Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'умро'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Заиста, у нашем земаљском људском животу патња се не може избећи. Сви ми, у једном или другом тренутку свог постојања, доживљавамо болест, тугу, губитак вољених, а можда и неправедни прогон или издају вољених. И на крају, све нас чека смрт. Схватити ово је страшно. Људском уму је тешко ово прихватити. И понекад бол изгледа неподношљиво. Али чак и у овој тами постоји прилика да сви видимо светлост. Патња је дошла на свет са падом у грех прародитеља, и много хиљада година људи су патили без наде у избављење. Али са доласком Христа у свет све се променило. Десило се оно о чему су говорили древни пророци: „Он болести наше носи и немоћи наше узе на се“ (Ис 53,4). Размислите: Христос није само умро за нас. Он је већ претрпео све наше патње – прошле, садашње и будуће. И само Он у потпуности зна и разуме наше бриге – чак и више од нас самих. Зато, ма колико нам било тешко, морамо да се сетимо да Господ све то зна, сам Господ је све то искусио и само Он нас може да избави од страдања и од силе смрти. И само у Њега можемо да се надамо, а и за помоћ треба да се обратимо само Њему. У овоме нам је дато чврсто обећање: „И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође“ (Откр 21,4). И у ове свештене дане, сећајући се крсног пута Христовог, још једном треба да размислимо – са ким смо: са Господом, који страда, или са његовим гонитељима и мучитељима? А ако се ослободимо својих грехова и страсти, тренутних сујетних помисли, то ће значити да наше патње више нису бесмислене, оне нас само чисте и воде ка вишем – васкрсењу са Господом нашим. митр.Антоније (Паканич) https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-hristos-nije-samo-umro-za-nas-je-pretrpeo-sva-nasha-stradanja
  2. PREMINUO VLASTA VELISAVLJEVIĆ: Čuveni glumac izgubio bitku sa koronom WWW.NOVOSTI.RS ČUVENI glumac, Vlasta Velisavljević, hospitalizovan je pre nekoliko dana zbog usled... Неке улоге по којима ћемо га памтити:
  3. https://mitropolija.com/2020/10/30/upokojio-se-u-gospodu-mitropolit-crnogorsko-primorski-amfilohije/
  4. Што рече Рилиндија: Тито... Вепра...
  5. Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је преминуо или се налази на самртној постељи преносе портали TMZ i NY Post позивајући се на медије у Јапану и Кини Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је преминуо или се налази на самртној постељи преносе портали TMZ i NY Post позивајући се на медије у Јапану и Кини. Подсетимо, недавно се појавила информација да је Ким Џонг Ун у критичном стању након што су му лекари оперисали срце. Јапански медији су јавили да је севернокорејски лидер у вегетативном стању и да је након операције "постао биљка". Кина је наводно у Северну Кореју послала тим лекара да прате Кимово стање. Подсетимо, последњих дана се доста спекулисало о томе где је Ким Џонг Ун нестао. Сумњало се да је напустио Пјонгјанг због корона вируса, а потом су почеле да се појављују информације да је тешко болестан. Јапански лист "Yомиури Схимбун" објавио је, позивајући се на изворе упознате са трилатералним разговорима између Јужне Кореје, САД и Јапана, да Северна Кореја припрема план за непредвиђене случајеве који би надгледао пренос моћи на млађу сестру Ким Џонг Уна, Ким Јо Џонг у случају нужде. Свет на ногама: Кружи вест да је Ким Џонг умро, или је у вегетативном стању из кога не може да се извуче | Свет | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је преминуо или се налази на самртној постељи преносе портали TMZ i NY Post позивајући се на медије у Јапану и Кини
  6. Тери Џонс је умро данас, након што се већ две године борио са деменцијом. Џонс је најпознатији по култној хумористичкој серији "Летећи циркус Монти Пајтона", где је као писац и извођач оставио неизбрисив траг. Заједно са Тери Гилијемом је и режирао два филма (од три) која су Пајтоновци направили, "Потрага за Светим гралом" (1975.) и "Житије Брајаново" (1979.). Тери Џонс (лево) са Џон Клизом у филму "Смисао живота по Монти Пајтону" (1983.) Породица се захвалила медицинским професионалцима на професионалности и бризи. https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-51209197?fbclid=IwAR3aaKq_rJyVBh9O0cbtWEM54kvimG1BfWPOTIHqCz_XulLRADPMibItQaQ
  7. Ромејац

    Умро Жак Ширак

    Former French president Jacques Chirac dies, aged 86 PARIS (Reuters) - Former President Jacques Chirac, a political chameleon who dominated French politics for decades and strived to make France’s voice heard in Europe and beyond, died on Thursday at the age of 86. PARIS (Reuters) - Former President Jacques Chirac, a political chameleon who dominated French politics for decades and strived to make France’s voice heard in Europe and beyond, died on Thursday at the age of 86. Chirac was president from 1995 to 2007. He shaped his style in the mould of post-war leader Charles de Gaulle, seeking to strengthen France’s status as a player on the world stage. The National Assembly interrupted a sitting to hold a minute’s silence. President Emmanuel Macron canceled a public engagement and scheduled a televised address later on Thursday. Chirac passed away peacefully surrounded by his loved ones, his son-in-law Frederic Salat-Baroux told Reuters. Mayor of Paris for 18 years and prime minister for presidents on the political left and right before entering the Elysee Palace himself, Chirac had a knack for connecting with voters, particularly in rural France. “Jacques Chirac knew how to form a personal bond with the French people,” said former socialist President Francois Hollande. “France was in his blood. He explored every corner, tasted every local delicacy.” In death, he will be remembered for his defiant opposition to the U.S.-led invasion of Iraq, a military campaign which turned Chirac’s relationship with then British Prime Minister Tony Blair into an acrimonious low. Blair said he was deeply saddened by Chirac’s passing. “He was a towering figure in French and European politics over many decades. Whatever our differences from time to time, he was always unfailingly kind, generous and personally supportive,” Blair said in a statement. In Europe, Chirac became one of the bloc’s main standard bearers. He forged an alliance with German Chancellor Gerhard Schroeder which brought Europe’s two traditional powers closer together but upset some of their European Union partners. He said of Eastern European countries that supported then-U.S. President George W. Bush’s coalition in Iraq that they had “missed a good opportunity to keep quiet.” Chancellor Angela Merkel called Chirac a “great partner and friend to us Germans”. Jean-Claude Juncker, the outgoing leader of the European Union executive, said the continent had lost a man of strong convictions. Read more here
  8. Протојереј Јован Мајндорф (17. фебруар 1926. - 22. јул 1992), декан Академије Светог Владимира од 1984 до 1992, професор Историје Цркве од 1959. до 1992, плодан писац и снажан глас Православне Цркве, упокојио се на 22. јула 1992. године. Протојереј Јован Мајендорф, стручњак светског гласа у области патристике и византијске историје, један од најзначајнијих православних богослова нашег времена, упокојио се после тешке болести 22. јула 1992. године у Монтреалу (Канада) у својој 66-ој години. На последње путовање испратио га је поглавар Америчке Православне Цркве, митрополит Вашингтонски Теодосије, који је чин погребења обавио у капели Свето-Владимирске Духове Академије у Крествуду (Њујорк, САД). Отац Јован Мајендорф рођен је 17. фебруара 1926. године у граду Нејли (Горња Сена, Француска), у породици руских емиграната. Студије је завршио на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу и у Школи практичног богословља на Сорбони, где је 1959. године одбранио докторску дисертацију о богословским погледима светог Григорија Паламе. Исте године, након рукоположења за свештеника, био је позван на Духовну Академију Светог Владимира у Њујорку да предаје Историју Цркве и Патрологију. Предавао је такође на Харвардском, Фордхамском и Колумбија универзитету у САД. Године 1977. отац Јован је био изабран за дописног члана Британске Академије Наука. Био је почасни доктор Универзитета Нотр-Дам (Индијана, САД), Богословског института Епископалне цркве у Њујорку и Православне Духовне Академије у Санкт-Петербургу. Отац Јован Мајендорф је дуго времена био на челу Одељења спољних односа Православне Цркве у Америци. Био је један од иницијатора стварања канонске организације ове Помесне Цркве (чији почеци сежу у време оснивања Руске мисије на Аљасци, 1794. године), која је своју аутокефалност добила од Московске Патријаршије 1971. године. Од 1968. до 1976. године стајао је на челу комисије “Вера и поредак” Светског Савета Цркава, у чијем се Централном одбору налазио. Отац Јован је био један од оснивача Синдесмоса (Светске федерације православне омладине) 1953. године, први секретар те организација, а затим и њен председник. Такође, протојереј Јован Мајендорф био је ректор Академије Светог Владимира у Њујорку. Последње три године живота често је посећивао Москву и Петроград, где је држао предавања и проповедао. Дела оца Јована Мајендорфа преведена су на 12 светских језика. Његовом перу припадају такве студије као што су “Увод у учење Григорија Паламе” (Editions du Seuil, Paris, 1959), “Свети Григорије Палама и православна мистика” (Сеил, 1959; српско издање: Православни Богословски факултет и Хиландарски фонд, Београд, 1983), превод и критичко издање “Тријада у заштиту свештеноисихаста” од светог Григорија Паламе (у 2 тома, Louvain, 1959), “Православна Црква јуче и данас” (Сеил, 1960; 2. издање 1969), “Православље и католицизам” (Сеил, 1965), “Христос у византијском богословљу” (Les editions du Cerf, 1969; српско издање: “Христос у Источно-хришћанској мисли”, Хиландар, 1994) “Увод у византијско богословље” (Серф, 1975), “Брак: његова перспектива у Православљу” (YMCA-Press, 1986), као и мноштво чланака. На енглеском језику објављене су књиге: “Византијско богословље – Историјски токови и догматске теме” (Fordham Universsity Press, 1974; српско издање: “Византијско богословље”, Каленић, Крагујевац, 1989.), “Византија и уздизање Русије – истраживање византијско-руских односа у XV веку” (Harvard University Press, 1980), “Византијско наслеђе Православне Цркве” (Издавачка делатност Семинарије Светог Владимира, 1981), “Јединство царства и хришћанске поделе. Црква од 450. до 680. године” (Издавачка делатност Семинарије Светог Владимира, 1981; српско издање: Каленић, Крагујевац), а такође и зборници радова и издању Свето-Владимирске духовне Академије: “Живо предање” (1978), “Саборност и Црква” (1983), “Сведочанство свету” (1987), “Визија јединства” (1987). Отац Јован је био ожењен, имао је четворо деце и шесторо унучади. Извор: Српска Православна Црква
  9. PETER MAYHEW PASSES AWAY LUCASFILM REMEMBERS THE ACTOR WHO BROUGHT CHEWBACCA TO LIFE. Chewbacca. The name alone conjures feelings of honesty, loyalty, and strength. The best friend you could ever have or want. That’s all thanks to Peter Mayhew, the man behind the “walking carpet.” With a tilt of his head, a knowing look, or a warm hug, he gave Chewbacca a soul and captured our hearts. And we are heartbroken to learn that he is gone. Peter passed away at his home in North Texas on April 30, with his family by his side. He was 74. Peter played Chewbacca, or “Chewie,” a towering, hairy Wookiee, in every Star Wars film from 1977’s Star Wars: A New Hope to 2015’s Star Wars: The Force Awakens. Standing 7 feet 3 inches tall, Mayhew’s Chewbacca was an imposing sight, and through body language alone, he could convey anger, curiosity, and delight. Alongside Harrison Ford’s Han Solo, one of film’s most iconic duos was born. “Chewie transformed me,” Peter once said of acting in the costume. “The attitude was different. The walk was different. Do the scenes, come back, take the mask off, Peter was back.” “We are deeply saddened today by the news of Peter Mayhew’s passing,” said Lucasfilm President Kathleen Kennedy. “Since 1976, Peter’s iconic portrayal of the loyal, lovable Chewbacca has been absolutely integral to the character’s success, and to the Star Wars saga itself. When I first met Peter during The Force Awakens, I was immediately impressed by his kind and gentle nature. Peter was brilliantly able to express his personality through his skillful use of gesture, posture, and eyes. We all love Chewie, and have Peter to thank for that enduring memory.” Fans have long adored Chewie, and so did Peter; he consulted with the creators of the Star Wars: The Clone Wars animated series when the character made an appearance, and mentored his successor, Joonas Suotamo, upon retiring from the role. Chewie made us laugh, he made us cry, he made us cheer. We love him. Thank you, Peter. https://www.starwars.com/news/peter-mayhew?cmp=smc|2286019598
  10. Бивши високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун преминуо је у 77. години, преноси Гардијан. Вест о Ешдауновој смрти објавила је Либерална демократска странка, коју је предводио од 1988. до 1999. године. „Са великом тугом саопштавамо да је Педи Ешдаун преминуо вечерас након краће болести. Он ће веома недостајати свима у либералним демократама као драги пријатељ и колега и биће упамћен као неко ко је дао немерљив допринос напретку либерализма“, наведено је у саопштењу, преноси АП. Ешдауну је у октобру дијагностикован рак бешике. Подсетимо, Ешдаун се последњи пут нашао у центру пажње домаће јавности када се заједно с бившим високим представницима Карлом Билтом и Кристијаном Шварц Шилингом укључио у дебату о такозваној корекцији границе између Србије и једнострано проглашеног независног Косова отвореним писмом шефици европске дипломатије Федерики Могерини. Ешдаун је био високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини од 2002. до 2006. године. Подржавао је међународну интервенцију у БиХ, а остао је познат по томе да је сменио највећи број званичника — 90, углавном из Републике Српске. Ешдаун је само у једном дану у јуну 2004. сменио 59 јавних и партијских функционера, углавном чланова СДС-а, од којих 12 трајно, док је за 48 „обећао“ да ће се моћи вратити на јавне функције када буде ухапшен Радован Караџић. Тада су трајно смењени Драган Калинић, Пантелија Ћургуз, Недјељко Ђекановић, Божидар Вучуревић, Цвијетин Никић, Милан Нинковић, Душко Корњача, Милан Тупајић, Родољуб Ђекановић, Зоран Петрић, Миле Пејчић и Саво Крунић, подсећа РТРС. Од седам високих представника бонска овлашћења је највише користио Ешдаун који је наметнуо чак 430 одлука. На суђењу председнику Савезне Републике Југославије Слободану Милошевићу приказан је снимак сусрета Педија Ешдауна и припадника ОВК и албанских цивила у јесен 1998. године. У првом делу снимка, начињеног 28. септембра 1998. године, види се Ешдаун, који је тада Косово посетио као изасланик британског премијера Тонија Блера, како стоји са два униформисана припадника ОВК и прегледа аутоматску пушку коју су му дали, скидајући пун оквир са муницијом. Милошевић је у судници тврдио да је Ешдаун „прегледао оружје терористичке организације и давао упутства како да га употребе, да буду опрезни и да га је послао Блер“. https://rs.sputniknews.com/vesti/201812221118263442-esdaun/
  11. 22 новембра представио се Господу архимандрит Гаврило (Гиба) - оснивач јединственог после другог светског рата православног скита (пустелње) у Пољској. Рођен је 1962 године у граду Сокулка. Завршио је Православну духовну семинарију у Варшави и Хришћанску Теолошку Академију такође у пољској престоници. Од почетка свог монашеског живота био је везан са манастиром Благовести у Супрашлу. Тамо 1986 примио малу схиму, хиротонију дијаконску, и постао је свештеник. Од 2000 до 2008 године био је игумен овог манастира. 2007 године постао је доктор богословије. 2008 године изабрани епископом, али није примио номинацију. Пошто истовремено био је изабран нови игуман манастира Супрашл, архимандрита Гаврило одлучио, да врати православни монашки живот на мочварима близу села Одринки, где од 16. до почетка 19. века био је мушки манастир. Уз помоћи великог броја људи изградио је цркву, кућу и кухнију. Тај повратак није се свиђао свима, од 2009 преко следећих година био је неколико напада и на цркву и на уле пчела. Архимандрит је био познат по знању траварства. Сам је тражио и ходовао биљке, сваке седмице је примао пацијенте. 2012 био је snimljen филм о њоме "Archimandryta": Сахрана о. Гаврила била је одржана у недељу 25 новембра, у скиту. Служили су њу бројни духовни, а између њих архиепископ Бијелска Подлашког Григорије, епископ Супрашла Андреј и епископ Шиjемиатича Варсонофије. Слике: Mariusz Wideryński (/odrynki.pl), Jarosław Charkiewicz i Dawid Gajko (/orthodox.pl)
  12. Дана 22 новембра представио се Господу архимандрит Гаврило (Гиба) - оснивач јединственог после другог светског рата православног скита (пустелње) у Пољској. 22 новембра представио се Господу архимандрит Гаврило (Гиба) - оснивач јединственог после другог светског рата православног скита (пустелње) у Пољској. Рођен је 1962 године у граду Сокулка. Завршио је Православну духовну семинарију у Варшави и Хришћанску Теолошку Академију такође у пољској престоници. Од почетка свог монашеског живота био је везан са манастиром Благовести у Супрашлу. Тамо 1986 примио малу схиму, хиротонију дијаконску, и постао је свештеник. Од 2000 до 2008 године био је игумен овог манастира. 2007 године постао је доктор богословије. 2008 године изабрани епископом, али није примио номинацију. Пошто истовремено био је изабран нови игуман манастира Супрашл, архимандрита Гаврило одлучио, да врати православни монашки живот на мочварима близу села Одринки, где од 16. до почетка 19. века био је мушки манастир. Уз помоћи великог броја људи изградио је цркву, кућу и кухнију. Тај повратак није се свиђао свима, од 2009 преко следећих година био је неколико напада и на цркву и на уле пчела. Архимандрит је био познат по знању траварства. Сам је тражио и ходовао биљке, сваке седмице је примао пацијенте. 2012 био је snimljen филм о њоме "Archimandryta": Сахрана о. Гаврила била је одржана у недељу 25 новембра, у скиту. Служили су њу бројни духовни, а између њих архиепископ Бијелска Подлашког Григорије, епископ Супрашла Андреј и епископ Шиjемиатича Варсонофије. Слике: Mariusz Wideryński (/odrynki.pl), Jarosław Charkiewicz i Dawid Gajko (/orthodox.pl) View full Странице
  13. Гнилка је родом из Лебшица у Шлезији. Студирао је философију, теологију и оријенталне језике у Ајхштету, Вирцбургу и на Библијском институту у Риму. Године 1953. рукоположен је за свештеника у Вирцбургу. Научно, посветио се првенствено истраживању посланица св. апостола Павла. Његови библијски коментари и његова књига "Исус из Назарета" преведени су на многе језике. Међу његова значајна треба споменути коментар на Матејево јеванђеље. Наводимо сва значајнија дела овог библисте: Jesus von Nazareth. Botschaft und Geschichte. Herder, Freiburg/B. 2007; Die Nazarener und der Koran. Eine Spurensuche. Herder, Freiburg/B. 2007; Wie das Christentum entstand. Herder, Freiburg/B. 2004; Das Evangelium nach Matthäus (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 1), Freiburg/B. 1986; Der Brief an die Kolosser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/1), Freiburg/B. 1991; Der Brief an die Epheser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/2). Herder, Freiburg/B. 1990; Der Brief an die Philipper (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/3), Freiburg/B 1986; Der Brief an Philemon (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/4), Freiburg/B. 1982; Das Evangelium nach Markus (Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 2); Нeukirchener Verlag, Neukirchen-Vluyn 2002, Die frühen Christen. Ursprünge und Anfang der Kirche. Herder, Freiburg/B. 1999; Johannesevangelium. Echter-Verlag, Würzburg 2004; Paulus von Tarsus. Apostel und Zeuge. Herder, Freiburg/B. 1997; Theologie des Neuen Testaments. Herder, Freiburg/B. 1999; Petrus und Rom. Das Petrusbild in den ersten zwei Jahrhunderten. Herder, Freiburg/B. 2002. Његово дело Теологија Новога Завјета (Загреб 1999) у одличном преводу проф. Ивана Дуганџића може се читати и online. Извор: Српска Православна Црква
  14. У научном свету познати стручњак за Нови завет Јоахим Гнилка умро је у четвртак 18. јануара 2018. у 89. години живота у Минхену. Овај писац многих коментара на поједине књиге Новога завета, предавао је на универзитетима у Минстеру (1962-1975) и Минхену (1975-1997). Гнилка је био члан Понтификалне библијске комисије (до 1989.г.) и Међународне библијске комисије (до 1997. године). Папа Јована Павле II унапредио га је 1992. године за папског почасног прелата. Гнилка је родом из Лебшица у Шлезији. Студирао је философију, теологију и оријенталне језике у Ајхштету, Вирцбургу и на Библијском институту у Риму. Године 1953. рукоположен је за свештеника у Вирцбургу. Научно, посветио се првенствено истраживању посланица св. апостола Павла. Његови библијски коментари и његова књига "Исус из Назарета" преведени су на многе језике. Међу његова значајна треба споменути коментар на Матејево јеванђеље. Наводимо сва значајнија дела овог библисте: Jesus von Nazareth. Botschaft und Geschichte. Herder, Freiburg/B. 2007; Die Nazarener und der Koran. Eine Spurensuche. Herder, Freiburg/B. 2007; Wie das Christentum entstand. Herder, Freiburg/B. 2004; Das Evangelium nach Matthäus (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 1), Freiburg/B. 1986; Der Brief an die Kolosser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/1), Freiburg/B. 1991; Der Brief an die Epheser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/2). Herder, Freiburg/B. 1990; Der Brief an die Philipper (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/3), Freiburg/B 1986; Der Brief an Philemon (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/4), Freiburg/B. 1982; Das Evangelium nach Markus (Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 2); Нeukirchener Verlag, Neukirchen-Vluyn 2002, Die frühen Christen. Ursprünge und Anfang der Kirche. Herder, Freiburg/B. 1999; Johannesevangelium. Echter-Verlag, Würzburg 2004; Paulus von Tarsus. Apostel und Zeuge. Herder, Freiburg/B. 1997; Theologie des Neuen Testaments. Herder, Freiburg/B. 1999; Petrus und Rom. Das Petrusbild in den ersten zwei Jahrhunderten. Herder, Freiburg/B. 2002. Његово дело Теологија Новога Завјета (Загреб 1999) у одличном преводу проф. Ивана Дуганџића може се читати и online. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Danijela

    Умро ми је друг

    Питаш зашто сам тужан? А кад си ме видео веселог? Разумеш, умро ми је друг. Нисам ни знао да ми је толико драг. А назвао сам га и глас његовог детета ми одговара: „Тата је умро.“ Где сам стајао, ту сам и сео и заплакао. Умро је Валера! Не могу да замислим да није у покрету. Не могу да замислим гранитни споменик с његовом фотографијом на којој се смеје. Био је доктор. Има у томе извесне ироније. Био је добар доктор, образован, пажљив и озбиљан. Али и доктори умиру, а свештеници такође греше. Зар то није страшно? А ти стално запиткујеш зашто сам тужан. Хепатитис је одавно продро у јетру. Причао ми је да у болестима има много мистике. Вируси се не понашају само као да су живи, већ и као да су паметни. Прилагођавају се лековима, мењају се, притаје се. Могу чак и да се праве да су већ умрли, да су побеђени и човек се умирује, почиње безбрижно да се радује, да крши режим... Онда болест букне поново, али су овог пута жаришта дубља и опаснија, а стари лекови више не делују. С Валером је био управо тај случај. После првог опасног избијања болести кад су стручњаци рекли да су му преостале две-три године, он је живео још десет. У том периоду смо се упознали. На његовом месту човек би могао хришћански да моли Бога, или како многи чине, да пагански очекују од безличног Космоса милостињу и виду продужетка рока. Човек може да потроши сав новац на нове лекове. А може, колико Бог пошаље, да живи пуним и лепим животом, радујући се сваком дану, а тим пре свакој проживљеној години. Он и жена су умели да се поново заљубе једно у друго и били су толико нежни и пажљиви да су им многи можда и завидели. Валера је отишао у Либан на пар година као члан групе миротвораца. Зарађени новац плус уштеђевина били би довољни да побољшају стамбене услове. Предуго су се он и жена с двоје деце селили по заједничким становима и били подстанари. Кад смо освећивали овај нови стан Валера је рекао: „Па ето, за то ме срце више не боли.“ Последњих неколико година често је понављао ову или сличну реченицу: „Већ ми је срце мирно,“ „За то се не секирам.“ Тао је говорио кад се старији син запослио, а осим тога и упознао с добром девојком. Кад је жена научила да вози кола. Кад је успео да реорганизује терапеутску службу у округу. Време је ишло и постепено га је убијало. Јетра више није могла да пречишћава крв. Али пошто је била програмирана да поштено обвља свој посао, није могла да је пропусти ни неочишћену. Почела је унутрашња интоксикација. Могао је да води дневник и да као лекар бележи постепено гашење свог организма. Али се трудио да се оствари, да оваплоти своје снове, да обезбеди породицу. И наставио је да буде сабран и озбиљан на послу и весео међу друговима. Питаш зашто се осмехујем? Да знаш само како је умирао. То је била оптимистичка трагедија. Кад су га на пешачком прелазу изненада ударила кола и кад су се сви разорни процеси у организму нагло појачали Валера и његова жена су схватили да улази у финиш. Почели су да се припремају за растанак са храброшћу самураја који се ујутру чешља и спреман је да увече умре. За четрдесет седам дана од саобраћајне несреће до смрти заједно су проживели још један живот. У болницу где су га познавали и где је он знао сваку, па и најмању пукотину на зиду, долазила је река људи у посету. Читава галерија ликова пред њиховим очима: бојажљивих, искрених, уплашених, са изразом саучешћа. Разговарао је са свима, чак је давао консултације болесницима и савете колегама. Само је жену све време држао за руке и недостајала му је чак и кад би отишла на пола сата по минералну воду или лекове. Тог најважнијег дана који се још назива и последњи код њега је још једном дошао свештеник. Валера се недавно причестио, а сад је био у несвести. Зато је извршено јелеосвећење. Све што је рекао тог дана била је реченица коју је ујутру упутио уплаканој медицинској сестри која је мењала инфузију. „Веома сте лепи данас,“ – рекао јој је. После тога више ништа није говорио и чинило се да је у дубоком сну. Али је свештеник који је вршио јелеосвећење имао продоран бас. Обавивши Тајну гласно је изговорио отпуст и тиме је, чинило се, пробудио болесника. Валера је препознао свештеника. „Оче, благословите.“ – „Бог те благословио.“ – Свештеник је широким покретом закрстио Валеру и ставио је длан на његову главу. Валера се слабо, али врло топло осмехнуо и затворио је очи. Свештеник је скинуо одежде, сложио их је у коферчић и дошао до врата кад је Валерина душа напустила прво тело, па болничку собу, а онда и саму тужну земљу. * * * Сећам се Валере, размишљам о његовој смрти и радујем се. Али ме ова радост не спречава да пустим сузу кад замислим гранитни споменик с фотографијом на којој се Валера осмехује. Питаш како је то могуће? Како могу заједно да живе осмех и сузе? А мени се чини да је права радост баш она која нам не смета да плачемо. И само су оне сузе добре кроз које можемо да се смешимо. *** Из књиге «”Земља чуда” и друге приче» Протојереј Андреј Ткачов http://www.pravoslavie.ru/srpska/106795.htm
  16. Питаш зашто сам тужан? А кад си ме видео веселог? Разумеш, умро ми је друг. Нисам ни знао да ми је толико драг. А назвао сам га и глас његовог детета ми одговара: „Тата је умро.“ Где сам стајао, ту сам и сео и заплакао. Умро је Валера! Не могу да замислим да није у покрету. Не могу да замислим гранитни споменик с његовом фотографијом на којој се смеје. Био је доктор. Има у томе извесне ироније. Био је добар доктор, образован, пажљив и озбиљан. Али и доктори умиру, а свештеници такође греше. Зар то није страшно? А ти стално запиткујеш зашто сам тужан. Хепатитис је одавно продро у јетру. Причао ми је да у болестима има много мистике. Вируси се не понашају само као да су живи, већ и као да су паметни. Прилагођавају се лековима, мењају се, притаје се. Могу чак и да се праве да су већ умрли, да су побеђени и човек се умирује, почиње безбрижно да се радује, да крши режим... Онда болест букне поново, али су овог пута жаришта дубља и опаснија, а стари лекови више не делују. С Валером је био управо тај случај. После првог опасног избијања болести кад су стручњаци рекли да су му преостале две-три године, он је живео још десет. У том периоду смо се упознали. На његовом месту човек би могао хришћански да моли Бога, или како многи чине, да пагански очекују од безличног Космоса милостињу и виду продужетка рока. Човек може да потроши сав новац на нове лекове. А може, колико Бог пошаље, да живи пуним и лепим животом, радујући се сваком дану, а тим пре свакој проживљеној години. Он и жена су умели да се поново заљубе једно у друго и били су толико нежни и пажљиви да су им многи можда и завидели. Валера је отишао у Либан на пар година као члан групе миротвораца. Зарађени новац плус уштеђевина били би довољни да побољшају стамбене услове. Предуго су се он и жена с двоје деце селили по заједничким становима и били подстанари. Кад смо освећивали овај нови стан Валера је рекао: „Па ето, за то ме срце више не боли.“ Последњих неколико година често је понављао ову или сличну реченицу: „Већ ми је срце мирно,“ „За то се не секирам.“ Тао је говорио кад се старији син запослио, а осим тога и упознао с добром девојком. Кад је жена научила да вози кола. Кад је успео да реорганизује терапеутску службу у округу. Време је ишло и постепено га је убијало. Јетра више није могла да пречишћава крв. Али пошто је била програмирана да поштено обвља свој посао, није могла да је пропусти ни неочишћену. Почела је унутрашња интоксикација. Могао је да води дневник и да као лекар бележи постепено гашење свог организма. Али се трудио да се оствари, да оваплоти своје снове, да обезбеди породицу. И наставио је да буде сабран и озбиљан на послу и весео међу друговима. Питаш зашто се осмехујем? Да знаш само како је умирао. То је била оптимистичка трагедија. Кад су га на пешачком прелазу изненада ударила кола и кад су се сви разорни процеси у организму нагло појачали Валера и његова жена су схватили да улази у финиш. Почели су да се припремају за растанак са храброшћу самураја који се ујутру чешља и спреман је да увече умре. За четрдесет седам дана од саобраћајне несреће до смрти заједно су проживели још један живот. У болницу где су га познавали и где је он знао сваку, па и најмању пукотину на зиду, долазила је река људи у посету. Читава галерија ликова пред њиховим очима: бојажљивих, искрених, уплашених, са изразом саучешћа. Разговарао је са свима, чак је давао консултације болесницима и савете колегама. Само је жену све време држао за руке и недостајала му је чак и кад би отишла на пола сата по минералну воду или лекове. Тог најважнијег дана који се још назива и последњи код њега је још једном дошао свештеник. Валера се недавно причестио, а сад је био у несвести. Зато је извршено јелеосвећење. Све што је рекао тог дана била је реченица коју је ујутру упутио уплаканој медицинској сестри која је мењала инфузију. „Веома сте лепи данас,“ – рекао јој је. После тога више ништа није говорио и чинило се да је у дубоком сну. Али је свештеник који је вршио јелеосвећење имао продоран бас. Обавивши Тајну гласно је изговорио отпуст и тиме је, чинило се, пробудио болесника. Валера је препознао свештеника. „Оче, благословите.“ – „Бог те благословио.“ – Свештеник је широким покретом закрстио Валеру и ставио је длан на његову главу. Валера се слабо, али врло топло осмехнуо и затворио је очи. Свештеник је скинуо одежде, сложио их је у коферчић и дошао до врата кад је Валерина душа напустила прво тело, па болничку собу, а онда и саму тужну земљу. * * * Сећам се Валере, размишљам о његовој смрти и радујем се. Али ме ова радост не спречава да пустим сузу кад замислим гранитни споменик с фотографијом на којој се Валера осмехује. Питаш како је то могуће? Како могу заједно да живе осмех и сузе? А мени се чини да је права радост баш она која нам не смета да плачемо. И само су оне сузе добре кроз које можемо да се смешимо. *** Из књиге «”Земља чуда” и друге приче» Протојереј Андреј Ткачов http://www.pravoslavie.ru/srpska/106795.htm This post has been promoted to an article
  17. Ikona horora: Umro reditelj Džordž Romero Poznati reditelj horor filmova Džordž Romero, kreator zombi žanra, umro je u 78. godini, posle "kraće borbe sa agresivnom obliko raka pluća". Podeli "Legendarni američki reditelj Džordž A. Romero umro je u nedelju 16. jula dok je slušao muziku iz omiljenog filma 'Miran čovek' sa Džonom Vejnom", saopštio je njegov menadžer Kris Roi i dodao da je Romero umro mirno, u snu. Romero je reditelj koji gotovo potpuno samostalno odgovoran za nastanak žanra zombi filmova kakve poznajemo danas. Njegovi najpoznatiji filmovi su "Noć živih mrtvaca" iz 1968. i "Zora živih mrtvaca", iz 1978, koji su imali mnogo manje uspešnih nastavaka. Tokom karijere je režirao i napisao scenarija za više od 20 filmova, a često se i sam pojavljivao u svojim ostvarenjima. Nedavno je, u jednom intervjuu, izjavio da priprema novi film ("Road of the Dead"), koji je trebalo da bude nešto kao zombi varijanta "Pobesnelog Maksa", postapokalitipična priča o motorizovani zombijima, koju je trebalo da producira. http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2017&mm=07&dd=17&nav_id=1283504
  18. Услови живота у затвору су били тешки. У једном од њих-ужасни. Ћелије су биле пренатрпане, затвореници су буквално спавали једни на другима. Ако је некоме требало да устане, прескакао је преко руку и ногу. Зато су се све време чуле грубе псовке. То је био ад. И видим сан- Серафим Саровски: „Што си се ражалостио? Радуј се због тога, радуј се. Христос воскресе!“ Десило се да сам од умора заспао, а да се нисам помолио. Сањам: гледа ме старац са седом, у два прамена подељеном брадом. Препознајем га: то је Серафим Саровски: „Што си се ражалостио? Зашто се толико бринеш? Ја сам себи направио такав живот да би онај стари, грешни човек у мени умро, а нови васкрсао; а ти си добио то-ниси сам направио, него добио. Радуј се због тога, радуј се. Христос воскресе!“ владика Василије Родзјанко;1915-1999
×
×
  • Креирај ново...