Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'награда'.
Found 20 results
-
Изложба радова и уручење награда "Видовдан 2023" у Грачаници
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Галерија уметности Приштина и Дом културе Грачаница организују отварање изложбе радова насталих на овогодишњој ликовној колонији „Видовдан 2023“ и уручивање награда „Лонгин“ и „Димитрије Поповић“, у Галерији Дома културе „Грачаница“ у недељу, 25. јуна 2023. године од 20 часова. Жири за доделу ликовних награда на Видовданским свечаностима за 2023. годину који је радио у саставу мр Петар Ђуза, редовни професор сликарства у пензији, Маја Тодић, мастер сликар, и Небојша Јевтић, историчар уметности „Лонгин“ за 2023. годину додели сликару Сави Ракочевићу из Пећи за свеукупно стваралаштво из области ликовних уметности. „Особит карактер ликовне поетике Саве Ракочевића дубоко је укорењен у културно наслеђе Србије. Његову уметничку личност и духовне наслаге формирао је у великој мери његов завичај, Косово и Метохија, близина Пећке патријаршије и Високих Дечана, како и сам потврђује; „Пећка патријаршија и Високи Дечани су за мене биле школе без диплома и без одређеног трајања у којима сам осетио и научио о тами и светлости, о боји и материји, о лепоти и неког тек пронађеног звука боје...“ Теме његових слика покрећу нека егзистенцијална питања, размишљајући о човеку -претку, његовој природи и небу, неоптерећености текстовима, идеологијама, религијама, повезујући се са њим кроз свој савремени израз створио је сликарство без одговарајућих узора, нови и специфичан свет симбола, магије и сновиђења. Сликарство као истина и снага која га је одржала" истиче се у образложењу жирија. Награда „Димитрије Поповић“ за најуспешнијег младог учесника на колонији додељује се Николи Илићу из Лепине (Липљан). „На платнима Николе Илића егзистирају искуство графичара у садејству са гестуалним динамичним рељефним импулсима. Он твори запретане комплексе, немирне интиме сопствености, и слободе као врховног принципа којем тежи“ – навео је жири. „Сликарски опус ликовне колоније „Видовдан 2023“ јасно потврђује искрено проживљен сусрет уметника са простором, догађајима и људима у Грачаници. Он продукцијски представља артикулисани израз доживљеног из непосредне близине, и одговоре на питања која су постављали себи долазећи на Косово и Метохију. Знатижеља уметника и духом узвишена енергија која је владала међу уметницима, изнедрили су замашан број дела особитих рефлексија..” –пише у предговору каталога Небојша Јевтић. Покровитељи колоније, изложбе и награда су Министарство културе Владе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, СГ Приштина и Општина Грачаница. Извор: Радио Слово љубве -
Владики Јовану уручена висока награда државе Израел
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести из Епархија
Епархија славонска са осећајем истинског поноса и захвалности обавештава да је 29. марта 2022. године године на Универзитету Бен Гурион у Бер Шеви, Израел, Његовом Преосвештенству Епископу славонском г. Јовану додељено високо признање Витез од Ладина које носи име Ицхака Навона (1921-2015), петог по реду председника Израела. Свечаној додели присуствовали су ректор Универзитета Бен Гурион проф. др Хаим Ј. Хамес, удовица покојног председника Навона гђа Мири Навон, професори Универзитета Бен Гурион, истакнуте личности у области просвете, науке, културе и уметности, дипломатски представници Републике Србије у Израелу и представници Музеја жртава геноцида на челу с директором г. Дејаном Ристићем. Гђа Навон је уручила престижно признање Преосвештеном Владици и бираним речима указала на његову изузетну посвећеност истраживању и очувању сећања на жртве холокауста, као и на његов значајнан допринос унапређења српско-израелских односа. Извор: Епархија славонска линк -
Награда за Изабрана дела митрополита Амфилохија
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ добила је награду на 64. међународном саму књига у Београду за изабрана дела Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у 36 томова. Награду је у име издавача примио монах др Павле (Кондић), сарадник на издању. Извор: Инфо-служба СПЦ -
Награда дводеценијском трајању "Светигоре"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Поводом Прве годишње награде за 2018. годину коју је Удружења новинара Црне Горе додијелило редакцији Радија „Светигора“ предсједник овог Удружења и члан жирија г. Горан Ћетковић казао је да је ова заслужена награда требало да буде додијељена и раније „Светигори“ која током двадесетогодишњег постојања успјешно остварује своју мисију. Отац Никола Пејовић, главни и одговорни уредник „Светигоре“ истиче да је доста људи, искусних новинара узело учешће и уградило се током ових година у програм радија те да се награда УНЦГ највише односи на њих и дводеценијско трајање ове медијске куће. „Важно је прво се кандидовати. Ви сте имали један врло значајан и важан предлог за награду коју жири није могао пренебрегнути ни у ком случају тако да је једногласно донио ову одлуку. Ова награда требала је доћи и раније, али сада је вријеме да сви јасно кажемо шта мислимо о Светигори“, рекао је Ћетковић. Додаје да специфичности које важе за Црну Гору дају посебне параметре којима би требало да се руководе сви приликом реализације медијског програма. „Колико год програма да емитује Светигора ако тај програм слуша било која друга национална заједница или конфесија неће се осјетити запостављено или ружно. То је идеја водиља којом треба да се воде сви медији који имају свој национални или вјерски префикс, област интересовања. Треба да воде рачуна да истичу посебности своје вјерске, националне или било које друго скупине, али да због тога неком другом не забадају прст у око. Ви сте ту мисију врло успјешно остварили. Хвала вам на двадесетогодишњем едуковању. Наши људи имају ту традицију јер знамо да је Црна Гора настала на темељима наше Православне цркве“, казао је за „Светигору“ г. Горан Ћетковић, предсједник Удружења новинара Црне Горе. Отац Никола Пејовић, главни и одговорни уредник „Светигоре“ истиче да све награде које добијамо овдје на земљи имају смисла само ако подстичу на ревносније и дубље служење, нашта нас Бог и Црква призивају. „Двадесет година је заиста један дуг период у коме је доста људи, искусних новинара узело учешће и уградило се у програм радија. Мислим да се та награда највише и односи на њих и то дугогодишње трајање нашег радија почевши од благослова Митрополита Амфилохија и блаженог спомена Патријарха Павла и његове прве ријечи које је изговорио у етар. Почетак који је заиста залог једног благословеног и успјешног рада на радију и Светигори.“ Подсјетио је на све искусне новинаре који су Светигори дали свој печат и на првог уредника, блаженог спомена Славка Живковића, који је заједно са Митрополитом Амфилохијем 1999. године отишао на страдално Косово и Метохију када је требало спасавати што се спасити могло: „Тада нису само спасавани људи него се благодарећи њима, њиховој храбрости и новинарској вјештине спасила и истина. Људи су могли да добију тачне информације о ономе што се дешава на КиМ, што најбоље можемо да видимо и кроз Љетопис новог косовског страдања који је Митрополит биљежио вриједно свакога дана.“ Отац Никола је истакао да се из тих митрополитових записа, које слушаоци „Светигоре“ могу свако вече у 19:15 часова да чују, види страдање и велика неправда која се излила на наш народ, али у исто вријеме и велика храброст Славка Живковића и улога радија који је свакодневно извјештавао о тим збивањима: „И то прво ватрено крштење, да га тако условно назовемо, Радија Светигора некако је надахнуло и остале који су послије њих дошли да истом таквом ревношћу и храброшћу свједоче о свим догађајима и турбулентним дешавањима у овом нашем времену. Дакле у том смислу, ако и можемо говорити о наградама, она припада заиста тим људима“, казао је отац Никола Пејовић, главни и одговорни уредник „Светигоре“. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- награда
- дводеценијском
- (и још 2 )
-
Награда за „наjбољег грађанина Европе 2018“ припала православном свештенику
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Друштво
Награда за „најбољег грађанина Европе 2018“ добио је једногласном одлуком Европског Парламента отац Антоније Папаниколау из Атине. У Брисел је стигао у пратњи дјеце из „Кивот Свијета“ (Κιβωτός του Κόσμου). Дубоко ганут овом одлуком Европског Парламента отац Антоније, који је својим дјелом најбољи примјер друштвене солидарности, у изјави за новинаре у Бриселу рекао је: „Шта да вам кажем? Знате за једног православног свештеника награде нису потребне, већ вјерујем и осјећам, да је ово што чинимо наша дужност, обавеза и потреба за нашу дјецу и за њихове рањене душице. Тако да све ово помаже као још једна потвдра да наше дјело постане познато како би имали помоћ која нам је пријеко потребна“ „Када су ме обавијестили да сам добио награду, рекао сам им да је то нешто веома значајно и да је потребно да га доживе и наша дјеца која су већ одрасла. Конкретно, то су дјеца средње школе и разлог због којег бих желио да буду уз мене у овом тренутку јесте да би исти могли да отворе очи и виде нове хоризонте. Желио бих управо да та дјеца приме награду и да порука коју желим да дам њима јесте да пред собом постављају циљеве и да их достижу. Јер се ради о дјеци која су доживјела веома ружне ствари на почетку свога живота и та дјеца треба да успију да „нацртају“ свој живот“, нагласио је отац Антоније и додао: „Нисам могао ни да замислим да ће имати овакав напредак овај јуначки подвиг „Кивота“, нити да ћемо доћи до толиког броја дјеце. Као што уобичавам да кажем, ово је једно чудо. Награда најбољи грађанин Европе је установљена 2008 од Европског Парламента. Сваке године се предлажу личности од стране посланика Европског Парламента и од истих се вреднује њихово дјело и допринос европском друштву. Кивот Свијета се бави заштитом незбринуте дјеце и назначајнија је организација за такав изазов у Грчкој. Покретач тог дјела је православни свештеник Антоније Папаниколау. Кивот Свијета збрињава и помаже у развоју сву дјецу независно од њихове народности и вјере. Приредио: протојереј Никола Гачевић Извор: Greek Priest wins Best European Citizen Award for 2018 извор -
Награда за „најбољег грађанина Европе 2018“ добио је једногласном одлуком Европског Парламента отац Антоније Папаниколау из Атине. У Брисел је стигао у пратњи дјеце из „Кивот Свијета“ (Κιβωτός του Κόσμου). Дубоко ганут овом одлуком Европског Парламента отац Антоније, који је својим дјелом најбољи примјер друштвене солидарности, у изјави за новинаре у Бриселу рекао је: „Шта да вам кажем? Знате за једног православног свештеника награде нису потребне, већ вјерујем и осјећам, да је ово што чинимо наша дужност, обавеза и потреба за нашу дјецу и за њихове рањене душице. Тако да све ово помаже као још једна потвдра да наше дјело постане познато како би имали помоћ која нам је пријеко потребна“ „Када су ме обавијестили да сам добио награду, рекао сам им да је то нешто веома значајно и да је потребно да га доживе и наша дјеца која су већ одрасла. Конкретно, то су дјеца средње школе и разлог због којег бих желио да буду уз мене у овом тренутку јесте да би исти могли да отворе очи и виде нове хоризонте. Желио бих управо да та дјеца приме награду и да порука коју желим да дам њима јесте да пред собом постављају циљеве и да их достижу. Јер се ради о дјеци која су доживјела веома ружне ствари на почетку свога живота и та дјеца треба да успију да „нацртају“ свој живот“, нагласио је отац Антоније и додао: „Нисам могао ни да замислим да ће имати овакав напредак овај јуначки подвиг „Кивота“, нити да ћемо доћи до толиког броја дјеце. Као што уобичавам да кажем, ово је једно чудо. Награда најбољи грађанин Европе је установљена 2008 од Европског Парламента. Сваке године се предлажу личности од стране посланика Европског Парламента и од истих се вреднује њихово дјело и допринос европском друштву. Кивот Свијета се бави заштитом незбринуте дјеце и назначајнија је организација за такав изазов у Грчкој. Покретач тог дјела је православни свештеник Антоније Папаниколау. Кивот Свијета збрињава и помаже у развоју сву дјецу независно од њихове народности и вјере. Приредио: протојереј Никола Гачевић Извор: Greek Priest wins Best European Citizen Award for 2018 извор View full Странице
-
- 2
-
-
- православном
- припала
- (и још 6 )
-
Универзитетска награда за богословско дело
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Награда задужбине Веселина Лучића, која делује при Универзитету у Београду, за најбоље научно остварење наставника и сарадника објављено у 2017. години, за монографију Руски путеви српског богословља, Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917, уручена је 11. септембра 2018. године др Владиславу Пузовићу, ванредном професору Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду. Савет Универзитета у Београду установио је одлуком од 28. фебруара 2018. године Дан задужбинара Универзитета у Београду, са циљем да се изрази захвалност и поштовање доброчинитељима који су Универзитету завештали своју имовину или даровали значајну донацију. Овај дан је први пут обележен 11. септембра 2018. године. У оквиру свечаности додељене су награде и стипендије наставницима и студентима Универзитета у Београду. На почетку свечане доделе награда, скупу се обратио ректор Универзитета у Београду академик Владимир Бумбаширевић, а потом је проректор за наставу проф. др Живан Лазовић казао да се установљењем Дана задужбинара одаје захвалност великим именима фондација и задужбинарства као што су капетан Миша Анастасијевић, Лука Ћеловић Требињац, чланови краљевских породица и многи други из периода задужбинарства пре Другог светског рата. -Задужбинарство је незаобилазни део историје Универзитета у Београду, поручио је др Лазовић. Одлуку о додељивању Награде задужбине Веселина Лучића образложио је проректор Универзитета у Београду проф. др Живослав Тешић и члан жирија за избор најбољег научног остварења наставника и сарадника објављеног у 2017. години: Ову награду проф. Пузовићу је доделио жири у саставу: академик Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду; проф. др Живослав Тешић, проректор Универзитета; академик Милан Дамјановић, проф. Физичког факултета; др Слађана Денковић, проф. Факултета организационих наука, и академик Миодраг Марковић, проф. Философског факултета. У образложењу одлуке је, између осталог, истакнуто: -Предмет монографије др Владислава Пузовића представља истраживање историјског тока и богословског значаја школовања Срба на дореволуционарним духовним академијама у другој половини 19. и почетком 20. века. Аутор на једноставан и оригиналан начин прати кључне аспекте образовања Срба на Кијевској, Московској и Санкт-Петербуршкој духовној академији. После пријема високог одликовања проф. др Владислав Пузовић је казао: -Господине Ректоре, драги гости, уважене колеге, желео бих да искажем своју захвалност Одбору Задужбине Веселина Лучића, за признање које ми је доделио. Ово признање за мене много значи - не само као признање за претходни рад, него и подстицај за будући рад. Такође, желео бих да кажем да ми је искрено драго што награду делим са колегиницом са Математичког факултета. Сматрам да је један од предуслова за напредак нашег Универзитета да се природне и друштвене науке равномерно и равноправно развијају и да је то најбољи пут да наш Универзитет постиже добре резултате. Ову награду не доживљавам искључиво као личну награду, већ као награду за факултет са којег долазим, за Православни богословски факултет, који је током деценија друге половине двадесетог века био изопштен из универзитетске заједнице. Награду Веселина Лучића доживљавам као једну од пуних потврда повратка нашег Богословског факултета у универзитетску заједницу. На истој свечаности је награђена и Марина Ћакић као најбољи студент Православног богословског факултета. Извор: Српска Православна Црква -
Универзитетска награда за богословско дело
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Награду Веселина Лучића доживљавам као једну од пуних потврда повратка нашег Богословског факултета у универзитетску заједницу, поручио др Владислав Пузовић. Награда задужбине Веселина Лучића, која делује при Универзитету у Београду, за најбоље научно остварење наставника и сарадника објављено у 2017. години, за монографију Руски путеви српског богословља, Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917, уручена је 11. септембра 2018. године др Владиславу Пузовићу, ванредном професору Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду. Савет Универзитета у Београду установио је одлуком од 28. фебруара 2018. године Дан задужбинара Универзитета у Београду, са циљем да се изрази захвалност и поштовање доброчинитељима који су Универзитету завештали своју имовину или даровали значајну донацију. Овај дан је први пут обележен 11. септембра 2018. године. У оквиру свечаности додељене су награде и стипендије наставницима и студентима Универзитета у Београду. На почетку свечане доделе награда, скупу се обратио ректор Универзитета у Београду академик Владимир Бумбаширевић, а потом је проректор за наставу проф. др Живан Лазовић казао да се установљењем Дана задужбинара одаје захвалност великим именима фондација и задужбинарства као што су капетан Миша Анастасијевић, Лука Ћеловић Требињац, чланови краљевских породица и многи други из периода задужбинарства пре Другог светског рата. -Задужбинарство је незаобилазни део историје Универзитета у Београду, поручио је др Лазовић. Одлуку о додељивању Награде задужбине Веселина Лучића образложио је проректор Универзитета у Београду проф. др Живослав Тешић и члан жирија за избор најбољег научног остварења наставника и сарадника објављеног у 2017. години: Ову награду проф. Пузовићу је доделио жири у саставу: академик Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду; проф. др Живослав Тешић, проректор Универзитета; академик Милан Дамјановић, проф. Физичког факултета; др Слађана Денковић, проф. Факултета организационих наука, и академик Миодраг Марковић, проф. Философског факултета. У образложењу одлуке је, између осталог, истакнуто: -Предмет монографије др Владислава Пузовића представља истраживање историјског тока и богословског значаја школовања Срба на дореволуционарним духовним академијама у другој половини 19. и почетком 20. века. Аутор на једноставан и оригиналан начин прати кључне аспекте образовања Срба на Кијевској, Московској и Санкт-Петербуршкој духовној академији. После пријема високог одликовања проф. др Владислав Пузовић је казао: -Господине Ректоре, драги гости, уважене колеге, желео бих да искажем своју захвалност Одбору Задужбине Веселина Лучића, за признање које ми је доделио. Ово признање за мене много значи - не само као признање за претходни рад, него и подстицај за будући рад. Такође, желео бих да кажем да ми је искрено драго што награду делим са колегиницом са Математичког факултета. Сматрам да је један од предуслова за напредак нашег Универзитета да се природне и друштвене науке равномерно и равноправно развијају и да је то најбољи пут да наш Универзитет постиже добре резултате. Ову награду не доживљавам искључиво као личну награду, већ као награду за факултет са којег долазим, за Православни богословски факултет, који је током деценија друге половине двадесетог века био изопштен из универзитетске заједнице. Награду Веселина Лучића доживљавам као једну од пуних потврда повратка нашег Богословског факултета у универзитетску заједницу. На истој свечаности је награђена и Марина Ћакић као најбољи студент Православног богословског факултета. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Одбор Задужбине Веселина Лучића, која делује при Универзитету у Београду, а на предлог стручног жирија, донео је одлуку да за најбоља научна остварења наставника и сарадника Универзитета у Београду, објављена током 2017. године, прогласи монографију Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 аутора др Владислава Пузовића, ванредног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду и чланак Four-dimensional CR submanifolds of the sphere S6 (1) with two-dimensional nullity distribution аутора др Мирославе Антић, ванредног професора Математичког факултета Универзитета у Београду. Додела награда обавиће се у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду 11. септембра 2018. године. У образложењу одлуке истакнуто је: „Жири је констатовао да су сви пристигли радови врло високог квалитета, али је међу њима издвојио монографију Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917, др Владислава Пузовића, ванредног професора Универзитета у Београду – Православног богословског факултета и чланак Four-dimensional CR submanifolds of the sphere S6 (1) with two-dimensional nullity distribution др Мирославе Антић ванредног професора Универзитета у Београду – Математичког факултета. Предмет монографије др Владислава Пузовића представља истраживање историјског тока и богословског значаја школовања Срба на дореволуционим руским духовним академијама у другој половини 19. и почетком 20. века. Аутор на једноставан и оригиналан начин прати кључне аспекте образовања Срба на Кијевској, Московској и Санкт-Петербуршкој духовној академији.“ Извор: Српска Православна Црква -
Универзитетска награда за богословско дело
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Издање Православног богословског факултета и Службеног гласника проглашено за најбоље научно остварење Универзитета у Београду. Одбор Задужбине Веселина Лучића, која делује при Универзитету у Београду, а на предлог стручног жирија, донео је одлуку да за најбоља научна остварења наставника и сарадника Универзитета у Београду, објављена током 2017. године, прогласи монографију Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 аутора др Владислава Пузовића, ванредног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду и чланак Four-dimensional CR submanifolds of the sphere S6 (1) with two-dimensional nullity distribution аутора др Мирославе Антић, ванредног професора Математичког факултета Универзитета у Београду. Додела награда обавиће се у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду 11. септембра 2018. године. У образложењу одлуке истакнуто је: „Жири је констатовао да су сви пристигли радови врло високог квалитета, али је међу њима издвојио монографију Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917, др Владислава Пузовића, ванредног професора Универзитета у Београду – Православног богословског факултета и чланак Four-dimensional CR submanifolds of the sphere S6 (1) with two-dimensional nullity distribution др Мирославе Антић ванредног професора Универзитета у Београду – Математичког факултета. Предмет монографије др Владислава Пузовића представља истраживање историјског тока и богословског значаја школовања Срба на дореволуционим руским духовним академијама у другој половини 19. и почетком 20. века. Аутор на једноставан и оригиналан начин прати кључне аспекте образовања Срба на Кијевској, Московској и Санкт-Петербуршкој духовној академији.“ Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Плакета и Специјално признање, дар супруге Јадранке Нићин, уручени су овогодишњим добитницима баш на дан када је 1938. рођен Бранислав Мане Шакић. Стручни жири Фонда, на чијем челу је прошлогодишња добитница истоимене награде Слободанка Вујанић, спикер Радио Републике Српске, донео је једногласну одлуку да овогодишње, 21. по реду признање припадне Јелени Јеж, новинару и музичком уреднику „Слова љубве“, радија Архиепископије београдско-карловачке, имајући пре свега у виду да је својим радом, који је на завидном нивоу, дала значајан допринос у очувању српског језика и неговању културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања. Међу досадашњим добитницима су следеће личности: Даница Лекић, Драга Јонаш, Марија Славковић, Душко Марковић, Снежана Живковић, Винка Кнежевић, Жарко Обрачевић, Томислав Богдановић, Душанка Калањ, Светлана Алексић, Александар Гајшек, Стево Обрић, Милоје Мића Орловић, Мирослав Војводић, Десанка Милосављевић, Дина Чолић, Светлана Младеновић, Љиљана Марковић Марина Рајевић Савић и Слободанка Вујанић. Значај ове награде је утолико већи уколико се зна да је до скора била прва и једина те врсте на подручју бивших држава СРЈ и СЦГ као и Србије, чему у прилог говори и континуитет доделе овог признања. Фонд „Бранислав Мане Шакић“ од 2017. додељује и Специјално признање странцима за изузетно владање српским језиком, а жири и прошлогодишњи добитник Француз Арно Гујон, оснивач и директор хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, су се усагласили да овогодишње Специјално признање оде у руке Рускиње Ане Ростокине, преводиоца и књижевног ствараоца. Извор: Радио Слово љубве -
Новинару Радија Слово љубве АЕМ, Јелени Јеж, данас је на свечаности у Народној библиотеци Смедерево додељена престижна награда "Бранислав Мане Шакић", коју у континуитету од 1998. године додељује истоимени Фонд, за неговање српског језика, а у знак сећања на једног од првих спикера Радио Смедерева, Бранислава Манета Шакића. Прилог Радија Слово љубве Плакета и Специјално признање, дар супруге Јадранке Нићин, уручени су овогодишњим добитницима баш на дан када је 1938. рођен Бранислав Мане Шакић. Стручни жири Фонда, на чијем челу је прошлогодишња добитница истоимене награде Слободанка Вујанић, спикер Радио Републике Српске, донео је једногласну одлуку да овогодишње, 21. по реду признање припадне Јелени Јеж, новинару и музичком уреднику „Слова љубве“, радија Архиепископије београдско-карловачке, имајући пре свега у виду да је својим радом, који је на завидном нивоу, дала значајан допринос у очувању српског језика и неговању културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања. Међу досадашњим добитницима су следеће личности: Даница Лекић, Драга Јонаш, Марија Славковић, Душко Марковић, Снежана Живковић, Винка Кнежевић, Жарко Обрачевић, Томислав Богдановић, Душанка Калањ, Светлана Алексић, Александар Гајшек, Стево Обрић, Милоје Мића Орловић, Мирослав Војводић, Десанка Милосављевић, Дина Чолић, Светлана Младеновић, Љиљана Марковић Марина Рајевић Савић и Слободанка Вујанић. Значај ове награде је утолико већи уколико се зна да је до скора била прва и једина те врсте на подручју бивших држава СРЈ и СЦГ као и Србије, чему у прилог говори и континуитет доделе овог признања. Фонд „Бранислав Мане Шакић“ од 2017. додељује и Специјално признање странцима за изузетно владање српским језиком, а жири и прошлогодишњи добитник Француз Арно Гујон, оснивач и директор хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, су се усагласили да овогодишње Специјално признање оде у руке Рускиње Ане Ростокине, преводиоца и књижевног ствараоца. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
-
Престижна награда Јелени Јеж за неговање српског језика
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
.jpg.f6b234673cb285cfd2a55c32d61d0995.jpg)
Специјално признање, које се од 2017. године додељује странцима за изузетно владање српским језиком, припало је Рускињи Ани Ростокиној, преводиоцу и књижевном ствараоцу. Поменута одличја биће уручена 5. јуна 2018. у 12 часова на свечаности у Народној библиотеци Смедерево. У саопштењу Фонда „Бранислав Мане Шакић“ стоји: Стручни жири Фонда „Бранислав Мане Шакић“, на чијем челу је прошлогодишња добитница истоимене награде Слободанка Вујанић, спикер Радио Републике Српске, донео је једногласну одлуку да овогодишње, 21. по реду признање припадне Јелени Јеж, новинару и музичком уреднику „Слова љубве“, радија Архиепископије београдско-карловачке, имајући пре свега у виду да је својим радом, који је на завидном нивоу, дала значајан допринос у очувању српског језика и неговању културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања. Музичко образовање и новинарство се од 1995. године, када Јелена Јеж постаје део Музичке редакције Радио Југославије, непрекидно преплићу у професионалном одрастању овогодишњег лауреата. Следе нова искуства кроз рад у ЈУ радију, Врачарском гласнику, потом у Драмском програму Радио Београда и Међународном радију Србија, да би од септембра 2009. сва своја знања и умећа уткала у Радио „Слово љубве“, где и данас ради. Аутор је и водитељ бројних разнородих емисија. Уз постојеће одличје, које се у континуитету додељује од 1998. године, Фонд „Бранислав Мане Шакић“ је 2017. установио и нову врсту награде са циљем да се додељује странцима за изванредно владање српским језиком. Жири и њен председник, прошлогодишњи добитник Француз Арно Гујон, оснивач и директор хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, су се усагласили да овогодишње Специјално признање оде у руке Рускиње Ане Ростокине, преводиоца и књижевног ствараоца. Ана Ростокина је рођена у Москви, а од 2009.године живи у Београду. Српски језик је почела да учи још у средњој школи, да би га потом усавршила на Универзитету Ломоносов, а мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду. Посвећена књижевном стваралаштву и превођењу, успоставља мостове културе између Русије и Србије. Иначе, Фонд и награда су основани 1998. године у знак сећања на једног од првих спикера Радио Смедерева, Бранислава Манета Шакића, а Плакета и Специјално признање, дар супруге Јадранке Нићин, биће уручени овогодишњим добитницима на пригодној свечаности 5. јуна 2018. године у Народној библиотеци Смедерево. Подсећања ради, Плакету су до сада добили: Даница Лекић, која је са колегом Шакићем у овој кући била од њеног оснивања, потом Драга Јонаш, Марија Славковић, Душко Марковић, Снежана Живковић, Винка Кнежевић, Жарко Обрачевић, Томислав Богдановић, Душанка Калањ, Светлана Алексић, Александар Гајшек, Стево Обрић, Милоје Мића Орловић, Мирослав Војводић, Десанка Милосављевић, Дина Чолић, Светлана Младеновић, Љиљана Марковић Марина Рајевић Савић и Слободанка Вујанић. Значај ове награде је утолико већи уколико се зна да је до скора била прва и једина те врсте на подручју бивших држава СРЈ и СЦГ као и Србије, чему у прилог говори и континуитет доделе овог признања. Извор: Српска Православна Црква -
Дугогодишњи новинар Радија Слово љубве Јелена Јеж овогодишњи је добитник престижне награде Бранислав Мане Шакић, коју додељује истоимени Фонд, за очување српског језика и неговање културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања. Специјално признање, које се од 2017. године додељује странцима за изузетно владање српским језиком, припало је Рускињи Ани Ростокиној, преводиоцу и књижевном ствараоцу. Поменута одличја биће уручена 5. јуна 2018. у 12 часова на свечаности у Народној библиотеци Смедерево. У саопштењу Фонда „Бранислав Мане Шакић“ стоји: Стручни жири Фонда „Бранислав Мане Шакић“, на чијем челу је прошлогодишња добитница истоимене награде Слободанка Вујанић, спикер Радио Републике Српске, донео је једногласну одлуку да овогодишње, 21. по реду признање припадне Јелени Јеж, новинару и музичком уреднику „Слова љубве“, радија Архиепископије београдско-карловачке, имајући пре свега у виду да је својим радом, који је на завидном нивоу, дала значајан допринос у очувању српског језика и неговању културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања. Музичко образовање и новинарство се од 1995. године, када Јелена Јеж постаје део Музичке редакције Радио Југославије, непрекидно преплићу у професионалном одрастању овогодишњег лауреата. Следе нова искуства кроз рад у ЈУ радију, Врачарском гласнику, потом у Драмском програму Радио Београда и Међународном радију Србија, да би од септембра 2009. сва своја знања и умећа уткала у Радио „Слово љубве“, где и данас ради. Аутор је и водитељ бројних разнородих емисија. Уз постојеће одличје, које се у континуитету додељује од 1998. године, Фонд „Бранислав Мане Шакић“ је 2017. установио и нову врсту награде са циљем да се додељује странцима за изванредно владање српским језиком. Жири и њен председник, прошлогодишњи добитник Француз Арно Гујон, оснивач и директор хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, су се усагласили да овогодишње Специјално признање оде у руке Рускиње Ане Ростокине, преводиоца и књижевног ствараоца. Ана Ростокина је рођена у Москви, а од 2009.године живи у Београду. Српски језик је почела да учи још у средњој школи, да би га потом усавршила на Универзитету Ломоносов, а мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду. Посвећена књижевном стваралаштву и превођењу, успоставља мостове културе између Русије и Србије. Иначе, Фонд и награда су основани 1998. године у знак сећања на једног од првих спикера Радио Смедерева, Бранислава Манета Шакића, а Плакета и Специјално признање, дар супруге Јадранке Нићин, биће уручени овогодишњим добитницима на пригодној свечаности 5. јуна 2018. године у Народној библиотеци Смедерево. Подсећања ради, Плакету су до сада добили: Даница Лекић, која је са колегом Шакићем у овој кући била од њеног оснивања, потом Драга Јонаш, Марија Славковић, Душко Марковић, Снежана Живковић, Винка Кнежевић, Жарко Обрачевић, Томислав Богдановић, Душанка Калањ, Светлана Алексић, Александар Гајшек, Стево Обрић, Милоје Мића Орловић, Мирослав Војводић, Десанка Милосављевић, Дина Чолић, Светлана Младеновић, Љиљана Марковић Марина Рајевић Савић и Слободанка Вујанић. Значај ове награде је утолико већи уколико се зна да је до скора била прва и једина те врсте на подручју бивших држава СРЈ и СЦГ као и Србије, чему у прилог говори и континуитет доделе овог признања. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Главна Априлска награда града Шапца додељена епископу Лаврентију
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Епархија
Како преноси београдски "Данас" главна Априлска награда за укупан развој град Шапца додељна је Преосвећеном епископу Лаврентију. У образложењу комисије за доделу овог највишег градског признања истиче се да је владика Лаврентије прошле године навршио 50 година архијерејске службе. Даље се каже: Vladika Lavrentije je zbog svoje širine razmišljanja i delovanja autoritet mnogima. Njegov rad i poruke koje nam šalje u savršenom su skladu sa modernošću i zahtevima savremenog društva. Takvu meru mogao je da dosegne samo neko izuzetnog obrazovanja, obdaren mudrošću i ljubavlju prema čoveku i svetu. Njegova ocena da su ljubav i razumevanje među ljudima najvažniji, kako bi živeli u slozi, i da se u svakom čoveku može pronaći dobro, maksima je i preporuka svakom čoveku. Редакција Поука се придружује честиткама добитнику награде од суграђана, што је, знамо, увек најтеже, молитвеним ускликом: НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВЛАДИКО! -
Извор:https://www.danas.rs/drustvo/glavno-priznanje-dodeljeno-episkopu-sabackom-lavrentiju/ Фотографија: Димитрије Благојевић Како преноси београдски "Данас" главна Априлска награда за укупан развој град Шапца додељна је Преосвећеном епископу Лаврентију. У образложењу комисије за доделу овог највишег градског признања истиче се да је владика Лаврентије прошле године навршио 50 година архијерејске службе. Даље се каже: Vladika Lavrentije je zbog svoje širine razmišljanja i delovanja autoritet mnogima. Njegov rad i poruke koje nam šalje u savršenom su skladu sa modernošću i zahtevima savremenog društva. Takvu meru mogao je da dosegne samo neko izuzetnog obrazovanja, obdaren mudrošću i ljubavlju prema čoveku i svetu. Njegova ocena da su ljubav i razumevanje među ljudima najvažniji, kako bi živeli u slozi, i da se u svakom čoveku može pronaći dobro, maksima je i preporuka svakom čoveku. Редакција Поука се придружује честиткама добитнику награде од суграђана, што је, знамо, увек најтеже, молитвеним ускликом: НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВЛАДИКО! View full Странице
-
Манастиру у Извору - награда за најплеменитији подвиг године
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Мати Марија, игуманија манастира Свете Петке у Извору код Параћина, примила је данас од компаније "Вечерње новости" Златну плакету за најплеменитији колективни подвиг за вишедеценијску и подвижничку посвећеност и беспоштедну бригу о пунолетним женама с посебним потребама. Тренутно, 16 монахиња брине о 86 жена. На 55. свечаности уручивања признања Вечерњих новости - "Најплеменитији подвиг године" у Старом двору између осталих присуствовали су и протојереји-ставрофори Саво Јовић и Стојадин Павловић. У оквиру традиционалне акције "Вечерњих новости" данас су, јубиларни 55. пут, додеље плакете појединцима и удружењима - најхуманијим и несебичним људима чији су подвизи обележили 2017.годину. У издвојеном звучном запису у наставку (који је као видео прилог приказан посетиоцима на додели награда) чује се изјава Мати Гликерије, настојатељице Дома Св. Петка Изворска. Фото: Новости Преузимање -
Мати Марија, игуманија манастира Свете Петке у Извору код Параћина, примила је данас од компаније "Вечерње новости" Златну плакету за најплеменитији колективни подвиг за вишедеценијску и подвижничку посвећеност и беспоштедну бригу о пунолетним женама с посебним потребама. Тренутно, 16 монахиња брине о 86 жена. На 55. свечаности уручивања признања Вечерњих новости - "Најплеменитији подвиг године" у Старом двору између осталих присуствовали су и протојереји-ставрофори Саво Јовић и Стојадин Павловић. У оквиру традиционалне акције "Вечерњих новости" данас су, јубиларни 55. пут, додеље плакете појединцима и удружењима - најхуманијим и несебичним људима чији су подвизи обележили 2017.годину. У издвојеном звучном запису у наставку (који је као видео прилог приказан посетиоцима на додели награда) чује се изјава Мати Гликерије, настојатељице Дома Св. Петка Изворска. Фото: Новости Преузимање View full Странице
-
- 3
-
-
-
- подвиг
- најплеменитији
- (и још 4 )
-
Епископу новосадском и бачком др Иринеју уручена награда Сомборске гимназије
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
.jpg.50cdfa49b5dc446cbb3f78ed6f8f1476.jpg)
Извор: Епархија бачка-
- 1
-
-
- епископу
- новосадском
- (и још 6 )
-
На свечаној академији поводом дана Школе, 16. октобра 2017. године, у Гимназији „Вељко Петровић” у Сомбору, Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. др Иринеју, уручена је награда „Истакнути пријатељ школе , који својим узвишеним деловањем доприноси подизању угледа Школе”. Епископ бачки Иринеј је похађао сомборску гимназију у периоду од 1961. до 1965. године. У кратком обраћању, Епископ Иринеј је захвалио на позиву и подсетио све присутне на значај Гимназије како у његовом животу, тако и животу осталих ђака који су прошли кроз ову школу. - Звучни запис беседе Епископа новосадског и бачког др Иринеја - Фотогалерија Извор: Епархија бачка View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.