Претражи Живе Речи Утехе

http://www.sedmica.me/45gz3453/ ... Манолис Сарис и владика Атанасије Познати грчки физичар, свјетски стручњак за свемирске технологије, проф. др Манолис Сарис, примио је недавно свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине, уз присуство четири епископа и нашег умировљеног владике Атанасија (Јевтића) који о томе пише у последњем броју „Светигоре“. Неколико дана после хиротоније, Манолис је почео да служи у манастиру Симонопетре у Атини, а ишао је да служи литургију и у Вриулама, својој постојбини, родном мјесту свог оца. Вриуле су данас у Турској. Отац му се звао Теодор. Мајка Анастасија рођена у Цариграду. Обоје су избјегли у Грчку 1923. године. Манолис је студирао у САД, гдје је и докторирао, а по повратку у Грчку предавао је предмет Електромагнетска теорија на Демокритовом универзитету у Тракији (1977-2012). Објавио је 200 научних радова. За редовног члана Атинске академије наука изабран је 2003. године. Супруга му је Евантија Скура, филолог, са којом има петоро дјеце. Најмлађи син му се зове Јустин, по св. Јустину (Поповићу). Манолис Сарис је био дугогодишњи пријатељ Јустина (Поповића), али и српског народа коме је пружао подршку, и доносио хуманитарну помоћ, у вријеме грађанских ратова у Хрватској и Босни, те током НАТО бомбардовања. Ево што је рекао приликом рукоположења у чин презвитера: „Почевши од св. Јована Богослова па кроз вјекове све до св. Максима Исповедника, свети Оци Цркве громогласно су објављивали да је творевина – запис Самоиспостасног Логоса. Највећи дио живота провео сам покушавајући да као научник прочитам бар један мали дио тог записа, те пјесме коју је написао Беспочетни Логос – Христос. Истраживао сам космички простор Земље и бавио се свемирском технологијом. Међутим, као у свим својим трагањима, човјек се као икона Божија, не зауставља само на површини и феноменологији, него допире до дубоких гносеолошких и онтолошких простора. Оно за чим коначно трага јесте „Логос бића“ – свељудско питање које се дискретно пројављује изван сваке утилитарности и корисности. Као научник, дивим се привилегији људског ума да теоретски формулише и преформулише свој универзум, али као Малоазијац (поријеклом) гласно узвикујем: Не следујући измишљеним бајкама, већ поставши лични видиоци Логоса (Јев. Лука 1,2), окусили смо цариградски укус (укус Полиса) једне задивљујуће културе (православне, византијске) која открива све крајеве земље: од Сместишта Несместивог до Земље Живих, једину Ријеч (Логос) говорећих и говореног, и Ум (Ноус) умијућих и умственог (онога о чему се умује) и стиже све до оне свељудске жудње Живота живих и оживотвораваних, Који (Христос Логос) је и свима све, и јесте бива, за све оно што постоји и што ће постојати. Славословим Бога Светога Који ме је својим неиспитаним Промислом довео довде, да уђем у Свети Олтар и да приступим страшном Жртвенику самога Логоса. Господе и Боже мој, у Твоје руке предајем душу и тијело своје. Молитвама свих Светих смилуј се на мене биједног, Господе, и учини ме каквим хоћеш и како хоћеш, како желим и како не желим. Амин.“

Моника (12) која је нестала у петак, виђена је данас код пруге Ниш - Зајечар у месту Подвис Ко је „МАЛЧАНСКИ БЕРБЕРИН” за којим трага Србија: Своје жртве, несрећне девојчице, шишао, што га је сексуално узбуђивало, а потом силовао сатима Јовановић је злодела над девојчицама каква у нишком крају нису забележена, починио док се налазио на условној слободи, након 9,5 година проведених у затвору због 25 превара и силовања једне жене и девојчице, што је главни разлог за страх Малчана који верују да ће злочин поновити. Нинослав Јовановић је 2006. осуђен на максималну казну која је преиначена и смањена са 15 година на 13 година затвора јер је једну дванаестогодишњу девојчицу силовао, а другу покушао да напаствује, претходно им ошишавши косу маказама. Из затвора је изашао почетком јануара ове године, а од тада траје забринутост родитеља у Малчи. Они који имају женску децу или унуке, кажу, константно су на опрезу. Међу првим комшијама мишљења о Нинославу су подељена. Неки верују да се такозвани "Малчански берберин" променио, да се понаша нормално, док други, који виђају полицијске патроле пред његовом кућом, говоре супротно. Јула 2005. године, после само два месеца на условној слободи ни часа није часио да поново крене у потрагу за малолетницама како би се над њима сексуално иживљавао. Најпре је покуцао на врата С. М. из једног нишког насеља, чијег је покојног супруга познавао, па нико није могао да наслути шта ће се десити. Тада се представио као шофер у превозничком предузећу, нудећи жени да јој запосли сина. Младић је пошао до града са њим, замоливши Нинослава да до града одвезу и његову дванаестогодишњу сестру која је требало да оде код фризера. На пола пута, Јовановић је младићу рекао да се врати кући, а да ће он одвести његову сестру код фризера. Уместо тога, девојчицу је одвео у једну напуштену кућу, где је ошишао маказама, па јој наредио да скине гардеробу, претећи јој да ће јој извадити око и убити мајку и брата ако га не послуша. Монструозно сексуално иживљавање над девојчицом, како је утврђено истрагом, трајало је готово целе ноћи. Неколико дана касније, "берберин" је кренуо у потрагу за следећом жртвом, а њу је у по бела дана нашао у селу Горња Врежина, тако што је њено име прочитао на смртовници, као ожалошћену... покуцао је на врата њене породичне куће и позвао је. Затражио је од ње да понесе пешкир и маказе и да пође хитно са њим, јер су наводно њени родитељи имали незгоду возећи трактор. Девојчица је наивно кренула за њим, а када јој је наредио да се скине, она је почела да запомаже схвативши шта је снашло. На срећу, њен врисак су чули мештани који су били на њивама и који су је спасли, а манијак је тада успео да побегне. ПСИХОПАТА НИНОСЛАВ је ухапшен 2005. у великој потери са хеликоптером и псима. Пред судом је тада признао да га шишање девојчица сексуално узбуђује, а вештаци су утврдили да није душевно оболео, али да има психопатску структуру личности. Суд му је изрекао максималну казну од 15 година затвора, али је на слободу пуштен раније, јер му је Врховни суд Србије смањио казну на 12 година. ПРОГОНИТЕЉ ПОЛИЦИЈА је октобра прошле године поново ухапсила Јовановића због сумње да је слао поруке већем броју женских особа од којих је тражио да му доставе исечену косу или да им он плати да би их ошишао. Саопштило је Министарство унутрашњих послова Србије, указујући да је Нинослав са свог профила на друштвеној мрежи "Фејсбук" и преко апликације "Месинџер" дуже време слао поруке.

У нека доба, пре сорак лета, у мачванској вароши Богатићу, родио се ја... Сам по себи, тај случај и не би био нешто посебно јединствен, да није чињенице да је један микро-крај Србије дао, као и многи делови ове наше државе, десетину вама познатих људи, а да се нисте можда знали одакле су... С тим у вези, као скроман допринос мој и својеврстан омаж крају из кога потичем-покрећем тему о људима, Мачванима, који су на неки начин "остали" у меморији српског народа... Дакле, Мачва као географска одредница је равница у северозападном делу Србије. Захвата површину од око 800 километара квадратних и представља највећу обрадиву површину-житницу, не рачунајући потесе на територију АП Војводина. Административни центар Мачве је варош Богатић, док је културни пак Шабац. Како год, у том басену живи око 200000 људи, а да не бих ја сад нешто много "трвољио", цитираћу највећег од многих Мачвана, "бесмртног" Јанка Веселиновића, који о Мачви каже следеће: Мурал на згради робне куће у вароши Богатић, који представља Мачву. Аутор: Драган Мартиновић "Нема веће равнице у Србији од Мачве. Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве... То је простор од дванаест сахата хода. Можеш у дугу дану ходати по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.... Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци доноси богата плода. Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћаним влаћем. Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!"

Аристотелис Тели Савалас, познати холивудски глумац, био је амерички Грк и православац. Прославио се бројним улогама. Његова најпознатија улога је била несумњиво у ТВ серији КОЏАК у којој је глумио тврдоглавог детектива. Серија КОЏАК је била позната по бројним епизодама, а емитовала се од 1973 до 1979 године. Са глумом је почео у својим тридесетим годинама. Почетком ’90-их година ХХ века, дијагностификован му је канцер бешике, од чега је после пар година умро. О његовом грчком пореклу и припадности православној вери америчка јавност је несумњиво сазнала током православног опела које је покојном Телију одржано у храму Свете Софије у Лос Анђелесу. Тели иако је рођен у Америци, течно је говорио грчки језик. У кругу његове породице се избегавало говорити на енглеском језику, те су тако успели сачувати свој грчки језик од заборава. Џорџ Салавас је рођени брат Телија. Тели је волео своје православно грчко порекло и много је помагао цркву Свете Софије у Лос Анђелесу. Редовно је учествовао на манифестацијама грчке заједнице у Америци. У интервјуу који је дао за People Magazine 1981. је рекао: „Некада сам мислио да сам прљави Грк, али нисам заборави речи свога оца који је говорио да кад одрастемо и схватимо своје порекло, тада ће другима требати дозвола да говоре са нама. Био је у праву. Ја сам поносан Грк.“ Отац Никола и мајка Кристина су емигрирали у Америку почетком ХХ века. Тели Салавас је био кум на крштењу беби која је касније постала позната холивудска звезда Џенифер Анистон. Седам година је одлагао крштење свога сина Николаса јер је био заузет снимањем. Потом је отишао са породицом у Грчку и крстио сина у цркви где је његова бака по мајци крштена у селу Аногија у Лаконији. Тели је био дипломирани психолог. Сем глуме био је и бајкер, спасилац и страствени покераш. На светском покерашком такмичењу 1992. освојио је 21. место. Такође је био и певач. На сахрану 25. јануара 1994. године, многобројни пријатељи су дошли да се последњи пут опросте од Телија. Опело је одржано у цркви Свете Софије у Лос Анђелесу, а међу бројним пријатељима били су и Angie Dickinson, Nicollette Sheridan, Jennifer Aniston, Kevin Sorbo, Sally Adams, Frank Sinatra, Don Rickles. Патриот

У научном свету познати стручњак за Нови завет Јоахим Гнилка умро је у четвртак 18. јануара 2018. у 89. години живота у Минхену. Овај писац многих коментара на поједине књиге Новога завета, предавао је на универзитетима у Минстеру (1962-1975) и Минхену (1975-1997). Гнилка је био члан Понтификалне библијске комисије (до 1989.г.) и Међународне библијске комисије (до 1997. године). Папа Јована Павле II унапредио га је 1992. године за папског почасног прелата. Гнилка је родом из Лебшица у Шлезији. Студирао је философију, теологију и оријенталне језике у Ајхштету, Вирцбургу и на Библијском институту у Риму. Године 1953. рукоположен је за свештеника у Вирцбургу. Научно, посветио се првенствено истраживању посланица св. апостола Павла. Његови библијски коментари и његова књига "Исус из Назарета" преведени су на многе језике. Међу његова значајна треба споменути коментар на Матејево јеванђеље. Наводимо сва значајнија дела овог библисте: Jesus von Nazareth. Botschaft und Geschichte. Herder, Freiburg/B. 2007; Die Nazarener und der Koran. Eine Spurensuche. Herder, Freiburg/B. 2007; Wie das Christentum entstand. Herder, Freiburg/B. 2004; Das Evangelium nach Matthäus (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 1), Freiburg/B. 1986; Der Brief an die Kolosser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/1), Freiburg/B. 1991; Der Brief an die Epheser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/2). Herder, Freiburg/B. 1990; Der Brief an die Philipper (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/3), Freiburg/B 1986; Der Brief an Philemon (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/4), Freiburg/B. 1982; Das Evangelium nach Markus (Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 2); Нeukirchener Verlag, Neukirchen-Vluyn 2002, Die frühen Christen. Ursprünge und Anfang der Kirche. Herder, Freiburg/B. 1999; Johannesevangelium. Echter-Verlag, Würzburg 2004; Paulus von Tarsus. Apostel und Zeuge. Herder, Freiburg/B. 1997; Theologie des Neuen Testaments. Herder, Freiburg/B. 1999; Petrus und Rom. Das Petrusbild in den ersten zwei Jahrhunderten. Herder, Freiburg/B. 2002. Његово дело Теологија Новога Завјета (Загреб 1999) у одличном преводу проф. Ивана Дуганџића може се читати и online. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Извор: Политика, 26.09.2017. стр. 8 Надлежни епископ западноевропски Г. Лука уз саслужење преосвећене господе епископа браничевског Игнатија и захумско-херцеговачког Григорија, и бројног свештенства из западне Европе и Србије, осветио је у недељу 24. септембра 2017. године Цркву Христа Спаса у Лисабону. Црква која потиче са почетка 16. века, уступљена је раније од Римокатоличке цркве српској православној заједници у Португалији и до сада је у њој, пошто је прилагођена за православно богослужење, одржана Света литургија за Божић и Васкрс ове године. Овом приликом за свештеника је рукоположен досадашњи ђакон Пауло Брандо, познати португалски композитор, о коме смо, као и о лисабонској заједници и раније доносили прилоге: Приликом освећења Цркве Христа Спаса, архијерејском граматом награђен је најзаслужнији за њено добијање, Његова Екселенција амбасадор Србије у Португалији професор Оливер Антић. Амбасадор Антић је цркви поклонио у злату израђену икону Светога Саве, а, у име, породице Вукићевић из Лепосавића и свећњак са Хиландара. Овим је најбоље обележена 135. годишњица успостављања дипломатских односа Португалије и Србије. View full Странице

Uz Muska i Zuckerberga, sad i Richard Branson podržava ideju ‘sveopćeg prihoda’ Kako živimo u doba automatizacije i eksponencijalnog razvoja tehnologije, činjenica je da će se mnoge stvari promijeniti prije nego kasnije. Jedan od velikih problema koji će nas kad tada sustići jest smanjenje potrebe radne snage, a sve to možemo "zahvaliti" sve naprednijim robotima i razvoju umjetne inteligencije. Često se predviđa kako će većina ljudi na svijetu ostati bez posla do 2030. ili 2040. godine, što znači da ćemo to doživjeti više-manje svi. No, ljudi koji imaju informacije o tome što se radi i kako će se raditi u budućnosti razmišljaju o tom problemu i za sada je jedna od solucija UBI, odnosno nezaposleni će ljudi primati mjesečna primanja iako neće raditi. Primjerice, od početka sljedeće godine Finska će za svojih 2.000 stanovnika isplaćivati 650 dolara svaki mjesec, bez obzira na to radili oni ili ne. Ovaj eksperiment samo je jedan u nizu, pa tako će i gradovi u Italiji, Kanadi i Škotskoj također isprobati taj model. Iako ova ideja nije ništa novo, jer je ideju o UBI-ju u svojoj knjizi iz 1962."Capitalism and Freedom" promovirao poznati ekonomisti Milton Friedman, a ideju je pokušao, doduše neuspješno, realizirati i bivši američki predsjednik Richard Nixon. Čini se da ne postoji bolje vrijeme nego danas o UBI-ju, pa se tako često u javnim nastupima može čuti od Elona Muska, Marka Zuckerberga i sada Richarda Bransona kako promoviraju upravo ovu ideju. Činjenica jest da cilj ovog modela nije zadovoljiti sve ljude, već im stvoriti prostora da mogu biti kreativni, poduzetni i da pokušaju rješavati probleme u svijetu. Naravno, to je lakše reći nego provesti kroz praksu, pa tako i sam Branson kaže kako se ovaj koncept treba dublje proučiti i vidjeti kako može funkcionirati u praksi, dakle stvari nisu tako jednostavne kako izgledaju na prvu. U svijetu robotike, automatizacije, softvera i tehnološkog razvoja, ubrzo ćemo doći do točke gdje će ovo biti nužno provesti u realnost, a ljudi će morati unaprijediti svoju svijest i svijetu vratiti ono što im se dalo. Izvor

Према писању портала Credo.ru, у Недељу православља, 5. марта ове године, познати теолог, протопрезвитер Теодор Зисис, најавио је са амвона, проповедајући у својој цркви, да ће престати да помиње на литургији свог надлежног Митрополита Антима солунског. Photo: impantokratoros.gr Иако вишедеценијски активни учесник екуменског покрета, још од осамдесетих година прошлога века, отац Теодор је постао један од највећих, најотворенијих и најутемељенијих критичара екуменизма. Недавно је јавно критиковао тзв. Свеправославни сабор, одржан у јуну 2016. године на Криту, како пре, тако и после његовог сазивања. У своме критиковању Сабора, он се претежно фокусирао на текст “Односи Православне цркве с остатком хришћанског света”, тврдећи да када се Црква сабира да искаже своје догматско самопоимање, она не сме да користи термин “црква” за било коју другу конфесију, него мора да говори искључиво о једној Цркви, онако како је исповеда Никео-цариградски Символ вере. У новембру 2016. године, Његова Свесветост Патријарх цариградски Вартоломеј позвао је Архиепископа атинског Јеронима да устане у одбрану докумената Критског сабора и да угуши критицизам против њих, упозоравајући да ће прекинути литургијско општење са оним појединцима који буду јавно критиковали Сабор, после чега је Митрополит солунски Антим наложио оцу Теодору да обустави све своје критике на рачун Сабора. После периода проведеног у молитви и расуђивању, отац Теодор је увидео да му његова савест неће дозволити да ћути о ономе што види као опасност за Цркву, зато је одлучио да одговори прекидањем помињања (на литургији) свог надлежног епископа, истичући да се митрополит недвосмислено “показао гологлавим”, односно открио своју усаглашеност с јересју екуменизма, прихватањем Критског сабора и својим инсистирањем да његове (саборске) одлуке буду свецрквено прихваћене, на заседању Светог синода, одржаног од 23. до 26. новембра 2016. године. Изразом “гологлав” отац Теодор је алудирао на 15. канон Прводругог сабора одржаног у Константинопољу 861. године, коме је присуствовало 318 Светих отаца, укључујући и Светог Фотија, константинопољског патријарха, који дозвољава свештенику да престане да помиње епископа који “јавно проповеда јерес и откривене главе (неприкривено) то у цркви учи” . Канон напомиње да ово “ограђивање” није чин раскола, него хвале вредан чин одбране Светог православља. Отац Теодор је такође изјавио да се Критски сабор не може оправдати, јер није ни свет, ни сабор, нити изражава пуноту догматске свести Цркве. Он је затим, директно наводећи 15. канон, објавио да ће у Недељу православља, када Црква прославља своју победу над душепогубним јересима, престати да помиње свога епископа, пошто не би био у стању да истовремено прославља све велике светитеље који су се борили против јереси и поштује епископа, за кога верује да је пао у јерес. Његова најава је наишла на овације и одобравање верника. Отац Теодор и још један солунски свештеник, отац Николас Манолис, који је такође престао да помиње епископа, позвани су на црквени суд и прети им опасност да буду лишени свештеничког чина. У својој објави отац Теодор је позвао Митрополита Антима да се придржава 15. канона Прводругог сабора, те да њему (оцу Теодору) омогући да настави са својим радом. Треба имати на уму да међу критичарима Критског сабора постоји неслагање око тога како и шта даље. У јануару је Митрополит Јеротеј (Влахос), један од најугледнијих православних епископа и теолога данашњице, изрекао неколико веома тешких оптужби на рачун Сабора, али истовремено позвао остале да не прекидају општење са својим архијерејима. https://hronograf.net/2017/03/15/poznati-teolog-protoprezviter-teodor-zisis-prestao-da-pominje-mitropolita-solunskog/