Претражи Живе Речи Утехе

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (Спасовдан) Лук зач. 114. гл. 25. ст. 36-53. Јеванђеље данашњег празника јесте продужење онога Јеванђеља, које се чита трећи дан Васкрса и говори о томе, како се Господ Спаситељ после свога славног васкрсења јавио својим ученицима и уверио их, да је збиља он васкрсао и да су његова страдања предсказана у Ст. Завету. Затим обећава да ће ученицима послати Св. Духа и на послетку изводи их до Витаније, благосиља и узноси се на небо, где је од вечности и био. О истоме види још: Мар. 16,14. Јов. 20,19. У време оно васкрснувши Исус из мртвих стаде међу ученицима својим и рече им: мир вам. После свог васкрсења Спаситељ се јавља мироносицама, Петру, Емауским путницима и на послетку свима ученицима, који су од страха Јудејског1 били сви на окупу у некој кући. Спаситељ је ушао у собу где су ученици били при затвореним вратима, па кад је стао на сред собе да га сви могу добро да виде, он их је поздравио са мир вам. Поздрав мир вам био је најмилији поздрав код Јудеја.2 Васкрсли Господ поздравља са миром свакога верног хришћанина, но овај мир није као светски непотпун, привремен и непостојан него је савршен, вечан и пун славе и блаженства.3 А они се уплашише па тако поплашени мислили су да виде духа. И рече им: шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, ја сам главом; опипајте ме и видите, јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. Изненадни долазак Христов међу ученике а нарочито кад му се нису надали, јер су баш у то време били за вечером, поплашио их је све. Но ово се њима и други пута дешавало нпр. кад им је Господ долазио идући по води, па су се и онда били поплашили мислећи да виде утвару као што и сада мисле да виде духа са неким призрачним телом. Но Спаситељ знајући њихову слабост уверава их, да је он главом и то не у призрачном телу него у истинитом али само прослављеном, па их после укорава али не због тога што су се били поплашили, него због маловерства.4 Затим, да би их и од тога спасао он им показује своје руке и ноге на којима ране од клинаца сведоче, да је то оно исто тело, које је било распето на крсту. Јамачно, да су ученици и опипали Господње руке и ноге јер и Јован у својој посланици каже: што беше из почетка што чусмо, што видесмо очима својима, што размотрисмо и што руке наше опипаше… а Тома је то поставио и за услов свога веровања у Христово васкрсење, што и Господ сам одобрава кад каже: опипајше ме и видите тј. метите прсте у рупе где су били клинци.5 А док они још нису веровали од радости и (док су) чудили се, рече им: имате ли овде шта за јело? И они му дадоше парче печене рибе и меда у сату, и узевши изеде пред њима. Пошто су ученици видели Христове руке и ноге једва да су се били прибрали од страха па су пали у другу погрешку, били су спори у веровању и сумњали су у своја осећања а све то дошло је отуда што их је важност и величина истине тј. да збиља међу њима стоји њихов учитељ, јако обрадовала али и зачудила. Но Спаситељ да би их од ове мане избавио одмах прелази на материјалне и очигледне доказе па их пита: да ли имају што за јело! И они су му дали рибе и меда и он је јео, али не треба мислити, да је јео природно него натприродно па и то је само њему као свемогућем било могуће јер није познато, да је ико други после преображеног у бесмртност тела јео. И рече им; ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсејевом и у пророцима и у псалмовима. Тада им отвори ум да разуму Писмо (књиге Ст. Завета). Овим речима Спаситељ подсећа своје ученике на све оно, што им је пре свога страдања говорио о тим страдањима, па да их и на тај начин увери, да је збиља он тај који стоји међу њима. Но у исто време подсећа их и на књиге Ст. Завета па им спомиње: Мојсејев закон, пророке и псалмове зато, што су Јудеји цео Ст. Завет и делили на ова три дела. У Мојсејев закон стављали су: 5 Мојсејевих књига: Битија, Исход, Левит, Числ и Второзаконија. У Пророке рачунали су: све историјске (Каноничке) и пророшке књиге. У Псалмове (агиографе свете књиге) стављали су: књиге поучне и мање од историјских: Паримије, Јов, Песма над песмама, Рут, Плач Јеремијин, Јездра, Нојемија и обе царства. Све ове последње књиге познате су под именом агиографа но Спаситељ их именује Псалмовима или зато, што они међу њима стоје на правом месту или због њихове особите пророшке важности. Подсећајући своје ученике на књиге Ст. Завета Спаситељ им је тим казао, да је у тим књигама предсказано све оно, што се са њиме десило, па да би та пророштва што боље разумели он им отвори ум да разуму Писмо тј. просветио им је разум те да у Христу не очекују земаљског цара над јудејским народом, него небеског духовног и васељенског цара, или боље. Спаситеља целога света. И рече им: тако је писано и тако је требало да Христос пострада и устане из мртвих трећи дан. И да се проповеда покајање у име његово и опроштење грехова по овима народима почевши од Јерусалима. А ви сте сведоци овоме. Дакле пошто се на Исус Христу испунило све што је у Ст. Завету предсказано, сад цео његов рад, живот и наука треба да се проповеда преко његових Апостола а по свима народима почевши од Јерусалима у коме је и свршено дело искупљења. Покајање и oпраштање грехова спомиње Спаситељ као неопходне услове за ступање у његово царство на земљи а то су Апостоли и чинили учећи: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова6 Апостоли су били и сведоци свега живота, науке, рада, страдања смрти, погреба, васкрсења и вазнесења Господњег. Спаситељ своје ученике одређује за сведоке свега зато, што су ови били и очевидци свију тих догађаја. И гле, ја ћу послати обећање Оца свога на вас: а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете силом свише. Тј. ја одлазим да испуним обећање, које је Отац дао још вашим претцима а преко њих и свима народима да вам вратим Утешитеља Духа истине а онда ћете бити обучени силом свише тј. силом Духа Светог. Ово је дакле права хиротонија сваког јеванђелског проповедника. Ко је овом силом свише обучен као у неки оклоп тај је у стању да ступи у сваку борбу и да победи сваког непријатеља у славу Христовог царства. Без ове силе бадава се труди богослов са катедре и узалуд се бори беседник са амвона, јер слушаоци могу се дивити мудрости богослова и вештини беседника али ће им срца остати хладна и без хришћанских украса истините побожности. И изведе их напоље до Витаније и подигнувши руке своје благослови их. Пре свога вазнесења на небо Спаситељ се 40 дана јављао својим ученицима7 и учио их о њиховом будућем раду и оснивању цркава, а 40-ти дан извео их је напоље тј. из Јерусалима и одвео до Витаније, која је била на источној страни Масличне горе8 одакле је се и вазнесао (опширније о вазнесењу види Дел. ап. 1, 3-11.). И кад их је благосиљао, одступи од вих и узношаше се на небо. И они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са великом радошћу, па су једнако били у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин. Као што је јеванђелист Лука у данашњем Јеванђељу изложио више догађај а, кој и су били у времену од 40 дана од васкрсења до вазнесења па их не износи у пуној опширности, тако и у овоме стиху не наводи и саме речи са којима је Спаситељ благословио своје ученике, који су се своме учитељу, кад се узносио на небо, поклонили као Богу. После овога догађаја ученици се више нису ни плашили ни сумњали, него су се вратили у Јерусалим са великом радошћу, која је постала отуда што су они својим очима видели, како се Господ вазнео на небо у своју славу и што су очекивали силазак Св. Духа. Под именом цркве у којој су једнако хвалили и благосиљали Бога треба разумети ону собу, у којој су и пре били а у томе нас утврђује и сам јеванђелист, кад у другој својој књизи каже: и кад се вратише уђоше и попеше се у собу 9 а по предању ова је соба била она, у којој је свршена и тајна вечера. 1. Јов. 20, 19. 2. Бит. 43, 32. 3. Јов. 14, 27. 4. I Јов. 1, 1. 5. Јов. 20, 27. 6. Дел. Ап. 3, 28. 7. Дел. Ап. 1, 3. 8. 1, 12 9. Дел. Ап. 1, 12-13. https://www.spc-linz.at/propovedi/praznicna-jevandjelja-vaznesenje-gospodnje-spasovdan/

Братство и управа Спомен-храма Светога Саве на Врачару позивају благочестиви народ на богослужења у великом и малом Светосавском храму на Крстовдан, Богојављење и Сабор св. Јована Крститеља. Извор: Радио "Слово љубве"

Доносимо видео запис беседе протосинђела Павла коју је изговорио на празник Обрезања Господњег у острошкој светињи, 14. јануара 2016. године: 0114ObrezanjeGospoda.jpg.opdownload

Уредништво портала Поуке.орг и емисије "Живе речи", упућује искрене молитвене жеље и честитке Радију "Беседа" и редакцији Инфо-службе Православне Епархије бачке, поводом молитвеног спомена на преподобног Јована Дамаскина - небеског покровитеља овог црквеног црквеног медија, који благословом Његовог преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, већ више од једне деценије врши веома плодну мисионарску и информативну делатност. У празничној радости уредништво портала Поуке.орг и емисије "Живе речи" радује се са Вама и честита Вам Крсну славу, празник великог оца Цркве Христове - преподобног Јована Дамаскина. Овогодишња празнична честитка коју Вам срдачно упућујемо употпуњена је уредницима емисије "Живе речи" која се благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког г. Давида, више од шест месеци емитује уживо на нашем порталу. Уредништву Радио "Беседе" и свим сарадницима и сатрудницима Вашим, желимо свако добро и благословен наставак богоугодног катихетско-информативног рада, молећи се Господу нашем да молитве Вашег духовног заштитника свагда надахњују све Вас, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове! Остајемо у братској љубави и радости са Вама, коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити сарадњом на пољу ширења речи Божје! НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА! Уредништво портала "Поуке.орг" и емисије "Живе речи"

Његово преосвештенство Владика Јоаникије, са свештенством и вјерним народом, служио празничну вечерњу службу са петохљебницом у Цетињском манастиру. Након вечерње, служен је помен крај одра блаженопочившег Митрополита црногорско.приморског Амфилохија. По благослову Владике Јоаникија, крај одра свог и нашег духовног оца, сабранима се обратио отац Гојко Перовић ректор Цетињске богословије. Отац Гојко је подсјетио да је Лучиндан је дан када славимо Светог Луку, а да од прије двјеста година славимо на тај дан и Светог Петра Цетињског Чудотворца. Он је додао да је трудом Митрополита Амфилохија, као светитељ је почео да се прославља и Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац. Он је рекао да нико није могао да очекује да ће су упокојити у та два дана (31. се упокјио Свети Петар Цетињски, а сутрадан Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац), ”Ево дан прије Светог Петра да буде и трећи дан, као што се три дана обиљежавају Божић и Васкрс, тако је дао Бог да ћемо ми од ове године три дана обиљежавати три наша Цетињска Митрополита”, рекао је отац Гојко и додао да ћемо се сјећети данашњег дана упокојења нашег Митрополита и ове двојце Цетињских Архијереја. Отац Гојко је рекао да ми стојимо на камену, подсјетивши на Господње ријечи Апостолу Петру, када му је дао име и рекао му да ће на том камену саградити Цркву, а то значи да се Црква гради на тврдој вјери, на нечему тврдом у људима. ”Људи су меки, и пролазни, и слаби, и грешни, управо смо чули молитву да нема човјека да живи, а не гријеши, али Господ је тражио то чврсто у људима”, додао је. Осврнуо се такође на нашу тешку историју, те да је и у највећој окупацији остао камен, камен Ловћена, а на том камену Иван Црнојевић са Цетињским Митрополитима, саградио Цетињски манастир који је постао светионик међу људима. Направио је аналогију између праотаца, Авраама, Мојсија, до данас. ”Драги наш Митрополите Амфилохије, добро си нас научио коју књигу да читамо, Библију да читамо”, рекао је и подсјетио на однос народа према Мојсију, напоменувши да је Владика Амфилохије знао да упореди Светог Петра Цетињског са Мојсијем. ”И немам, драги Владико и учитељу, и оче, ништа да кажем, него да знам сада овдје пред овим одром, сви професори Богословије, када на Цетињу, као пред Црвеним морем, кад није било никакве шансе да се на Цетињу обнови богословска школа, ти си рекао да ће бити и свесака и оловака, само да кренемо”, рекао је отац Гојко и нагласио да нема шта друго да каже него да Владика личи и Мојсију и Светом Петру Цетињском. „И због тога данас имамо Богословију, имамо радио, имамо часопис по оном Вашем водоскоку испод манастира Мораче, Храм у Подгорици, Храм у Бару, обновљене женске и мушке манастире, школе вјеронауке, три хора: никшићки, подгорички и которски, који могу пјевати и пред васељенским и пред руским Патријархом, као што су пјевали. Наш Митрополит је једини Епископ у Православној Цркви који је успио да на једном мјесту окупи цариградског и московског Патријарха да освештају Храм у Подгорици“, нагласио је отац Гојко Перовић. Он је казао и да је Митрополит као пророк Мојсије дочекао да изведе свој народ из ропства: „Процвјетала пустиња и камено море се по ко зна који пут раздвојило овдје у Црној Гори, и Митрополит је дочекао да изведе овај народ из седамдесетпетогодишњег мрака гдје смо сами своје храмове и цркве претварали у штале и магацине. Чуда смо се нагледали како каже један стих у Светом Писму. Бог подиже великог Пророка међу нас и Бог походи народ свој. И то се односи на Митрополита Амфилохија“, нагласио је ректор Цетињске богословије. Отац Гојко је на крају казао да је Владика говорио претходних година како је све успио али не и да измири Црногорце и ко зна кад ћемо то дочекати, али ако ћемо ићи путем Митрополита Амфилохија, то је онда пут љубави и мира. У току службе, из Херцеговине су дошли и умировљени Владика захумско-херцеговачки Атанасије и Епископ захумско-херцеговачки Димитрије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

ПОВОДОМ КРСНЕ СЛАВЕ ВАСЕЉЕНСКОГ РАДИЈА "СВЕТОГОРА", МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ, УРЕДНИШТВО ПОРТАЛА "ПОУКЕ.ОРГ" УПУЋУЈЕ ПРАЗНИЧНУ ЧЕСТИТКУ: Следујући дивном и благословеном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда радујемо са онима који се радују, и наше уредништво радује се са Вама и честита Вам Крсну славу, празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Протопрезвитеру-ставрофору Далибору Милаковићу (директору радија), протопрезвитеру Николи Пејовићу (уреднику радија) и свим сарадницима и сатрудницима радија Светигора, желимо свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да Вас благодат Пресветога Духа свагда надахњује да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове! Остајемо у братској љубави и радости са Вама, али пре свега делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити дивном и благословеном сарадњом на пољу ширења речи Божје! НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА! Уредништво портала "Поуке.орг",

Уредништво портала Поуке.орг упућује искрене молитвене жеље и честитке Радију "Источник" Православне Епархије ваљевске, поводом празника - Источни петак. Следујући дивном и благословеном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда радујемо са онима који се радују, и наше уредништво радује се са Вама и честита Вам Крсну славу, празник у нашем народу познат као Источни петак. Уредништву Радио "Источника" и свим сарадницима и сатрудницима Вашим, желимо свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да молитве Вашег духовног заштитника свагда надахњују све Вас, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове! Остајемо у братској љубави и радости са Вама, али пре свега, делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити сарадњом на пољу ширења речи Божје! НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА! Уредник насловне стране портала "Поуке.орг"

И тако Дјевица Марија од Бога изабрана постаде изабрани сасуд, светиња над светима и шира од небеса... У делу града Источног Сарајева познатијем као Добриња и Вељине налази се прекрасна црква Светог Василија Острошког која својим положајем и колоритном куполом привлачи погледе свих оних који путују тим крајем. Велики празник Благовести величанствено је прослављен у том предивном храму. Свету архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење протојереја-ставрофора Ранка Билинца, Момира Васиљевића, Миломира Ковача и Чедомира Ђелма, протојереја Данила Дангубића, јереја Дражена Делића и ђакона Будимира Гардовића. У току свете Литургије Митрополит је рукоположио дипломираног теолога Божидара Васиљевића из Чајнича у чин ђакона. -Данас је заглавље нашег спасења. Данас почиње да се испуњава од памтивијека сакривена тајна домостроја спасења човјека и свијета. Бог се унижава - или како кажу Свети апостол Павле и Свети оци - Бог се ''испразни'' да нас Собом испуни, да човјека сједини са Богом, да га учини светим, божанским, а сву творевину да томе служи. Овом великом и божанском плану смирено послужи Пресвета Богородица - Света Дјева Марија, која истовремено и задивљена и преплашена пита: -А како је то могуће? На њену преплашеност реагује служитељ Ријечи Свети архангел Гаврил који јој рече: -Дух Свети сићи ће на тебе и сила свевишњега осјениће те. Чувши ове ријечи и разумјевши да је у питању воља Божја Она покорно рече: -Ево слушкиње Господње, нека ми буде по вољи Твојој. И тако Дјевица Марија од Бога изабрана постаде изабрани сасуд, светиња над светима и шира од небеса... Извор: Митрополија дабробосанска

На дан храмовне славе – Ваведења, ова Света обитељ, настојатељница манастира мати Ангелина са својим сестринством, јереј Радоња Мирковић који служи при Манастиру Ваведењу, заједно са верним народом и свим добротворима који заједно чине Христову заједницу, имали су велику радост јер је торжественом Светом Литургијом началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, јеромонаха Илариона из Манастира Преображења Господњег у Овчар Бањи, Архијерејског намесника љубићког јереја Николе Вучетића, старешине Храма Светог Саве у Краљеву протојереја Радоје Санда, пароха успењског у Чачку јереја Радоње Мирковића, протођакона Александра Грујовића и ђакона чачанског Немање Тимотијевића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свету Литургију је додатно улепшало умилно појање монахиња овчарско-кабларских манастира и протопсалта Ивана Трајковића са свештенством и теолозима чачанског краја. Велики број православних хришћана из околних места у долини Западног поморавља су дошли по благослов Епископа Јустина, наследника трона Светог Саве, и да заједно узму учешће у Светој Чаши на евхаристијском сабрању. То такође сведочи да се велики број верника Божићним постом и молитвом спрема за дочек радосног празника Ваведења, а потом и Божића за који нас и припрема овај велики празник када је Богомајка дошла у Јерусалимски храм. После прочитаног Јеванђеља, Епископ жички Г. Јустин се надахнутом беседом обратио свом свештенству, монаштву и верном народу. Епископ је истакао да је ово велики празник и радост, јер славимо Пресвету Богородицу која је у себе сместила Несместивога Богочовека и слободном вољом прихватила да роди Спаситеља људи и целога света. Бездетни родитељи Јоаким и Ана су молили Господа да им подари дете. Плод њихове вере и љубави је Богородица од које су се већ у трећој години телесно одвојили и одвели је у храм где је првосвештеник поставља у Светињу над Светињама да се испуне речи пророка да ће она бити већа од небеса, часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима. Образована је да Њено тело буде храм живога Бога. Она је у храму учена девет година, вођена архангелом Гаврилом, који ће јој потом јавити радосну вест да ће родити нашег Спаситеља. Њеним речима: „Нека ми буде по речи твојој“ (Лк 1, 38) успоставља се спасење и Нови Савез између Бога и људи без ког се не би могли спасити јер је Стари Савез прекинут грехом људи. Било је потребно да Богочовек искупи људски род да би се спасили, а преко нас и сва природа. Наш Архипастир је нагласио да само у заједници са вечним Богом нисмо пролазни, имамо вечно постојање и предодређени смо за вечни живот. Господ не влада над нама, већ нас призива „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, узме крст свој и иде за мном“ (Мт 16, 24; Мк 8, 34; Лк 9, 23). А за Њим можемо ићи једино у храму Христовом где добијамо Његово Тело и Крв. Ту почињемо да мислимо Умом Христовим и да живимо Животом Његовим. Господ жели да се овај свет преобрази и постане део раја, да га човек принесе Богу, а то је наше призвање. Пресвета Богородица, апостоли и светитељи треба да буду наши учитељи који ће да нас уче како да идемо Христовим стопама „да се светли светлост наша пред људима да виде добра дела наша и прославе Оца нашега на небесима“ (Мт 5, 16). Након заамвоне молитве Преосвештени Епископ је пререзао славски колач, а после Свете Литургије наш Владика је још једном благословио све присутне, пожелео срећну славу и да Пресвета Богородица умоли Господа да свима који су дошли у ову Свету обитељ суди по милости својој. После Свете Евхаристије настављено је празнично славље на трпези љубави, на којој се присутнима обратио јереј Радоња Мирковић, који служи при Манастиру Ваведењу. Он се захвалио Епископу на труду и љубави коју показује према верном народу, монаштву и свештенству. Извор: Епархија жичка

После литургијског сабрања, покрај ћивота Светог Петра Цетињског, празновање је настављено у Цетињској Богословији, гдје је одржана свечана Лучинданска и Светопетровска Академија. На самом почетку академије поводом славе Цетињске богословије, славски колач освештао је и пререзао владика захумско-херцеговачки г. Димитрије. Академији су присуствовали и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, рашко-призренски г. Теодосије, буеносајреско-јужно централноамерички г. Кирило, диоклијски г. Методије и умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије. У наставку је одржана свечана празнична академија коју су припремили професори и ученици богословије. Прилог радија Светигоре После освештавања славског колача свим присутним обратио се владика Атанасије Јевтић. Потом је хор Богословије предвођен професором ђаконом Михајлом Лазаревићем отпјевао пар пригодних пјесама, ученик богословије Огњен Боричић гуслао одломке из пјесме Светог Петра Цетињског “Поученије у стиховима”. Празничну Лучинданску и Светопетровску бесједу одржао је ђакон Лека Вујисић. У програму су поред рецитаторске секције богословије, који су казивали одломке из Посланица Светог Петра Цетињског, узели учешћа и полазници школа вјеронауке са Цетиња коју предводе Вјера Вукић и Оливера Балабан. На прослави је присуствовало и тридесетак гостију из Скадра, који су дошли са својим свештеницима. Отац Александар Петани из Скадра је на академији поздравио господина Митрополита, ректора, професоре и ученике и све госте и отпјевао једну пјесму о јединству свих православних. Академији су поред бројних гостију присуствовали и представник Амбасаде Руске Федерације г. Сергије Бубљиков. На крају овогодишње и Лучинданске Академије, све епископе, свештенство, монаштво, представнике братских богословија из Београда, Призрена, Сремских Карловаца, Фоче и Крагујевца, инспектора богословија СПЦ протојереја-ставрофора Славка Зорицу, као и све драге госте из Цетиња, Подгорице, Херцег Новог, Никшића, Скадра и других крајева, поздравио је ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у име свих професора и ђака и особља богословије. Извор: Радио Светигора

На Лазареву суботу - Врбицу, 31. марта 2018. године, после вечерње службе и освећења врбе верни народ који се окупља на богослужењу у храму Светих бесребреника Козме и Дамјана заједно са јерејем Зораном Керезовићем, старешином храма и духовником Клиничког центра, прошао је у литији између комплекса зграда Клиничког центра Србије. Док су појци заједно са оцем Зораном и народом појали радосни тропар празника Обшчеје воскрсеније деца су делила врбице и звонца болесницима и запосленима који су били на прозорима или испред својих болница. Највише их је било испред Поликлинике гинекологије а сви су с приметном радошћу дочекали литију и узели дароване им врбове гранчице и звонца. Јереј Зоран Керезовић редовно обилази, исповеда и причешћује болеснике ове здравствене установе и труди се да их обрадује за велике празнике, посебно за Божић и Васкрс. Отац Зоран већ осам година редовно на Врбицу организује литију у комплексу Клиничког центра и већ неколико година на Васкрс заједно са верним народом који му помаже обиђе цео Клинички центар и болесницима у њиховим собама подели васкршња јаја и честита, и запосленима, Васкрс. Радост ових сусрета је обострана, а за учеснике литије и Васкршњих активности и оца Зорана велика јер су у име Христа Господа ближњег посетили и обрадовали. Извор: ВДС