводи у Цркву, и помоћу светих тајни и светих врлина води кроз нови благодатни живот у Духу Светом… У Богочовечанском телу Христовом, Цркви, предање је жива благодатна сила, нови живот. Та жива благодатна сила, тај нови живот сваком верном предаје се Духом Светим кроз свете тајне. Најпре, кроз свету тајну крштења: та благодатна сила улази сва у биће хришћанина, и очишћује га, и спасава га од свакога греха, од сваке смрти, од свакога ђавола. Потом, та благодатна света сила расте у хришћанину и множи се по мери његове вере и његовог труда. Расте и кроз друге свете тајне: свето причешће, свету исповест, свето масло, и остале. Та света благодатна сила грана се и цвета у души кроз разноврсне свете врлине: од ње је – јака благодатна вера, од ње – јака благодатна љубав, од ње – јака благодатна молитва, од ње – јака благодатна смиреност, благодатна кротост, од ње – јако благодатно трпљење, јак благодатни пост; од ње је свака благодатна моћ која чува човека од греха, и спасава га када падне у какав грех, и осигурава му сигурно и истрајно хођење путем спасења, и даје му снаге да радосно и свесрдно извршује заповести еванђелске, да живи по Еванђељу, да у себи израђује и изграђује идеалног човека, по обличју Онога који га је саздао, да би растући растом Божјим порастао у човека савршена, у мери раста висине Христове (ср. Кол. 3,10; Еф. 4,13). Да, хришћани чврсто стоје и држе света предања, када живе у светим врлинама, црпући за њих снаге и силе из светих тајни Цркве Христове“ . Св. Јустин Србски се Христовим Јеванђељем освештао и објавио као његов нелажни чувар, проповедник и преносилац. Он је био и заувек остао истинити и вечни чувар и баштиник Предања. „Питање Предања је питање живота и смрти, вечног живота или вечне смрти, за сваког члана Цркве Божије. Питање о Предању имало је одувек за Цркву огроман значај, зато што се и апостолат њен у свету, а тиме и само њено постојање, налази у непосредној зависности од њеног односа према Предању. Оно је и данас, може бити, важније од сваког другог питања, данас када смо вољно или невољно запали у разна беспућа различитих савремених покрета: екуменизма, хуманизма, јалових дијалога и других друштвених болести савремене нам епохе, на коју би се савршено могле применити речи светог Василија Великог да се се у њој ‘све границе Отаца помериле; сви темељи и тврђаве догмата пољуљале’“ . Ова књига се бави истраживањем какви су чувари и предавачи Предања наледници Св. Јустина Поповића, на најважнијој учитељској катедри Православног богословског факултета, катедри која се бави чувањем и предавањем православног догматског предања. При том ћемо имати на уму наведено упозорење Св. Ап. Павла, као и ово Св. Григорија Паламе: „Бежимо стога од оних који не прихватају светоотачка тумачења, него покушавају да сами од себе уведу нешто супротно. Претварајући се да поштују речи Светог Писма заправо одбацују њихово благочестиво поимање. Да, бежимо од њих више него од змије, јер змија, када окуси тело, предаје смрти оно што је пролазно, одвојивши бесмртну душу; а они (јеретици), зубима дохватају саму душу и одвајају је од Бога, у чему се и састоји вечна смрт бесмртне душе. Дакле, свом снагом бежимо од таквих људи, и притекнимо онима који саветују оно што је побожно и спасоносно, јер је сагласно Отачким предањима“ . Треба, дакле, да видимо да ли се на наследицима Св. Јустина остварују Христове речи: „На Мојсејеву столицу седоше књижевници и фарисеји… И воле зачеља на гозбама и прва места по синагогама. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу!“ (Мт. 23, 2, 6-7). Часни пост 2017. Архим. др. Никодим (Богосављевић) Ман. Голубац
  21. Томислав Николић је одлучио да се кандидује за још један мандат. Поред тога, према изворима блиским Председнику, на терену ради на оснивању нове опозиционе странке која ће се звати Изворни СНС или Напред Србијо. Постоји могућност да неколико посланика у Скупштини Србије из редова СНС приђе Томиславу Николићу и да оснују посланички клуб. Томислав Николић није добио за своју кандидатуру подршку СНС а ни место премијера које је тражио у случају да се Вучић кандидује за председника Србије у име СНС. Спекулише се из извора блиских Николићу да су у току преговори о евентуалној подршци Вучићу на председничким изборима. Но како за сада ствари стоје мали су изгледи да Николић подржи Вучића јер су његови захтеви за место премијера и председника СНС по мишљењу Вучића али и врха СНС претерани и нереални. Томислав Николић стога, као актуелни председник, настоји да још за свог мандата оснује странку од незадовољног дела СНС-а али и других политичара попут Велимира Илића који већ наступа као неформални портпарол председника Николића. видовдан.орг http://patriot.rs/nikolic-i-ilic-osnivaju-novu-stranku/
×
×
  • Креирај ново...