Претражи Живе Речи Утехе

Министарка одбране Италије Елизабета Трента, начелник генералштаба војске ове земље генерал Клаудио Грацијано, у пратњи италијанског амбасадора у Приштини Пјера Кристофора Сардија, команданта КФОР-а, генерала Салватореа Куочија, шефа канцеларије генералштаба генерала Франческа Филиуља и њихових сарадника посетили су данас Високе Дечане. Игуман манастира, архимандрит Сава Јањић, изразио је захвалност Влади, војсци и народу Италије на помоћи српском народу у току последњих 20 година колико КФОР обезбеђује српски средњевековни бисер културе, историје и духовности. Управо КФОР има значајну улогу у очувању безбедности манастира и других угрожених светиња СПЦ на Косову и Метохији након рата – и у овом сусрету са високом делегацијом истакао је архимандрит. И даље опасност од организованог инцидента „У наставку разговора изнео сам најдубљу забринутост наше Цркве због планова о територијалној и етничкој подели која може да се катастрофално одрази на наш верни народ и светиње, посебно јужно од Ибра. Поменувши кључну улогу КФОР-а у спречавању организованог инцидента почетком августа који је требало да створи ситуацију свршеног чина, после кога би уследио ‘договор о разграничењу’, нагласио сам да опасност од оваквог развоја догађаја и даље постоји јер они који се залажу за етничку и територијалну поделу, свесни су да мирним путем не могу да добију подршку за своје намере,“ саопштио је Сава Јањић након данашње посете војних и дипломатских званичника Италије. Нада у ЕУ да спречи наставак бриселског процеса у правцу договореног етничког разграничења Игуман је госте у манастиру подсетио на горку прошлост распада Југославије – ратове и етничко чишћење. „Тзв. разграничење заправо је само еуфемизам за наставак политике етничког чишћења која је била главни циљ ратова у току распада бивше Југославије, а која на КиМ није престала након рата, већ је настављена и поред међународног присуства протеривањем 200.000 Срба и систематским уништавањем српске духовне и културне баштине. Своје излагање закључио сам чврстим уверењем да ће Италија као пријатељска земља учинити све да политички опортунизам не превлада над разумом и да ће ЕУ ефикасно да спречи наставак бриселског процеса у правцу договореног етничког разграничења,“ наводи отац Сава. У противном, каже, на стогодишњицу краја Првог светског рата имали бисмо нови почетак разградње основних принципа на којима почива Европска унија. Црква за дијалог на темељима владавине права и поштовања закона „Пренео сам уверавања министарки Трента да наша Црква подржава дијалог али на чврстим темељима изградње владавине права, поштовања закона, уз заштиту свих грађана у атмосфери мира и економског развоја региона,“ пренео је даље утиске са састанка. Припадници италијанских јединица КФОР-а и карабињери у протеклих 20 година одиграли су значајну улогу у заштити преосталог српског живља и светиња у Метохији. Посебно негују блиске односе управо са Епархијом Рашко–призренском и манастиром Високи Дечани а током ових година везе су се продубиле и прошириле између два народа и више институција и организација. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Висока црквена одликовања Специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије и њеном команданту пуковнику Спасоју Вулевићу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Tрећeг дана највећег хришћанског празника Вакрсења Господњег, 10. априла 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у присуству великог броја верника, служио је свету Литургију у цркви Светог Стефана Дечанског у насељу „13. мај“ у Батајници. Том приликом, Патријарх српски г. Иринеј је уручио висока црквена признања - орден Светог краља Милутина - којима је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Специјалну антитерористичку јединицу (као установу) и њеног команданта пуковника полиције г. Спасоја Вулевића (као поједница) за изузетан допринос у подизању и грађењу цркве Светог Стефана Дечанског (фотогалерија). Орден Светог краља Милутина додељује се оним поједницима и установама који су се доказали као ктитори и добротвори, с обзиром на то да је и сам краљ Милутин био велики добротвор и задужбинар. На тржественом празничном сабрању Његовој Светости Патријарху саслуживали су архијерејски намесник земунско-новобеоградски протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, архијерејски намесник млавски протојереј-ставрофор Јовић, старешина храма Светог кнеза Лазара у Земуну пољу протонамесник Раде Јовић, старешина храма Светог јеванђелисте и апостола Луке на Кошутњаку јереј Никола Гаврић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић. Током богослужења Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликаовао је презвитера Радета Јовића, старешину храма Светог кнеза Лазара у Земуну пољу и новог храма Светог Стефана Дечанског, чином протојереја. Kућа остаје деци, Црква народу! Инцијатива за изградњу цркве Светог Стефана Дечанског покренута је 18. августа 2011. године, када је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио у Патријаршији српској у Београду команданта САЈ-а пуковника г. Спасоја Вулевића, као и јереја Радета Јовића из Земун поља. Сусрету су присуствовали и тадашњи викари Његове Светости, Епископи хвостански Атанасије и липљански Јован. У срдачаном и топлом сусрету пуковник Вулевић тада је изразио Његовој Светости жељу припадника САЈ-а, Војске Србије и грађана да у непосредној близини своје базе у насељу „13. мај“ у Батајници подигну храм који би могли свакодневно да посећују. Његова Светост се са овом изузетном замишљу сложио и благословио да планирана и новоподигнута црква буде на обличје Краљеве цркве у Студеници и да добије име по Светом Стефану Дечанском, који ће бити заштитник и покровитељ овог храма. На дан Светог великомученика Никите и Светог Јосифа Темишварског, 28. септембра 2011. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је насеље „13. мај“ у Земуну и место где ће почети градња Цркве. Његова Светост је благословио припаднике полиције и војске и благословио да на том месту буде подигнута црква посвећена Светом краљу Стефану Дечанском која ће сабирати вернике из овог насеља, а такође бити и капела САЈ-а и 224. центра за електронска дејства Војске Србије. Изградња цркве Светог Краља Стефана Дечанског свечано је почела 12. октобра 2011. године, на дан Светог Киријака Отшелника. Тог дана, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Епископ хвостански Атанасије (Ракита) осветио је новопостављени крст у насељу „13. мај“ у Батајници, где ће по благослову Његове Светости бити подигнута црква. Владику је дочекало мноштво житеља насеља, верника, припадника Војске Србије и САЈ-а, који ће у храму, када буде изграђен, моћи да се сабирају на свету Литургију. Овај историјски дан остаo je свима у лепом сећању, зато што означава почетак градње цркве која представља прву војно-полицијску капелу коју припадници војске и полиције градe заједно са народом. Копање темеља за изградњу цркве почело је 3. маја 2012. године, на дан Светог Николаја Српског. Темеље су ручно ископали припадници САЈ-а и Јединице за електронска дејства Војске Србије, што је била њихова велика жеља. Наливање бетона у темељ цркве извршено је 10. маја 2012. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве. Први су сипали бетон пуковник Бранислав Љушић, командант 224. Центра за противелектронска дејства Војске Србије, пуковник полиције Спасоје Вулевић, командант САЈ-а, г. Душан Ћосовић, директор ПИК Земун и јереј Раде Јовић, месни парох. Освештење новог храма Светог Стефана Дечанског обављено је 13. августа 2012. године у присуству великог броја житеља насеља, верника, припадника САЈ, Војске Србије, донатора и гостију. Чин освештења је обавио Епископ хвостански Атанасије (Ракита) уз саслужење јереја. Свечаност освештења и постављања крста на кров новосаграђене цркве одржана је 13. августа 2013. године. Службу је вршио Епископ липљански Јован (Ћулибрк) уз чинодејствовање свештеника и присуство великог броја гостију, грађана, припадника војске и САЈ-а, представника Цркве. Владика Јован истакао је значај овог црквеног здања, јер ће подвиг његове изградње бити заувек уписан у нашу историју. Он је нагласио и да освећење и постављање крста на цркву представља „крај почетка и почетак краја“. -Крај почетка јер је црква сазидана, а почетак краја који нема крај - духовног зидања. Ова црква има посебан значај, јер је прва после Другог светског рата коју су с народом изградиле војска и полиција, истакао је Владика липљански Јован. Црква је грађена добровољним личним прилозима припадника САЈ-а, 224. cцнтра за противелектронска дејства Војске Србије, грађана и верника из насеља „13. мај“, а изградњу су помогли и Градска општина Земун, Српска Православна Црква и бројни донатори. Такође, припадници САЈ-а, Војске Србије, грађани и верници учествовали су изградњи цркве и добровољним радом и прилозима у грађевинском материјалу. У том смислу, изградња храма Светог Стефана Дечанског представља јединствен пример саборности народа и успешне цивилно-војно-полицијске сарадње. У служби народа, у славу Бога Веза која обједињује и повезује крсну славу САЈ-а - Сабор Светог архангела Михаила (Аранђеловдан) и припаднике ове јединице није само симболична и духовна - она је исконска и дубока, у њеној суштини се налази борба против свакојаког зла. Аранђеловдан је празник архистратига Михаила, предводника војске анђела сабране да би се супроставила силама зла палог анђела Луцифера. Архангел Михаило је заштиник и покровитељ САЈ-а. Архангел Михаило први је од осам анђела који су пред Божјим престолом задужени да се супроставе злим силама. Име Михаил на јеврејском значи „раван Богу“ и од првих хришћанских времена представља се као војвода и заповедник, са копљем које упире у Луцифера. Уз то, сматра се чуваром православне вере и борцем против јереси. Сматра се најугледнијим међу бестелесним силама и најближим небеском престолу. Обележавању крсне славе присуствују припадници јединице у свечаним униформама, велики број званица, црквених великодостојника, руководилаца и колега из МУП-а, гостију и пријатеља јединице. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 23. јануара 2018. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду висока црквена одликовања оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“ из Француске г. Арноу Гујону и бившем потпоручнику Ратне морнарице Републике Грчке г. Мариносу Рицудису из Пиреја. Свечаност - којој су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Епископи жички г. Јустин и зворничко-тузлански г. Фотије; као и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи рашко-призренски г. Теодосије, нишки г. Арсеније, далматински г. Никодим и моравички г. Антоније, викар Патријарх српског - отпочела је благословом и поздравним словом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја: -Са великом чашћу и радошћу, у име Српске Православне Цркве и српског народа, данас захваљујем двојици јунака, хероја и витезова, за све оно што су учинили за српски народ, чиме су показали своју љубав према нашeм страдалном народу и учинили велико дело које никад неће бити заборављено. Уручујући високо црквено одликовање г. Мариносу Рицудису, Патријарх српски г. Иринеј је подсетио: -Наш драги гост г. Руцидис долази из нама братске Грчке. Наше две земље су вековни пријатељи. Сједињују нас пре свега вера и заједничка историја, почев од времена Светог Саве до дана данашњег. Господин Рицудус је био у ситуацији да учествује у срамном нападу на нашу земљу 1999. године. Као командант војног брода стигао је у Јадранско море, али му савест није дозволила да испуни оно што је био дужан да учини. Вратио се својим бродом из Јадранског мора и отказао послушност. Због тог великог и јуначког дела имао је много проблема. Осуђен је на две и по године затвора. Али пре него што је то учинио посаветовао се са својим духовником који је одобрио његов став. Господин Рицудис је учинио оно што чине велике душе и велике личности. После одслужене казне и после свих искушења имао је толико храбрости да каже: Нисам ја херој, херој је српски народ! То је заиста исповест једног храброг, мудрог и правог хришћанина. Немамо довољно речи да му захвалимо на том чину, зато смо одлучили да га одликујемо орденом Светог цара Константина. У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог цара Константина, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, додељује г. Мариносу Рицудису за његово истрајно сведочење Христа Васкрслога и делатно исповедање православне вере, нарочито показано његовом жртвеном љубављу према братском српском народу одбијајући да учествује у НАТО бомбардовању Србије 1999. године. Захваљујући на признању, видно дирнут и понет емоцијама, г. Рицудис је поручио:-За мене и моју породицу велика је част да се налазимо на овом светом месту и што сте ме удостојили високог признања Српске Православне Цркве. Нисам могао да верујем да ћу после 18 година, од кад сам одбио да учествујем у рату против српског народа, доживети благодарност и захвалност српског народа и моје православне браће. Велика је част што примам признање од вас - часних и храбрих, од моје православне браће која никад нису престала да штите и чувају своје светиње и света места. Све жртве српског народа, традиција, предање, православље и српска култура били су најзначајније надахнуће за мене. Посебну захвалност дугујем Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који ме је први контактирао и разговарао са мном, као и брату Николи Гачевићу, који ме прати на овом значајном путу. На овом светом часном месту, очима испуњеним сузама радости, узносим наду у име Господа нашег Исуса Христа да нећете бити сами у својој борби и да ће свагда уз вас бити храбри људи из целог света, који ће се жртвоваће и бити са вама и у радости и у искушењима. Пример таквих храбрих људи је и наш брат из Француске (Арно Гујон), који је са нама данас. И даље сматрам да нисам достојан овакве части коју сте ми указали. Ту част упућујем вашем народу, њему првоме припадају све награде и најзначајнија одликовања. Потом се приступило уручењу највишег одликовања Српске Православне Цркве г. Арноу Гујону, оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“ из Француске. Његова Светост Патријарх је, том приликом, истакао да је Српска Црква препознала труд и пожртвовање г. Гујона и у знак јавног признања именованом доделила орден Светог Саве првог степена: -Арно Гујон је учинио велико дело према српском народу на Косову и Метохији, оног страдалног дела Републике Србије. Српски народ није страдао само у прошлости, него нажалост и данас пати. Ако данас има народа у Европи који је лишен свих права људских, који нема оно што је најдраже за једног човека - слободу, право кретања и право рада- то је наш народ на Косову и Метохији, који храбро носи свој крст са надом да та искушења неће бити вечна и да ће моћи да живи као сваки други народ. Да ублажи невоље нашег народа, да му помогне у ономе што му је најпотребније да би могао да егзистира, да живи на нашим светим просторима, г. Арно Гујон је учинио велико дело, веће утолико што га је започео са непуних 20 година. Проговорило је нешто у њему и кроз њега, видео је оно што и многи други виде - али неће да знају, видео је патњу народа и заложио се свим својим бићем да му помогне и да му олакша терет живота. Прво је преко наших манастира, а у својој земљи Француској, скупљао прилоге и организовао многобројне хуманитарне акције. Тешко је израчунати вредност прикупљене и допремљене помоћи. Благодарећи њему многи су остали на својим огњиштима да носе терет који носе, опет са надом да то неће вечно трајати. Немамо речи да захвалимо г. Гујону. У име тог народа који је остао и страда и пати на Косову и Метохији, ми Вам захваљујемо за све што чините, за Ваше велико хришћанско дело. Наше су речи слабе, али се молимо Господу да Вама, као и г. Рицудису, подари здравље, и духовно и телесно, и да Ваша дела која чините Он оцени као права хришћанска дела, утолико већа што долазе од пријатеља из иностранства. -Свети Архијерејски Синод, на предлог Епископа рашко-призренског г. Теодосија, додељује г. Арноу Гујону, оснивачу добротворне организације „Солидарност за Косово“, орден Светог Саве првог степена за делотворну љубав показану његовим свесрдним и несебичним залагањем у прикупљању и пружању неопходне материјалне и финансијске помоћи за нашу Свету Цркву и страдални народ на Косову и Метохију, као и за истрајно сведочење истине о животу нашег народа у овој српској покрајини, наводи се у одлуци Светог Архијерејског Синода коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић . Изненадивши присутне изванредним знањем српског језика, г. Гујон је бираним речима захвалио на високом признању: -Захваљујем Вам на указаној части и благодарим Епископу рашко-призренском г. Теодосију што ме је предложио за високо признање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве, најбољег сина српског рода и првојерарху Свете Српске Цркве. Све пројекте које реализујемо на Косову и Метохији чинимо у сарадњи са Епархијом рашко-призренском, свештеником Срђаном и протиницом Светланом Стевић из епархијске Хуманитарне организације Мајка девет Југовића. Ово одликовање посвећујем свим жртвама на Косову и Метохији, од косовског кнеза Лазара до Оливера Ивановића. Посвећујем га такође јунацима данашњег доба, а то су Срби са Косова и Метохије који опстају на својим огњиштима у нехуманим условима. Нисам сигуран да сам за 14 година рада променио много у њиховим животима, али су они променили мој живот, поглед на свет и показали ми прави значај слободе и како се борити за њу. Да се нисам сусрео са Србима, давне 2004. године, вероватно не бих био пред Вама у Патријаршији, у центру Београда, носећи орден Светог Саве - вероватно бих био у Паризу, Женеви... Срби су променили мој живот и зато им посвећујем ово признање. Захваљујем и многобројним донаторима који нису заборавили старе везе моје земље са Србијом. Свечаном салом Патријаршије српске из грла неколико десетина присутних проломио се усклик: Аксиос! Достојан!, којим су добитници заслужених признања поздрављени и уврштени у бескрајни диптих великих и незаборавих хероја и добротвора српског народа. Свечаности у Патријаршијском двору, поред чланова породица добитника признања и њихових сарадника и пријатеља, присуствовали су игуман манастира Студенице архимадрит Тихон, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић, управник Библиотеке Патријаршије српске мр Зоран Недељковић, представници Хуманитарне организације Мајка девет Југовића, председник Удружења киднапованих и несталих са Косова и Метохије г. Симо Спасић, представници удружења избеглих и расејаних са Косова и Метохије, председник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин гђа Александра Нинковић Ташић, уредник и водитељ ТВ емисије Агапе г. Александар Гајшек и други јавни и културни посленици српске престонице, часно свештенство и монаштво и велики број ТВ и новинских екипа. На крају торжественог сабрања Његова Светост Патријарх г. Иринеј је позвао и из групе присутних издвојио госпође Рицудис и Гујон, посебно их поздравио и благословио, упутивши им речи благодарности за подршку коју пружају својим супрузима у њиховим одговорним мисијама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 23. новембра 2017. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду високо црквено одликовање орден Светог краља Милутина потпредседнику Владе Републике Мађарске г. Жолту Шемјену и државном секретару Секретаријата за везе са црквама Мађарске г. Миклошу Шолтесу. У одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се, на предлог Његовог Преосвештенства Епсикопа будимског г. Лукијана, високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина додељује г. Жолту Шемјену и г. Миклошу Шолтесу за њихову делатну љубав према Српској Православној Цркви и српском народу, нарочито показану пружањем несебичне помоћи Епархији будимској. Свечаност доделе одликовања у Патријаршијском довру протекла је у више него срдачној и пријатељској атмосфери. Пошто је Преосвећени Епископ будимски г. Лукијан представио чланове делегације Републике Мађарске, гостима се бираним речима добродочлице обратио Њгова Светост Патријарх српски г. Иринеј истакавши да му је изузетно драго што су одности два суседна народа, српског и мађарског, данас на виском нивоу: -Радујем се данашњем сусрету са нашим драгим пријатељима и суседима. Стара српска пословица гласи: Комшија је пречи од брата у даљини. Као чланови једне хришћанске породице ми треба да живимо у братским одностима. Надам се и молим Господа да се односи наших народа утврде у добру и обостраној користи, поручио је патријарх Иринеј. Уручујући орден Светог краља Милутина г. Жолту Шемјену и г. Миклошу Шолтесу Његова Светост је истакао да му је посебно драго што у име Српске Православне Цркве може да великом пријатељима српског народа уручи висока црквена одликовања у знак признања и благодарности. -Драго ми је што могу да Вам уручим одликовања која су знак добрих односа два народа који се крстом крсте и имају Јеванђеље као темељ живота. Нека живи пријатељство између мађарског и српског народа, поручио је Патријарх српски г. Иринеј. Одлуку Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве прочитали су главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић - на српском, и протојереј-ставрофор Војислав Гајић, парох при храму Светог Георгија у Будимпешти - на мађарском језику. У следећем тренутку свечаном салом Патријаршијског двора из грла присутних заорио се усклик: Достојан! Захваљујући на високом признању Српске Православне Цркве потпредседник Владе Републике Мађарске г. Жолт Шемјен је поручио: -Ваша Светости, пре свега желим да Вам захвалим што смо као представници Мађарске у прилици да присуствујемо овом свечаном тренутку. Дозволите да Вам пренесем топле поздраве нашег председника г. Виктора Орбана и надбискупа Петера Ерда. Односи наших земаља и наших Цркава су изузетно добри. Ми смо кроз историју заједнички бранили европско хришћанство и данас смо источни бастион хришћанства. Истина је и да се са западне стране сада морају бранити хришћанске вредности. И у томе смо увек могли да рачунамо на подршку Православне Цркве. Истинско пријатељство које постоји између наших народа показује да братска веза може да превазиђе све проблеме и болне тренутке. Овом приликом, желим да захвалим Српској Православној Цркви у Мађарској која испуњава вишеструку улогу, даје пуно вредности, доприноси нашем културном богатству и осталим димензијама. Није случајно да смо ми у Мађарској признали Српску Православну Цркву историјском Црквом. Са Српском Црквом смо потписали сличан споразум као и са Католичком Црквом. Желео бих да захвалим и српској заједници у Мађарској на изузетном учинку - њу овде представља и наш пријатељ, члан парламента г. Љубомир Алексов. На крају, желим да, у уме мађарског народа, захвалим и изразим велико поштовање према Вама, Вашој Црви и Вашем народу. Свечаности у Патријаршијском двору у Београду присуствовали су Преосвећени Епископи темишварски и администратор будимски г. Лукијан и моравички и викар Патријарха српског г. Антоније, амбасадор Републике Мађарске у Београду др Атила Пинтер, српски члан Парламента Мађарске г. Љубомир Алексов, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић и српски свештеници у Мађарској. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Bilo je predvidivo da će tokom vikenda jedna od najudarnijih vesti biti svečano puštanje u rad zadužbine još-malo-pa-hvala-Bogu bivšeg džumhurbaškana Tome Nikolića, kao što je još predvidivije bilo da će se bajčetinska zbitija pre, za vreme i posle osveštavanja Tomine crkve pretvoriti u praznik uzoholjene beznačajnosti, panađurskog kičeraja i pompeznog lupetanja. SPC, na čelu sa patrijarhom Irinejem, poklonjenoj crkvi - kako Bog i zapoveda (da li baš tako zapoveda? ) - u zube nije gledala, ali joj se zato u zube zagledao istraživački novidnžiluk serbski koji je akribijskom kalkulacijom došao do epohalnog saznanja da ktitor Tomislav, ma koliko poslovično bio nestjažateljan i štedljiv, od svojih zvaničnih primanja ni tri tokom radna veka nikako nije mogao uštedeti milion evra na koliko je procenjena zadužbinina vrednost. Bilo je u žutoj (i sve žućoj) štampi i primedbi zadružno-socijalne prirode tipa a da zašto ktitor Tomislav te pare nije uložio u izgradnju montažnih kuća za izbeglice, a ja - uz neizbežno zakeranje da suma ni u tom slučaju ne bi bila manje sumnjiva - sve nešto mislim da Nikolić nije tako postupio čisto da učini izbeglom srpskom narodu, jer pazite , ako bi izbegli narod stekao kuće, onda više ne bi bio dovoljno stradalnički i posledično patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve - koja, bar zvanično, još uvek naučava da je stradanje zbog Hrista, u Hristu i sa Hristom jedini put spasenja - ne bi mogao da održi trogatelnu govoranciju o stradalničkom narodu koji je, slava Bogu, zahvaljujući Tominoj crkvi dobio "novu zvezdu na srpskom duhovnom nebu". Nikolić se pak svojom govorancijom uzdigao do trećeg srpskog duhovnog neba. Davno je on - tako je doslovno rekao - "spoznao da je lako steći ovozemaljska dobra, da ih je lakše izgubiti, i da je sve materijalno isprazno i besmisleno bez duhovnog uzdignuća." No comment! Meni lično je pao kamen sa srca kada sam pročitao da je Nikolić zadužbinu predao na upravu šumadijskoj eparhiji SPC jer sam u jednom trenutku - i to ne sasvim neosnovano - posumnjao da bi crkva lako mogla dobiti upravnika iz redova SNS-a, sličnog onima koji već upravljaju kućnim savetima, ali ktitor očigledno nije hteo da kvari simfoniju države i crkve, mada je na bajčetinskom hepeningu bilo upadljivo neprisustvo najvišeg srpskog državnog bića i visokih državnih dužnosnika. Imao bih još štošta nakititi na temu naše današnje kolumne, ali mi je - da budem iskren - pomalo dosadilo da džaba krečim, pa je privodim kraju konstatacijom da se SPC ktitoru odužila dodeljujući mu orden Svetog Save, što me je navelo na mračnu pomisao da možda nije daleko dan kada će Sveti Sava biti odlikovan ordenom Tome Nikolića. www.danas.rs