Претражи Живе Речи Утехе

Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години. Михаил Микис Теодоракис рођен је 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од најраније младости фасциниран музиком, самоук је написао песме још као дете без икаквог инструмента. Сећање на Микиса Теодоракиса – Музика из филма „Грк Зорба“ У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година. Студирао је музику у Атини, а касније у Паризу. Теодоракисов опус креће се од узбудљивих песама заснованих на великим грчким песничким делима, од којих су многе деценијама левичарске химне, до симфонија и филмских остварења. Компоновао је можда најпрепознатљивију грчку музику на међународном плану, сиртаки из филма Грк Зорба (1964), док су његове песме изводили познати уметници, попут „Битлса“, Ширли Беси и Едит Пјаф. Његова музика важан је део филмова „З“ (1969), који је освојио награду БАФТА за оригиналну музику, Федра (1962) и Серпико (1973), за који је номинован за Греми 1975. године. За награду aмеричке Академија за дискографску уметност и науку Тедоракис је био номинован и за музику из филма Грк Зорба девет година раније. У политици је заступао левичарске ставове и био је противник војне хунте. Године 1990. изабран је за посланика грчког парламента на листи Нове демократије, странке умерене деснице, а касније и министар (1990-1992) у влади Константиноса Мицотакиса.

Извор: Политика, 26.09.2017. стр. 8 Надлежни епископ западноевропски Г. Лука уз саслужење преосвећене господе епископа браничевског Игнатија и захумско-херцеговачког Григорија, и бројног свештенства из западне Европе и Србије, осветио је у недељу 24. септембра 2017. године Цркву Христа Спаса у Лисабону. Црква која потиче са почетка 16. века, уступљена је раније од Римокатоличке цркве српској православној заједници у Португалији и до сада је у њој, пошто је прилагођена за православно богослужење, одржана Света литургија за Божић и Васкрс ове године. Овом приликом за свештеника је рукоположен досадашњи ђакон Пауло Брандо, познати португалски композитор, о коме смо, као и о лисабонској заједници и раније доносили прилоге: Приликом освећења Цркве Христа Спаса, архијерејском граматом награђен је најзаслужнији за њено добијање, Његова Екселенција амбасадор Србије у Португалији професор Оливер Антић. Амбасадор Антић је цркви поклонио у злату израђену икону Светога Саве, а, у име, породице Вукићевић из Лепосавића и свећњак са Хиландара. Овим је најбоље обележена 135. годишњица успостављања дипломатских односа Португалије и Србије. View full Странице

Арво Перт добија од папе „Нобелову награду богословља“ 26. Септембар 2017 - 15:23 Награда ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“ додељена естонском композитору и двојици Немаца Награду ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“, познату и као „Нобелова награда богословља“, ове године ће примити естонски композитор Арво Перт. Поред њега, који је православни хришћанин, ову награду су добили и евангелистички теолог из Страсбура Теодор Дитер, један од писаца заједничке католичко-лутерантске изјаве о оправдању из 1990, и католички догматичар из Бона Карл-Хајнц Менке. Арво Перт, рођен 1935. године, од 2011. члан Папског савета за културу, компоновао је недавно музички комад „Три мала пастира из Фатиме“, који је изведен поводом 100-годишњице јављања Богородице у Португалу. На конференцији за штампу председник Папског савета за културу, кардинал Ђанфранко Раваси је рекао да је Перт за њега „можда највећи живи композитор“. Ватиканска Фондација „Бенедикт XVI“ објавила је да се ова награда даје, и поред „строго теолошких“ радова, и за радове који стварају верску инспирацију као што је музика Пертова. Награду ће 18. новембра уручити лично папа Фрања. Перт је као одрасли примио православље, а родом је из Естоније. Теодор Дитер (рођ. 1951) је лутеран и родом је из Немачке. Он се веома залажеза екуменски дијалог као и Карл-Хајнц Менке (рођен 1950). Извор: Катпрес (превод – Информативна служба СПЦ) Додатак вести: Послушајте композицију Арво Перта "Te Deum" у извођењу Естонског националног оркестра и хора, у којој се, по мишљењу познавалаца, најбоље преплићу августијанско-грегоријанска и византијска музичка традиција, са употребом исона. View full Странице

Пауло Брандао (66), после завидне музичке каријере, сада служи у нашој богомољи у Лисабону. Уместо компоновања музике за филмове, у седмој деценији изабрао да служи српском народу Ђакон Брандао (други здесна) и амбасадор Оливер Антић Фото Епархија западноевропска СПЦ РОЂЕНИ Португалац, чувени композитор и ђакон Српске православне цркве у Лисабону Пауло Брандао (66), после више од четири деценије бављења музиком и завидне каријере универзитетског професора и композитора, одлучио је да одложи нотне свеске и постане свештено лице српске цркве Христа Спаса у Лисабону. Тако је, како је испричао "Новостима", тек у 66. години отпочео мисију свог живота. Рођен у породици музичара, у Лисабону 1950. године, Брандао је наставио породичну традицију. Дипломирао је на португалском Националном конзерваторијуму, на одсеку за трубу и композицију. У родном граду завршио је и католичке богословске студије. Жеља да богослужи испунила му се тек почетком јануара ове године, када се у португалској престоници, први пут у историји, "отворила" српска црква. - Често се сетим баке која је, док сам био дечак, упорно говорила да ћу постати добар свештеник - прича нам Брандао. - Надам се да ће ми Бог остварити и ту жељу. Да полако, поштујући каноне СПЦ, служећи предано и посвећено, од ђакона досегнем до чина свештеника. Када ће то да буде, одлучује Бог. Отворена срца, са много радости, наш саговорник надахнуто нам је причао о свом животном путу, који је, како верује, ишао баш тако да га доведе до православне вере и српске цркве. - Мој отац је био композитор и виолончелиста, а мајка музички текстописац, па не чуди што сам кренуо родитељским стопама - говори нам Брандао. - Убрзо после дипломирања, почео сам да компонујем музику за португалске и стране филмове. Од 1972. године, у Немачкој сам похађао студије музичке анализе код професора Ђерђа Лиђетија и Карлхајнца Штокхаузена у Дармштаду. То је пресудно одредило правац моје каријере, а почео сам да добијам и прва признања на међународним фестивалима. Музика је, каже, у њему истовремено отварала и хоризонте духа, па је тако открио и теологију. - Одувек ме прожимала жеља да служим Христу - наставља ђакон Брандао. - Рођен сам и одрастао у римокатоличкој породици. Након што сам засновао породицу, није било могуће да постанем католички свештеник, али сам, ипак, завршио теолошке студије. Тада сам се и сусрео са питањем брака свештеника, и открио и православно учење о томе. Прве контакте са православљем имао је 1974. године, после војног пуча и португалске Априлске револуције. Тада су у његову отаџбину почели да пристижу православни емигранти из источноевропских земаља, "ницале" су прве православне цркве у Португалији, којима су почели да приступају и рођени Португалци. - У православну веру примљен сам 1975. године, у време митрополита Гаврила, првог Португалца православног епископа у 20. веку - прича ђакон Брандао. - Време је пролазило, али жеља да постанем свештеник није. Тако сам по промисли Божјој 2016. године сусрео оца Жоана, православног каталонског свештеника. Тај сусрет је, каже, пресудно утицао на његову одлуку да служи српској цркви. - Тако сам у седмој деценији, пун елана и здравља прихватио мисију мог живота, да служим Српској цркви и народу - искрен је Брандао. - Наша српска црква у Лисабону је заједница која жели да сва српска деца у Португалији имају место где ће се окупити и помолити на свом лепом језику, по православним предањима земље из које су потекли. У Португалији живи око 200 српских породица. Са задовољством могу да кажем и да се број верника који нам прилазе, али и туриста који обилазе цркву, непрекидно увећава. Свакодневно их са радошћу дочекујем. "ПЧЕЛИЦУ МАЈУ" ЂАКОН Пауло Брандао имао је врло богату и успешну музичку каријеру, овенчану бројним португалским и међународним признањима. Осим што је 20 година предавао на Националном музичком конзерваторијуму у Лисабону, деценијама је компоновао музику за позоришне представе, цртане и документарне филмове од Португалије преко Немачке и Швајцарске до Јапана и Аустралије. С поносом, ипак, издваја то што је написао музику за португалску верзију чувеног цртаћа "Пчелица Маја". ПРВА ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА ЦРКВА Христа Спаса у Лисабону је прва српска црква у Португалији - каже ђакон Брандао. - У њој је за Васкрс ове године одржана прва литургија у Лисабону и уопште у Португалији. Добили смо је, два дана пре Божића, захваљујући дипломатској вештини господина Оливера Антића, амбасадора Србије у Португалији и залагањем наших епископа Луке и оца Жоана. Повод је било 135 година од успостављања дипломатских односа Србије и Португалије. Црква је изграђена 1517. године и о њој брине Завод за заштиту споменика културе Португалије. http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:672090-Portugalski-kompozitor-postao-srpski-djakon View full Странице

http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:672090-Португалски-композитор-постао-српски-ђакон Јелена МАТИЈЕВИЋ | 24. јун 2017. Пауло Брандао (66), после завидне музичке каријере, сада служи у нашој богомољи у Лисабону. Уместо компоновања музике за филмове, у седмој деценији изабрао да служи српском народу Ђакон Брандао (други здесна) и амбасадор Оливер Антић Фото Епархија западноевропска СПЦ РОЂЕНИ Португалац, чувени композитор и ђакон Српске православне цркве у Лисабону Пауло Брандао (66), после више од четири деценије бављења музиком и завидне каријере универзитетског професора и композитора, одлучио је да одложи нотне свеске и постане свештено лице српске цркве Христа Спаса у Лисабону. Тако је, како је испричао "Новостима", тек у 66. години отпочео мисију свог живота. Рођен у породици музичара, у Лисабону 1950. године, Брандао је наставио породичну традицију. Дипломирао је на португалском Националном конзерваторијуму, на одсеку за трубу и композицију. У родном граду завршио је и католичке богословске студије. Жеља да богослужи испунила му се тек почетком јануара ове године, када се у португалској престоници, први пут у историји, "отворила" српска црква. - Често се сетим баке која је, док сам био дечак, упорно говорила да ћу постати добар свештеник - прича нам Брандао. - Надам се да ће ми Бог остварити и ту жељу. Да полако, поштујући каноне СПЦ, служећи предано и посвећено, од ђакона досегнем до чина свештеника. Када ће то да буде, одлучује Бог. Отворена срца, са много радости, наш саговорник надахнуто нам је причао о свом животном путу, који је, како верује, ишао баш тако да га доведе до православне вере и српске цркве. - Мој отац је био композитор и виолончелиста, а мајка музички текстописац, па не чуди што сам кренуо родитељским стопама - говори нам Брандао. - Убрзо после дипломирања, почео сам да компонујем музику за португалске и стране филмове. Од 1972. године, у Немачкој сам похађао студије музичке анализе код професора Ђерђа Лиђетија и Карлхајнца Штокхаузена у Дармштаду. То је пресудно одредило правац моје каријере, а почео сам да добијам и прва признања на међународним фестивалима. Музика је, каже, у њему истовремено отварала и хоризонте духа, па је тако открио и теологију. - Одувек ме прожимала жеља да служим Христу - наставља ђакон Брандао. - Рођен сам и одрастао у римокатоличкој породици. Након што сам засновао породицу, није било могуће да постанем католички свештеник, али сам, ипак, завршио теолошке студије. Тада сам се и сусрео са питањем брака свештеника, и открио и православно учење о томе. Прве контакте са православљем имао је 1974. године, после војног пуча и португалске Априлске револуције. Тада су у његову отаџбину почели да пристижу православни емигранти из источноевропских земаља, "ницале" су прве православне цркве у Португалији, којима су почели да приступају и рођени Португалци. - У православну веру примљен сам 1975. године, у време митрополита Гаврила, првог Португалца православног епископа у 20. веку - прича ђакон Брандао. - Време је пролазило, али жеља да постанем свештеник није. Тако сам по промисли Божјој 2016. године сусрео оца Жоана, православног каталонског свештеника. Тај сусрет је, каже, пресудно утицао на његову одлуку да служи српској цркви. - Тако сам у седмој деценији, пун елана и здравља прихватио мисију мог живота, да служим Српској цркви и народу - искрен је Брандао. - Наша српска црква у Лисабону је заједница која жели да сва српска деца у Португалији имају место где ће се окупити и помолити на свом лепом језику, по православним предањима земље из које су потекли. У Португалији живи око 200 српских породица. Са задовољством могу да кажем и да се број верника који нам прилазе, али и туриста који обилазе цркву, непрекидно увећава. Свакодневно их са радошћу дочекујем. Ђакон Пауло Брандао са верницима и туристима "ПЧЕЛИЦУ МАЈУ" ЂАКОН Пауло Брандао имао је врло богату и успешну музичку каријеру, овенчану бројним португалским и међународним признањима. Осим што је 20 година предавао на Националном музичком конзерваторијуму у Лисабону, деценијама је компоновао музику за позоришне представе, цртане и документарне филмове од Португалије преко Немачке и Швајцарске до Јапана и Аустралије. С поносом, ипак, издваја то што је написао музику за португалску верзију чувеног цртаћа "Пчелица Маја". ПРВА ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА ЦРКВА Христа Спаса у Лисабону је прва српска црква у Португалији - каже ђакон Брандао. - У њој је за Васкрс ове године одржана прва литургија у Лисабону и уопште у Португалији. Добили смо је, два дана пре Божића, захваљујући дипломатској вештини господина Оливера Антића, амбасадора Србије у Португалији и залагањем наших епископа Луке и оца Жоана. Повод је било 135 година од успостављања дипломатских односа Србије и Португалије. Црква је изграђена 1517. године и о њој брине Завод за заштиту споменика културе Португалије. View full Странице