Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'постаде'.
Found 6 results
-
Најрадоснија порука свих времена: „Реч постаде тело“ (Јован 1:14), почетак је радости и наде за људски род. Оваплоћење Бога је највећи догађај људске историје, јер су захваљујући Њему човек и цела творевина нашли истинско искупљење. Овај благословени догађај је антитеза стравичном догађају пада човека и његовог истинског враћања у предпредложено стање, будући да је, по Светом Кирилу Александријском: „људска природа у Адаму оболела од непослушности, тако је ушла поквареност, у страсти”. Ако је пад био најгоре проклетство и пропаст, божанско оваплоћење је било највећи благослов и милост. Химнописац Божића на најизврснији начин преноси ову истину: „Ево, Творац, испунивши човека рукама својим, створи га, сиђе са постеље небеса, а овај од девствене чисте суштине заиста је уобличен“ (Канон Божића). У ствари, кроз светоотачко богословље наше Цркве јасно је да чињеница пада није део божанске икономије, испоставило се да је оваплоћење Бога Речи корисније за човека, него обнављање његовог стања пре пада. Кроз ово имамо поновно стварање човека у Христу. Адамова некадашња смртна природа, захваљујући божанском оваплоћењу, сјединила се са божанском природом, што је резултирало њеним обожењем по благодати. Бог Реч је, поставши човек, заиста узео људску природу у Својој теандричној личности, „да их искупи под законом, да уживамо у усиновљењу“ (Гал. 4,5). Ово прихватање је подразумевало универзално очишћење од бремена греха које је донела после пада, јер апсолутно безгрешни Бог није могао да пребива у палој и грешној природи. То значи да је људска природа очишћена и обожена од оног блаженог тренутка када је Бог Реч, благодаћу Светог Духа, боравио у пречистој утроби Дјеве. Сви људи сада имају чисту, свету и божанску природу, а да нису спознали овај врхунски божански дар, јер: „данас је сачувана парадоксална тајна, обнављају се природе и Бог постаје човек“ (Божићна песма). Према Теодоритосу Киросу: Чињеница објективног спасења људске природе ни на који начин не уклања слободу личности. Остварење спасења почива искључиво на личној слободи. Апостол Павле је проповедник слободног избора спасења: „Христос нас ослободи“ (Гал. 5, 1). Спаситељски дарови Божијег оваплоћења, за човека који не жели да се спасе, као да не постоје. Оваплоћење Бога као да се није догодило за неверне. Активирање спасоносних дарова Божијих је резултат Божијег апсолутног поштовања људске слободе и човекове личне сагласности. Под личним пристанком не подразумевамо само ментални или емоционални пристанак, већ онтолошко прихватање Христа као јединог спаситеља и усвајање новог живота и стања у Христу, што претпоставља одбацивање искуства „света“, односно неаутентичног живота. Говоримо јер се живот који се доживљава унутар црквеног тела и човекове личности остварује, имајући за узор истинског човека, Богочовека. Пад претеча у суштини значи слободан пристанак човека на успостављање ђавоље државе у свету. Без његове воље остварење владавине архи-зла било би немогуће. Човекова фатална одлука да се побуни против Бога и постане независан дала је ђаволу моћ да изврши свој зли план. Најтрагичнији аспект пада јесте то што је утицао не само на човека, већ на целокупну творевину. Зло које је преко човека ушло у свет проширило се по целој творевини. Резултат је да се она „снисходи и тугује због садашњости“ очекујући своје ослобођење од Бога из ропства греха (Рим. 8:21). Као што је човеков пристанак да усвоји зло био слободан, тако је и Божији пристанак да спасе човека и сва створења био резултат слободе. „Ти се избављаш, али се од ове добробити ниси тјелесио“ пева милозвучна божићна песма (Канон Божића). Вековни Божји тајанствен план спасења света био је првенствено резултат Божијег слободног избора и неизмерне љубави. Бог Реч је прихватио да буде испражњен и постао тело „по телу греховном“ (Рим. 8:3), „од семена Давидовог по телу“ (Рим. 1:3). Да одбаци Његово божанско величанство и обуче се у људску маленкост и понижење до смрти „и смрти на крсту“ (Фил. 2,6). Божанска понизност је била једини моћан и ефикасан противотров против гордости греха. Оваплоћеног Бога Реч апостол Павле карактерише као „последњег Адама“ (1. Кор. 15,45), да би га разликовао од првог палог Адама. Поређење ове две личности открива нам незамисливу величину Божијег дара људском роду. Ако се у личности првог човека Адама догодило стварање човека, у божанској личности нашег Искупитеља догодило се поновно стварање палог човека. „Први је човек са земље, други човек је Господ с неба“ (1. Кор. 15, 47), наглашава велики апостол. Христос као „Нови Адам, дете од тела, постаде, Син, и дат је вернима“. Ако је први људски Адам наш физички родоначелник, други Адам, Христос је наш духовни родоначелник. Први родоначелник нам је завештао бол зла и уништење смрти и вечно проклетство, други Адам нам је завештао могућност спасења и нашег учешћа у вечном животу, захваљујући Његовој благословеној „површини“ (1Тим.2,13) . Спасавамо се „благодаћу Бога нашега и Господа Исуса Христа“ (2. Сол.1,12). Спаситељ наш, по светом Кирилу Александријском: „Имао је у себи сву природу, тако да је сву надокнаду преобразио у древну“. Оваплоћена Реч је јединствени и незаменљиви спаситељ света, јер је „изишао из народа у препороду“ (канон Божић). Безбројни људски „спаситељи“ кроз векове су се показали невероватно неадекватним и лажним. Ниједна друга личност у људској историји није толико користила човечанству као Исус Христ, јер он није обичан смртник, већ оваплоћени Бог, једини који је у стању да победи зло и да се смилује рањенима. Он је једини који нуди онтолошко спасење и то не једнострано, попут разних друштвених реформатора с времена на време, или многих филозофа, преко којих „свет не створи Бога“ (И Кор. 1,21). Само кроз Христа човек се универзално и потпуно спасава, јер је Он, Својим оваплоћењем, унајмио сваку људску личност у Своју теандричну личност, учинивши је Својом сопственом келијом. „Искупљењем њеним у Христу Исусу Бог је приправио милост“ (Рим. 3, 24), због чега свети Григорије Богослов са необузданим одушевљењем узвикује: „Христа носим, Христа пишем“. Човек органски сједињен у телу Христовом има аутентичну природу, јер дели аутентични људски модел, Богочовека, који је једини „вођа живота“ (Дела 3,15). Испуњени неизрецивом радошћу и небеским усхићењем, верни хвале Велики „Долазак“ (Дела 19,4) у свет, јер имамо апсолутну сигурност да уским и тешким путем земаљског живота не идемо сами, већ ми имамо за сапутника Емануила „који се с нама тумачи Бог је“ (Матеј 1,24). Онтолошки доживљавамо непрекидно присуство Господа и због тога црпимо храброст, јер је Он „победио свет“ (Јн. 16,33). Нисмо више робови греха, него слободни и још више: синови и наследници „Божји кроз Христа“ (Гал. 4,7). Зато приређујемо срдачно славословље и оду благодарности Великом Спаситељу нашем, у време великог празника Божића и заједно са празничним химнописцем празника, подижемо „руке пљескајући.” Ламброс Сконзоу, Теолог – професор https://www.vimaorthodoxias.gr/theologikos-logos-diafora/quot-lytrosin-apesteile-kyrios-to-lao-ayto-quot/# -
Драга браћо и сестре, истина Јеванђеља може да стане у велику књигу, као што је ова, с мноштвом страна препуних описа догађаја из живота Христовог, учења његовог, онога што је за нас учинио и онога што нам је оставио. А може да стане и у две-три реченице, које такође могу у себи да носе суштину и срж те истине као неко њено слатко језгро, и те нам реченице могу показати како треба да живимо и шта треба да радимо да бисмо били ученици Исуса из Назарета. Сви ми, људи сваке епохе, од оне у којој је он живео до ове у којој ми живимо и свих оних после нас, позвани смо да будемо његови ученици. Али смо позвани не само да будемо његови апостоли већ да будемо и његова млађа браћа и сестре, јер је Христос из Назарета Благословени који долази у име Господње и, како каже апостол, „прворођени међу многом браћом“. Он нас је учинио синовима и кћерима небеског Бога Оца. До појаве Исуса Христа међу нама, до оваплоћења Божијег, док Бог није постао човек, сви су људи били створења Божија. Однос између Бога и човека био је као однос између сликара и његове слике. Слика потиче од сликара, али контакт који они имају спољашње је природе. Слика потиче од једног дела сликара, из његове душе, из његове руке, из његових очију, а не од целог сликара. А однос између сликара и сликаревог сина је дубљи. Постоји унутрашња суштинска веза, преклапање, и син потиче од свих атома очевог бића. Он је с њим суштински и структурално повезан. Тако смо и ми постали деца небескога Оца зато што је Син Божији Исус Христос постао један од нас. Када је Логос, Реч Божија, творачка реч небескога Оца, добио тело у утроби Богородице Дјеве и родио се као један од нас и постао човек, тада смо сви ми, људи, захваљујући сједињавању божанске и људске природе у његовој личности, постали њему блиски, његова браћа и сестре, а кроз њега и захваљујући њему постали смо деца небескога Оца. Тако је и данас Бог творац свих, али није отац свима. Бог је творац сваког људског бића, а отац је само онима који признају Исуса из Назарета, који су крштени у име Пресвете Тројице и који се хране његовим Телом и Крвљу. Небески Бог је отац само нама, хришћанима. Увек слушајте практичну реч поуке, реч етике, али увек слушајте и реч узвишеног богословља јер се људски ум, од најсложенијег до најпростијег, храни, препорађа и обнавља богословљем. Символ вере је препун богословља. Шта зна наша добра и скромна бака о проблемима који стоје иза речи Јединородни? Два века богословских расправа стоје иза тога. Бака изговара ову реч уопште не знајући за то, али се она тим изговарањем подједнако освећује као и онај који о томе све зна. Када слушамо речи теологије, које су речи о узвишеном животу Божијем, у нас улази светиња и мења нас. Скренућу вам пажњу на три чињенице из овог Јеванђеља. Прво, Христос је живот, жива вера. Што је више сведочио о томе да носи живот у својим грудима, да је препун живота, то су га више они који у себи носе смрт прогањали. У историји Цркве остао је тај анимозитет, та мржња, та динамика зла која јури добро. Увек у Цркви постоје они који у себи носе живот, слободу, истину и правду и они који из неке своје личне скучености, за шта су делимично одговорни, почну да прогањају тај живот. Увек сам се чудио томе што јеврејски првосвештеници, фарисеји и садукеји нису препознали Исуса Христа као Месију. Како је то могуће? Како је било могуће да они нису видели то да је он Син Божији, да је пун љубави, да је он правда, да је он истина? Како је било могуће да неко буде слеп пред лицем Христовим? Касније у животу, када сам око себе и у себи почео да сагледавам много тога лошег и злог, када сам почео да исповедам људе, када сам почео сам да осећам ране греха, као сви ми одрасли људи, видео сам колико је борбе потребно да бисмо могли да препознамо Исуса Христа. Препознавање и признавање Исуса Христа болан је процес – он од нас захтева промену. Не можеш да препознаш Исуса Христа а да останеш исти. Ако прихватиш то да је он Исус Христос, мораш да постанеш бољи. А то је много пута операција без анестезије, али – другог пута нема. Зато га јуре фарисеји који неће да се промене. Човек заволи мрак, заволи своју болест. Колико пута дођу људи овамо, у цркву, и видим да их само мало дели од излечења. Они неће то да пређу јер су заволели своју болест. Они су се поистоветили са својом болешћу. Они су на апсурдан начин заволели сопствени мрак. Морамо имати снаге да бисмо се окренули од свог мрака. Толико је било болесника који су хрлили ка Христу како би га дотакли да је он некада морао да се склони од њих да га не би прегазили. Шта су ти људи знали? Они су схватили да их само блискост са Христом може излечити. Дотакнути Христа данас значи доћи у храм, на Литургију, доћи на исповест, молитву, причестити се на првом месту – то значи дотаћи Христа. Тако ће наша болест нестати. Да не буду од нас паметнији нечисти духови који га препознају и плачу, јече, него да у себи имамо Духа Светога, који ће нам помоћи. Њиме верујемо и вичемо: „Ава, Оче!“ Духом Светим све чинимо. Дух Свети нас је подигао да дођемо данас на Литургију, Дух Свети чини Литургију Литургијом, Дух Свети ће претворити хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Да се испуњавамо Духа Светога! То ће бити овде, у светињи, у храму, а не на неком другом месту. Да и ми кажемо, као апостоли: „Господе, добро нам је овде бити.“ И нама је добро бити у овој светињи и хранити се речју истине, и правде, и Телом и Крвљу Исуса из Назарета. Амин. Професор др Владимир Вукашиновић: Реч постаде тело и настани се међу нама - Čudo WWW.CUDO.RS Драга браћо и сестре, истина Јеванђеља може да стане у велику књигу, као што је ова, с мноштвом страна препуних описа догађаја из живота Христовог, учења његовог, онога... -
Драга браћо и сестре, истина Јеванђеља може да стане у велику књигу, као што је ова, с мноштвом страна препуних описа догађаја из живота Христовог, учења његовог, онога што је за нас учинио и онога што нам је оставио. А може да стане и у две-три реченице, које такође могу у себи да носе суштину и срж те истине као неко њено слатко језгро, и те нам реченице могу показати како треба да живимо и шта треба да радимо да бисмо били ученици Исуса из Назарета. Сви ми, људи сваке епохе, од оне у којој је он живео до ове у којој ми живимо и свих оних после нас, позвани смо да будемо његови ученици. Али смо позвани не само да будемо његови апостоли већ да будемо и његова млађа браћа и сестре, јер је Христос из Назарета Благословени који долази у име Господње и, како каже апостол, „прворођени међу многом браћом“. Он нас је учинио синовима и кћерима небеског Бога Оца. До појаве Исуса Христа међу нама, до оваплоћења Божијег, док Бог није постао човек, сви су људи били створења Божија. Однос између Бога и човека био је као однос између сликара и његове слике. Слика потиче од сликара, али контакт који они имају спољашње је природе. Слика потиче од једног дела сликара, из његове душе, из његове руке, из његових очију, а не од целог сликара. А однос између сликара и сликаревог сина је дубљи. Постоји унутрашња суштинска веза, преклапање, и син потиче од свих атома очевог бића. Он је с њим суштински и структурално повезан. Тако смо и ми постали деца небескога Оца зато што је Син Божији Исус Христос постао један од нас. Када је Логос, Реч Божија, творачка реч небескога Оца, добио тело у утроби Богородице Дјеве и родио се као један од нас и постао човек, тада смо сви ми, људи, захваљујући сједињавању божанске и људске природе у његовој личности, постали њему блиски, његова браћа и сестре, а кроз њега и захваљујући њему постали смо деца небескога Оца. Тако је и данас Бог творац свих, али није отац свима. Бог је творац сваког људског бића, а отац је само онима који признају Исуса из Назарета, који су крштени у име Пресвете Тројице и који се хране његовим Телом и Крвљу. Небески Бог је отац само нама, хришћанима. Увек слушајте практичну реч поуке, реч етике, али увек слушајте и реч узвишеног богословља јер се људски ум, од најсложенијег до најпростијег, храни, препорађа и обнавља богословљем. Символ вере је препун богословља. Шта зна наша добра и скромна бака о проблемима који стоје иза речи Јединородни? Два века богословских расправа стоје иза тога. Бака изговара ову реч уопште не знајући за то, али се она тим изговарањем подједнако освећује као и онај који о томе све зна. Када слушамо речи теологије, које су речи о узвишеном животу Божијем, у нас улази светиња и мења нас. Скренућу вам пажњу на три чињенице из овог Јеванђеља. Прво, Христос је живот, жива вера. Што је више сведочио о томе да носи живот у својим грудима, да је препун живота, то су га више они који у себи носе смрт прогањали. У историји Цркве остао је тај анимозитет, та мржња, та динамика зла која јури добро. Увек у Цркви постоје они који у себи носе живот, слободу, истину и правду и они који из неке своје личне скучености, за шта су делимично одговорни, почну да прогањају тај живот. Увек сам се чудио томе што јеврејски првосвештеници, фарисеји и садукеји нису препознали Исуса Христа као Месију. Како је то могуће? Како је било могуће да они нису видели то да је он Син Божији, да је пун љубави, да је он правда, да је он истина? Како је било могуће да неко буде слеп пред лицем Христовим? Касније у животу, када сам око себе и у себи почео да сагледавам много тога лошег и злог, када сам почео да исповедам људе, када сам почео сам да осећам ране греха, као сви ми одрасли људи, видео сам колико је борбе потребно да бисмо могли да препознамо Исуса Христа. Препознавање и признавање Исуса Христа болан је процес – он од нас захтева промену. Не можеш да препознаш Исуса Христа а да останеш исти. Ако прихватиш то да је он Исус Христос, мораш да постанеш бољи. А то је много пута операција без анестезије, али – другог пута нема. Зато га јуре фарисеји који неће да се промене. Човек заволи мрак, заволи своју болест. Колико пута дођу људи овамо, у цркву, и видим да их само мало дели од излечења. Они неће то да пређу јер су заволели своју болест. Они су се поистоветили са својом болешћу. Они су на апсурдан начин заволели сопствени мрак. Морамо имати снаге да бисмо се окренули од свог мрака. Толико је било болесника који су хрлили ка Христу како би га дотакли да је он некада морао да се склони од њих да га не би прегазили. Шта су ти људи знали? Они су схватили да их само блискост са Христом може излечити. Дотакнути Христа данас значи доћи у храм, на Литургију, доћи на исповест, молитву, причестити се на првом месту – то значи дотаћи Христа. Тако ће наша болест нестати. Да не буду од нас паметнији нечисти духови који га препознају и плачу, јече, него да у себи имамо Духа Светога, који ће нам помоћи. Њиме верујемо и вичемо: „Ава, Оче!“ Духом Светим све чинимо. Дух Свети нас је подигао да дођемо данас на Литургију, Дух Свети чини Литургију Литургијом, Дух Свети ће претворити хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Да се испуњавамо Духа Светога! То ће бити овде, у светињи, у храму, а не на неком другом месту. Да и ми кажемо, као апостоли: „Господе, добро нам је овде бити.“ И нама је добро бити у овој светињи и хранити се речју истине, и правде, и Телом и Крвљу Исуса из Назарета. Амин. Професор др Владимир Вукашиновић: Реч постаде тело и настани се међу нама - Čudo WWW.CUDO.RS Драга браћо и сестре, истина Јеванђеља може да стане у велику књигу, као што је ова, с мноштвом страна препуних описа догађаја из живота Христовог, учења његовог, онога... View full Странице -
А К А Т И С Т ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИ У ЧАСТ ЊЕНЕ ИКОНЕ „РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО" Са благословом Оца Милана Ристића, црква Светог Нестора, у месту Витковац, где је и донешена икона Пресвете Богородице из Русије. Акатист у част иконе Пресвете Богородице „Реч постаде тело". Обзиром да је ова икона први пут у Србији, и да није била присутна нигде на овим просторима, тако ни акатист не постоји нигде на интернету на Србском језику. МОЛИМ СВЕ ДОБРЕ ЉУДЕ ДА ПОДЕЛЕ, У СВИМ ГРУПАМА, КАКО БИ ДОШАО ДО ШТО ВИШЕ ЉУДИ. ТАКОЂЕ, КО ЖЕЛИ МОЖЕ ДА ПРЕБАЦИ У ПДФ, И ЗАКАЧИ НЕГДЕ ГДЕ ЋЕ НАРОД МОЋИ ДА ВИДИ. БРАЋО И СЕСТРЕ, НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ У БОГУ. ОВА ИКОНА УСПЕШНО ЈЕ БРАНИЛА ГРАНИЦЕ МАЈКЕ РУСИЈЕ ВИШЕ ВЕКОВА, И ДОШЛА ЈЕ БАШ САДА У СРБИЈУ. НА НАМА ЈЕ ДА СЕ МОЛИМО И ИЗМОЛИМО ПОМОЋ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, У ПРЕДСТОЈЕЋИМ ВРЕМЕНИМА... А К А Т И С Т П Р Е С В Е Т О Ј Б О Г О Р О Д И Ц И ПРЕД ЧУДОТВОРНОМ ИКОНОМ А Л Б А З И Н С К О М "РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО" Кондак 1. Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо: Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Икос 1. Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твоје Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако: Радуј се, освећено станиште Бога Речи; Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света; Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво; Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила; Радуј се, прародитељског преступа разрешење; Радуј се, пророчких речи испуњење; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 2. Видећи, Преблага Владичице, ревност старца Ермогена, свештеномонаха обитељи Уст-Киренскија, благоизволела си да он свету икону Твоју у својим рукама донесе у земљу Амурску, због чега Великом Промислитељу Богу појемо, Алилуја. Икос 2. Ум богопросвећени имајући, преподобни Ермоген се храбро супроставио невољама и лишавањима у земљи незнабожачкој, а ми пројављеним благодатима од иконе Твоје у вери укрепљени, благодарно Ти кличемо: Радуј се, Утешитељко наша милосрдна; Радуј се, надо наша непостидна; Радуј се, Која Покровом Твојим све који притичу икони Твојој заклањаш; Радуј се, Која дарујеш непроцењиво богатство свима који Те поштују; Радуј се, Мати милосрђа неисрцпног; Радуј се, Која слушаш све у невољама који Ти се моле; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 3. Силу преизобилне благодати пројави Господ икони Твојој, Пресвета Владичице, дарујући покров и избављење људима села Албазинског који Ти се у искушењима мољаше. Радујући се таквом благовољењу Божијем, по молитвама Теби, Преблага, прослављамо Дародавца Бога, појући му, Алилуја. Икос 3. Имајући Те заиста Војвоткињу и Заступницу, Која си пројавила многобројне знаке и чуда од иконе Твоје, људи Албазински пожурише да храм Васкрсења Христовог у тврђави изграде, да се у њему постављеној икони Твојој са умиљењем поклоне, певајући Ти: Радуј се, јер Тебе неразрушиву стену стекосмо; Радуј се, јер снажну Покровитељицу спознасмо; Радуј се, јер нам кроз своју свету икону дарујеш благо изобилно; Радуј се, јер си иконом Твојом Албазинском земљу осветила; Радуј се, јер си нас Славу Божију певати научила; Радуј се, јер онима који Ти се са вером моле молбе испуњаваш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 4. Буром јарости запоседнути иноверници, супростављаху се благоустројењу људи руских у земљи Даурској; ради молитава пред светом иконом Твојом јавила си се у виђењу чудесном, застрашујући иноплеменике који желеше да спале усеве пшенице; радујући се таквој пројави милости Твоје, благодарно кличемо Богу: Алилуја. Икос 4. Чувши од иноплеменика о дивном јављању Твојем на коњу, Жени у белим одеждама, неизрециве лепоте, уплашивши оне који смишљаху подлости. Таквој заштити Твојој са трепетом благодарног срца пред часном иконом Твојом кличемо: Радуј се, јер чисте рукама и срцем земљораднике благословеним плодовима награђујеш; Радуј се, Мати милосрђа, Која море богатих дарова хришћанима изливаш; Радуј се, изнемоглих заступнице и укрепљење; Радуј се, јер у глади и невољима бринеш; Радуј се, јер се иконом Твојом вера умножава; Радуј се, јер си нас научила да певамо Славу Божију; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 5. Божанској звезди уподобила се икона Твоја, Владичице, пројављујући образ од Тебе оваплоћеног Бога Речи. Видевши је молише се пред њом Оци наши у истинској вери укрепише се, исповедајући Господа Исуса Христа, Сина Твога и Бога нашег, научише и нас да Му кличемо овако, Алилуја. Икос 5. Видећи чуда преславна, од иконе Твоје, као многосветли светилник у земљи Далекоисточној просијавши, видимо свету икону Твоју, Пречиста Богомати, светлошћу вере Христове земљу нашу озаривши и правом слављењу Триипостатног Бога верне научивши, кличемо ти: Радуј се, јер си тврђаву Православља узвеличала; Радуј се, јер се њоме Православље у земљи утврдило; Радуј се, јер си је као утеху и покров људима даровала; Радуј се, јер нас зрацима милости Твоје озарујеш; Радуј се, јер дивне знаке иконама Твојим чиниш; Радуј се, јер Богоматеринском дарежљивошћу све који Ти прибегавају посећујеш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 6. Цео свет проповеда чуда која се од иконе Твоје Албазинске изливају у земљи Далекоруској, нема града, Владичице, где се по молитвама пред иконом не пројави дејство силе Божије, обилне потоке чуда изливала си онима који Ти у умиљењу притичу. Дивећи се таквом старању Божијем, јављању чудесне иконе Твоје, благодарни људи кличу Богу, Алилуја. Икос 6. Засијавши зрацима славе војсци Руској, Владичице, Која си увек по молитвама пред иконом Твојом успешно одбранила Козачке војске на рекама Шилки и Амура, грофу Николају Муравјеву помажући, у делу одбране граница руских, у земљи Камчатској, малобројном Петропавловском гарнизону победоносни отпор англо-француском ескадрону даровала си, Христоименита Војска кличе Ти овако: Радуј се, непобедива Војвоткињо вођа и војски хришћанских; Радуј се, рода хришћанског свагдашња помоћи; Радуј се, јер си људе Твоје дивном победом увенчала; Радуј се, јер се иконом Твојом извори чуда великих нама пројављују; Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују; Радуј се, јер непостижним знацима крепиш оне који Ти се моле; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 7. Желећи Господ да дарује нове милости у освајању земаља Далекоисточних, стави у срце светитељу Инокентију Венијаминову и генерал-гувернеру Николају Муравјеву да оснује обитељ Уст-Зејску и у њој да храм преславном Благовештењу изграде, у коме ће бити постављена икона Твоја Албазинска у знак сећања на чудесно заступништво Твоје. У њему се сабравши, благодарно кличемо Богу, Алилуја. Икос 7. Нову показа милост Творац и Владика свих по молитвама пред иконом Твојом Албазинском Владичице, када је заувек и на општу сагласност Ајгунски договор закључен био. Под покровом Твојим и руководством, Пресвета Дјево, мир и сагласност Русије и Кине су успостављени, мирољубиви људи, с радошћу припадајући чудесној икони Твојој, једним устима и срцем кличу: Радуј се, јер нам мур, тишину и напредак дарујеш; Радуј се, чврста заштито оних који се у Тебе уздају; Радуј се, земље наше утврђење; Радуј се, земље наше неуништива оградо; Радуј се, јер умирујеш раздоре и неслагања; Радуј се, јер омофором Твојим светозарним све покриваш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 8. Јави се необично чудо, Богомати, од иконе Твоје Албазинке, када се људи новоутврђеног града Благовешћенска, много година обузети епидемијом и свепогубним гнојним ранама, целивањем иконе Твоје и кропљењем водом освећеном исцељиваху. Примајући од Тебе, Исцелитељко Блага, такву благодат, људи похвално кличу Богу, Алилуја. Икос 8. Све обухватајући љубављу Твојом, Пречиста, који икони Твојој притичу усрдно, као што си некада давно оцима нашим помоћ Твоју моћну пројавила, тако и нас смирене не лиши Твог благодатног заступништва, који Ти кличемо овако: Радуј се, јер нас од рана и погибије смртне чуваш; Радуј се, јер нас од изливања вода и потопа руком крепком извлачиш; Радуј се, јер нас од пожара росом молитви Твојих избављаш; Радуј се, јер ударе муње и грома од главе наше одгониш; Радуј се, безнадежних сигурна надо; Радуј се, јер дарујеш дар рађања бездетним супружницима; Радуј се, породиља брзо и безболно разрешење; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 9. Сваки узраст и чин славослови Тебе и Сина Твога, Владичице, прибегавајући образу Твоме у земљи Приамурској прослављеној, имајући икону Твоју чудотворну као штит и ограду од непријатеља видљивих и невидљивих, а Богу Који нам добро чини певамо, Алилуја. Икос 9. Речити говорници ућуташе, јер не умеју да објасне преславно заступништво Твоје Саборне цркве и житеља града Благовешћенска, када подигавши се Кинези видеше Те у ваздуху, Жену чудесну у белим одеждама, носећи Младенца на рукама, војску и пуцњаву заустављајући. Радујући се видљивом заступништву Твоме, верни пред иконом Твојом кличу: Радуј се, Твојим молитвама пред Богом наша Заступнице; Радуј се, тужних утехо; Радуј се, у напастима превелика Заштитнице; Радуј се надо безнадежних; Радуј се, јер у невољама руку помоћи пружаш; Радуј се, јер нам материнску љубав и милосрђе пројављујеш; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 10. Онима који желе да се спасу и под кров Твој прибегавају буди Блага Помоћница, Пресвета Дјево. Онима који у земљи Приамурској живе и у тами неверја пребивају, и који су од истинске Цркве Христове отпали, у разум Истине приведи и у крило Цркве Сина Твога врати, да нас Твојим Богоматеринским заступништвом помилује Судија Праведни и да нас у дан Страшног Суда удостоји да Му са изабранима певамо, Алилуја. Икос 10. Стена необорива и извор чуда у земљи Амурској јавила се икона Твоја Богородице Дјево, образ Твој би сакривен у дане тешког одступања и великог искушења народа нашег. Да би се после много година са славом вратила, маглу безбожија краја нашег зрацима светлости Христове Истине просвећујући, радосно Ти кличемо: Радуј се, Купино несагорива, сачувавши нетакнутом у огњу пречасну икону Твоју; Радуј се, јер невољне људе Твоје чудотворне иконе не лишаваш; Радуј се, верних пастира Цркве крепости и уразумљење; Радуј се, истинске вере утврђење; Радуј се, од погубних учења заштито; Радуј се, светих обитељи Христових покрове и снабдевање; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 11. Похвалну песму приносимо Ти, Пресвета Дјево, пред светом чудотворном иконом Твојом Владичице. Сачувај од сваке зле околности град наш и земљу нашу, да тих и миран живот проживимо у свакој благочестивости и чистоти, Сину Твоме и Богу нашем певајући, Алилуја. Икос 11. Светозарна икона Твоја „Реч постаде тело" Владичице, као свећа која нематеријални огањ благодати Твоје примивши у подобију новом распламсава буктиње, благодатне силе, и озарујућа чуда, упућује на пут спасења, нас који кличемо: Радуј се, јер нас подобијем лика Твог тешиш; Радуј се, јер нас невидљиво благословиш; Радуј се, јер си неизрециво милостива онима који Ти певају; Радуј се, јер уразумљујеш одступнике од вере отачке; Радуј се, јер се Тобом истинска вера у земљи нашој успоставља; Радуј се, јер се Тобом замке непријатеља Православља разоткривају; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 12. Благодат и милост подај нам, Владичице, од иконе Твоје Албазинске многим знацима и чудима прослављеној, да нико ко Ти притиче с вером не оде од ње неуслишен. И ми Ти се поклањамо и молимо: У Православљу нас сачувај и удостој нас да до последњег даха нашег верно појемо Богу, Алилуја. Икос 12. Опевајући Твоје раније и садашње милости, Владичице, пројављена верним слугама Твојим, поклањамо се пречудесном образу твоме, на Амурској земљи јављеном, хвалимо Те,часнију од Херувима, и величамо Те, славнију од Серафима, и припадамо часној икони Твојој, јер Теби Самој која си са нама, умилно кличемо. Радуј се, јер нам иконом Твојом чуда и милости јављаш; Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују ; Радуј се, јер нам Твојим заступништвом од свих беда избављаш; Радуј се, јер болести наше душевне и телесне исцељујеш; Радуј се, када си се светом Твојом на српској земљи ходила, Радуј се, када си се устоличила у трон светонесторског храма, Радуј се, свето прибежиште верних; Радуј се, дародавко вечних добара; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска похвалио и Заступнице света. Кондак 13. О, Мати свих, која си родила свих светих најсветију Реч, погледај на смирена мољења наша и похвалу пред пречистом иконом Твојом, од сваких нас беда и невоља избави и наследницима Царства Сина Твога учини, да прославимо бескрајно милосрђе Твоје, певајући Богу нашем Херувимску песму, Алилуја. Овај кондак се чита 3 пута, а затим Икос 1, и Кондак 1. Икос 1. Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твојњ Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако: Радуј се, освећено станиште Бога Речи; Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света; Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво; Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила; Радуј се, прародитељског преступа разрешење; Радуј се, пророчких речи испуњење; Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Кондак 1. Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо: Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света. Молитва Богородице Дјево, Пренепорочна Мати Христа Бога нашег, Заступнице рода хришћанског! Пред чудотворном иконом Твојом стојећи, оци наши молише Те, да пројавиш покров Твој и заступништво земљи Приамурској. И ми те сада молимо: град наш и земљу ову од налета иноплеменика сачувај и од међусобног рата заштити. Даруј свету мир, земљи изобиље плодова; сачувај у светости пастире наше, који се у светим храмовима труде; осени сведарежљивим покровом Твојим њихове градитеље и добротворе. Утврди у правој вери и једномислију браћу нашу; заблуделе и отпале од Православне вере уразуми и присаједини Светој Цркви Сина Твога. Буди покров свима који притичу чудотворној икони Твојој, утеха и пристаниште од свих зала, беда и невоља, јер си Ти болесних исцељење, невољних утеха, заблуделих исправљење и уразумљење. Прими мољења наша и узнеси их ка Престолу Свевишњег, да Твојим заступништвом чувани и покровом Твојим осењени, прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Тропар, глас 3. Свемилостива наша Заступнице, Мати оваплоћеног Бога Речи, пројавила си чудотворну икону Своју на Амурској земљи, из ње благодат обилно изливаш, дарујући исцељење немоћи душевних и телесних. О, Свеблага Богородитељко, Помоћнице жена на порођају, и Изабрана Војвоткињо победоносна, од налета иноплеменика Чврсти Штите, Православље у земљи учврсти, и подај душама нашим велику милост. Кондак, глас 6. Непостидна Заштитнице хришћана, незамењива пред Творцем Посреднице, не презри глас мољења нас грешних, него као блага притекни у помоћ нама, који Те са вером призивамо; пожури на молитву и похитај на умољавање, Богородице, свагдашња Заштитнице оних који Те поштују. -
Протонамесник Милорад Мировић: Земља постаде Небо, јер Бог постаде Човек
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
-
Предавање протонамесника Милорада Мировића, пароха новосадског и уредника Радија Беседе, "Земља постаде Небо, јер Бог постаде Човек", које је одржао у Кули. View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.