Претражи Живе Речи Утехе

Суочени са потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог, Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности. То што је поглавару Српске Православне Цркве онемогућено да оде у Пећку Патријаршију је као да папи буде забрањено да оде у Ватикан или поглавару Цркве Енглеске у катедралу у Кентерберију. Ми архијереји, сабирамо се једном годишње из целог света, са свих континената, пролазимо многобројне границе без проблема, осим када треба да дођемо на Косово и Метохију, своје духовно огњиште. Ово безакоње учињено пред лицем света у часу када се власт у Приштини нада пријему у Савет Европе, бледа је слика онога што тамошња власт свакодневно чини српском народу који живи на свом вековном животном простору, на Косову и у Метохији најмање миленијум и по, о чему живо сведоче древни манастири и цркве, гробови, фреске и иконе непроцењиве вредности. Стога Свети Архијерејски Сабор указује свим одговорним међународним чиниоцима који имају могућност да утичу на приштинске власти да су овим актом грубо показале да за Патријарха српског, епископе, свештенство и верни народ Српске Православне Цркве на простору Косова и Метохије не важе међународно признате и општеобавезујуће одредбе Универзалне декларације Уједињених нација о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Међународног пакта о грађанским и политичким правима и других конвенција које сваком човеку, па и Патријарху српском, архијерејима, свештеницима и верницима Српске Православне Цркве, непосредно гарантују право на слободу кретања, право на слободу мисли, савести и вероисповести, право на слободу мирног окупљања и друга зајемчена људска права и слободе. Позивамо такође православни и сав хришћански свет и његове духовне вође да се молитвом и другим начинима заузму за поштовање наших верских права. Српска Православна Црква никада није била, није ни сада, а засигурно ни убудуће неће бити политичка институција већ јесте и остаје духовна Мајка православних Срба која своју духовну мисију неометано врши у државама широм света. Српска Православна Црква ни у Републици Србији ни у другим државама нема статус државне Цркве или политичке организације и зато се на њу не могу примењивати политичка мерила. Актуелне власти у Приштини су класичном злоупотребом права и подривањем темеља владавине права, у данима када православни хришћани прослављају Васкрсење Христово, покушале да понизе Српску Православну Цркву и да међу косовско-метохијске Србе унесу нове страхове и зебње не би ли их принудили да напусте своје светиње и домове. Српска Православна Црква је свуда, а посебно на Косову и Метохији посведочила, а и данас сведочи да остаје са својим народом без обзира на насиље које се систематски и некажњено спроводи над православним Србима деценијама, а посебно од 1999. године до данас. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем апелује на међународне органе на Косову и Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. Патријарх српски и архијереји Српске Православне Цркве остају са својим народом на Косову и Метохији. СПЦ

У Манастиру Жича данас је Саборном архијерејском Литургијом којом је началствовао Патријарх српски Иринеј почело редовно мајско заседање Светог архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. ТВ ХрамМајско заседање у Манастиру Жича У част јубилеја, 800 година аутокефалности СПЦ овогодишње заседање Светог архијерејског Сабора почело је у Манастиру Жича, првом седишту самосталне српске архиепископије.ТВ Храм Сабор је почео Светом архијерејском Литургијом и чином призива Светог Духа у Храму Вазнесења Христовог, након чега је у Епископском Двору одржана прва Саборска седница којом је председавао Свјатјејши Патријарх српски Иринеј. ТВ Храм ТВ Храм ТВ Храм ТВ Храм ТВ Храм / Инфо служба СПЦ Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве свечано је започео 9. маја 2019. године светом архијерејском Литургијом и чином Призива Светог Духа којима је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у храму Вазнесења Христовог у манастиру Жичи. Овогодишњи Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве отпочео је у манастиру Жичи Божанственом Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећене господе Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, Митрополитâ загребачко-љубљанског Порфирија и дабробосанског Хризостома, Преосвећене господе Епископâ жичког Јустина, сремског Василија, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, нишког Арсенија, аутралијско-новозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, викарног моравичког Антонија, викарног мохачког Исихија и умировљеног канадског Георгија. Саслуживали су и игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић), протојереји-ставрофори Саво Јовић и Љубинко Костић, презвитер Филип Милуновић, као и протођакони Иван Гашић и Александар Грујовића. Молитвено су присуствовали бројни архијереји Свете Српске Православне Цркве. Посебан повод за сабрање Патријарха, архијереја, свештенства, монаштва и верног народа у Жичи је прослава 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Већ од раних јутарњих часова манастир Жича је отворених капија дочекивао драге госте који су стизали из свих крајева света. Свештенство и монаштво Епархије жичке, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, предвођени архимандритом Дамјаном (Цветковићем) и архимандритом Савом (Илићем), срдачно су дочекивали госте пред почетак литургијске прославе значајног јубилеја. Као што је то од апостолских времена обичај да се јединство пројављује кроз саборност, наша Света Црква је данас на светом месту манастира Жиче подсетила на средњовековне саборе који су се овде догађали и који су били припрема и потврда добијене аутокефалности. Верни народ са сабрао са свих страна да са својим пастирима и духовним оцима прослави оно што смо на дар добили од Господа и Светог Саве пре 800 година. Појање жичких сестара је учинило да богослужење буде још дивније, као што рече Свети владика Николај Жички у Небеској Литургији: ''херувими поју херувику''. Међу верним народом били су и генереални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, градоначелник Краљева г. Предраг Терзић, као и представници политичког и културног живота. Да догађај буде представљен широј јавности и овековечен за историјско сећање, потрудиле су се бројне телевизијске екипе, међу којима и вредна екипа црквене телевизије Храм. У обраћању присутнима, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је између осталог рекао: -Ево нас данас у Светој Жичи да добијемо благослов наших предака за почетак рада Светог Архијерејског Сабора. Велики је благослов да имамо коме и за шта да се молимо. Господ нека дарује да чистог срца приступимо ономе што је пред нама. У октобру нас чека велика централна прослава јубилеја 800 година аутокефалности Српске Правсолавне Цркве. Нека нас Господ са Пресветом Богородицом и свима светима води у свему овоме до Царства небеског. Амин. Светом Причешћу је приступио велики број присутних, а потом је произнета молитва Призива Светог Духа за почетак рада Сабора. У поуци присутнима Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је истакао: -Ево нас у овоме светом храму да наставимо оно што је Свети Сава започео овде са нашим народом. Он је проповедао Јеванђеље и упутио поуку архијерејима да руководе Црквом Божјом која већ ево 800 година ходи међу осталим аутокефалним Црквама. Жича је, по речима Светог владике Николаја, ''стара српска прича''. У њој смо се сабрали да видимо шта смо све у претходној години успели да учинимо, да сагледамо присутне проблеме и уз помоћ Божју нађемо пут и решење. Наш народ треба да зна да смо сви ми живи храмови Божји, да је Господ отац свих нас, а ми браћа по Духу. Црква смо сви заједно који смо крштени у име Господа који је за нас страдао и васкрсао и са нама у Цркви пребива. Он испуњава речи упућене апостолима: да ће бити са нама све до свршетка века. Он нас се не одричи никада, јер је обећао да Цркву неће надвладати паклена врата. -Треба да имамо на уму да смо чланови Тела Христовог. Треба то да сведочимо својим животом. Имамо на кога да се угледамо. Велики је број светитеља Божјих из нашег рода. Позвани смо да ходимо њиховим путем. То је једини пут који води Животу, остали путељци воде у смрт. Овде отварамо наш Сабор, где пројављујемо своје јединство. Глас Божји – глас Цркве чује се на Сабору. Све одлуке треба да буду саборне. Нека нам Господ помогне да у конфузном времену у коме живимо нађемо прави пут, пут Христов. Једна од највећих мана нашег народа је неслога. Као бројчано мали народ, можемо опстати једино у слози и јединству, како је Владика Николај говорио: да нас Господ сложи, обожи и умножи. Нека је благослов ове светиње у којој се налазимо са свима вама у векове. Амин, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У простору припрате манастира Жиче отпочео је радни део заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. После доручка који је послужен у манастирској трпезарији, архијереји су у манастирском конаку, који је сведок страдалне историје нашег народа током двадесетог века, отпочели са радном седницом. текст: протонамесник Александар Р. Јевтић

У Петрограду је од 23. до 27. октобра 2018. одржано треће заседање комисије за дијалог Руске Цркве и Асирске Цркве од Истока. Са руске стране у разговорима су учествовали епископ краснослободски и темниковски Климент – сапредседавајући Комисијом; архимандрит Стефан (Садо), управник Библиотеке Петроградске духовне академије; јеромонах Стефан и други. Асирску Цркву од Истока су представљали епископ калифорнијски Мар Ава Ројел, секретар Свештеног Синода Асирске Цркве од Истока – сапредседавајући Комисијом, и други. Епископ мар Ава Ројел је одржао предавање на тему „Историја међусобних односа Асирске Цркве од Истока и Руске Православне Цркве“, а хорепископ Џорџ Тома „Тајна свете евхаристије у Асирској Цркви од Истока“; свештеник Јефрем Ал Ахас, „Мар Бабај Велики и преподобни Максим Исповедник: христологија у византијској и источносиријској традицији“, Роланд Биџамов, „Асирска Црква од Истока у Русији у данашње доба“. После прочитаних реферата вођена је дискусија кад је одлучено да се шире пише о христологији и сакраментологији међу теолозима Асирске и Руске Цркве. Извор: Српска Православна Црква

Под председавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, у Даниловском ставропигијалном мушком манастиру у Москви данас, 14. септембра 2018, почело је ванредно заседање Свештеног Синода Руске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква

У његовом раду учествовали су: први заменик председника Архијерејског Сабора архиепископ берлински и немачки Марко, секретар Архијерејског Сабора архиепископ санфранциски и западноамерички Кирил, архиепископ монтреалски и канадски Гаврило, архиепископ чикашки и средњоамерички Петар, заменик секретара Архијерејског Сабора епископ менхетенски Николај и секретар Архијерејског Сабора за међуправославне односе епископ сакраментски Иринеј. Саборски оци су се упознали са припремама за свечано освећење нове катедралне Саборне цркве у Лондону у којој ће се одржати следеће заседање Архијеејског Сабора. Освећење лондонске Саборне цркве, као и споменика у част 100-годишњице мученичке кончине светих царских страстотерпаца, одржаће се на Малу Госпојину, 21. септембра 2018. године. Извор: Српска Православна Црква

За новог председника Конференције европских Цркава је изабран велечасни Кристијан Кригер, председник Реформатске Цркве у Алзасу и Лорени и потпредседник Уније протестантских Цркава у Алзасу и Лорени, као и Протестантске федерације Француске. Делегати Српске Православне Цркве у Конференцији европских Цркава су: проф. др Србољуб Убипариповић, доцент на катедри за Лутургику Православног богословског факултета Универзитета у Београду, теолози Никола Мутавџић и Огњен Звекић и др теолошких наука Јулија Видовић. Генерална скупштина КЕЦ-а заседала је у Новом Саду од 31. маја до 5. јуна 2018. године. Ово је први пут да Конференција европских Цркава посећује Балкан по питању одржавања Генералне скупштине. На овом догађају заједнички је разматрана библијска тема Бићете ми сведоци, уз додатне осврте и коментаре актуелних појмова правде, сведочења и гостољубља из перспективе европских хришћана. Конференција европских Цркава представља међународну организацију која посредује у међурелигијском дијалогу и заступа интересе Цркава пред међународним институцијама као што су Европска Комисија и Европски Парламент. Највише управно тело КЕЦ-а је Скупштина и одржава се на сваких 5 година. Ове године, домаћини Генералне скупштине су Цркве које су чланови КЕЦ-а у Србији, укључујући Српску Православну Цркву и Цркве у Војводини, Реформатску хришћанску Цркву у Србији и Црној Гори, Словачку евангеличку Цркву аугсбуршке вероисповести у Србији и Евангеличку методистичку Цркву у Србији. Претходне скупштине Конференције европских Цркава одржане су у Будимпешти (2013), Лиону (2009), Трондхејму (2003), Грацу (1997), Прагу (1992), Стирлингу (1986), Стирлингу (1986), Чанији (1979), и многим другим градовима широм света. Извор: Епархија бачка

Председник Руске Федерације В.Б. Путин, данас 1.12.2017. примљен је и топло поздрављен од Свјатејшег патријарха Кирила и чланова Архијерејског Сабора РПЦ. У краћем обраћању, председник је истакао значај патријаршијства у Русији од 1586. године, затим његову обнову у историјски тешком тренутку народа пре 100 година, када је Свети патријарх Тихон поделио судбину бројних страдалих сународника. Председник се захвалио Руској цркви на улози коју има у јачању међуверског и међунационалног склада у Русији и ван ње, подвукавши да је Црква независна од државе, али њене друштвене иницијативе имају непроцењив значај за развој целе заједнице.

Молебном пред моштима Светог патријарха Тихона које су из Донског манастира пренете у Храм Христа Спаса, започео је у Москви ванредни Освештани Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Дневни ред Архијерејског Сабора има 14. тачака: 1. Реферат Његове Светости патријарха о унутрашњем животу и спољној делатности РПЦ 2. Реферат Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија о животу Украјинске ПЦ 3.Реферат митрополита крутицког и коломенског г. Јувеналија о обележавању 100. годишњице почетка гоњења РПЦ 4. Реферат митрополита волокаломског Илориона о закљуцима Синодалне библијско-богословске комисије о документима Критског Сабора 5. Реферат епископа јегорјевског Тихона о досадашњем раду на идентификацији "јекатеринсбуршких остатака" 6. Разматрање документа " О манастирима и монасима РПЦ" 7. Разматрање документа "О канонским аспектима црквеног брака" 8. Разматрање допуне Правила о наградама РПЦ 9. Разматрање допуна и исправки Устава РПЦ 10. Разматрање предлога о општецрквеном прослављању до сада локално слављених светих 11. Избор нових чланова Општецрквеног суда 12. Утврђивање Акта Архијерејског Сабора о унутрашњој и спољној делатности РПЦ 13. Утврђивање Саборске посланице верним чедима РПЦ 14. Торжествено заседање Архијерејског Сабора у поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији у присуству поглавара и делегација Помесних цркава. Сабору су поздраве и жеље за успешан рад упутили председници Русије, Белорусије, Молдавије и Казахстана. На почетку рада Сабора мандатна комисија је утврдила да му присуствује 347 архијереја РПЦ. На почетку заседања пропојана је Бјечнаја памјат осморици архијереја упокојених у међусаборском периоду. У свом реферату патријарх Кирил изнео је статистичке податке о РПЦркви. Она сада има 303 епархије, односно 144 епархија више него 2009. године. То је у склопу настојања да се архијереји приближе народу и управљању пастирског и социјалног служења свештенства. Тако је у том периоду установљено и 60 митрополија. У РПЦ делује 34 774 активних свештеника и 4640 ђакона. Број богослужбених места приближива се цифри од 40 000. У "даљем зарубежју" делује 900 парохија (укључујући и парохије Руске Заграничне Цркве). У досадашњем току обраћања Архијерејском Сабору, патријарх Кирил је ставио следеће нагласке: - Главно наслеђе које смо примили од новомученика и исповедника руских јесте њихова љубав према Христу и ближњима за које су положили животе своје. Примером те љубави и ми да се руководимо. - Ми смо наследници управо "Тихоновске цркве" зачете на Помесном сабору 1917-18, и издржале проверу времена, па ни сада, поштујући академске слободе и приступе богословљу, не треба да се делимо, него сабирамо. Пример тога је десетогодишњицица канонског јединства са Руском заграничном црквом. - Али то јесте и главна одлика епископског служења у Цркви, односно саборности (католичности), савремени епископ не сме да изгубу ту примарну основу свог деловања. - Они (епископи) никако не смеју да се претворе у пуке администраторе или медијске манипулаторе, да се прилагођавају духу овог времена световности, већ да се посвете вечној мисији Цркве. - Патријарх је још нагласио улогу доброчинства и социјалног служења као општецрквеног дела од највећег значаја, омладинске мисије у којој је битно држати се начелима да се младима Христос примером покаже као Слобода, а не као забрана. Он се позабавио и питањем развоја богословља не само у предавачком већ и у научном смислу, које има велику и трбало би да има све већу улогу у мисији Цркве.