Претражи Живе Речи Утехе

Да ли гласати за промену или против промене? Тематика је врло сложена. Верујем да није све црно-бело, да постоје замке у многим стварима. Молим вас да допринесете расветљавању овог важног питања. Референдум се одржава 16. јануара 2022.

На дан Светог мученика Агатоника (4. септембра/22 августа 2018) на Православном богословском факултету Универзитета у Београду докторску дисертацију одбранио је јереј Слободан Јаковљевић, клирик Епархије жичке. Слободан Јаковљевић рођен је 7. октобра 1985. године у Бајиној Башти. По свршеној основној школи упутио се у средњу богословску школу „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи. Након средње школи, по благослову блаженопочившег Епископа жичког Господина Хрисостома (Столића) уписује основне а потом и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Блаженопочивши Епископ Хрисостом даје му архијерејски благослов да упише и докторске студије. Слободан Јаковљевић у међувремену ступа у ђаконски а потом и свештенички чин. Након више научних радова објављених у разним теолошким гласилима и уз сарадњу са ментором проф. др Владимиром Вукашиновићем, оцу Слободану је Наставно-научно веће Православног богословског факултета у Београду на седници одржаној 22. јуна 2015. године одобрило тему докторске дисертације под називом Литургичко-историјска анализа утицаја Архијерејских чиновника (НБС 640, Деч 135, МСПЦ Орг 3- II-2, ПБ 21, Савина 7) и Литургијара (МСПЦ Орг 121, Музеј Румјанцова 401) рачанских скриптора на развој литургијског поретка Српске Цркве XVII и прве половине XVIII века. Веће друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду одобрило је тему дисертације 7. јула 2015. године (под бр. 61206 – 3139/2-15). Јереј Слободан Јаковљевић је у излагању пред комисијом и многобројним монаштвом, свештенством и колегама истакао значај рачанских скриптора за опстанак средњевековног богослужбеног живота Српске Патријаршије. Као што је проф. др Зоран Ракић приметио, теза је најобимнија и најуспелија квалитетом синтеза и приказ рачанских скриптора и рукописа још од скромних почетака које је започео чувени Јован Скерлић пре безмало сто лета. Теза је осветлила културни, уметнички и теолошки аспект толико битне преписивачке школе која је успела да опстане под османлијском тиранијом. Рад у који је уложен низ година садржи детаљну анализу рукописа, попис скриптора и самих рукописа. Најбитнији део је онај у коме се на компаративистички начин аутор бави поретком трију Литургија у периоду 17. и почетка 18. века, кроз поређење рачанских рукописа са руским и малоруским рукописима и штампаним издањима, затим српским штампаним литургијарима из 16. века и рукописима других српских скриптора истраживаног периода. Трочлана комисија у саставу ментор проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Ненад Милошевић и проф. др Зоран Ракић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) саслушали су кандидата и својим коментарима и питањима употпунили духовни ужитак слушаоцима одбране тезе. Након испитивачког дела комисија се повукла и потврдила да је теза одбрањена изневши описну оцену summa cum laude. Следећи корак је објављивање докторске тезе у оквиру едиције Историја српског богослужења. На овај начин биће олакшан рад свим потоњим истраживачима овог значајног периода у историји развоја Српске Православне Цркве и њеног развоја богословске, богослужбене и културно-историјске (уметничке) мисли. Извор: Епархија жичка View full Странице

Свети Синод Грчке Православне Цркве је, на свом последњем заседању, установио да су два свеца свети заштитници у медицинској области, извештава сајт Грчке Православне Цркве. Наиме, Свети Синод је одобрио молбу Панјелинског физиотерапеутског друштва да узме свештеномученика Терапонта Кипарског за свог заштитника. На истој радној седници усвојена је и молба Јелинског реуматолошког друштва да узме Светог Григорија Богослова за свог светог заштитника. Мада је мало података сачувано о Светом Терапонту, он је познат нарочито у грчким црквама као велики исцелитељ и чудотворац. Он је постао мученик 632. године и прославља се 14. маја (по новом календару). Синод је на свом ранијем новембарском заседању такође установио да је Свети Пајсије Светогорац свети заштитник војних командних јединица. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј примио је у среду, 16. маја 2018. године, у просторијама Црквене општине новосадске, представнике Архангелске области Руске Федерације. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На челу делегације, која од 14. до 16. маја борави у званичној посети Аутономној покрајини Војводини, био је господин Игор Анатољевич Орлов, губернатор Архангелске области, а у саставу делегације били су поред политичког, и представници пословног и културног живота наведене руске области. Поздравивши госте сверадосним поздравом Христос воскресе, владика Иринеј је подсетио да је овим поздравом Свети Серафим Саровски поздрављао свакога човека, у свако време. Такође, Епископ бачки је истакао братске везе српског и руског народа, чија основа није само у заједничкој историји и култури, него и у заједничком погледу на многе изазове савременог света. По завршетку сусрета, владика Иринеј и представници Архангелске области су разменили пригодне дарове. Непосредно пре пријема у просторијама Црквене општине новосадске, гости из Русије су посетили Светогеоргијевски храм у Новом Саду, где их је са историјатом, обновом и значајем ове светиње упознао протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први. Извор: Епархија бачка View full Странице